TRI PRASETA

Negde daleko, još dalje od najdalje, najdalje granice naše zemlje na ivici šume živeo je stari Vepar sa tri sina. Jednog dana, kao što to biva, umre stari Vepar (po vestima državne televizije) ili ga je kakav neoprezni lovac upucao dok je pijan šenlučio šumom (po izveštavanju nezavisnih medija), to vašem pripovedaču nije baš najjasnije, jer su u to vreme mediji bili pod paskom vladajuće partije kojoj je pripadao i pomenuti lovac! Tako se o stvarnoj istini teško moglo saznati jer je obruč cenzure dosezao i do običnih pijačnih informacija a nezavisni mediji bili su zavisni od raznih spoljnih prijateljskih i neprijateljskih obaveštajnih službi.
No, to i nije toliko bitno, nego, pred samo otvaranje testamenta stvar u svoje ruke uzeo je advokatski tim na čelu sa  gospodinom Vukom. Danima su Vukovi pomoćnici obilazili braću ponaosob i govorili da će im ona dva neprisutna brata doći glave. Naivni, kakvi su hvala Bogu bili, poverovali su u vučje spletke i počeše da se udaljavaju jedan od drugog, čekajući dan da se pročita testament i podeli nasledstvo starog Vepra.
Dođe konačno taj dan. Lukavi advokat Vuk pozva braću u svoj kabinet i otvori jedan koverat u kome je bio testament starog Vepra. I da ne dužimo, bi kako bi. Stari Vepar je u uvodnoj reči testamenta sinovima poručio da nikako ne dele imanje već da se udruže i tako složni krenu zajedno u život, ali u slučaju da se ipak odluče na deobu imanja onda se imanje i sva pokretna imovina ima razdeliti na ravne časti. Naravno, bombardovani vučjim spletkama braća rešiše da sve podele odmah i svako od njih da slobodno raspolaže i upravlja svojim delom imovine. Naime, Vuk je zamislio da ukoliko braću podeli oni tako usitnjene imovine neće imati ekonomske snage da se odupru životnim izazovima, te će lako pasti u iskušenja koja vrebaju, pa će ih lakše ekonomski uništiti i njihova imanja za bud zašto otkupiti!
Najstariji brat je za sebe prigrabio kuću sa okućnicom, desetak hektara najplodnije zemlje i nešto gotovine. Srednjem bratu, pripalo je nešto više zemlje nego najstarijem ali i malo više gotovine jer nije imao kuću. Najmlađi i (naj)neodgovorniji tražio je da mu pripadne sva preostala ušteđevina starog Vepra, auto i nešto zemlje tik uz auto-put kojim su prolazile lepe devojke na putu ka mondenskom letovalištu!
Starija braća odgovarala su najmađeg da uzme svu preostalu ušteđevinu smatrajući da će ovaj lakomisleno sve potrošiti i pasti njima na grbaču. Srednji brat je starijem prebacivao da je njemu dosta kuća sa okućnicom i zemlja a da njemu prepusti gotov novac kako bi on izgradio sebi kuću. Najmlađi je opet, svojoj starijoj braći savetovao da se okanu ćorava posla zamajavajući se sa njim već da gledaju svoja posla, tražeći svoj deo i tačka. I tako u nedogled braća su se raspravljala na radost advokata Vuka koji je u mislima prebirao za koliko će malo novca jako brzo braća njemu ustupiti svoja imanja.
Najstariji brat je došavši kući odmah rešio da proda svu zemlju i krene na put oko sveta pa kada se vrati da sa ostatkom novca skromno preživi do penzije izdajući sobe po kući. Kako je naumio tako je i postupio. Jednog dana pojavio se na radost advokata Vuka u njegovu advokatsku kancelariju i ponudio imanje na prodaju. Vuk ne bi bio vuk da mu vučji apetit nije naglo porastao pa je najstarijem bratu ponudio dobru cenu za imanje i kuću ali jako lošu cenu samo za imanje. Videvši da od puta oko sveta nema ništa najstariji brat se vrati kući i stade da razmišlja šta će i kako će.
Za to vreme srednji brat došavši kući i prelistavajući novine vide jedan oglas u kome su nudili montažne kuće na prodaju. Reši da pazari jednu od njih ali nije imao dovoljno gotovine. Ode i on Vuku na noge, a ovaj se raskezi videvši da mu ide laka lovina, te mu ponudi da mu uz povoljnu kamatu i hipoteku na svo imanje pozajmi potreban novac. Srednji brat obesi nos, prisećajući se reči svog oca iz testamenta da će razjedinjeni teško proći u alavom svetu, te ode na svoje parče imanja u kućicu za alat u kojoj je privremeno stanovao.
Najmlađi brat, odmah po ostavinskoj raspravi ode na auto otpad i kupi jednu staru kamp prikolicu koju je postavio na svom imanjcetu uz pomenuti auto-put. Iz glave mu nisu izbijale slike lepih devojaka koje su mu mahale kroz prozore automobila dok je kao maleno prase riškao uz bankinu puta. Pogled na staru kamp prikolicu i još stariji auto, a bez prebijene pare u džepu najmlađem bratu dođe do svesti da od devojaka nema ništa jer kakva bi se to ludača zadržavala sa njim u kamp prikolici kada je tamo negde mondensko letovalište u kome žive bogate svinje. Međutim, za razliku od braće, njemu nije padalo na pamet da ode na noge Vuku i zatraži od njega savet, pare ili štogod! Nego sede na prag prikolice i zagnjuri ruke u šake i stade da razmišlja.
Baš u to vreme, možda nešto ranije ili kasnije, vesti su tada stizale neproverene, najstariji brat reši da prihvati ponudu vuka i ode kod njega. Međutim vuk je bio lukav kao da nije vuk nego lisica te ponudi najstarijem prasetu dovoljno novca za put oko sveta ali uz hipoteku na veliku porodičnu kuću i uslov da on, Vuk, rentira kuću dok je najstarije prase na putu. Ovaj razmisli sračuna da će to ipak na dobro izaći, doseti se da mu je san još iz vremena kada je bio sasvim malo prase da vidi nešto sveta te uze novac, ostavi ključeve kuće Vuku i ode na put ne javivši se ni srednjem ni najmlađem bratu.
Srednji brat takođe dođe kod Vuka sa novim predlogom i ponudom da braća budu žiranti njegovoj pozajmici. Nemalo se iznenadi kada je čuo da je njegov stariji brat otputovao a da je najmlađi brat straćio pare na staru kamp prikolicu i da Vuk njega ne prihvata za validnog žiranta. Očajan, ipak odluči da sasluša Vukov predlog koji mu ovaj odmah iznese a sastojao se u tome da mu on, to jest Vuk pozajmi novac i za montažnu kuću ali i odobri kredit za pokretanje malog biznisa koji je Vuk namenio srednjim i malim preduzećima, naravno uz već pomenutu hipoteku na celokupno imanje. Srednji brat bez razmišljanja prihvati vučji izazov računajući da će uz mali biznis lako vratiti novac i od kuće i od kredita.
Najmlađem bratu ništa nije preostalo sem da sedi na pragu kamp prikolice i poput malenog praseta gleda lepe devojke koje hrle u zagrljaj bogatim svinjama i da im maše. Jednog dana zaustavi se raskošna limuzina iz koje izađoše dve prelepe krmačice. Iznenađen skoči na noge a srce mu stade uzbuđeno lupati, iz grudi da iskoči što bi rekao stari pesnik.
- Izvin'te gospodine ima li tu negde blizu toalet? – zapita jedna od krmačica.
Da li od očaja, da li iz nemoči, da li zato što ga je opsenila njihova lepota, najmlađi brat nemočno u svom oćaju raširi ruke i odgovori glavom odrečno. Ni »grok« nije uspeo da izusti pred tom neviđenom lepotom. Krmačice zamahmuše svojim raskošnim firmiranim haljinicama, uđoše u limuzinu i ubrzo pred očima nesrećnog praseta auto se izgubi u daljini. Tek tada, kada su mu suze navrle na oči, najmlađe prase stade grozničavo razmišljati i ubrzo se doseti. Reši da od kamp prikolice napravi toalet za dame a on će se već nekako snaći i spavati u starom autu dok posao ne krene.
Krete on tako kod najstarijeg i srednjeg brata da pozajmi koji dinar za ulagački kapital ali na njegovo iznenađenje u porodičnoj kući zateče gomilu pijanih turista. Niko nije čuo za njegovog brata a svi su govorili da im je sobe iznajmio Vuk. Očajan ode srednjem bratu i nemalo se iznenadi kada ugleda montažnu kuću i svog brata kako zamišljen sedi u kišobrandžijskoj radnji koju je otvorio od vukovog kredita za razvoj malih i srednjih preduzeća. Rekavši zašto je došao a pre nego je dobio odrečan odgovor, najmlađe prase je moralo da sasluša tugaljivu ispovest srednjeg brata koji mu se jadao da je sve pare od kredita potrošio na neprofitabilnu delatnost jer u tom delu sveta kiša nikada nije padala i niko nije nosio kišobrane, a mi opravdano sumnjamo da niko nije ni čuo za reč »kišobran«. Na kraju srednji brat ga uputi na Vuka, ali ga najmlađi ne posluša jer je bio poznat po svojeglavosti, nego uze neki stari sunđer i kofu s malo vode i stade uz auto-put uz neki prelaz gde su zastajali automobili i poče da pere šoferšajbne uz malu nadoknadu koju su bogate svinje rado davale.
Malo po malo, iz dana u dan, kamp prikolica je sve lepša bila. Ne mareći za sebe najmlađe prase je sav novac zarađen od pranja šoferšajbni ulagao u kamp prikolicu da bi posle izvesnog vremena na njoj istakao natpis »TOALET ZA DAME«. Kamp prikolicu je ofarbao u nežnu roze boju a unutrašnjost preuredio u raskošan toalet pun ogledala i raznih džidža bidža za kojima su krmače u to vreme ludovale i stavši pred nju pomislio: »Pa dobro možda i neću biti sa nekom lepom krmačicom nikada u životu ali ću ih se bar sit nagledati«.
Najstariji brat je baš nekako u to vreme na proputovanju kroz Beograd rešio da ostane par dana u tom velegradu i obiđe stari deo grada poznat pod imenom Skadarlija. Tu se sprijatelji sa nekim slikarem koji je voleo mnogo da pije rakiju i zapivši se sa njim jedne večeri reši da pozove Vuka i da mu ponudi kuću na prodaju. Vuk odmah pristade i posla mu novac preko »Vestern uniona« koji čim stiže u Beograd najstarije prase poče nemilice da troši sa pomenutim slikarom na piće i lake žene.
Srednjem bratu biznis nikako da krene. Doduše jednog jutra se na prag njegove radnje pojavila jedna krmačica sa suncobranom, malo pocepanim, u rukama, ali srednji brat tu nije mogao ništa da učini jer nije imao platno kojim bi mogao zakrpiti oštećeno mesto a za uvoz istog niti je imao potrebne carinske dozvole niti devize da uvoz plati. Tako mu je propao prvi i jedini posao koji je bio na vidiku.
Najmlađem bratu je posao sa toaletom sjajno krenuo. Pred toaletom je stajala kolona limuzina svih modela u kojima su nervozne krmače čekale da dođu na red i posete sada već čuveni toalet. Ubrzo je pored toaleta nikla parfimerija, frizerska radnja za dame, pedikir, manikir i tušta i tma malih radnjica sa kojekakvim sitnicama za koje su raspusne dame ostavljale prava mala bogatstva.
Vuk je dolazio pred taj tržni centar i krstio se od čuda. Doduše, nekoliko puta je nudio najmlađem prasetu da mu otkupi biznis po basnoslovnoj ceni ali je ovaj stalno odgovarao istom rečenicom:
- Nisam ja takva svinja!
Vrati se najstariji brat sa puta oko sveta bez prebijene pare i stajavši pred rodnim domom spozna gorku istinu da je video sveta ali da doma nema. Tužan krenu put imanja srednjeg brata. Iznenadi se kad pred kućom zateče sudske izvršitelje koji su upravo plenili imovinu njegovog brata jer nije imao novaca da izmiri dugove za kuću i kredit zlom Vuku. Očajna braća krenuše put najmlađeg brata i jako se iznenadiše kada videše da im ovaj radosno krete u susret i ljubazno ih pozva u svoj dom da zajedno podele blagodeti njegovog truda. U zla doba pojavi se i zli Vuk i tada nastade pesma koju braća složno zapevaše:
«Ko se boji Vuka još, Vuka još?
Tri za groš, tri za groš!«