састав на тему: малтом цак цик
Почесто застанем па загледам камене блокове уграђене у овдашња столетна здања но сада већ увелико начете временом.покушавам да се телетранспортујем у време оно када су их нечије радене руке прецизно слагале да би на крају обликовали велелепне објекте богомоља, палата, одбрамбених бедема етц . . коих је малтом кривудајући, сијасет.Каменоломи су одвајкада на поменутом острву били уносан посао.како је земљиште ‘својина појединаца’ могао је свако да отпочне са експлоатацијом камена са својег поседа кад му се ћефне.и било је тако, јер се вазда нешто градило, дограђивало, рушило па испочетка . . . о чему сведоче данас мноштва ,сада запуштених изворишта камена диљем малте.Насеље сиђиви смештено је повисоко на обронцима дингли клифа,а око насеља зјап до зјапа који потсећају да су и овде некад вредне руке камена вадиле.сада су у њима легла галебова и осталих пернатих летача кљунова оштрих.било је разноразних маштовитих пројеката овдашњих архитеката да се те рупетине
– хидроизолују те напуне водом и буду резерве за заливање обрадивих површи јер кише овде углавном нема, бар не довољно за поменуту намену
– да се у њих одлаже отпад те свакодневно острвско ђубре па се касније, ко у јапану, прекрију земљом те озелене како би временом израсле шуме којих у овом кршу нешто и неуочихи
наравски од поменутог засад не беше ништа..рупе и даље зјапе не доносећи власницима никакву корист. e, 1се, балдахино се презива, млађи чова, а наследник једног таквог зјапа досетио да од старог и запуштеног породичног каменолома обликује први мусеум камена намалти, те да му рупа опет почне парице доносити.уз пристојно фин. улагање те сарадњу стручњака изникао је маштовито уређен приказ како се кадгод камен експлоатисао.пластичне фигуре радника одевених у аутентична руха те распоређених по нивоима бившег каменолома опипљиво указују пут камена, од оног самониклог ( стене) до каменог блока за градњу,олука за одводњавање, пећнице за припрему хране, степеника, кровног прекривача те других употребних предмета, уз паралелан приказ алата којим је поменуто обликовано.мени је оку запала грубост и снага руку тих онижих, затубастих људских фигура које су у свом (недугом) радном веку на иљаде камених блокова ( тежине и до 100 кг) обрадиле и то све ручно, од цепања стене клиновима до финалне обраде тестером да би употребљиви били за напред поменуте намене.наравно вазда је било међу радницима и оних уметности наклоњених који су натенане укамену куцкали чипке и зидне украсе а којима се данас дивимо у ентеријерима богомоља или по фасадама палата. И онда, када је посао обраде камена био завршен блокови су се ручно утоваривали на кола са два повећа точка (каретун) но само онолико колико је (неухрањен) коњ могао да повуче и . . . . развозило диљем отока до градилишта.Нигде наравно нису забележена имена тих радника. Уз црквено здање или палату помињу се (ређе) имена архитеката, али често уклесано читамо да је . . .објекат подигао црквени великодостојник, грандмастер или племић тај&тај . . то се памти и те податке односе са собом као инфо бројни туристи који малту походе.
стога, нека овај састав буде скромно присећање на армиу њих кои снагом руку и леђа својих херкуловских допринеше да се данас дивимо умећу бивших градитеља.
Отуд ето имене где често загледам оронуло камење у зидовима који историју ( и шире) значе.
А каменоломи . . .
Па и данас у истоветним рупама камен се експлоатише даноноћно јер малта је једно повелико градилиште, но сада се то ради машински из климатизованих кабина компјутерски навођеним тестерама које у ходу камени блок за градњу у потпуности обраде и путем покретне траке сложе у моћна ( 30 тонска) превозна средства , док украси и камене чипке те арабеске превазилазе изгледом и најмаштовитије умишљаје, но, тоје приповетка . . посве друга.