Da nije nas ne bi bilo ni njih

Mi se prepoznajemo po tome koliko smo u stanju da nekoga ili nesto iskritikujemo . 

To je najlakse.

To je najcenjenija vestina kod nas.

To je najlakse.

Vracati cigle u popucale zidove je teze . Nama je drustvo toliko napuklo - da tako kazem - po svim savovima , uzduz i popreko . Mislim da cigle treba vracati na njihova mesta . To odlicno razumeju graditelji .

Tezak je to i mukotrpan posao . Iziskuje vestinu i strpljenje .

Mi ovu boljku vucemo vekovima . Kako se ona manifestuje ? Kako je mozemo prepoznati ? Moze se prepoznati : Ja , taj i taj , seo sam na ovaj ovde tronozac i on je sad moj , i samo moj . Branicu ga svim sredstvima i od njega cu napraviti presto . Necu dozvoliti nikome da mi ga otme . Po mogucstvu , nikada .

Taj koji sedi tu , nece ni da cuje , ni da vidi , nista dalje od svog nosa .

On zna samo jedno - da niko nema ni konstruktivnije , ni komunikativnije ,ni , nedaj boze , kreativnije ideje od njegovih.

Otkud on tu ?

Ko ga je doveo i posadio na taj tronozac -  presto ?

Koliki mu je vek trajanja ?

Mi smo mu dozvolili .

1. Neka poplava ga je izbacila i on se uhvatio za taj tronozac .

2. Dobro je mislio , a jos bolje govorio .

3. Doslo je i njegovo vreme . Oni drugi prosto nisu , na pravi nacin  , bili ambiciozni . A i nisu imali nikoga da ih . pogura .

Pogresni ljudi na pravim mestima - pravi ljudi na pogresnim mestima .

Ono malo odgovornih ljudi sa zdravim razumom , samo je jos u stanju da kritikuje , a da nista ne preduzima da se stanje menja .

Lako je kritikovati . Zato je tako i cesto . Niko nema koristi od toga : ni mi , ni drustvo , ni nasa deca , koju smo rodili i koju cemo roditi .

Nesto mora da se menja . Neko nekom mora da pruzi ruku . ( Da bi nas bilo vise - dovoljno na poslovima gradnje , jer je posao ogroman .)

Ko je odgovorniji : onaj sto pravi presto od tronosca ili onaj sto samo ( za sada ) zna da kritikuje ?

Ko ce prvi da zasuce rukave ? Ko ce ovde biti majstor , a ko segrt ?

Onaj koji je sposoban da kritikuje , sposoban je i da gradi . To je morao odavno da pocne . Ali nikad nije kasno .

Ovo se samo ( za sada ) odnosi za radnike u kulturi i na radnike u politici .  Na one , koji zive od tzv drustvenog dinara . Ni jedni ni drugi nista ne proizvode sto bi mogli jedan drugom , a ni nekom trecem , da prodaju . Zive od poreskog dinara ili doniranog eura i dolara .

Mi smo ti koji smo im dozvolili da trose te pare .

Mi ih izdrzavamo .

Mi imamo pravo da zahtevamo , jer smo mi njihovi poslodavci .

Mi ih hranimo ( opet onaj dinar od poreza , nesto od prodaje drustvene imovine , nesto od donacija . )

Da nije nas ne bi bilo ni njih .