" Ja verujem...

...da postoji nešto zbog čega život ,vek ljudski ima smisla.

Često imam priliku da razgovaram sa nekim ,za koga verujem da mi je prijatelj, ne samo iz razloga što smo ,nekim uticajem sudbine, rodbinski vezani i bez obzira što o nekim pojmovima,stvarima imamo sasvim suprotno mišljenje.
On je "verujući "čovek,,kako su nekada govorili za "Svešteno lice" i za one koji veruju....Kada kažem verujući, ne mislim to kao na nešto podrugljivo,ili sa podsmehom, to kažem s poštovanjem, jer poštujem njegovu veru u nešto,....

( za šta baš i nije osmišljen valjan način da se dokaže da li je ili ne, ako ćemo iskreno ,pojednostavljeno gledano...doduše tu je Darvin malo uneo pometnju,)....

... nešto čemu je podredio život , u čemu je video svrhu svog postojanja. I što je najbolje od svega, nikada ,bar mene,nije ubeđivao da treba da se priklonim takvom načinu mišljenja, , čak naprotiv, ja sam taj koji ga uvek ubeđujem u suprotno, i pokušavam da objasnim kako to u šta veruje je nastalo iz nekih drugih pobuda, interesa, samo prazna priča,zamagljivanje očiju. Pa čak, ponekad , malo i preterujem,pa "iščitavam" nešto iz Jevanđelja bilo to po Jovanu, Marku,Luki, Mateju i tražim razumna objašnjenja, a sve s nekim žarom, i namerom da dokažem kako sam u pravu.

Ipak postoji nešto u čemu se potpuno slažemo ,da čovek mora da veruje, gaji nadu,da nešto ima smisla, da vredi živeti zbog toga, pogotovo u ova smutna vremena, neki kažu najgora do sada, ali kada pogledamo unazad kroz istoriju da je u proteklom vremenu uvek bilo raznih događanja , zbog kojih bi mogli reći da ovo vreme, koje živimo, nije ništa lošije od nekog prethodnog, i samo treba , imati nadu, verovati...

Ja verujem u mitove, naravno ne bukvalno, ali verujem da su nam preneseni,ostavljeni da sa nekim dobrim razlogom nas opominju ,podsećaju .

"U liku Prometeja u "Poslovi i dani" (Heziod približno 720 godina pre nove ere) ,više nego igde, u grčkoj mitologiji javlja se lik omiljen antropolozima i drugima," junak kulture", koji je u zoru sveta čoveku izborio neka temeljna preimućstva za njegov civilizovani život.

Titan Prometej ( jedan od Titana,starih sila koji su još pre dolaska Zevsa vladali svetom) posvađao je

Zevsa( vrhovni bog,bog Neba,oluje,groma,munje i sa još mnogo uticaja u raznim sferama)

s ljudima, pošto ga je prevario za njegov deo životinjskog mesa u vreme kad je uveden običaj prinošenja žrtve. To je za grčki žrtveni obred značilo ozakonjenje propisa prema kojem se kosti i masni delovi životinje prinose bogovima, dok se meso čuva za ishranu ljudi.
Za osvetu, Zevs je ljudima oduzeo vatru, ali je Prometej ukrao i vratio nazad ljudima

Zevs se tada jako razljutio, okovao Prometeja na Kavkazu i poslao orla Etona da mu svaki dan kljuca jetru,a pošto je Prometej bio besmrtan jetra mu se svaki dan obnavljala, pa je tako bio na strašnim mukama.
, Zeus je ,da bi se osvetio ljudima, naredio bogovima, da naprave ženu ., i da joj svaki pokloni po neki dar.
Hefest , (Hephaestus ) (zanatlija sa Olimpa) ,je napravio od gline i dao joj oblik.

Atina (Athena )je opremila odećom i cvećem

Charites su je okitile ogrlicama koje je napravio Hefest.

Aphrodite joj je dala lepotu,

Apolon muzički i dar iscjeljivanja.

Demetra je naučila da obrađuje vrt,

Posejdon joj je dao bisernu ogrlicu i mogućnost da se nikada ne udavi,

Hermes joj je podario lukavost, hrabrost i šarm.

, a Hera je učinila znatiželjnom.

Najvažniji od svih poklona bila je posuda, ćup - grč. pithos koju joj je dao ili Hermes ili Zeus.
I na kraju, Zeus je joj podario varljivu prirodu i kao takvu,kao dar je poklonio ljudima.

.Žena je bila varljiv božanski poklon ljudima, ustvari kuga i prokletstvo, a prokletstva su se sastojala u tome što čovek ne može biti zadovoljan ni s njom ni bez nje.

Ta prva žena bila je Pandora( Πανδώρα,)a ime se sastoji od dve reči - pan = "sve" i doron = "dar". Otud i etimologija njenog imena, zbog svih primljenih poklona,prosto prevedeno "svime obdarena",

Ona je otvorila posudu iz koje se na ljude sručilo deset hiljada nevolja, jedino je u njoj ostala nada."

"Pre toga ljudi su živeli slobodni od zla,mučnog rada i teških bolesti"

To pripovedanje objašnjava vatru ,ljudsku muku i bolesti ,pružajući mašti i osećaju zadovoljavajuće objašnjenje.,koje umanjuje nevolju čineći je razumljivijom.

Pripovedanje o ženi, koja je istovremeno i užitak i prokletstvo ide čak ka nekoj vrsti pomirenja suprotnosti, za koje je utvđeno da je opšta funkcija u nastajanju mitova.

Iako postoji i druga verzija...
mita,koja govori kaže da je nada bila ustvari najgora od svakog zla jer je bila jednaka strašnom predznanju. Pandora je tako, zatvorivši posudu pre nego što je nada izašla napolje, spasila svet od najgore nesreće. Naime, grčka reč (Ελπις) = "nada" mogla bi se prevesti i kao "očekivanje zla", odnosno "predviđanje nesreće", ... u koju ne želim da verujem ,jer ako je nada ovakva onda....

Samo znam u šta sigurno verujem, a to je nešto što povezuje, što je zajedničko za sve ove navedene "Boginje" , a što one simbolizuju,

Afrodita-boginja kod starih Grka, "nežnom strašću" nadahnjivala je bogove i ljude, namamivši čak i samog Zevsa da se sjedinjuje sa smrtnim ženama
Venera- boginja kod Rimljana
Hator - boginja u starom Egiptu kasnije se sjedinila sa Izidom
Izida - boginja u starom Egiptu ,personifikacija,simbol idealne žene
Ištar ( na Sumerskom Inanna)- boginja , Mesopotamija
Erzulie- boginja u Voodoo religiji
Freya -boginja u Skandinaviji

jer ako je nema ,onda ljudski život gubi svaki smisao.

Ako je tako, a ja sam siguran da je tako ,da je nama, ljudskim bićima, potrebna ljubav, vera i nada

....onda sam i ja ,čovek ... verujući...