Tamo gdje sam, ili možda nisam

/ 01.08.2007. u 18:12

Komentari: 87
Čitanost: 9682
/
Preporuke: 1848
/

Rođena sam u Ulici bratstva i jedinstva.

Ulica i jeste i nije mala, što će reći, par kuća u parnom i par u neparnom nizu, ali višekatnice, pa bilo živahno u njima. Živjelo se, radilo, za sunčana vremena vješao čisti veš na prozore, a prljavi gurao po skrivenim ćoškovima stanova. Djeca se igrala po dvorištima, susjedi uzajamno pomagali, ponekad neki podviknuo na onog drugog ili komšinica komšinici – skoro pa iz milošte – kose počupala, ali nikada se ozbiljnije kavge nisu događale.

Svaka kuća imala dvorište, neka veće, neka manje. I u svakom neke zanimljivosti. Kod jednih lijepo uređeno dječje igralište, kod drugih bilo praktično klofati tepihe, treći imalo bazenčić oko kojeg se skupljalo za ljetnih vrućina, dok se u drugima lijepo bilo polijevati komšijskim šlauhom i graditi kule u pješčaniku, jedno u hladovini prastarog oraha prosto stvoreno za popodnevno ispijanje kavica, u jednom pod konac poslagana drva za zimu – dušu dalo za dječje pentranje i igre „indijanaca i kauboja“ ili „partizana i Švaba“.

Kako je sve podložno promjenama, tako i ulici u neko doba promijeniše ime i nazvaše je Ulica Svoj Na Svome. Zapravo, prvo je došlo da su su susjedi i komšije počeli nekako čudno ponašati, svađe postajale sve glasnije, prestalo se ići jedni drugima u dvorišta i stanove, neki čak stanove i napustili – što od straha, što jer ih potjeralo, prozori se sve rjeđe otvarali i za lijepih dana. I tako, mic po mic, ozbiljno se zametnula kavga, udarilo jedno na drugo, ... ma, šta da vam pričam kad sve znate.

E, jelte, sve se mijenja, ali i sve dođe kraju, znamo. Ona najgora gungula prošla. Tako i ulici u kojoj sam rođena i odrastala opet promijeniše ime. Sada se zove Ulica Mili Moji Kuda Koji. Čini mi se da će se ovo zadnje ime duže zadržati.

Ja bila odselila iz ulice svog djetinjstva baš nekako u predvečerje velike gungule. Otišla u drugi grad, pa onda, reko´, da isprobam još jedan i tako par puta, dok se nisam skrasila tu gdje sam. I prija mi, šta da vam kažem.

Nego, znam ljude iz moje ulice, one o kojoj vam pišem. Odoše i oni onomad ili nešto kasnije, pokupiše stvari, a neki samo s glavom na ramenu. Rasuše se po drugim kvartovima ili odoše kao i ja na neka dalja mjesta. Čujem ih ponekad, ponekad ih čitam. I ne mogu da shvatim: otišao narod iz naše ulice, iz nekih zgrade većina iselila, iz nekih tu i tamo netko. Neki kao da nisu otišli. Tko o čemu, a ti isti samo pričaju o našoj ulici, o svojim bivšim zgradama. Te je loše renovirana, te ružno ofarbana, te komšijska bolje prošla u gunguli, te ne valja kućni savjet, te u kućnom savjetu one susjedne zgrade sve banda lopovska, te kućni savjet zgrade iz koje su otišli mafija pogana, te ... ma, stalno nešto žubore.

Pitam ja ponekad: je l´ , a kakav je taj grad u kojem sada živiš? Kakva ti je ulica, kuća? Šta se događa? Nerviraš li se što ti pred ovom sadašnjom kućom parkirali javni kontejner? Znaš li te ljude iz kućnog savjeta zgrade u kojoj živiš, susjede tvoje? Poznaješ li kućni red tamo gdje si? Onda blenu neki, nelagodno nekima, neki bi da se svađamo. Šta se to mene tiče, kažu. Nego: kako ja podnosim da zgrada našeg djetinjstva tako propala? Baš ih briga za to gdje su, to je privremeno. (Privremeno kao što je i život privremeno dan nam na korištenje, mislim ja.) Nego se usprdežili oko djedovine, oko onog što su napustili i gdje se vjerojatno nikada neće vraćati. Pa bi da ove nove stanare prosvijetle kako treba i kako treba domaćinski kuću voditi.

A prema kući u kojoj sada žive, ništa domaćinski. Tamo jedu, spavaju, gledaju televiziju, podižu djecu, odlaze na i vraćaju se s posla, tamo stavljaju večerom glavu na jastuk, a jutrom ustaju. Komšije slabo poznaju, ne zanima ih kućni savjet, ni boja fasade, ne zanima ih kakvo im je dvorište i kako mogu pridonijeti da svima u zgradi, pa i komšiluku bude dobro. Tamo nisu svoj na svome, pa što da se trpaju?

Nego brigu briguju i zanovijetaju kako treba da je u Ulici Mili Moji Kuda Koji. Koju su tijelom napustili. A duša tek treba nekamo da stigne.

postavite na |

Komentari (87)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srđan Mitrović 19:07 01.08.2007

a ja sam rođen

u ulici Narodnog fronta

BebaOdLonchara 20:40 01.08.2007

Re: a ja sam rođen

a u zgradi gde smo rodjeni i moj brat i ja je sada muzicka skola

)))
ps. ne znam ime ulice...ali kapiram da je neki od narodnih heroja.

Tine i Radojka 02:56 02.08.2007

Re: ja sam rođen

asto nebi moglo

BebaOdLonchara 10:41 02.08.2007

Re: ja sam rođen

oh, mi tu imamo Tasta i gospodju Prslu (ako se dobro secam?)! nego T&R, nesto ste mi zatajili oko provodadzisanja...tztztz...
ps. duska, nisam stigla da procitam ceo text ali sada smo na ADSL.u (telekom postavio rekord u speedu.u,mashala!) pa daska lakse i brze klizi po valovima ;-) happyJoy!

dunjica 19:26 02.08.2007

Re: ja sam rođen

Viel Glueck mit ADSL! Vidjeti ćeš, razlika drastična. (ma znaš, zapravo, bolje nego ja te finese)

kuki 19:28 01.08.2007

Cudno,

ali nekako su se, pri seljenju, stanari grupisali u novim ulicama. U jednoj zive namcori i prznice, ne daju onima drugima koji su slucajno zalutali u ulicu ni glavu da dignu ni rec da progovore. Takodje ni starosedeocima. U drugu ulicu se odelise lencuge sposobne jedino nesto da muljaju a jaki jedino na jeziku. Pak ,u trecu ulicu se nakupilo galamdzija, onih sto vicu samo - ja, pa ja - i kojima su pune glave nekih mitova koje inace niko ne razume, pa cak ni oni sami jer imaju problema sa nekim novim recima. Elitni deo zaposednuse oni nadmeni vise klase a po sopstvenom uverenju i vise rase.
A oni dobri, radni, vredni, oni koji su bili dobri domacini i u svojoj ulici, oni odose cak na sasvim drugi kraj grada i rasuse se tamo po ulicama sve trazeci onu slicnu svojoj. Kad je nadju, ponasaju se onako kako su i navikli, onako kako je za njih normalno. Svoju staru ulicu nose u srcima i secanjima.

dunjica 20:34 01.08.2007

Re: Cudno,

A oni dobri, radni, vredni, oni koji su bili dobri domacini i u svojoj ulici, oni odose cak na sasvim drugi kraj grada i rasuse se tamo po ulicama sve trazeci onu slicnu svojoj. Kad je nadju, ponasaju se onako kako su i navikli, onako kako je za njih normalno. Svoju staru ulicu nose u srcima i secanjima.

Da, da, ... Tuga neka se uvlači...

AlexDunja 19:45 01.08.2007

ja

u Mose Pijade:))))

dunjica 20:32 01.08.2007

Re: ja

Ja sam rođena u Gundulićevoj, a odrasla u Vukovarskoj. Ova ulica iz teksta je negdje drugdje, baš kao što bi Kundera rekao za život...

A Moša Pijade... bila moja prva osnovna škola. Za razliku od navedenih ulica, škola izgubila "partizansko" ime, pa dobila ime pjesničko.

AlexDunja 20:35 01.08.2007

Re: ja

bas kao i moja ulica!!!!:))))
lepo ,lepo dunjice:)))

dunjica 20:40 01.08.2007

Re: ja

Kome Moša Pijade nije po volji? Ili, tko se boji MP?

AlexDunja 20:53 01.08.2007

Re: ja

vidi dunjice!

mayo1 21:42 01.08.2007

Re: ja

dunjica
Kome Moša Pijade nije po volji? Ili, tko se boji MP?

Onima koji su digli sve spomenike antifašizmu u zrak (meni najljepši u Parku kulture) i koji misle da mogu prepraviti povijest. Wrong.

dunjica 22:05 01.08.2007

Re: ja

Heeej, Osječanin! (Ili Osječanka?!) Dugo te nisam sretala ovdje.

Da, spomenik antifašizmu u Parku kulture (Perivoju kralja Tomislava, danas). Poznajem ljude koji tamo (na mjestu zločina - rušenja spomenika) redovito ostavljaju bukete cvijeća i vijenac za Dan pobjede nad fašizmom, 9.05.

mayo1 22:28 01.08.2007

Re: ja

Pozdrav, Dunjice.
Bili smo susjedi - paralelno sa Gundulićevom - bivša R.Končara, danas Reisnerova.
Moja škola: I.G.Kovačića - danas: Sv.Ane.
Kome je smetao Ivan Goran?
Osječanin, sretan bez komaraca

dunjica 22:33 01.08.2007

Re: ja

Hej, mayo1... Pa ti si na pola puta između mog prvog i drugog boravišta! U "Moši" sam bila do 4. osnovne, kasnije prešla u "Anku", za koju ne znam kako se sada zove

(

Veliki Ivan Goran je mnogima trn u oku...

dunjica 22:35 01.08.2007

Re: ja

Kako misliš - bez komaraca? Nema li ih ovog ljeta vrelog?

mayo1 23:17 01.08.2007

Re: ja

Ljeto vrelo, ali komaraca ni od korova.
Zamisli večernju šetnju pored Drave bez zujanja, mahanja i psiho trzanja.
Sjediš na terasi, vjetrić pirka sa vode, kavica, radari uključeni i - ništa. Nema ih.
Nedoživljeno.

dunjica 23:27 01.08.2007

Re: ja

Mayo1, ja ja stižem u utorak ili srijedu navečer da provjerim. Neće se valjda nakotiti do tada?! Ali da ti velim, kao rođena Osječanka, na komarce ne trzam, pa i oni mene uglavnom zaobilaze.

Laku noć, lega!

jesen 14:25 02.08.2007

Re: ja, Osijek i komarci

...moja najbolja drugarica je imala babu i dedu u Osijeku.....bas je davno to bilo....Secam se, pri povratku sa mora ona je uvek silazila iz voza u Vinkovcima i nastavljala letovanje u Osijeku...Tamo je imala drugaricu Ljerku i sa njom isla na plazu a u pismima meni zalila se samo na komarce....Mnogo mojih pisama je tamo stiglo na adresu, koju i danas pamtim, Mihanoviceva 9 Osijek.....

dunjica 18:47 02.08.2007

Re: ja, Osijek i komarci

Nekako, većina ljudi koje srećem imaju ili su imali neke veze, posredne i neposredne, s mojim rodnim gradom. A komarci doista JESU zaštitni znak Osijeka. U odnosu na osječke, svi ostali evropski komarci su pravi mačji kašalj.

Kupanje u Dravi i na Kopiki (od milja za veliko kupalište i sportski centar skromnog imena Kopakabana)...

beatrikskiddo 13:16 03.08.2007

Re: ja, Osijek i komarci

Nisam iz O..
ali sam znala nekog ko jeste...
Kupala sam se na Kopakabani u vreme kada smo drugarica i ja bile prinudjene da pricamo na engleskom kako ne bi otisli ilzupanih automobila zbog naseg "bre"-ktanja : )...tako su nam rekli...a mi smo samo htele da jedenom sladoled "Magnum" kojeg tada u Srbiji nije bilo :-D...

dunjica 19:59 03.08.2007

Re: ja, Osijek i komarci

Beatrikskiddo:
Čestitam na hrabrosti i značajnom doprinosu uspostavljanju normalnosti preko (novokomponovanih) granica!

nsarski 21:26 01.08.2007

Kad odem u stari kraj

(a to se ne desava cesto poslednjih godina), prvo sto vidim je da se tamo vreme meri drugacijim satom. "Dodjosi" - oni koji su tu od 1935 - tek se privikavaju, oni koji su sa Marsa pali posle WWII se jos po malo skrivaju, a ovi novi, bizmismeni, koji su pokupovali kuce, porusili ih i napravili ruzne grdosije, se k**ce kao da ce njihovo vecno trajati. Uglavnom, u mom kraju nista novo jos od 1920.
Javicu se ponovo sa vestima 2047, ako pozivim.

Btw, ulica nije menjala ime od osnivanja. (A ja sam rodjen u Visegradskoj - ni to se nece menjati, mislim).

dunjica 21:35 01.08.2007

Re: Kad odem u stari kraj

stari kraj

ili

mom kraju

Zanimljivo, zanimljivo to s vremenom prošlim, vremenom sadašnjim i dušom koja je na putu...

nsarski 21:43 01.08.2007

Re: Kad odem u stari kraj

Ima divna pesma (prevod genija Dragoslava Andrica), zove se "U mom kraju".

I to vreme proslo i sadasnje koje je sadrzano u vremenu buducem - to je samo pesnicki izraz. A duse putuju, dunjice, znas i sama:)

Italijani su odvajkada ovde u usa italiju zvali "the old country" - i slusali Torna Sorento do besvesti.

dunjica 21:45 01.08.2007

Re: Kad odem u stari kraj

Može pjesma, NSarski?

nsarski 21:47 01.08.2007

Re: Kad odem u stari kraj

Ma, ne znam je, pa provociram nekog od tamosnjih da je "okaci". Znam da se re radi o tome kako je u njegovom kraju sve durgacije i vise i zavrsava stihovima

...meso duze zvace
redje peru gace
u mom kraju."

ali, to je sve sto pamtim. Ostale mi knjige u mom kraju:)))

dunjica 21:59 01.08.2007

Re: Kad odem u stari kraj

Marina Cvetajeva:

Ras – stojanie: vërsty, mili…
Nas ras - stavili, ras – sadili,
Čtoby ticho sebja veli,
Po dvum raznym koncam zemli.

Ras – stojanie: vërsty, dali...
Nas raskleili, raspajali,
V dve ruki razveli, raspjav,
I ne znali, čto ėto - splav

Vdochnovenij i suchožili...
Ne rassórili – rassoríli,
Rassloili...
Stena da rov.
Rasselili nas, kak orlov-

Zagovorščikov: vërsty, dali...
Ne rasstroili – rasterjali.
Po truščobam zemnych širot
Rassovali nas, kak sirot.

Kotoryj už – nu kotoryj – mart?!
Razbili nas – kak kolodu kart!

Nije potrebno znati ruski da bi se razumjelo, osjetilo...

GajaR 09:08 02.08.2007

Re: Kad odem u stari kraj

nsarski

Btw, ulica nije menjala ime od osnivanja. (A ja sam rodjen u Visegradskoj - ni to se nece menjati, mislim).

Baš duhovito reče. Tamo je rodjen veliki broj beogradjana. Bar polovina beogradske populacije rodilo se u GAK-u tj. u višegradskojulici

jesen 14:30 02.08.2007

Re: Kad odem u stari kraj

Tvoj kraj bas specifican....mada znam i ja poneko mesto gde je vreme stalo....ipak, retka su ta mesta..

Piromanski 21:59 01.08.2007

Ja bih hteo pesmom da ti kazem...

NEPOVRATNA PESMA

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
To je ono za čim može da se pati.
To je ono čemu možeš srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
- moraš znati:
tu ćeš stati.
I ostati.

Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se dečak uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dečak uči
da zapara nebo sjajem
i od druma - da se muči
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak
kad u meni večno klija
i ćarlija moj početak.
A meni se u svet srlja.
Stisnem srce.
I zažmurim.
Al' kad pođem - neću stati,
jer jedino znam da žurim.
Ne znam kuda.
Ne znam zašto.
Ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu
tu, gde - kako pružim nogu -
vezuje me odmah neko,
zauzdava
i potkiva.

Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak
kad u meni večno kunja
i muči me moj početak.
Zato bežim.
Trčim.
Tražim.
Stvaram zoru kad je veče.
Nek' od mene život uči
i da tepa i da teče.
Ja sam takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad krenem - krenem ludo,
nestrpljivo,
radoznalo...
Ne znam šta me tamo čeka
u maglama izdaleka,
al' ako se i pozlatim,
il' sve teško, gorko platim
ja ću uvek samo napred.

Nikad neću da se vratim.

Miroslav Antić

dunjica 22:12 01.08.2007

Re: Ja bih hteo pesmom da ti kazem...

Piromanski, gdje si, komšo i susjede?! Kod prvog stiha sam pomislila: ako nije Mika Antić, ne zvala se ja Dunjica... I veselim se da nas ima koji tako nastojimo, kako pjesnik kaže, ovako i ovdje, gdje je tako malo potrebno da Nijemac bude sretan...

Hajde u to ime da popijemo jedan gusti Lassi u Niesenu!

Piromanski 22:24 01.08.2007

Re: Ja bih hteo pesmom da ti kazem...

Zdravo, zivo! Tu sam i spremam se na pocinak i san pravednika. "Niesen" moze cim ovo sunce tudjeg neba malo ogreje:)

Veliki pozdrav obitelji i laku noc,
Piromanski

dunjica 22:37 01.08.2007

Re: Ja bih hteo pesmom da ti kazem...

Niesen moze i u dnevnoj sobi, stono bi se reklo. Ja sam tu do utorka, onda u "stari kraj" na 10tak dana.

Pozdrava mnogo tebi i V.!

nsarski 22:16 01.08.2007

Ali, evo jedna koja moze da se nadje

Blues za moju bivsu dragu (Bijelo Dugme):

nikad se necu vratit
u svoj rodni grad
tamo me ne ceka niko
i vec odavno su izblijedila sva lica
i vec odavno imena i mi ne znam
samo ponekad zimi
sjetih se tebe
tebe moja bivsa draga
neke njeznosti davne
nesto mi sapne u srcu i znam
da sam na svijetu sam
i da te ponovo vidim
sta bih ti o sebi mogao reci
osim da sam sreo mnogo ljudi
a da ni prijatelj nije bio nijedan
i da sam bio
i gladan i slavan i veseo i placan
i bijedan
i da me ljubilo mnogo zena
a da nijednu volio nisam
nesto mi sapne u srcu i znam
da sam na svijetu sam
moja draga moja draga
bivsa draga
moja draga
i evo umoran starac sam sad
mada izgledam mlad

dunjica 22:21 01.08.2007

Re: Ali, evo jedna koja moze da se nadje

Kada je takvo raspoloženje,onda malo Brodskog:

"Still, if sins are forgiven,
that is, if souls break even
with flesh elsewhere, this joint,
too, must be enjoyed
as afterlife's sweet parlor
where, in the clouded squalor,
saints and the ain'ts take five,
where I was first to arrive."
(from 'Cafe Trieste: San Franciso', to L.G.)

dunjica 22:24 01.08.2007

još Brodskog,

a zna se i zašto.

I don't know where I am or what this place

can be. It would appear some filthy island,

with bushes, buildings, and great grunting pigs.

A garden choked with weeds; some queen or other.

Grass and huge stones . . . Telemachus, my son!

To a wanderer the faces of all islands

resemble one another. And the mind

trips, numbering waves; eyes, sore from sea horizons,

run; and the flesh of water stuffs the ears.

I can't remember how the war came out;

even how old you are--I can't remember.

Grow up, then, my Telemachus, grow strong.

Only the gods know if we'll see each other

again. You've long since ceased to be that babe

before whom I reined in the plowing bullocks.

Had it not been for Palamedes' trick

we two would still be living in one household.

But maybe he was right; away from me

you are quite safe from all Oedipal passions,

and your dreams, my Telemachus, are blameless.

(iz A Part of Speach)

Spiridon 09:05 02.08.2007

Re: Ali, evo jedna koja moze da se nadje

i evo umoran starac sam sad
mada izgledam mlad

MuadDib 22:27 01.08.2007

Wherever you lay your hat...

Поодавно се моји родитељи упознали, заволели, потом венчали и дизвинете зачели ме у овом великом белом граду...па се ипак родих тамо у Славонији. Потом обавише круг одуживања стипендија и затворише га повратком у Белиград, где током 4 деценије становах у Ђуре Јакшића, Третјем булевару, Пожешкој, Милутина Бојића, Пролетерских бригада, Мештровићевој, интермецо Telegraph Road недалеко од насеља Вимблдон, те назад у Гандијеву.
Дуњице, комшије различите, лепо сте рекли, па не знам где јесам а можда и нисам...али памтим само мало а кратко: питали ме неколико пута оклен сам, негде до 50-те живота одговарао да не знам. Потом сам, одлазећи учестало на преговоре са комбинатом у рударском месту у коме сам одрастао, обилазећи у касне сате кућицу у тзв. енглеској колонији, зурећи у тарабу на којој сам бивао Винету, поред малињака и жбунова огрозда и рибизли, схватио да ми је то завичај. Нити сам ту рођен, нити су моји одатле, знам да тамо нисам а изгледа јесам.

dunjica 22:42 01.08.2007

Re: Wherever you lay your hat...

Hvala, MuadDib, na priči o uzbudljivom putovanju! I još slavonska veza, ijuju!

Ja sam u nekom trenutku odlučila da, kada me pitaju "oklen", kažem ono tamo odakle sam trenutno. Tako sam bila iz raznih mjesta, u nekima bio dom, u nekima muka živa... takva je valjda sudbina nomadska.

A ovdje, u slobodnom voljom izabranom domu i zavičaju, tu pripadam, SADA. Pozdrav!

Bonner D 22:35 01.08.2007

Grüß dich Dunjice!

Lep tekst i nekoliko globalnih, univerzalnih problema tako dobro opisano. Posebno ovo sa emigrantima prve generacije i njihovim problemima. Koje neki prevazidju kad vide i spoznaju kako se druga generacija uklapa i uklopila u novu sredinu. Neki ih ne prevazidju nikad, žive konstantno u prošlosti, ili bar pokušavaju i misle da žive u prošlosti jer ne vide i neće da vide da su se i oni pomerili i promenili i da ništa više nije isto kao nekada.

U Bonnu danas prelep dan, sunčano i toplo, Cafes und Biergärten natürlich sofort voll! A u Berlinu? Pakujem se na spavanje, moram sutra rano da ustanem.

Za Gute Nacht jedna pesma o sudbini svih ulica i svih nas sa njima. Pozdrav

dunjica 23:00 01.08.2007

Gruß nach Bonn!

mit Rundek und Cargo

Würde dich lieber mit Rundeks "U Bahn" grüßen, aber Cargo... elem... trägt man mit sich rum...

dunjica 23:04 01.08.2007

Re: Grüß dich Dunjice!

Ach, ja, Berlin, trüb... aber ich liebe ihn trotzdem. Wolken. Meine Tochter, Dunja, hat ihr Seepferdchen heute gemacht und jetzt ist sie bodenlos stolz.

Alles Gute nach Rhein!

A sada U Bahn, Hermannstraße, Berlin:
U BAHN

ZokiZoki 23:10 01.08.2007

C V I J I C E V A 7 9

Shumar 06:16 02.08.2007

chuburac

ja sam rodjen na Chuburi, Beograd

sada je tamo najveca pravoslavna crkva u upotrebi na svetu :

Hram Svetoga Save

dunjica 08:57 02.08.2007

Re: chuburac

Mika Oklop - Čuburac, rekoše mi - je govorio o odlascima, pripadanjima i nepripadanjima.

Spiridon 09:12 02.08.2007

Re: chuburac

dunjica
Mika Oklop - Čuburac, rekoše mi - je govorio o odlascima, pripadanjima i nepripadanjima.

Dunjice, jos uvek se ponekad vratim i procitam tvoj predivni tekst o Oklopu.

dunjica 12:31 02.08.2007

Re: chuburac

Spiridone, nazalost tekst nije moj, nego Gordane C.

Spiridon 13:09 02.08.2007

Re: chuburac

dunjica
Spiridone, nazalost tekst nije moj, nego Gordane C.

tacno, gordanac

izvini =]

Atomski mrav 14:38 03.08.2007

Re: chuburac

Čuburac, ja nisam iz BG - ali zar Hram Svetog Save nije na Vračaru?
Uz to, najveća pravoslavna crkva "u upotrebi" na svetu je Hram Hrista Spasitelja u Moskvi...

dunjica 14:47 03.08.2007

Re: chuburac

Atomski, i ja htjedoh pitati isto (da Hram Sv. Save nije na Vračaru?), ali nisam jer mi se čini da je poanta komentara ipak bila nešto drugo.

nsarski 16:17 03.08.2007

Re: chuburac

Vidi se da ne poznajete nas komsiluk:))
Cubura je deo Vracara, kao i Neimar, na primer.
Kao sto je Djeram deo Zvezdare, itd.

Atomski mrav 18:50 03.08.2007

Re: chuburac

Šta ćeš, nsarski... Čuburu večito spominju u negativnom kontekstu pa sam pomislio da je negde u p.m....
A za Zvezdaru samo znam da je veliki deo BG i to je to :)

Ostaje još da vidimo ko je u pravu za najveći pravoslavni hram na svetu, šumar ili ja :)

dunjica 19:32 03.08.2007

Re: chuburac

@Atomski mrav:
Po informacijama s raznih strana (web i privatni kontakti), ti si u pravu za najveci pravoslavni hram.

@NSarski:
Bilo mi je neobicno da nitko nije reagirao na napis da je Hram na Cuburi, iako sam mislila da je na Vracaru (za kojeg nisam znala da je Cubura dio), pa rekoh - onda valjda je tako.
Za 3 godine provedene u Bg nisam naucila da je Cubura dio Vracara, ali mozda me iskupi cinjenica da znam mnoge druge "komsiluke" razasute na razlicitim stranama vjetra ;-))

nsarski 19:48 03.08.2007

Re: chuburac

Gledaj, Hram je na vrhu vracarskog brda, i cela opstina se zove Vracar. E, neki delovi Vracara imaju svoja imena - rcimo na taj vrh vracarskog brda stize Cuburska ulica i taj kraj pri vrhu se zove Cubura. On delimicno zahvata i par ulica ka Kalenicevoj pijaci. Od vrha Cubure do Hrama je oko 300m, brat bratu. ali to je tamo toliko precizno uslo u price da se od ulice do ulice ljudi drukcije deklarisu.
Slicno kao sto, na primer, postoji Dusanovac ("Kad su cvetale tikve"

na primer. Ali opstina Dusanovac ne postoji - Dusanovac je deo grada koji pripada opstini Vozdovac (ako se ne varam - nama sa Cubure je to inostranstvo; ma i resto Vracara nam je inostranstvo!).

dunjica 20:05 03.08.2007

Re: chuburac

NSarski, i sad mi to sve kažeš, kad se više ne mogu hvaliti po bg komšiluku da kao privremena "dođošica" znam detalje beogradskog tu- i inozemstva? Eh!

nsarski 20:23 03.08.2007

Re: chuburac

Ma, dunjice, sve to sto sam napisao su folovi lokalnih domorodaca. Home is where your heart is.

dunjica 20:32 03.08.2007

Re: folovi lokalnih domorodaca

Moje iskustvo kaže da postoji još jedna vrsta folova, a to su oni međugeneracijski unutar iste ciljne grupe (alias lokalnih domorodaca). Npr. generacija moje mame kada se skupi i priča o Osijeku koji je meni djelomično nepoznat, pa mogu ili blejati ili upijati njihove fore da ih dalje "prodajem" drugima ;-) Isto tako već i kada se skupi moja generacija pa "tentamo" (zezamo) ove mlade naraštaje što ne znaju najvažnije odrednice našeg osječkog odrastanja.

Tako je vjerojatno svuda.

GajaR 22:31 03.08.2007

Re: chuburac

NSarski, rečeda si čuburac, a reče da si iz višegradske ulice???
jel to nalik?

nsarski 01:00 04.08.2007

Re: chuburac

Ma, rodjen sam u Visegdradsko (GAK), a ziveo na Cuburi - na periferiji Cubure, tacnije (Neimar).

GajaR 08:01 02.08.2007

немојте да ме расплачете!

а ја би цитирао мог земљака драгослава михајловића који овако збори у петријином венцу: ја и мој живот смо се разишли: ја на једну страну, а он на другу...

напомена: било би лепо да то видимо како изговара велики павле вујасић у истоименом филму, али нисам вичан да то нађем

dunjica 14:27 03.08.2007

Re: немојте да ме расплачете!

Gajo, tražila ja i ne nađem, čak ni odgovarajuću sliku. A bilo bi lijepo da se podsjetimo velikog Pavla Vujisića.

Coa Smor 10:27 02.08.2007

Ulica (ne?) čini čoveka

Meni nezrelom i neotesanom svuda isto - ne znam komšiluk nit me zanima :) Ne znam zašto mi se čini da je tako lakše. Ipak, zastupam teoriju da je mudro biti pristojan i tolerantan prema babama iz komšiluka. Ne samo zato što one to mnogo umeju da cene pa ti daju da ručkaš povremeno i to, nego je mnogo bolje nego da bežiš od saksija ujutro. Bakice iz komšiluka mogu biti najveći prijatelji, ili najgori zagorčavajući faktor života za koji znam...

Al nešto mi se drugo zapravo mota po glavi sad...

dunjica
A prema kući u kojoj sada žive, ništa domaćinski. Tamo jedu, spavaju, gledaju televiziju, podižu djecu, odlaze na i vraćaju se s posla, tamo stavljaju večerom glavu na jastuk, a jutrom ustaju. Komšije slabo poznaju, ne zanima ih kućni savjet, ni boja fasade, ne zanima ih kakvo im je dvorište i kako mogu pridonijeti da svima u zgradi, pa i komšiluku bude dobro. Tamo nisu svoj na svome, pa što da se trpaju?

...da nisu upravo takvi "dođoši" razorili Ulicu bratstva i jedinstva?

dunjica 13:16 02.08.2007

Re: Ulica (ne?) čini čoveka

Ne mislim da su dođoši bili u pitanju, nego losi domacini.

Prijevod: Evo ti - trebala bi znati kako se ovim sluzi!

Dobar ti nick ;-)

jesen 10:35 02.08.2007

efemeris

Tamo nisu svoj na svome, pa što da se trpaju?
Nego brigu briguju i zanovijetaju kako treba da je u Ulici Mili Moji Kuda Koji. Koju su tijelom napustili. A duša tek treba nekamo da stigne.

Mnogi ljudi nisu sposobni da se suoce sa cinjenicom da je sve prolazno i da se sve menja a ta osobina se posebno ispoljava kada odu negde....Ne zanovetaju oni zato sto im zaista nesto smeta vec zato sto bi zeleli da sve bude isto kada se vrate....da vreme stane samo za njih...Evo, ako izuzmem godine studija, ja ceo zivot zivim u istom gradu....i taj grad veze nema sa onim u kome sam rodjena i odrasla....Mogla bih da zivim bilo gde, covek svuda sebe nosi.....Ovde nije bilo prinudnog preseljavanja zbog ratnih zbivanja(mislim na lokalno stanovnistvo) a ipak se sve promenilo..Niko koga poznajem ne stanuje gde je nekad stanovao....mnogi su promenili grad, mnogi su otisli iz zemlje a stigli su neki novi ljudi od koje kuda...meni nepoznati...Mozda zato sto sam stalno ovde nemam nikakvih emocija kada prolazim pored zgrade mog detinjstva (kao onaj koji se setio mesta na kome je bio Vinetu)...setim se ponekad necega, neka stara "slika" mi proleti kroz glavu....Pojma nemam ko stanuje u toj zgradi ali znam da nikoga ne poznajem....Zato te Dunjice potpuno razumem kada kazes da pripadas tamo gde jesi....to je tako prirorodno, sve ostalo su samo uspomene...a uspomene se ne mogu menjati ma gde mi bili....

dunjica 13:24 02.08.2007

Re: efemeris

Jesen,

shvećam i htjela bih nekako izraziti odobravanje sa svim što ti napisa, ali čini mi se suvišnim, samo bi narušilo zaokruženost i jasnost misli. Doduše, ne mogu odoljeti da podcrtam suštinu, tako istinitu i ponekad neizdrživo tešku / bolnu:

covek svuda sebe nosi....

Pozdrav!

Черевићан 13:39 02.08.2007

уствари дисам, тјст гденисам

моја лична рода ме услед неконтролисаног зеева испустила,има томе, у нсадску улицу милована видаковића
првог српског романописца па у томе и треба тражити разлог моје наклоности писаној речи јер након 2.5 децение уследише у јавности моје 2 књиге.
потом
када ми валета оно пружила уточиште смештај нађох у улици васали антонија писца првог малтешког речника што је ваљда био довољан повод да седнем и саставим ПРВИ српско малтешки речник, око којег ено по малтешком архипелагу потрага траје јер је умоменту плануо из књижара локалних . нелези враже ,уследише још две књиге са мојега лаптопа а са поменуте адресе, па закључујем неук по питању локалитета рођења тјст боравка да има нечег утом,немош рећи данема.

dunjica 13:48 02.08.2007

Re: уствари дисам, тјст гденисам

Slučajno nije, da

улицу милована видаковића првог српског романописца

у улици васали антонија писца првог малтешког речника

zar ne?

AlexDunja 19:12 02.08.2007

Re: уствари дисам, тјст гденисам

znala sam, da nesto ima :)))))

gordanac 14:45 02.08.2007

ulice

Meni uvek bilo zanimljivo i neobjašnjivo kao to da ljude često ne zanima ko je čovek čije ime nosi ulica (ili trg) na kojem žive ili su živeli.
Drugačije je sa ulicama kao Unter den Linden ili Beogradska ili Višegradska, ali kako ljude može da ne zanima KO JE ljudsko biće po kom se ulica zove?
Za 16 godina živela sam u četiri države (SFRJ, SRJ, DZ SiCG, Srbija) a da se nisam pomakla iz svoje ulice. A ceo život novosadski sam provela isto u ukupno četiri ulice: Maršala Tita, Laze Nančića, Fruškogorska, Kej Moše Pijade (preimenovan u Kej Žrtava Racije)
Pretpostavljam da ne znate ko je bio Laza Nančić. Interesantan lik.
Evo:
Laza Nančić (1854-1887) novinar, pisac, političar druge polovine XIX veka u Vojvodini. Rođen u Vršcu, studirao medicinu u Beču i Gracu. Bio vođa "vršačkih socijalista" uređivao list Srpstvo i bio glavni saradnik u Zastavi Jaše Tomića u Novom Sadu (Jaša Tomić je inače zet Svetozara Miletića). Laza Nančić je radio za i na ujedinjenju omladine srpske, pisao odlične brošure o raznim političkim i ekonomskim pitanjima.Kada je Jaša Tomić, glavni urednik lista „Zastava“ bio osuđen na višemesečni zatvor zbog tzv. „štamparske krivice“, onda ga je od 5. oktobra 1886. privremeno u tom poslu zamenjivao Laza Nančić. (Jaša Tomić je 23. decembra 1889. ubio političara Mišu Dimitrijevića, zbog novinarskih polemika koje su dobile lični karakter). Lazy Nančić,Iako mlad, bio je iskusan i uticajan u politici i u novinarstvu.

Bavio se i prevođenjem, bio je prvi prevodilac Henrika Sjenkjeviča na srpski jezik.Bavio se i književnošću, objavio je jedan socijalni roman na nemačkom jeziku.Bolovao je od tuberkuloze. Kada je 1887. posetio majku u Vršcu, savladala ga je bolest i umro je sa 33 godine.

Inače, sva trojica pomenutih imaju svoja spomen obeležja oduvek u Novom Sadu. Laza i Miša ulice, a Jaša i spomenik. I jedno naselje kod Sečnja se zove njegovim imenom (poznato po polavama Tise pre dve godine)

dunjica 19:09 02.08.2007

Re: ulice

Hvala, GordanaC, na zanimljivostima o ljudima čija imena nose naše ulice! Posebno se radujem kada ulice nose imena znanstvenika, umjetnika, književnika, humanista, ..., a ne kakav je najčešći običaj, samo ratnika.

Ja sam se uvijek zanimala za ljude čija imena nose ulice u kojima sam živjela. Na žalost, ni jedna nije nosila ime žene.

Od kada živim u Berlinu, otišla sam i korak dalje. Znajući da je prošlost Berlina relativno dobro istražena tema, potražila sam informacije o ulici i kvartu (ovdje se kvart zove Kiez, regionalizam je u pitanju - jezički). Pronašla sam čitavu riznicu informacija, između ostalog i knjigu napisanu prije nekoliko godina o prošlosti ulice u kojoj živim! I to grupa autora. Iscrpno, informativno, nadasve zanimljivo!

Znajući za ovaj moj interes, ponudiše mi prošle godine neke kolegice i kolege da se uključim u jedan EU projekt na temu istraživanja osobnih priča (narrative histories) stanovnika Berlina, Londona, Dresdena i Poznana, sa svrhom promocije mira, pomirenja i poticanja procesa demokratizacije unutar EU. Ne moram ni pomenuti da sam objeručke prihvatila!

Elem, moja berlinska grupa se posvetila istraživanju prošlosti 2 susjedna dijela grada, ali kada smo vidjeli koliko je sve otišlo u širinu i komplicira se, posvetili smo se isključivo "mom" parku i okolnim ulicama. To je sve jedna jako, jako uzbudljiva priča, jer se radi o bivšem pograničnom dijelu između nekadašnja 2 Berlina. Moja ulica je 2/3 nekada pripadala Istočnom, a ostatak Zapadnom Berlinu. Park preko puta (Mauerpark, što znači - Park Zida) je nekada bila tzv. Zona smrti, onaj dio koji je jednu Njemačku čuvao od (ideološki) druge na jedan potpuno nehumani, zločinački način.

Šta da pričam? Do sada smo sakupili nevjerojatne priče, upoznali nevjerojatne ljude - svjedoke tog i ovog vremena... Upravo radim na sadržajnom dijelu web-prezentacije cijelog projekta, pa kada bude gotovo, postaviti ću link ovdje.

Inače, ulica u kojoj živim nosi ime pjesnika koji je živio 1719.-1803.

Ovako je otprilike izgledalo do 1990.:

gordanac 20:39 02.08.2007

žene

Ja sam se uvijek zanimala za ljude čija imena nose ulice u kojima sam živjela. Na žalost, ni jedna nije nosila ime žene.

E, u Nova Sadu i toga ima! :))
Znamenite novosađanke dobile u i ulice i trgove, a zahvaljujući Gordani Stojaković, Svenki Savić i "Ženskim studijama" i mentalitetu ovog grada, otete su od zaborava i knjigama i internetom.
Svaka od žena iz linka koji sam dala je jedna čudesna priča....

Greshka 09:18 03.08.2007

nekada..

Pricha o ulicama i proshlosti jednog grada za mene ima poseban znachaj.Postoji igra koju sa prijateljima i poznanicima igram godinama.Pochelo je na jednom porodichnom ruchku kada smo se mi mladi izdvojili sa nekom prichom o muzici, albumima i omotima...Neko se doseti naslovnice jednog CD-a, na njoj ulica u crno beloj varijanti.Tchnije ugao ulice...a na uglu stoji frontman grupe o kojoj smo raspravljali.Krene rasprava koja bi ulica mogla biti, koji ugao..gde..Svako ima svoju viziju i svoju varijantu.Bila je nedelja popodne, Uskrs, koliko se secam....Reshenje rasprave bilo je jedno jedino..hajdemo tamo.Svi se slzemo da je to u centru..ali josh uvek imamo nekoliko varijanti.Skerliceva, Zlatne grede, Gimnazijska...Otishli smo tamo, grad je bio pust i osunchan.Poneli smo cd sa sobom.Grad je bio pust i osunchan, a reshenje nashe igre kretalo se tu negde oko varijanti koje smo imali.Ugao M.Vidakovica i Zlatne grede....Usledilo je zatim fotografisanje..da zabelezimo kako taj ugao izgleda sada....
I sad je to lepa zabava, stara slika, godine neke pa se razmecemo pitanjima..Shta je tu sada?Gde sam ja tada bio?Shta se desilo sa ljudima na slici?Sa zgradama?....
Kako imam maniju za prikupljanjem fotografija raznoraznih...u folderu gradova nadju se uvek neke nove interesantne i stare......
Novi Sad 1968...negde sad ovde zivim..tu negde oko tog nechega...

dunjica 13:16 03.08.2007

Re: Greshka

Ova vaša uzbudljiva igra me podsjeti na Auggie Wrena (igra ga sjajni Harvey Keitel) iz filma "Smoke", koji je imao običaj svakoga dana u isto vrijeme (11 sati?) fotografirati isti ugao svoje ulice... i tako godinama.

Ovdje u božićnoj sceni filma, uz pratnju Tom Waitsa, pa tko voli, nek izvoli:

Greshka 13:37 03.08.2007

Re: Greshka

koji je imao običaj svakoga dana u isto vrijeme (11 sati?) fotografirati isti ugao svoje ulice... i tako godinama

Vec duze vreme se spremam na takav jedan poduhvat...ulica i mesto kroz koje prolazim svakodnevno od kuce do posla i nazad....Volela bih na jednom mestu imati zabelezen pogled sa jednog posebnog mesta, a u jesen, zimu, prolece, leto...

dunjica 14:05 03.08.2007

Re: Greshka

Ne zaboravi pogledati "Smoke"! Ovo sa slikanjem stvarno nije jedini razlog zbog koga se isplati.

I ja sam razmišljala o istom podhvatu, u razmacima, ali fali mi disciplina. Ionako stalno slikam moj park, tokom cijele godine, pa to tako nekako dođe. Evo jedne:

Atomski mrav 14:44 03.08.2007

Đorđe Balašević, "Soliter"

Naš soliter je super, brat je na glavi bratu,
al' da krenemo redom, znači na prvom spratu,
žive dobri južnjaci,
znam ih samo po faci i po pesmama.

A nad njima se viju tići junačke krvi.
Jes', na drugom su spratu, al' su inače prvi.
Kažu: "Uzdaj se u se,
u se i u svoje Ruse, pa da guslamo!"

Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamišljen je monumentalno.

Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji klize...
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.

U, na trećem je spratu opštenarodna strava,
ona dva podstanara traže stanarska prava.
Zasad parnica fer je,
dok ne poleti perje kroz naš soliter.

A na četvrtom sevdah, raja puca od zdravlja.
Jedni vide svog boga, drugim Gospa se javlja,
a proleter goloruk
diže vile na o-ruk, era mermera.

Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamišljen je monumentalno.

Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji kliže...
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.

Susjed s petoga kata ima pregled od gore:
jedan prozor na zapad, drugi prozor na more.
Da se nebi opekel,
nikad niš ne bu rekel... To je najbolje.

A na šestem nastropju neki skupovi tužni.
Ti se ne druže s nama, mi smo suviše južni.
I kad razmislim malo,
njima nije baš stalo za naš soliter.

Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamišljen je monumentalno.

Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji klize...
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.

dunjica 14:52 03.08.2007

Re: Đorđe Balašević, "Soliter"

Hvala, hvala, nisam znala za ovu stvar! (Evo, pokrivam se ušima, što bi rekli ovi s mog kata/sprata.)

Tako moj tekst ispade neka vrsta plagijata iz neobaviještenosti ;-) U to ime

gordanac 15:21 03.08.2007

nije soliter

ali mislim da bi ova pesma lepo "legla" u tvoj post

slovenska

Atomski mrav 19:01 03.08.2007

Re: Đorđe Balašević, "Soliter"

Dunjice, stvar je sa Đoletovog "prokazanog" albuma "Panta rei"... izdat tamo krajem osamdesetih. Čitav album je tako... politički obojen ako smem da kažem. No, nije to bitno, bitno je da ti je post sjajan :)

Ja recimo nisam mrdnuo iz svog rodnog grada, osim studija i vojnog roka... doduše, preselio sam se jednu ulicu dalje... :) Uvek sam se pitao kako je to živeti negde na nekom sasvim, sasvim drugačijem mestu...

dunjica 19:48 03.08.2007

Re: Đorđe Balašević, "Soliter"

Atomski, hvala na komplimentima i prilozima!

Imam jednu veoma dragu prijateljicu iz djetinjstva. Ona je, osim rijetkih odlazaka na odmor, samo jednom u svojih 40 ljeta, mrdnula iz rodnog grada i to na 2 mjeseca (bila je u vrijeme najvećih granatiranja Osijeka 2 mjeseca izbjeglica u Zg- znači, sila je natjerala). Kaže ona meni kako mi ponekad zavidi na nomadskom životu, ali da ona to ne bi mogla.

Pitam je, može li mi vjerovati da vjerojatno isto toliko i ja zavidim njoj? Ona je izgradila svoju socijalnu mrežu - infrastrukturu, kako volim reći - zna gdje da se obrati za pomoć u pola noći, zna svaki ugao grada, mnogo ljudi, sve je tako znano, ... ima sve ono što nam daje neki poseban osjećaj mira i sigurnosti koji mi koji smo stalno u nekim odlascima i dolascima nemamo. Kažem joj da ne mora svakih nekoliko godina učiti nova imena, nove načine kako mjesta dišu i život funkcionira, ne mora svakih par godina prijavljivati novo mjesto boravišta i odjavljivati staro, srce joj se ne mora "osnaživati" za nove rastanke, i tako dalje.

Zato, ne zavidite onima koji su puno "na putu". Njihov, naš život ima svojih prednosti, ali jednaki dobitnici su i oni koji poznaju sigurnost koju pruža kontinuitet.

S druge strane, odlasci nisu nikakva garancija da ćemo svjesno proživjeti svoj život, a to je cilj koji smatram vrijednim svakog nastojanja. Ljudi mogu provesti život kao u magnovenju ili "prespavati" ga, čak i kada se oko njih događaju najuzbudljivije stvari.

dunjica 19:54 03.08.2007

Re: nije soliter

GordanaC, nije fer - ova pjesma me "zdrma" pravo u srce. Kako ću sad neupotrebljiva za suvislu komunikaciju ;-)

Eto tebi zato jedna koja me sasvim obara, u srce i u glavu drma; Praslovan - Lačni Franz, 1981.:

Kdo je tebe Praslovan plavati učil,
da si preplaval tisto rusko reko
in se v mojih genih naselil.

Horde slovanske krvi preko reke skozi dni,
spredaj poglavarji in direktorji,
za njimi kurbe, mladci, upokojenci.
Spolno močni, silno zdravi,
zakladi step iz pradavnine so prišli
po stotih generacijah sposobnih gospodinj
in nam po vseh predpisih
zabeli vse, kar se je zabelit dalo. [zajebali vse, kar se je zajebati dalo]

Kdo je tebe Praslovan plavati učil,
da si preplaval tisto rusko reko
in se v mojih genih naselil.

Usmerjeno izobraženi, zjutraj v službo skozi dni,
spredaj so grobovi in sirote,
za njimi mrtve ribe in crknjeni psi.
Brez pigmenta smo spočeti,
sodobna brozga iz betona
se množimo križani, kastrirani, korakajoči,
da bomo vsi po vseh predpisih
zabeli vse, kar se bo zabelit dalo. [zajebali vse, kar se bo zajebati dalo]

Kdo je tebe Praslovan plavati učil,
da si preplaval tisto rusko reko
in se v mojih genih naselil.

Atomski mrav 18:10 05.08.2007

Re: Đorđe Balašević, "Soliter"

Dunjice, znaš kako je - the grass is always greener on the other side :)
Ne zavidim ja onima koji su puno "na putu", samo kažem da se pitam kako je to. U pravu si, mi koji smo "pustili korenje" na jednom mestu zaista imamo izgrađenu "socijalnu infrastrukturu" i to nije mala stvar. Ja sam trenutno u nekoj fazi promene posla koja bi zahtevala i preseljenje pa sam sasvim svestan svega što to donosi... i nije lako doneti jednu takvu odluku, zaista nije. S druge strane, oni koji su spremni da idu "na put" često, obično su uspešniji ako je to vezano za posao... mislim da moraš imati određene karakterne osobine koje ti pomažu da podneseš česta putovanja i/ili preseljenja... ne može to svako.

dunjica 18:16 05.08.2007

Re: Đorđe Balašević, "Soliter"

moraš imati određene karakterne osobine koje ti pomažu da podneseš česta putovanja i/ili preseljenja... ne može to svako.

Vidim po svojoj i ostaloj, kako se to danas chic zove - transkulturalnoj - djeci; razlicite su reakcije i nivo "traumatizacije" zbog promjena.

Zelim ti srecu i da promjene budu na bolje, u svakom smislu!

Atomski mrav 19:16 05.08.2007

Re: Đorđe Balašević, "Soliter"

Nadajmo se da će biti tako, ili što bi narod rek'o: iz tvojh usta u Božije uši.

Pozdrav!

dracena 21:55 05.08.2007

Lepi čovek

Lepi čovek (cinije) me uvek podseti na bakino dvorište u kom sam provela prve godine detinjstva.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

dunjica

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi