Tempelhof

Zatvoren je Tempelhof.

Prebirem po secanju od pre nekih desetak godina, kada sam, iz Beograda, avionom, isla na konferenciju u Berlin. JAT je leteo na Tempelhof, smesten zgodno u gradu i sa odlicnom vezom. Posle oko pola sata metroom izasla sam na Alexandar Placu. Narednih dana gledala sam avione koji lete tako blizu, iznad zgrada.

Tempelhof je prvi moderni aerodrom i jedan od Hitlerovih grandioznih projekata. Opisan je i kao majka svih aerodroma. Na njega su kasnih dvadesetih sletali drzavnici, dok je tridesetih bilo citavih 90 civilnih letova dnevno.

Drugi svetski rat doveo je do promene namene aerodroma, koji je postao vojna baza i pogon za izgradnju borbenih aviona. Neka kosmicka pravda usledila je 1948, kada je ovaj aerodrom postao most zapadnih Berlinaca sa svetom, u tom momentu i hranom. Naime juna '48, sovjetske vlasti, u zelji da objedine Berlin pod svojom upravom, a pod izgovorom tehnickih problema, blokirale su deo grada pod upravom zapadnih saveznika. Jedini moguci put bio je vazdusni koridor. Narednih meseci uglavnom americki avion dovozili su hranu i ostale neophonde stvari zarobljenom gradu. To je verovatno bila najveca humanitarna operacija ikad izvedena. Politicki motivisana, ali ipak.

Sve vreme hladnog rata bio je kapija slobodnog sveta za Zapadne Berlince.

Dok jos kopam po memoriji, prisecam se kako izgleda kad stvarno vidite ostatke zida, i liniju kojom je prolazio. Ili tablu na kojoj pise kako ulazite u ovu ili onu zonu. Ostatke napustene zgrade, koja j sluzila kao kula strazara. I sve moguce nacine na koji su ljudi pokusavali da pobegnu iz tog zatvora.