Noć pre....

             Ljudi ponekad zaboravljaju da stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju da jesu..., napisala je gordanac u postu Maestro, Bulgakov i ja.

            Čitajući Majstora i Margaretu, pre desetak godina, nisam bio sposban da Bulgakova sebi objasnim na način kako je to učinila gordanac, uz asistenciju dvojice majstora - nsarskog i Predraga Brajovića. Ipak, intuitivno sam osetio da nam Bulgakov upravo to govori.

            Opčinjen magijom kojom njegova knjiga zrači, a naivan kakav sam onda bio, usudio sam se da opišem događaje u noći pre Pontijevog suđenja Isusu i napišem svoju prvu priču. Jer, ako stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju, onda mogu biti i voma različite od onog kako ih vidimo. Jedna od mogućnosti je možda i ova:

                                               Noć pre...               

            - Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim te očekuje, salutirao je centurion Mark, koji se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.

           Pontije Pilat, prokurator azijskih provincija Rimske imperije, samo klimnu glavom i podbode umornog konja. Kopljanici Prve kohorte Dvanaeste legije, zvane Munjevita, nevoljno se pokrenuše. Severozapadni put, koji od Hebronske kapije vodi ka Jafi, ožive. Glasne, vojnički oštre komande centuriona, zveket oružja i odjeci stotina konjskih kopita gradili su poseban ugođaj, poznat i toliko drag bivšem tribunu legiona.

            Odsutno zadubljen u svoje misli, umoran od puta i svojih godina, ništa od toga danas Pontije Pilat nije opažao. Njegovo raspoloženje postajalo je sve tmurnije od kada je napustio svoju rezidenciju u Cezareji Stratonovoj. Čas na latinskom, čas na grčkom ili aramejskom, čitavog puta je psovao i kleo narod judejski koji se opet uznemirio, mesije i razbojnike koji su ga huškali i bunili, Sinedrion koji ih je osudio na smrt i prvosveštenika Kajafu koji ga je o svemu obavestio i tražio da on, prokuratorskim pečatom, potvrdi presudu. Lecnuo bi se tek povremeno kad bi mu do svesti doprlo da psuje i Tiberija, Cezara Rimske imperije, koji je njega bivšeg tribuna legiona, još pre sedam godina, postavio za prokuratora Judeje. Kao da on, Pontije Pilat čuveni vojskovođa i nosilac ovacija, jednog od najviših odlikovanja koje dodeljuje Senat, nije zaslužio neki bolji položaj u Rimu, ili bar bliže Rimu.

U takvom raspoloženju Pontije Pilat je, sa legionarima svoje verne Dvanaeste legije, sa kojima je godinama ratovao od Etrurije gde je rođen, pa do Judeje gde sada živi, upravo projahao pored Golgote, gubilišta Jerušalaimskog. Južnu padinu te Ćelave gore već su krasili stubovi na koje se, po zakonu i  običaju,razapinjuosuđenici na smrt.

Trinaesti dan prolećnog meseca nisana nepovratno se ulivao u predvečerje.

            Nekoliko časova kasnije, na arkadnoj lodji dvorca Iroda Velikog smeštenog u severnom delu Antonijeve tvrđave, osvežen i nešto bolje raspoložen, dugačkim gutljajem vina Pontije Pilat je privodio kraju obilnu večeru. Iscrpljen dnevnom žegom grad Jerušalaim je čekao osveženje sa Maslinove Gore. Bazari su utihnuli, a večernji mir povremeno su prekidali samo uzvici prodavaca vode. Žubor fontane mešao se sa mirisom magnolije u prostranom vrtu dvorca Iroda Velikog.

            Odlažući pehar sa vinom Pontije Pilat nežno pogleda svoju ženu, zadovoljn što je ipak pristao da ga ona prati na ovom putu. Način na koji je začešljala kosu obećavao je uzbudljivu noć.

            - Nema sumnje, mislio je Pontije, kosa joj je raspletena i to nije slučajno. Taj znak, po prećutnom dogovoru iz prvih godina braka, bio je poziv da je slobodno poseti u njenim odajama. Doduše, morao je sebi priznati prokurator vascele Judeje, njene odaje uvek su mu bile otvorene. Nikad ga njegova žena nije sprečavala da joj priđe i utopi svoju strast, da zadovolji svoju želju, onda kada bi mu se želja javila. Ali, brzo je shvatio da mu ona, prilikom takvih poseta bez poziva, ustvari ne pripada.

            Takve noći s njom, u koje je uranjao nepozvan, ni po čemu se nisu razlikovale od noći koje je, kao mladi ratnik između dve bitke, provodio sa robinjama, varvarkama i usputnim ženama od Galije, preko Germanije, pa sve do Azije. Uzimao ih je onako kako se, kraj logorske vatre, uzima pehar vina ili komad nedopečenog mesa – samo zato da bi u narednu bitku ušao smireniji.

             Tek sa njom spoznao je i pravu ljubav i pravu strast. Ali, samo kada je ona to želela. U takvim noćima plovio je po tankoj liniji, koja je delila javu i san, stvarnost i maštu, nebo i zemlju. Već nakon prvih nežnosti utapao bi se u nju i čekao da ga povede ka vrhuncu sladostrašća. I to vreme, taj trenutak, opet je određivala ona. Nije to činila određenim pokretom ili položajem tela, a ni glsom, već čitavim svojim bićem. Potpuno mu se predavla, a on je nestajao.

             Na njegovu veliku žalost, pozivi su bili sve ređi, a on sve gladniji njene ljubavi. Obasipao ju je pažnjom i skupocenim poklonima. Ništa nije pomagalo. Nije ga odbijala, ali ga nije ni pozivala.

              Zato je večeras ratničko srce Pontija Pilata, kao nekada pred bitku, snažno zaigralo, a grlo mu se steglo, kad je uočio znak na koji je toliko dugo čekao.

             - Mužu i gospodaru moj, progovori žena i prenu prokuratora Judeje, od tvoje odluke sutra zavisi život četvorice osuđenika koje je Sinedrion osudio na smrt. Ukoliko presude potvrdiš umreće u najtežim mukama na stubovima Ćelave gore. Nikada te nisam ni za šta molila, a evo sad te molim za život jednog od njih.

              Sporo se vraćajući u stvarnost, Pontije Pilat jedva shvati o čemu mu to žena govori. Odmah zatim razrogači oči, čudeći se otkud ona, njegova žena, da se meša u prokuratorske dužnosti.

             - Za kojeg od razbojnika moliš? Kako mu je ime? ipak je upita, više da bi zadovoljio svoju radoznalost, nego što je nameravao da usliši čudnu molbu svoje žene.

- Ne znam mu ime, kažu da je iz Nazareta, a osuđen je zbog toga što je po bazarima govorio narodu da će srušiti Jerušalaimski hram i za tri dana izgraditi novi, te da je on navodno novi car Judeje. Odao ga je njegov prijatelj, neki Juda iz Kariota. Danas dok smo prolazili gradom videla sam ga vezanog ispred Pretorije. Svetina je pljuvala po njemu. Njegove oči, mužu moj, jasno govore da je nevin, a taj Juda sigurno laže. Učini dobro delo, podari mu život.

             Pontije Pilat, bivši ratnik i vojskovođa, a sada prokurator Jdeje, htede odmah da joj odgovori onako kako dolikuje hegemonu. Ali u trenutku zastade.

              - Neće li, zbog grubog odbijanja» mislio je «usahnuti njen osmeh i pogled kojim ga poziva na nežnost i ljubav? Nije li večerašnji poziv, koji toliko dugo čeka, uslovljen ispunjenjem njene molbe, pa koliko god ona bila čudna i nedolična? Uostalom, dalje je razmišljao, narod judejski je i onako razbojnički narod, jedan razbojnik manje ili više ne znači baš ništa. Taj Nazarećanin ne može zasigurno nauditi moćnoj Rimdkoj imperiji.

              I već je bio spreman da odgovori potvrdno svojoj lepoj i mladoj ženi, ali skustvo velikog vojskovođe mu je govorilo da se posluži lukavstvom.

               - Ti znaš da ja, kao prokurator Judeje, ne mogu suditi po svojoj volji, već onako kako to od mene očekuje veliki Tiberije, Cezar Rimski. Ipak, lepota kojom me večeras obasipaš zaslužuje da o tome noćas razmislim, svečanim tonom izgoovori Pontije i pritom joj uputi dug i značajan pogled.

               Shvativši pravo značenje izgovorenih reči, a još više pogled svog muža, lepa žena prosu zavodnički osmeh i zadovoljno se uputi u svoje odaje.

                Sa mrkog lica Pontijevog iskra pohote spusti se niz snažni vrat i u maljavim grudima zapali požar. Brzo je odbacio snežnobelu prokuratorsku togu, otkopčao pojas sa širokim nožem u kanijama, skinuo košulju i gol, šepavim konjaničkim korakom, požurio u odaje svoje žene.

                 - O ženo, vratiš li mi ove noći bar na trenutak snagu mladosti, mislio je usput ostareli hegemon drhteći od uzbuđenja, tvoja molba biće uslišena.

                U početku sve je bilo kao nekad. Čak je naslućivao purpurnu stazu naslade, kojom ga je ova žena nekad tako sigurno vodila. Ali umesto trenutaka nestajanja u ekstazi, samo mlaki trzaj među njegovim slabinama označi kraj uzaludnim očekivanjima.

                Sutra, četrnaestog dana prolećnog meseca nisana, u privremeno nameštenu prokuraturu na arkadnoj terasi dvorca Iroda Velikog, ušao je peti prokurator Judeje Pontije Pilat, namršten, razočaran i sa glavoboljom.

                                                                     *

Kako je prošlo suđenje može se videti kod Bulgakova, a o daljim događanjima kod Mateja, Marka, Luke i Jovana.