сотока оштрокљуних тица, херкулеси

Черевићан RSS / 26.07.2007. u 13:57

састав на тему: малтом цак цик 

the limestone haritage
the limestone haritage
Почесто застанем па загледам камене блокове уграђене у овдашња столетна здања но сада већ увелико начете временом.покушавам да се телетранспортујем у време оно када су их нечије радене руке прецизно слагале да би на крају обликовали велелепне објекте богомоља, палата, одбрамбених бедема етц . . коих је малтом кривудајући, сијасет.

Каменоломи су одвајкада на поменутом острву били уносан посао.како је земљиште  ‘својина појединаца’ могао је свако да отпочне са експлоатацијом камена са својег поседа кад му се ћефне.и било је тако, јер се вазда нешто градило, дограђивало, рушило па испочетка . . . о чему сведоче данас мноштва ,сада запуштених изворишта камена диљем малте.Насеље сиђиви смештено је повисоко на обронцима дингли клифа,а око насеља зјап до зјапа који потсећају да су и овде некад вредне руке камена вадиле.сада су у њима легла галебова и осталих пернатих летача кљунова оштрих.било је разноразних маштовитих пројеката овдашњих архитеката да се те рупетине

–        хидроизолују те напуне водом и буду резерве за заливање обрадивих површи јер кише овде углавном нема, бар не довољно за поменуту намену

–        да се у њих одлаже отпад те свакодневно острвско ђубре па се касније, ко у јапану, прекрију земљом те озелене како би временом израсле шуме којих  у овом кршу нешто и неуочихи

наравски од поменутог засад не беше ништа..рупе и даље зјапе не доносећи власницима никакву корист. e, 1се, балдахино се презива, млађи чова, а наследник једног таквог зјапа досетио да од старог и запуштеног породичног каменолома обликује први мусеум камена намалти, те да му рупа опет почне парице доносити.уз пристојно фин. улагање те сарадњу стручњака изникао је маштовито уређен приказ како се кадгод камен експлоатисао.пластичне фигуре радника одевених у аутентична руха те  распоређених по нивоима бившег каменолома опипљиво указују пут камена, од оног самониклог ( стене)  до каменог блока за градњу,олука за одводњавање, пећнице за припрему хране, степеника, кровног прекривача  те других употребних предмета, уз паралелан приказ алата којим је  поменуто обликовано.мени је оку запала грубост и снага руку тих онижих, затубастих људских фигура које су у свом (недугом) радном веку на иљаде камених блокова ( тежине и до 100 кг) обрадиле и то све ручно, од цепања стене клиновима до финалне обраде тестером да би употребљиви били за напред поменуте намене.наравно вазда је било међу радницима и оних уметности наклоњених  који су натенане укамену куцкали чипке и зидне украсе а којима се данас дивимо у ентеријерима богомоља или по фасадама палата. И онда, када је посао обраде камена био завршен блокови су се ручно утоваривали на кола са два  повећа точка (каретун) но само онолико колико је (неухрањен) коњ могао да повуче и . . . . развозило диљем отока до градилишта.Нигде наравно нису забележена имена тих радника. Уз црквено здање или палату помињу се (ређе) имена архитеката, али често уклесано читамо да је . . .објекат подигао црквени великодостојник, грандмастер или племић тај&тај . . то се памти и те податке односе са собом као инфо бројни туристи који малту походе.

стога, нека  овај састав буде скромно присећање на армиу  њих кои снагом руку и леђа својих херкуловских допринеше да се данас дивимо умећу бивших градитеља.

Отуд ето имене где често загледам оронуло камење у зидовима који историју ( и шире) значе.

А каменоломи . . .

Па и данас у истоветним рупама камен се експлоатише даноноћно јер малта је једно повелико градилиште, но сада се то ради машински из климатизованих кабина компјутерски навођеним тестерама које у ходу камени блок за градњу у потпуности обраде и путем покретне траке сложе у моћна ( 30 тонска) превозна средства , док  украси и камене чипке те арабеске превазилазе изгледом и најмаштовитије умишљаје, но, тоје приповетка . . посве друга.

Atačmenti



Komentari (37)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

gordanac gordanac 14:24 26.07.2007

pa, dobro, čerevićan

...kamo slike kamene?!
Evo mog doprinosa tvom sastavu o kamenu, sa žaljenjem što sam tako kratko gazila po malteškom tlu i nadom da ću sebi opet napraviti boravak na, posle Balija, najdrevnijem ostrvu na svetu gde se vile i vitezovi igraju u kamenu...zamisli mesto na kom bi istovremeno bio kamen sa Balija, Uskršnjih ostrva, Stonehenge i poluostrva Jukatan ...wow!




Kazezoze Kazezoze 14:27 26.07.2007

evo i mog doprinosa

gordanac gordanac 14:36 26.07.2007

zaboravih...

...Herculesa, tog sjajnog momka od kamena i svile i zvezda...




Kazezoze Kazezoze 14:40 26.07.2007

a vredne ruke rade...

Черевићан Черевићан 20:49 26.07.2007

сликом да Ви кажем

невичан качењу слик'ца у текст сав се ознојим и том једном коју се усудим да приложим, стога gordanac, хвала
Вам на прилозима.уистину су вредни видети их тјст пипнути.
gordanac gordanac 17:35 26.07.2007

čerevićan

Negde neki "software" ne stavlja tvoj post na listu "najnoviji", Kazezoze i ja tvoj post vidimo jer si nam na MojaVIP listi, ali drugi ,na žalost, ne vide. Probaj i ti da signaliziraš ovu situaciju Restaku ili moderatorima (administratorima) ako možeš.
Šteta da sastav o kamenu malteškom, kamenorescima i građevinama drevnim ostane ovako "pod kamenom bloga". Hajde da ga iskopamo na "najnovije"....
blue blue 18:49 26.07.2007

Re: čerevićan

vidi stvarno !!
(danas pejdz bloga chesto nije mogao da se displejuje... )

Kazezoze Kazezoze 19:05 26.07.2007

Re: čerevićan

ja mislim (a verovatno se varam) da je onaj duletov blog preopterecen silnim youtube ekranchicima napravio neki kurshlus, pa je doshlo da neke pometnje na celome vebu, ili je neshto drugo u pitanju, al' olga i milan nisu mogli danas postaviti youtube ekranchic... chek da ja probam


oce! like a roling stone!
Черевићан Черевићан 21:01 26.07.2007

слуђени блог или . . .

да, kazezoze, малко ме је зачудило непојављивање постами на насловној страници, но ја рачуно да ће се 'током дана' појавити, ал' изгледа . . . нешто непасира. обратићу се г. рестаку.
AlexDunja AlexDunja 23:22 26.07.2007

kao i uvek!

# Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,
ali ne veruj moru koje nas vreba i mam.
Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj se
suncokreti klanjaju
vidiš li okrenuta zaboravljenim danima u
tami?

Tebe tri sveta vole tri te vatre prže. A mi
idemo ispred nade koju lutajuće pustinje
proganjaju.
Oni smo što su sve izmislili i ostali sami,
ženo od svetog mermera bela uteho kojoj se
priklanjaju.

Na zvučnim obalama gde drevno završava more
kamenim srcem slutiš: vazduh je veliko čudo.
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore
prema vrhovima koji zagubiše nam trag. Al ludo
ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.
Черевићан Черевићан 07:14 27.07.2007

каменомсе будим

по малтешком архипелагу има неколицина неолита крај коих нас пар јогина практикујемо медитацију и верујте, AlexDunja, није умишљен осећај другости када се на том месту које су људи пре 5-7 иљада година одабрали за боравиште након сеансе пробудите у стварности утисак имате да наш 21 век.... далеком футуру припада.
AlexDunja AlexDunja 17:23 27.07.2007

Re: каменомсе будим

verujem,naravno.graditelju .
vi pozeleste jednom,da je moguce pisati po vodi,a da bi poetika tada dobila
ono samo tom elementu dostupno.
kada se o trajanju razmislja,kamen postaje jednako dostojan poezije.
MuadDib MuadDib 23:06 27.07.2007

Re: каменомсе будим

Пуф. Тако сте подигли стандарде, драги Чер, да поред овако лепих коментара на Ваше постове човек мора да потроши деебо момент едаби себи уопште дозволио да се обрати:

...
није умишљен осећај другости када се на том месту које су људи пре 5-7 иљада година одабрали за боравиште након сеансе пробудите у стварности утисак имате да наш 21 век.... далеком футуру припада.

Увежбано мушко око са дивљењем&поштовањем гледи & у мислима глади беспрекорне облине милоске Венере, ал' ипак преферира топлину & мекоћу мање савршених ал' ту су, све имајући у виду респектабилне стихове Огдена Неша (превод Д.Андрића, RIP both): ''усољену рибу/као лек за тек/увек сам спреман да оценим плусом/али пошто нисам Џек Трбосек/радије бих рибу са рајсфершлусом''.
Then again, суочени са количином историје која је акумулирана у глатком сјају топлих камених плоча по којима шетамо корзоом приморског места и контрастом камених лица око нас, будемо жацнути мементом како је више усхита било у томе да научите као дете да возите фићу по сеоским макадамским рупчагама него да сада пипнете папучицу и зујнете аутобаном, као фол.
Историја уме да испадне тешка курава, а за презент нам је савет дао мудрац, Роберт Цимерман:

When you got nothing, you got nothing to lose
You're invisible now, you got no secrets to conceal.

How does it feel
How does it feel
To be on your own
With no direction home
Like a complete unknown
Like a rolling stone?


AlexDunja AlexDunja 23:40 27.07.2007

Re: каменомсе будим

well,
not bad:)))
dracena dracena 04:05 27.07.2007

невична камену и каменоломима

U životu nisam videla kamenolom, pa ga zamišljam kao pomalo zastrašujuće mesto gde rade dinamiti, velike mašine "urlatorke", gde se stene pod pravim uglom uzdižu nebu pod oblake i preteći nadvijaju nad posetioca. Ali se sećam jednog fantastičnog opisa kamenoloma i kamena u Stonovoj "Agoniji i ekstazi" u kojoj Mikelandjelo odlazi u kamenolom da pronadje mermer za neku od svojih budućih skulptura (čini mi se Davida). Taj opis je toliko živopisan da od tada ovaj obični gradjevinski materijal posmatram drugačije, zapažam teksturu, žilice, razne druge osobine i jako volim da naslonim ruku na kamen i "popričam sa njim". Kao da izmedju čoveka i njega postoji neka razmena energije. Ili to samo ja, nevična kamenu i kamenolomima, umišljam. :)
Черевићан Черевићан 07:10 27.07.2007

узјапу каменолома

седиментне стене којима малтешки оток обилује изазов су посебан, а спец. за нас који смо струком усмерени на пребирање камена крошаке .свет је то за себе, додуше утихнут, али толико речит, посебно мени умишљају склоном, тако да се пентрајући литицама каменоломским небили набасао на камену жилу која ће својим карактеристикама задовољити све затевније услове омиљеног ми Газде ,уистину се сит напричам са фосилима којима је лиместон бременит.угођај је то речима теже описив, draceno.
nsarski nsarski 10:53 27.07.2007

Re: невична камену и каменоломима

E, ako te put nanese, idi do kamenoloma na Bracu - tamo se pravi cuveni bracki mermer (od njega je Bela Kuca napravljena), verujem da ce ti se svideti. Kao predeo sa Marsa.
jasnaz jasnaz 11:57 27.07.2007

. kamenom .



. islandski rad prirode ! .

&

камен на руку
руком ткан, временом је
руком прочитан

Черевићан Черевићан 12:24 27.07.2007

Re: . kamenom .

jasnaz,
Ваш камен у оку
поштовање буди
игра природе
баш уме да слуди
jasnaz jasnaz 12:50 27.07.2007

Re: . kamenom .

. Vaš odgovor, uvek
poštovanja vredan,
haikuHvala iskuckava .
Greshka Greshka 12:01 27.07.2007

uz put

Vec godinama, vishe o vikendima,
u pravcu srema i one strane Frushke, u potrazi za malo divljeg mira,
prolazim ispod zichare kamenoloma nekog, il onog imenom bliskim vashem.
Kao dete sam gledala zacudjeno u kotarice shto su visile na zicama nepokretno i nemo,
al nikad ih nisam videla kako se krecu i sta nose.Znala sam, kamen, znala sam kuda, tim pre sam se pitala zashto su tako tihe.Sad chesto, opet, prolazim tuda.Ne vidim zice, ne vidim kotarice, potpuno su stale, ne rade vishe.Sigurna sam, medjutim da jama sa jedne i fabrika sa druge strane josh postoje.Ne znam koliku je dubinu i shirinu dosegla jama kojoj su zice i kotarice donosile nishta a odnosile mnogo u malom..al znam i vidim shta ostaje za jednom jamom ovakvom.Nisam medjutim sigurna da je to isto.
Sa one druge strane, kad se popnesh na chot, pa se odatle spushtish na dole postoji jedna velika jama, ne smem da je kamenolomom zovem.Laporac odatle vadjen, dugih godina mog odrastanja...A uchili su me da laporac nije kamen, no glina i da se od njega ono sitno shto se cementom zove pravi.Glina il kamen svejedno, ogromna sad tamo jama zjapi,napushtena.Napustile su je mashine, buka, radnici ogromne gusenice i eksplozivi a obgrlila je voda.Kao da se godinama na tom mestu vodio jedan rat, rat izmedju kamena i ljudi, i da je u toj borbi pobedu dobio neko treci.Voda.Ne znam ko je najvishe stradao u toj borbi, dal voda shto je tako dugo chekala dah sremskog vetra, dal kamen shto ga je chovek chupao i grebao il ljudi sto su svojim znojem od kamena glinu pravili.
Te sad je tamo beskrajno veliko zuto-narndzasto obuhvatilo zeleno- plavetno, a kamen i voda zive zajedno.Ljudi se sada raduju, svoj znoj tamo spiraju i prichaju o blagodeti vode od krechnjaka.
Ne mogu da saberem kako je to bilo tokom godina, sad vidim sa jedne strane ljudi su zbog toga patili, drugi sad opet u tome u zivaju, priroda je patila sad dominira.
Iskop je novi na drugoj strani otvoren, tamo je sad jedan novi rat a za 20-30 godina nova ce pricha medju ljudima o tom iskopu kolati.
Eto, na vashu prichu o jamama u nekim dalekim zemljama ovo je pricha o ovim mojim.A i vama je verujem poznata.I ako Laporac nije kamen, neka ne bude, ja cu ga ipak voleti shto je takav kakav je...imam ja svoje razloge.
Черевићан Черевићан 12:17 27.07.2007

лединачко езерце

за раковачки каменолом сам био радно везан 3десет година, а поменуто језеро које , Greshko, поменусте у оку привлачном коментару,хвала, је ето поклон руку радних & машина, те потом природе, народу радном да се у вреле дане натенацке подапере.
а лапор је лапор ко сваки . . лапорац ,казлиби беочински цементари.
Greshka Greshka 12:33 27.07.2007

Re: лединачко езерце

Viddte, izvinte, ja impresije moje za jedno drugo od ledinachkog, manje poznatog izvezla.
S one strane, druge strane, u dolji u prnjavoru a podno sela Beshenova.
U to me i muchi shto je od ledinachkog sasvim drugachije i radnom narodu ne daju da se kuplje,
dal shto je odron smatraju isti ko na ledinachkom il shto se riba primila pa njozi uslugu chine da se ladi.
Nego se ja pitam, moze li lapor da bude kamen i ima li kakvih charobnih magija ta voda shto se s njim mesha,
ko shto prichaju ljudi...
Черевићан Черевићан 13:45 27.07.2007

Re: лединачко езерце

ние ми познат лејк бешеновски, но ако народ прича онда НЕЧЕГ има утом воденом миксу.а што се тиче лапора он је своју тврдоћу и специфичан састав постигао током времена, носе каменом (по геолошким карактеристикама) ипак сматрати неможе .
gordanac gordanac 12:44 28.07.2007

evo ga езерце...лединачко

Greshka Greshka 16:38 29.07.2007

Re: evo ga езерце...бешеновачко

Черевићан Черевићан 06:25 30.07.2007

Re: evo ga езерце...бешеновачко

хвалаВам на НОВОМи визуелном сазнању
nsarski nsarski 13:07 27.07.2007

Kao mali sam poznavao

vajara Stevana Bodnarova (on je pravio spomenik Dimitriju Tucovicu na Slaviji - bronza). I secam se da je u to vreme radio sa kamenom. Bilo mi je magicno to da gledam kako klese satima. Ako hoces da napravis konja u kamenu, onda uzmes veliki kamen i odbacis od njega sve sto nije konj:)
A, inace, bio sam u Indiji da vidim cuvene Ajanta pecine - to su hramovi izdubljeni u kamenu. Neke su pravili i po vise stotina godina.
Черевићан Черевићан 17:18 27.07.2007

Re: Kao mali sam poznavao

пре 4десетак година баш у ове спарне летње сате имао сам обичај да вечери проводим у атељеу познатогми вајара те уживам гледајући како од гомилица глине набацане по жичаном скелету настају оку пријатни облици.склон стиху присећам се ево још вазда строфе песмеми насловљене Трептоокој а настале тада уповоду . . . да баш не детаљишем

ко вајара глина што обраду чека
привлаче ме ево твоји садржаји
што расути по кревету леже
трептај ока
мамљив мирис косе
груди позив
што ишака беже
Kazezoze Kazezoze 18:09 27.07.2007

otisak predaka

sinoc sam bio kod jednog vajara

shto od gline svashta pravi i pretvara;

to ne vidi oko al' ja vidim

otisak predaka svih vajara!
cincili cincili 14:04 27.07.2007

divan sastav

moja preporuka je uknjizena.

Черевићан Черевићан 14:12 27.07.2007

Re: divan sastav

утом случају основни ред је да Вам се упути ХВАЛА
Jelica Greganović Jelica Greganović 19:59 27.07.2007

Pozdrav :)

Inače, na slovenačkom malta znači malter...verovatno je tako ostrvo i dobilo ime.
Черевићан Черевићан 22:37 27.07.2007

Re: Pozdrav :)

елем, вели лажљива историја да феничани дадоше име отоку МАЛАТ (safe haven) ,што ми баш малтерасто не звучи.а од малат до малта требало је само толико да се неко сети и промени места задња 2 слова.
Mirko Kontic Mirko Kontic 15:11 28.07.2007

"О" сам и само тако сам за "О".

Драги Збиљодруже!:)


Малта ми је битна због многих ствари. Једном приликом, искрено се надам ћемо се сусрести те ћу Вас, и о томе обавестити, јер о томе не бих писану реч, овде остављао. Људи се љуте на туђа знања када им не дајете да их знају као да су их пре вас дознали, оли као да су та знања само њихова а не и свачија, тако да се знањима не дичимо, јер сујету изазивамо, а она вечност не љуби. Но, гдје би требали Малтешки крст поставити, да дознамо која су то места тј. 8 положаја, кракова, који творе чудештва арабеску, неког новог алгоритма, Сфингу данашњице? Или смо ми неки обични смртници, незаслужни да таква обзорја познајемо?
Од Малте, воде путеви у она древна времена када Маре Нострум бијаше тек бара с прецима жаба и ихтосаурима. У она времена када се Тритоново море ширило унедоглед данашњом Сахаром. Верујем да ти путеви јоште данас постоје. Исти се налазе и на Сардинији, Сицилији, Корзици, Мајорки, а неки су и подводни па их у прелепој Аркадији можемо видети Ко зна да гледа, наравно. Баш је мала та Малта. А толико грандиозних тајни очувава, надам се и за следеће векове. И није ми чудно да сте се и Ви ту нашли, да исцељујете камен, као некада Друиди што канише чинити. И би ми срцу веома драго, да сте ту. Веома, веома.

ЗА МЕ СЕ ОТВОРИ "О".
Черевићан Черевићан 21:39 28.07.2007

чудо у силоаму

могућем сусрету се искрено радујем г контићу јер се у сусретима тањушност личних свеукупних сазнања обогаћује,док недореченост area mediteranea још од времена када се силни дедал са небеса обасјаних сручио у тмину подводјаму мами ли мами оне којима несагласје са историјом званичном само потврду о пролазности нараштаја снажи.а земља стоји увек, ивремена ће проћи док род људски прогледа, као
слепац којега јован у својем јеванђељу (гл 9 ) помиње.
Ivana K.Landesteen Ivana K.Landesteen 21:45 30.07.2007

Kamen u erosu, i obrnuto

Ja se poslednjeg susreta sa kamenolom jasno secam - desio se u knjizi 'Fountainhead' Ayn Rand negde proslog leta.
Ni vise sirove erotike, ni vise prasine, ali ipak, nikad toliko erotike uprkos prasini i crncenju po vrelini, ako bas moram da priznam.
Jad je jad, njemu nikad ne ponestaje jadnika. Svaka ideja izgleda dovodi do masovne produkcije jadnika, od velelepne gradjevine do bolje buducnosti za sve.
Stoga je izazov erotike narocito privlacan. O erotici i da ne pocinjem.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana