Da li zaista postoji...

Kako vreme leti. Zahvaljujući Ivanu Lončareviću (Hvala ti Ivane!) došao sam napokon do dokumentarnog filma "Da li zaista postoji..."  kojeg sam montirao pre 12 godina. Ovaj dokumentarac je režirao moj drugar, Ivan Andrijanić kao ispitni film na FDU.

Da li zaista postoji čovek kojii se zove Žikica Simić? from srdjan mitrovic hitch on Vimeo.

Snimatelj je takođe moj drugar Zoran Popović. Njih dvojica su sada u dalekoj Americi. Za Ivana nisam ništa skoro čuo, mislim da je i dalje u L.A, dok Zoki postaje jedan od najboljih snimatelja u Americi. On je to bio i ovde, i to još na drugoj godini, pa je zapucao tamo daleko ne bi li saznao još nešto više. Tako Zoki sada snima odlične filmove i druži se sa Gerijem Oldmanom. Preporučujem Zokijev film War.inc.

Meni se zaista čini kao da je sve bilo juče. Kakva je to generacija snimatelja/montažera/reditelja bila! Jako sam ponosan što sam deo baš te generacije. Vreme nam nije baš išlo na ruku, jer smo studirali u ono najgore vreme hiperinflacije kada smo morali da se snalazimo na razne načine. Filmske trake nigde, mašine na fakultetu u raspadu, a mi svako jutro skupljamo feninge ne bi li kupili čaj.

Ništa nas nije moglo obeshrabriti. Redovno smo išli na sve časove. Gledali i razmenjivali VHS-ove. Diskutovali o filmu i mnogo vremena provodili u Kinoteci.

I svi smo bili veoma različiti. Svako je voleo neke druge žanrove, slušao neku drugu vrstu muzike. Valjda nas je baš to nekako i spajalo. Uvek si mogao da čuješ i naučiš nešto novo.

Tako je nastao i ovaj dokumentarni film Ivana Andrijanića. Ivan i ja smo radili neke ispitne filmove zajedno. Meni je Zoki snimao sve studentske vežbe. I tako smo se nas trojica našli zajedno na novom (Ivanovom) zadatku.
Ivan kao veliki ljubitelj alternativne muzike i emisije "Tajanstveni voz" rešio je da za ispitni film iz dokumentarnog filma, uradi film o Žikici Simiću. Ja sam Žikicu slušao na radiju, ali nekako više sam bio naklonjen Slobi Konjoviću i "Vibracijama".  Pored radija Studio B, i Ivani ja smo obožavali "Tragače" i "Divlju hordu".

Ja sam se uvek radovao svakom radu na filmu, pogotovo sa prijateljima. Ima li šta lepše od filmske montaže?

U to vreme je bilo jako teško doći do spotova i filmova. VHS je i dalje harao, cvetali su video klubovi. Sećam se da smo za neke spotove korišćene u filmu (Violent Femmes) odlazili u zaista bizerne klubove pravljene po garažama.

Ništa nam nije smetalo, ni krdžave kasete, ni očaje mašine na kojima smo radili (u to vreme još uvek U-matici, Bete su bile misaone imenice, dok su se potpisi i špice još radile na spektrumima).

Tako je nastao ovaj dokumentarac već daleke 1996. godine.
U ovom filmu osim Žikice Simića učestvuju i Zorica Kojić, Janja Bobić, Dragan Ambrozić, Miško Bilbija, Aleksandar Kostić i Goran Terzić.

Jako mi je drago što će neki moji prijatelji koji su daleko odavde moći ponovo da vide nešto što smo radili dok smo bili mlađi. A drago mi je što će mnogi ovaj film videti po prvi put.

Nemojte mu zameriti tehničke nedostatke, kao ni neke školske greške. Ovo je samo film koji je radila grupa prijatelja zaljubljena u film i muziku na drugoj godini fakulteta.

Srdjan Mitrović Hitch
oktobar 2008.