Back to Basic

“A very pleasant good evening, ladies and gentlemen

It’s now time, the one and only

There never will be another …

I’m going back to basics

To where it all began

I’m ready now to face it

I wanna understand … “

Još nisam stigla gde sam namerila, malo mi je “cilj“ postao klimav ... mada, isti mi izgleda ne gine. Možda stignem i pre nego što sam planirala, ali ne i kako sam zamislila.

Elem, slušam ovih dana skoro pa neverovatnu informaciju, da Nemačka upada u najetežu ekonomsku krizu poslednjih šezdeset godina. Ok, ukapirala sam, svakako sam na putu da je napustim trajno, al‘ baš nešto nisam htela da žurim ... imam tu još što-šta da obavim i pokupim pre nego li spakujem kofere. Dugo mi je trebalo da prelomim, jer ne odlučujem samo o sebi, mom budućem životu ... već treba preuzeti odgovrnost za odluku koju “namećem“ Sari, koja nije još ni svesna eventualnih posledica i promena po njen mali svet.

Pitam se, uz protok najcrnjih prognoza poslednjih mesec dana, živimo li mi život, ili on živi nas?

Donela sam odluku, jedva je prelomila, da bi potom Lehman Brothers, kao inicijalna domina, pokrenuo tzv. domino-efekat, koji sada dovodi u pitanje ne samo moju odluku, već i čitav smisao donošenja odluka. Kada sam poslednji put donela krupnu odluku vezanu za promenu mesta boravka, nametnutu okolnostima koje su vladale na Balkanu, bilo je daleko jednostavnije reći: pali ti Edi preko grane, imaš i kod koga, pa kad se izdivljaju, a valjda će, možeš opet nazad.

Rešila ja konačno da to sprovedem u delo – to nazad, medjutim, sad više nije divljanje, tamo nekih, poma’nitalih plemena u pitanju, ovo su već globalne dimenzije koje mi remete koncept!

I tako rešim ja da nazovem najbolju mi drugaricu, koja živi u Grčkoj, kako bi se po malo razmenile, da čujem šta mi ona veli, a i kako Grčka stoji sa porgonozama u odnosu na Nemačku, a recimo i Srbiju ... Da, jeste, i u Grčkoj malo frka, očekuje se najteži udar oko Uskrsa ... pa dobro, kažem ja, imaš vremena barem do Uskrsa da paničiš, ja opet imam do januara što se masovnih otkaza u Nemačkoj tiče, a ako se dobro sećam, nešto se i Srbija vezuje za taj januar, tako da mi je sve jedno ... ili možda nije?

Pita ona mene:”I šta sad?”

Ništa, ako je tako, onda mi je svakako lakše da premestim guzu sa geografske širine & dužine jedne finansijske krize u drugo područje iste te finansijske krize. Samo je pitanje perspektive, totalno van priče, nije uopšte više zanimljivo, a ni važno. Biće nama draga moja: Back to basic. Tako da ne brinem ... dokle god mi je živa baka u selu nadomak Valjeva, gde je Tito prvi put obukao partizansku uniformu, znam da ću imati šta da jedem. Naučiću da okopavam kukuruz, i još po nešto da sejem, sadim, plevim ... pa kad mi dodje neki baja sa punom kesom, stotinama-hiljada-bezvredne, neke tamo valute, da kupi kilo krompira, ja mu lepo kažem: „ Aaa neće moći prijatelju, možeš ti sa tim tvojim hartijama da obrišeš ...., nego vidi nabavi nekako jedno kubik drva, suvih, ako može, a i nešto protiv Zlatice (krompirove), ako ima uopšte ... negde ... da se nadje, pa ćemo tek tad moći da nešto malo istrgujemo. A sad mi se skloni sa oranice, dok mi se traktor nije ugasio, nešto mi stenje zadnjih dana, samo da nisu opet svećice, jer ako jesu, niko ih više ne proizvodi, a ko ih ima, ceni u bescenje ... mada, dok mi je onih volova uštali, nemam da brinem, sam‘ da nadjem gde su onaj plug zaturili ...“

A vi, kako te?