Igra polova ili ti O lepšem i superiornijem polu 2

Igra polova

 

Kada muškarac odluči da je vreme za igru polova u životu došlo neminovno je da, nakon nekoliko žestokih kiksova, presabere uloge i dobit, nauči pravila igre. Kada sam pre desetak godina došao u tu fazu života sled misli koji me je pratio išao je otprilike ovako:

Postoji nekoliko stavki/karakteristika koje se smatraju poželjnim ukoliko ih muškarac poseduje. Čitaj, ženskinje pada na neke stvari, naravno različiti profili devojaka na različite stvari. E, sada. Bez namere da ikoga uvredim navešću osnovne stavke na koje muško može da pokuša da odigra.

 

1.      Novac

 

Definitivno najplići od stimulansa suprotnog pola i najmanje učinkovit. Postoje devojke koje jednostavno stavljaju novac na prvo mesto prioriteta pri izboru partnera. To najverovatnije ima svoje korene i želji za sigurnošću, provodom, krpicama i ostalim materijalnim ''dobrima'' koje samo novac može da pruži. Moja oskudna iskustva sa devojkama ovoga tipa kažu da novac ne može da kupi emocije (makar ne i one afektivne).

Sa druge strane novac je krajnje koristan zarad prostog ne razmišljanja o istom kada je valjano usmeriti fokus pažnje na prikazivanje i dokazivanje sebe dok sediš u nekom kafiću, restoranu...

Sa treće strane ukoliko si muškarac koji misli da profitira iz svoje veze sa devojkom/ženom onda nemoj mene da slušaš već pogledaj neke filmove na zadatu temu i radi na sebi da makar zaslužno zaradiš.

Dakle sebe nisam našao u kategoriji zakupaca, tako da sam se uvek trudio da izguram politiku kad imam trošim, kada nemam romantičniji sam nego obično. Petrovaradinska tvrđava noću ume da omane samo ukoliko ne poznaješ zaista skrovita mesta (znači upoznati se sa istom, mislim da sada postoje čak i planovi) i ukoliko je hladno a ne poznaješ nijednog od umetnika koji žive gore.

 

2.      Izgled

 

Izgled je izuzetno bitna stavka u ranoj adolescenciji kod ''ženskica''. Mi jadnici toga po pravilu nismo svesni jer se naša želja za igrom polova javlja tek kada dotične ženskice izlepršaju iz rane u poznu adolescenciju i postanu devojke. E, da. Muškarci zaista mnogo kasnije sazrevaju. Izgled je donekle bitan i u idućoj fazi razvoja kod devojaka. Nažalost uporedo sa njihovim dostizanjem statusa ''devojke'', mi po prvi put zalazimo u elementarni pubertet koji je najčešće praćen burnim promenama u toku kojih nam i Psiha i Fizis rasturaju samopouzdanje. Jebešga. Brada počinje da niče u vidu paperja, stidne dlake zaklanjaju novorođenu muškost, glas nas odaje željom za jakim basovima...

Pokušaji uslađivanja boja pri oblačenju beznadežno traže svoj put kroz pomodne trendove i nemogućnost praćenja istih da li zbog nedostatka finansija ili zato što zaista ne poznajem nikoga ko dobro izgleda u ''REPLAY'' farmericama sa belim teksasom samo u struku, drečavo šarenim patikama i crnim duksom sa loše odštampanim kaverom (cover)

nikada objavljenog Nirvaninog albuma. Čisto kao mali savet za oblačenje. Ameri znaju. Verujte mi košulja, farmerke i nešto ne drečavo na nogama i sve je ''ok''.

Ja nemam izgled Šona Konerija, Antonija Banderasa nekolicine fudbalera ili košarkaša, vozača formule jedan ni tipova sa reklame za cigarete. Da se ne lažemo nemaju ga ni oni. Imam izražen višak kilograma, vrlo neurednu kosu, grickam nokte, imam vrlo upornu bubuljicu na vrh nosa, tako da izgled nije nešto na šta sam ikada mogao da se oslonim. Iskreno govoreći višak kilograma nije privlačan devojkama. Teretana nije rešenje, suviše je lako odustati. Neka dijeta donekle pomaže, neka pomogne mnogo-kod takvih se po završetku najčešće vrati kilaža i doda još malo. Ono što stvarno radi posao su redovne vežbe i iako nisam smršao uopšte, svaki put kada uradim nešto trbušnjaka i sklekova osećam se bolje, telo se malko zategne pa mi se i cini da izgledam bolje što čini čuda za samopouzdanje. Pravo rešenje jeste pokušati svesti svoj izgled na prosek.

Tek mnogo kasnije izgled prestaje biti važan (negde na fakultetu), mada ponovo kažem zaista su retke devojke koje privlači Sumo-tip. Veće izglede da ostave dobar utisak u intimnim odnosima imaju muškarci bez zadatog problema. Vi koji nikako ne možete da se otresete svojih kilograma definitivno studiozno priđite KamaSutri i naučite šta je ulje za masažu i kako se koristi.

 

3.      Priča (ili uvod u šarm)

 

Tu smo, priča je definitivno moj fah. Dakle, svaki pravi muškarac koji ima pretenzije ka ženskom polu mora da ima priču.

Prvo stav. Kada nešto pričaš gledaj u oči (e da i zapiši sebi negde boju njenih očiju). Kada pričaš uvek moraš da vladaš temom tj. izbegavaj da lupetaš o stvarima koje ne znaš. Opusti se i zadivi je svojim tonom, pravi muškarac osvaja šapatom. Nemoj da pričaš o sebi osim ako je šaljivo, ne hvali se, nauči da kroz iznošenje svojih stavova o nečemu ukažeš na svoju superiornost nad prosečnim homo-balkanikusom. Obavezno pomeni svoje zgražavanje prema varanju, budi pažljiv kada pričaš o tome koje filmove voliš (svi vole Diznija, a muško koje ume da šmrcne uz Malu Sirenu izmami uzdah u prepričavanju drugaricama) ili muziku slušaš. Ponekad naiđu trenutci kada mi se učini da vladam u razgovoru, tada treba napraviti pauzu. Uvek nađi lepu reč za svoju bivšu i njene drugarice.

Da bi bilo ko mogao da ima priču, a ne da brblja i baljezga mora i da čita. Obzirom da naše osnovno školsko obrazovanje podrazumeva čitanje i nadogradjuje ga lektirom svi imamo iste predispozicije. Načitanost je dodir čarobnim štapićem koji pravi razliku između muškaraca i Muškaraca.

- Braća Grim

- Galeb džonatan Livingston, Beskrajna priča, Mali princ, Nedostajati, Vini Pu... (naravno uz objašnjenje da su ti to čitali dok si bio mali)

- Frojd, Hegel, Dostojevski, Majakovski... (generalno Rusi, psiholozi i filozofi rade posao pogotovo ako si ih zaista čitao i ne pominješ Tolstojevskog)

- Takođe je poželjno pronaći oblast o kojoj si zaista dosta pročitao i suptilno zabriljirati za stolom pred većim auditorijumom

            Da bi za nekog muškarca moglo da se kaže da ima priču on mora znati da sluša i zaista obraća pažnju na to što mu se priča. Nije retko da žensko ponovi nešto i onda kaže pa, pričala sam ti to, ne? tada si u nebranom grožđu.

 

4.      Šarm

 

Komplikovana stvar je taj šarm. U suštini to je način na koji radiš stvari. Kada sam prvi put čuo da jesam šarmantan ostao sam zbunjen činjenicom da ja toga nisam svestan. Kasnije sam shvatio da je šarm kombinacija intonacije, pogleda iz čudnog ugla blago nakrivljene glave, bontona, zamenica tipa mila, malena i srećice, osnovne pristojnosti i par džentlmenskih fora. Ležerni osmeh uglom usne, način na koji poručuješ piće, ono o čemu pričaš to jest način na koji to pričaš. Samouverenost ima nekakve veze sa istim. Neiskvareni, radoznali, osmehnuti, otvoreni, duhoviti i generalno opušteni muškarci se smatraju šarmantnim po pravilu. U stvari mislim da je Šarm nešto što se ne uči ali vi pokušajte, mislim, ukoliko vam nedostaje istog.

 

Dopuna teze:

            Priča ili šarm nikada sami po sebi nisu dovoljni. Sve sto je u ovoj knjižici napisano su samo dopune vašoj ličnosti. Žene vole muškarce koji su drugačiji, posebni. Takođe je bitno čvrsto i rešeno se držati svoje posebnosti čak i uprkos njenim nastojanjima da te promeni. Kada prvi put primetiš da ona pokušava da te menja, treba da znaš da si se u stvari sam promenio, da se njoj to ne sviđa, ali to prihvata i sa ovim idejama o novom tebi samo želi da te smesti u kategoriju prosečnog socijalno prihvaćenog muškarca.

 

 

 

Dotaći ti kosu rukom

 

Dotaći ti kosu rukom znači za me

Što i pomilovati lice jutarnjem oblaku,

 znači što i dohvatit pregršt zvezdane slame,

 znači što i dohvatitduginog paperja u šaku.

 

Takvu kosu nećeš naći ni na jednoj vrbi kraj potoka.

Takvu kosu nemaju ni maslačci, ni ptice.

Takvu kosu imaju dva meka krupna oka.

Takvu kosu ima neko iz moje ulice.

 

Takvu kosu nemaju ni vetrovi, ni trava.

Takvu kosu ima jedan osmeh sa trospratnice.

Takvu kosu ima jedna mašna plava.

Takvu kosu ima neko iz moje ulice.

 

                                    Dragorad Dragičević, Kako devojčice vole