Izveštaj br. 624

Milan Kundera

Danas, oko 16.00 sati, student Milan Kundera, rođen 1. aprila 1929. godine u Brnu, došao je u ovu stanicu kako bi saopštio da jedna studentkinja treba da se tokom večeri sastane sa izvesnim Miroslavom Dvoržačekom. Potonji je pobjegao iz vojske, a lani u proljeće je ilegalno boravio u Nemačkoj.

Kratka, na uobičajen način sačinjena, službena zabeleška iz 1950. godine, bez sumnje je zagorčala život jednom od dvojice najpoznatijih živih Čeha, jednom od napoznatijih disidenta i svetski poznatom piscu Milanu Kunderi.

A ko je Miroslav Dvoržaček?

Miroslav Dvoržaček

Miroslav Dvoržaček je bivši pitomac Vazduhoplovne akademije, koji je 1949. godine pobegao na zapad, a u izbegličkom logoru u Minhenu zavrbovan od strane zapadnih obaveštajnih službi. Na osnovu dojave, opisane u izveštaju br. 624, 1950. godine, uhapšen je i osuđen na 22 godine zatvora. Na prinudnom radu u rudnicima uranijuma Jahimovo proveo je14 godina. Ponovo je pobegao iz zemlje i sada živi u Švedskoj. Još uvek misli da ga je izdala njegova drugarica iz detinjstva koju je posetio u studenskom domu Kolonka.

Za razliku od Miroslava, njegova drugarica je čitav život sumnjala da je doušnik bio njen dečko Dlask, za koga se kasnije i udala. Posle smrti muža, iznela je svoje sumnje rođaku Adamu Hradileku, istraživaču Instituta za totalitarne režime, koji je istražio čitav slučaj, otkrio famozni Izveštaj br. 624 i utvrdio njegovu verodostojnost.

Milan Kundera, koji povučeno živi u Parizu i već dvadeset godina ne daje izjave za medije, rekao je juče, u telefonskom razgovoru agenciji ČTK:

"Potpuno sam zatečen nečim što nisam očekivao, o čemu još juče ništa nisam znao i što se nije dogodilo."

Kunderina dela čitao sam sa uživanjem. Nepodnošljiva lakoća postojanja i Život je negde drugde, kultni Kunderini romani, bili su godinama u vrhu moje top liste. I ne samo moje. Čitav svet je obožavao Milana Kunderu. Da li je moguće da je veliki pisac, svetski poznat disident i borac protiv komunizma bio običan duošnik?

Do odgovora na ovo teško pitanje možda bi bilo moguće doći uporedni istraživanjem u tri, samo na prvi pogled, divergentna smera.

Prvi smer bi obuhvatio verifikaciju nalaza do kojih je došao Adam Hradilek novom objektivnom ekspertizom. Jer, sličnih podmetanja poznatim političkim i javnim ličnostima bilo je u svim zemljama u tranziciji nakon pada Berlinskog zida.

Drugi smer je biografija i život Milana Kundere.

Poznato je da se Kundera, još kao mladić, 1948. godine učlanio u ČKP. Međutim, manje je poznato da je i napisao veliku Odu Staljinu, pre nego je 1950. godine iz partije prvi put izbačen. Ponovo je u KP primljen 1956. godine, da bi posle 14 godina iz nje po drugi put isključen. I od tada je disident i kao građanin i kao pisac. Od 1975. godine živi u Francuskoj, a od 1990. godine piše na francuskom jeziku.

Posebno intrigira činjenica da je od pobede “plišane revolucije” pa do danas vrlo retko boravio u Češkoj. Svega nekoliko puta i to inkognito, prerušen sa jakom bradom i brkovima, koje inače ne nosi. Drži se po strani, svoj život i prošlost uopšte ne komentariše i kao da je u nekakvom sporu sa svojom bivšom otadžbinom i narodom. Ne dozvoljava prevođenje svojih knjiga, pisanih na francuskom, na češki jezik.

Treći smer istraživanja je najsloženiji i odnosi se na novu vizuru Kunderinog celokupnog književnog dela.

Kao i kod većine velikih pisaca, Kunderino delo čini koherentnu celinu. U kultnim knjigama, zbirka pripovedaka Smešne ljubavi (1968), roamanima Šala (1967), Život je negde drugde (1969), Oproštajni valcer (1973) i Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984), on otvoreno napada i demaskira staljinističku ideologiju, a motiv podkazivanja je vrlo čest. U većini njegovih dela prisutne su dve ravni: konkretna situacija društvenog sistema i egzistencijalna problematika pojedinca u takvom vremenu, koji monstrumu istorije ne može umaći.

Navedeno se ne odnosi na poslednja tri romana pisana na francuskom jeziku: Usporavanje (1993), Identitet (1998) i Neznanje (2000).

Međutim i u ovim, kao i u ranijim delima, pisac je fasciniran kako se činjenice okreću u svoju suprotnost.