A deca rastu...

/ 02.11.2008. u 23:28

Komentari: 9
Čitanost: 6791
/
Preporuke: 1584
/

Negde pocetkom avgusta sam pocela da pisem na ovom blogu, a tu negde se rodila i moja kumica Marija. Od tada prodje vec tri meseca. Jedva sam cekala da je vidim, i sada kad god stignem odem kod kume. Naime, i postale smo kume tako sto je Marijina baka bila najbolja prijateljica moje mame, te je tako baka krstila cerku svoje prijateljice tj. mene, a moja mama je krstila cerku svoje prijateljice, tj. Marijinu mamu. I sto je najinteresantnije, obe su dobile cerke u dva meseca. Marijina mama i ja smo nekako nasledile, ali potpuno spontano, to prijateljstvoo, i ceo zivot se druzimo, kao veoma bliske prijateljice.

Kao klinke smo imale svoju "labaratoriju" i stalno smo nesto muckale. U stvari, ne znam da li se secate onih velikih nenesera za deciju kozmetiku Solea a cini mi se da je bila i Nivea. Eto takav jedan neseser, sa sve praznim bocicama od bebi ulja i krema smo nas dve pretvorile u svoje ozbiljno naucno delanje. Stavljale smo razne biljke, flomastere i ostale drangulije u vodu ili sta bi vec nasle, i pravile "parfeme, kreme" i slicna otkrica. Kada se samo setim, posle par godina, nasla sam tu odavno zabacenu torbu i otvorila je, imala sam sta i da vidim, ali Bogami i da osetim. Svi ostaci od krema i nasih eksperimenata su podobijali zestoke uzegnute mirise. Ko zna sta smo mi sve stavljale unutra. Hm, mozda da nam je neko razvijao taj istrazivacki instikt, bile bi danas nove Marije Kiri ili Milene Anstajn. Ipak, Knin je bio,takav da, kao i svaki mali gradic u EX YU, imao si pravo na izbor, ali i malo mogucnosti da odaberes.

Kako mi moja kuma, a Marijina baka, prica, mada se i ja secam toga, jedini problem je bio kada padne mrak. Moja kuma je vozila ficu i sa njim je uvek sve stizala. Cesto bi dolazila kod nas, a onda me pokupi da idem kod njih da se igram sa mojom prijateljicom. Ja naravno uvek obecam da cu ostati kod njih da spavam, da necu plakati i da me nece morati navece vracati kuci. Cak ponesem i pidzamu i sve sto mi je potrebno. Medjutim, cim se umorimo od igre, i dodje vreme da idemo na spavanje, ja pocnem da lijem krokodilske suze na koje moraju da se smiluju, a prepadnu se i poplave, pa me kuma stavi u onog istog ficu i odveze kuci. Mislim da sam samo jednom prenocila kod njih, a kako i tada, nemam pojma.

Kroz godine i nase igre su se menjale. Pocele smo da se sminkamo. U pocetku je nase sminkanje vise licilo na modrice, lice nam je izgledalo kao da nas je neko dobro izudarao, posebno deo oko ociju. Ipak, mi smo bile ubedjene kako smo se lepo nasminkane i ponosile se svojim delom. Uh kako su samo ljudi bili okrutni ako bi nam slucajno rekli, pa cak i u sali da bi nam bilo bolje da se umijemo i da smo jos male za sminku.

Posle sminkanja, na red su dosle simpatije, mada nas dve nismo nikada bile obicne drugarice, niti su nasi razgovori bili obicni. Oduvek smo bile borci za svoja i tudja prava. Obe smo kroz skolu vazile za devojcice koje se puno bune i protestuju, i obe smo imale nadimak "drveni advokat". Iako smo se skolovale u razlicitim gradovima, vodile smo iste bitke.

U toku srednje skole smo izbegli, i svako je otisao svojim zivotom, ali nas dve smo se posle par godina "pronasle" i nastavile nase cvrsto prijateljstvo. Tada se Marijina mama vec bila udala. Vrlo brzo je dobila i sina Mihajla, koji je skoro od rodjena vezan i za mene, a sada je posao vec u prvi razred, i ujedno dobio sestricu Mariju. Mihajlo a sada i Marija su mi deo moje, sto bi rekla Jelica, prosirene porodice. Volim ih bas kao da su moji. Njihova mama i ja smo postale tokom zivota vise nego prijateljice, pre bi se reklo da smo razvile sestrinski odnos pun topline i poverenja. Pricamo o svemu otvoreno i nikad se ne libimo medjusobne kritike ni hvale. Cak sam slobodna da ucestvujem u odrastanju Mikija i Maje (od milja) i niko mi to i ne osporava. Uvek smo tu jedna za drugu i slobodno se mozemo osloniti. Prosle godine smo Mihajlo, ona i ja isli na Zlatibor i proveli lepih 8 dana.

I tako, godine prolaze a deca rastu, i koliko vec sutra ce i njih dvoje postati veliki ljudi sa svojim pricama, ali znam da ce u deo tih prica biti utkana i moja ljubav prema njima.

postavite na |

Komentari (9)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tttomaz 00:58 03.11.2008

Hmmm

Dobro je. Ali meni ovo jako lici na price iz teen casopisa. Bar ima taj prizvuk.

malasneki 09:52 03.11.2008

Re: Hmmm

Znas kako kazu, zivot pise romane.

ulven 06:07 04.11.2008

Re: Hmmm

My Story? Love Story? Volela je jedno leto pa joj se omaklo? U zalasku sunca ona mu trazi pare za nove cipele i kevine lekove? Blic Puls? Sve sto ste zeleli da znate o bracnoj sreci, ali je Vas maticar zurio na rucak kuci? Suzama sam lepio tapete kad ona ode i odvede dete? Kisa pada trava raste SVET i SCANDAL se zelene?....

Biljana Beba Knežević 08:19 03.11.2008

Deca

rastu a mi postajemo detinjasti zajedno sa njima, bar ja radim na tome.

malasneki 09:53 03.11.2008

Re: Deca

Ovde sam vise htela istaci kako vreme prolazi, generacije se smenjuju... a u svakoj novoj generaciji ostaje utkano nesto od prosle.

mariopan 11:35 03.11.2008

Re: Deca

A meni se juce rodila unucica Anedjelija, bar kazu da ce se tako zvati, ali da sacekam da izadju iz bolnice pa da cujem kako su zaista krstili bebicu? ;-)))))))))))))))))))))))))

To je zapravo unuce moje pokojne sestre, pa ja sam baka zamenica, baba tetka , sto bi rekli ovde u Banatu. Sa "nase" strane ja sam im jedina baka, drugu nemaju.
A kod mene je sada moja tetka, koja nam je bila starateljka kada je njena sestra umrla ( nasa mama) i ona je bila jedina baka mojoj deci,sa moje strane, isto babatetka, sto bi se reklo, uloge su nam podeljene u nekoj sudbinskoj igri cija pravila ne znamo, ali eto, igramo iste uloge u zivotu. Bas se sve ukrug ponavlja? Ili je to ono "kakva te ljulja zaljuljala?

ruza26 12:05 03.11.2008

Re: Deca

Zivot pise romane. Ma, kakve romane, sapunice, s vise obrata no u latino serijama... Moja prijateljica (zivi u Hrvatskoj) odrasla sama - najpre joj umrla mama, pa baka, o njoj, do 18 godina brinula namcorasta tetka... tata je ostavio, otisao (u rodnu Srbiju), ozenio se, dobio troje dece... jednom ih je samo videla (pre rata), polubraca i sestra bili jos mali... dosao i prosao rat, nisu uopste kontaktirali... pre mesec-dva, onako iznebuha, zazvoni telefon i usledi pitanje - da li bise hteli porazgovarati sa... bratom... (otac je, u medjuvremenu, preminuo).
Od tada moja je prijateljica na sedmom nebu. Vec je dva puta u poslednjih mesec dana bila u Beogrdu, cuju se svakodnevno, prica samo o njima, o tome kako sad i ona "ima koga zagrliti", kako su potpuno iste njena polusestra i njena kcerka, kad se vidimo ljubi se triput (pre to nije radila), muz i kcerka ne mogu je prepoznati.
Mi, kojima je normalno to sto imamo roditelje, bracu, sestre, koji se s njima i posvadjamo ili im nesto zameramo, pa se durimo, cesto nismo ni svesni sta naoko obicne reci - dete moje, sestro, brate... - u stvari znace...

malasneki 22:50 03.11.2008

Re: Deca

malasneki
mariopan
A meni se juce rodila unucica Anedjelija, bar kazu da ce se tako zvati, ali da sacekam da izadju iz bolnice pa da cujem kako su zaista krstili bebicu? ;-)))))))))))))))))))))))))

To je zapravo unuce moje pokojne sestre, pa ja sam baka zamenica, baba

Cestitam! Nek poraste velika srecna i zdrava :)

malasneki 22:52 03.11.2008

Re: Deca

ruza26
Zivot pise romane. Ma, kakve romane, sapunice, s vise obrata no u latino serijama... Moja prijateljica (zivi u Hrvatskoj) odrasla sama - najpre joj umrla mama, pa baka, o njoj, do 18 godina brinula namcorasta tetka... tata je ostavio, otisao (u rodnu Srbiju), ozenio se, dobio troje dece... jednom ih je samo videla (pre rata), polubraca i sestra bili jos mali... dosao i prosao rat, nisu uopste kontaktirali... pre mesec-dva, onako iznebuha, zazvoni telefon i usledi pitanje - da li bise hteli porazgovarati sa... bratom... (otac je, u medjuvremenu, preminuo).
Od tada moja je prijateljica na sedmom nebu. Vec je dva puta u poslednjih mesec dana bila u Beogrdu, cuju se svakodnevno, prica samo o njima, o tome kako sad i ona "ima koga zagrliti", kako su potpuno iste njena polusestra i njena kcerka, kad se vidimo ljubi se triput (pre to nije radila), muz i kcerka ne mogu je prepoznati.
Mi, kojima je normalno to sto imamo roditelje, bracu, sestre, koji se s njima i posvadjamo ili im nesto zameramo, pa se durimo, cesto nismo ni svesni sta naoko obicne reci - dete moje, sestro, brate... - u stvari znace...

Bas tako, nismo ni svesni koliko smo srecni dok ne vidimo koliko su drugi srece propustili.