Kraj jos jednog leta...

/ 26.09.2008. u 09:59

Komentari: 2
Čitanost: 6346
/
Preporuke: 528
/

Ovog leta sam posetio podosta koncerata i sve u svemu odlicno se proveo.

Sta smo imali:

THE DAMNED

U Novom Sadu, u sklopu proslave Dana Evrope i Dana pobede nad fasizmom, 9. maja, imali smo priliku da vidimo koncert grupe The Damned. Koncert se desavao pored Dunava, u parku ispred Filozofskog Fakulteta. Inače, celu ovu manifestaciju je organizovao SKC Novog Sada.

Prvu predgrupu sam propustio, čuo sam kako su svirali Eighteen (Alice Cooper) i Gloria (Them).

Druga predgrupa su bili Piknik. Ovo je bio njihov prvi živi nastup. Svirali su svoj neočekivano žestok materijal. Njihov najpoznatiji singl Tebe Volim Ja ima mnogo komercijalniji zvuk. Gitarista je imao Pero Deformero majicu i gitaru oblepljenu Slayer nalepnicama. Pevač je koristio pitch shifter da bi dobio neki komičan efekat na nekoliko pesama (na primer Krastave Žabe). Tekstovi su im, kao što pevač kaže, debilni. U glavnom predstavljaju socijalni komentar, razni kompleksi koji obuzimaju pevača, lokalpatriotizam i ljubavnu tematiku. Najbolja pesma koju su odsvirali je bila Debeli.

Treća predgrupa su bili Blickrig. Svirali su odlično. Zvuk im je čist i upeglan. Pank koji sada sviraju liči na onaj kalifornijski. Dakle, prilično melodočan. Pristojan i efektan nastup.

The Damned su na binu izašli posle 10h. Perfektan zvuk. Članovi benda izgledaju sjajno uprkos godinama (svi preko 50). Prva stvar koja me je zaprepastila je kada sam primetio da klavijaturista Monty Oxy Moron izgleda kao Viv Savage iz Spinal Tap. Druga stvar koja me je veoma iznenadila je kada sam primetio kako je Dave Vanian nizak rastom. Uvek sam ga zamisljao kao krupnog dvometraša. Captain Sensible je bio jako dobro raspoložen. Zvuk njegove gitare je zaista moćan. Bubnjar Pinch je odlično svirao, juče sam tek shvatio da je bio i u grupi English Dogs. Dave Vanian je u početku izgledao prilično nezainteresovan, ali se kasnije malo razgalio. Verovatno zbog savršene publike koja je znala sve pesme, skakala i otpevala sa njim celu svirku.

Svirali su od prilike ovaj repertoar:

1. Love Song
2. Second time around
3. I just can't be happy today

4. Dozen girls

6. I fall

7. Neat, neat, neat
8. Dr. Jekyll and mr. Hyde

9. History of the World
10.Eloise
11.New Rose (Najpoznatija The Damned pesma)

12 Anti-pope

13.Plan 9 Channel 7

14. Nasty
15.She

16.Ignite

17.Smash It Up (Ovde je bila najžesca šutka)

Plus jedan povratak na bis:

18.Melody Lee

19.Wait for the Black-out

20. Stretcher case

21. Noise, noise, noise

Pred binom je bio opšti haos. Ja sam bio u drugom redu i non stop sam skakao. Pao sam samo dva puta i oba puta su me dobri ljudi oko mene podigli pre nego što sam nastradao. U stvari, kada sam drugi put pao, bilo je ljudi i ispod i iznad mene!

____________________________

NICK CAVE AND THE BAD SEEDS

Čekanje koncerta je bilo izuzetno dosadno, prvo je bila vrućina i veoma sparno, a onda je pao pljusak koji nije prestajao do početka koncerta. Mogao sam samo da posmatram raznolikost publike koja se pojavila ispred Arene...

Što se tiče publike, očekivao sam da će prosek biti ljudi koji su dobrano zašli u svoju četvrtu deceniju. Pokazalo se da je najviše bilo mladih ljudi. Takođe se moglo primetiti da nije bilo ni pankera, ni darkera. Izgleda da Nik Kejv danas ima drugačiju publiku nego nekada...

Predgrupu Ed Kuepper (The Saints) & Jeffrey Wegener-a nisam odgledao. Zatekao sam tek zadnje taktove. Mislim da su poceli isuvise rano...

Na bini, Nick Cave And The Bad Seeds u bili:

Nick Cave - Vokal, Gitara, Klavijature (Nik je tokom cele svirke nešto svirao, najčešće gitaru)
Mick Harvey - Gitara
Thomas Wydler - Bubnjevi
Martyn P. Casey - Bas gitara
Conway Savage - Klavijature
Warren Ellis – Violina, Gitara/mandolina
Jim Sclavunos - Perkusije
James Johnston - Gitara, Klavijature

Svirali su:

Night of the Lotus Eaters
Dig!!! Lazarus dig!!!
Tupelo
Today's Lesson
Red Right Hand
Your Funeral my Trial
Midnight Man
Mercy Seat
Deanna
We Call Upon the Author
Get Ready For Love
Moonland
The Ship Song
Papa Won't Leave you Henry
More News From Nowhere

The Lyre of Orpheus
The Weeping Song
Hard on for Love
Into my Arms
Nobody's Baby
Lovely Creature
Stagger Lee
Let Love In

Wanted Man

Dakle, cak 24 pesme. Čak pet vise nego dan ranije u Zagrebu. Na oficijalnom forumu vlada konsenzus da smo svi mi koji smo posetili ovaj koncert “Lucky Bastards”.

Koncert je zaista počeo tek kada su počeli prvi taktovi pesme Tupelo. Ta pesma je pokrenula publiku i svi smo konačno postali svesni na čijoj smo svirci. Moćno, glasno i poludivlje izvodjenje ove pesme nam pokazuje Sidse kao lepo obučene, izuzetno dobro uvežbane ali zato opako nastrojene muzičare.

Iako je zvuk tokom svirke bio skoro perfektan, moram priznati da mi je na momente zasmetala prevelika jačina zvuka. Dvadesetak sati nakon koncerta mi jos uvek zuji u usima...

Drugi hajlajt svirke je nastupio sa izvodjenjem MercySeat i Deanna. Publika je odlično prihvatila ove pesme i sa Kejvom otpevala svaku pripovedačku strofu i svaki katarzični refren.

Meni je vrhunac koncerta bio momenat kada je Nik rekao ... this is Ship song... I odmah su krenuli upaljači i himnično pevanje publike. Neverovatan je utisak kada vidiš koliko ljudi oko tebe osećaju iste pozitivne emocije kao i ti. Sličan 0sećaj je nastupio kada su u drugom setu svirali Into My Arms i Nobodys Baby Now.

Pesme Papa Wont Leave You Henry i Stagger Lee su takođe bili odlično prihvaćene od publike. To je, naravno, neverovatno uticalo na muzičare na bini. Svako izvođenje je bilo nabijeno emocijama, glasno i razuzdano. Bend je svirao perfektno. Nik je par puta pogresio kod pevanja ali je to malo ko mogao da primeti. Inače, oduševilo me je i to što je bend nastupio u postavi sa dva bubnjara, što je davalo izuzetno moćnu podlogu za njihovu u sustini mračnu muziku.

Po završetku koncerta je Nik rekao “... vidimo se za osamnaest godina“ (prošli put je bio ovde 1990.), ali se onda nasmejao i rekao “... dve godine”.

Bilo kako bilo, ovo je verovatno jedan od najboljih Kejvovih koncerata na ovoj turneji. Bend je bio odlicno raspoložen, čuo sam da je Nik je bio nešto bolestan, ali je ipak ceo koncert skakao i komunicirao sa publikom.

_________________

THE TIGER LILLIES

Grupu je osnovao Martin Žak (Martyn Jacques), on je kompozitor i tekstopisac. Martin je samouki pevač fascinantnog kontratenor glasa koji često sa lakoćom prelazi u falseto. Pored pevanja, svira skoro sve instrumente, najčešće harmoniku, klavir i ukelele. Njegovi tekstovi govore o životu na margini, o prostitutkama, makroima, bordelima, sitnim kriminalcima i serijskim ubicama. I pored tako mračne i brutalne perspektive, tekstovi su uvek na visokom umetničkom nivou.

Pored Žaka, u bendu su i genijalni muzičari Adrian Huge i Adrian Stout. Huge svira sve moguće i nemoguće udaraljke. Pored sviranja, on je zadužen i za mnogobrojne zvučne efekte i scenske nastupe koji dočaravaju smisao i poruku pesme. Stout je zadužen za kontrabas, prateće vokale i muzičku testeru (ako se to tako zove, ona proizvodi prirodni efekat teremina). Stout inače potiče iz sveta džez i bluz muzike...

Pre koncerta u Sava Centru, nismo mogli da nađemo nikakvu kafanu ali su nas zato opsedali mali romi trazeci sitan novac. Taj Novi Beograd nije baš zanimljivo mesto za provod…

Na svu sreću, The Tiger Lillies na binu izlaze skoro tačno na vreme. Koncert su otvorili pesmom Death Train. Zvuk na bini je bio perfektan. Da je pala igla na tepih čulo bi se. Izuzetno intimna atmosfera male scene u Sava Centru (stolice su bile na bini) doprinela je da svi u publici imaju neposredan doživljaj svake Martinove emocije.

Svirali su i pesme sa najnovijeg albuma 7 Deadly Sins. Ovaj album je inspirisan slikom Hijeronimusa Boša Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari. Pesma Glutony (Proždrljivost) je posebno oduševila publiku sa tekstom he stinking rancid odour the fat from him hangs Yet the emptiness within leaves hunger with its fangs In aimless misery he gobbles and he farts... Adrian Huge je bio u centru pažnje. Pesmu Lust (Pozuda) su svirali u drugom setu.

Sa meni omiljenog (a za bend najuspesnijeg) albuma The Brothel To The Cemetery su svirali samo Russians i to po želji publike. Veliko oduševljenje je izazvalo izvodjenje pesme Flies sa albuma Farmyard Filth. Oduševljanja kakvo samo pesma o zoofiliji može da izazove…

Vrhunac koncerta je bilo izvodjenje peme Piss On Your Grave. Perverzno perfektna mesavina teksta, muzike, smisla za humor i scenskog izvodjenja

Svirali su i Heroin and Cocaine, Kick a Baby, Drowning, Louis, Crack Of Doom i mnoge druge pesme. Kada je došao red na izvodjenje njihove najpoznatije pesme Banging in the Nails, shvatio sam da je kraj koncerta blizu. Na svu sreću, bend se vratio na bis. I to još tva puta!

Koncert su zatvorili sa pesmom The Cheapest Show, kada sam shvatio da smo za relativno male pare (800 dinara) videli verovatno najkvalitetniji koncert ove godine…

Posle koncerta, bend je potpisivao CD-ove, majice i ostale stvari koje je publika kupila ili donela. Bilo bi jako zanimljivo videti bend izbliza i popričati sa njima, ali ja sam, kao i uvek, bio bez para za kupovinu ponudjenih artikala.

Drugi put...

__________

EGZIT 2008

Pre odlaska na tvrdjavu smo posmatrali Dunav i pili pivo čekajući koncerte. Slušali smo tonske probe sa Fusion Stejdža i gledali kako masa ljudi preko mosta dolazi na Petrovaradin...

KUD Idijoti su nastupali prvi, već oko sedam uveče, pred skromnom publikom ljudi koji su poranili na Main Stage. Pred binom je zemlja bila mokra i bilo je blatnjavo. Na žalost, polivanje nije sprečilo nastanak užasne prašinčine koja nas je gušila već oko 10 uveče. Kao što je to Sale Veruda lepo sročio, KUD Idijoti sviraju samo zbog para i na Egzit su ovaj put došli svirati samo da bi kasnije mogli pogledati Pistolse bez plaćanja. Ipak, njihov koncert je bio na izuzetno visokom nivou i publika se odlično provodila tokom svirke. Non stop skakanje, tu i tamo brutalna šutka. Ja sam u petom, šestom redu kulirao i super mi je bilo. Čak su nas, pored standardnog best of repertoara, počastili i jednom novom pesmom koja je bila sjajna, ali joj nisam zapamtio ime. Važno je da ima nade za novi album KUD Idijota u skoroj budućnosti...

Nakon Idijota i pauze koja je trajala nekih pola sata ili malo jače, bio je red na energičan nastup grupe The Hives. Zaista, svaka im čast na odličnoj svirci! Ovaj bend iz Švedske postoji više od jedne decenije, ali je tek pre nekoliko godina počeo da uživa zasluženu popularnost kao deo garage rock revivala. Počastili su nas sa sat vremena soničnog rokenrola koji počiva na brutalnom tretiranju ritam gitare (potpuno otkačeni Nicholaus Arson) i na Džegerovskim scenskim manirima (danas već legendarni Pelle Almqvist). Od pesama koje je znala i publika naveo bih samo: Die All Right, A Little More for Little You, Walk Idiot Walk, You Dress Up for Armageddon, Hate to Say I Told You So, Tick Tick Boom i Two Timing Touch. Ove pesme su nas na najbolji način pripremile za haos koji sledi.

Nakon malo duže pauze koja je bila neophodna da se pripremi bina, na scenu izlaze industrijal legende Ministry. U ovoj, ako im je verovati poslednjoj, postavi reč je o supergrupi koju pored osnivača Ala Jorgensena, čine, pored ostalih muzičara, iz grupe Prong je na gitari Tommy Victor, iz grupe Static-X je Tony Campos na bas gitari, i Sin Quirin iz benda Revolting Cocks. Bend je svirao materijal sa zadnja tri albuma i tek na kraju par pesama sa nasjpoznatijeg Psalm 69 (set lista je izgledala odprilike ovako: Lets go, The dick song, Watch yourself, Life is good, The last sucker, No W, Waiting, Worhless, Wrong, Rio Grande blood, Segnor Peligro, Lieslieslies, Khyber pas, NWO , Just one fix). Nastup su pratile sjajne projekcije na video bimu i besomučna eksploatacija stroboskopa. Mislim da nije suviše primetiti da je nastup Ministrija gledao ogroman broj ljudi, bezmalo pun prostor ispred mejnstegdža. Izmedju pesama nije bilo puno priče. Sve u svemu - nastup je bio izuzetno efektan i mislim da je bend zaslužio i onoliko brojnu publiku i ovacije koje je dobio.

Nakon Ministrija i još jedne pauze od oko pola sata na binu izlaze ex-YU pank legende Pekinška Patka. Ako ne računamo da su dan ili dva pre Egzita imali jednu svirku u nekom novosadskom klubu, ovo im je bio prvi nastup nakon 27 godina pauze. Što se mene tiče STRAH OD MONOTONIJE, njihov drugi album spada medju desetak najboljih ex-YU albuma ikada snimljenih. Da su se okupili radi tog albuma sve bi imalo mnogo više smisla, ovako Pekinška Patka je imala jedan solidan nastup koji nas je podsetio na njihove hitove sa kraja sedamdesetih. Sve ostalo tesko može da bude predmet fer kritike. Jedino vredno pomena je to što se potvrdio moj strah da će Čonta u najboljem sločaju ličiti i zvučati kao Blaža iz Kljunova...

I na kraju... SEX PISTOLS! Pre koncerta su nam njihovi roudiji puštali mnoge više-manje poznate pank rok i dub rege hitove (oduševilo me je kada su pustili Christine od SATB). Koncert je otvoren uvodnom pesmom There'll Always be an England tokom koje je bend izašao na binu. Svirka je po;ela sa prepoznatljivim rifom i pesmom PRETTY VACANT. Malo stidljivo, pomalo traljavo, ali se nekako pohvataše i već kod druge-tre'e pesme shvatamo da smo na Sex Pistols koncertu. Ređajše se SEVENTEEN, NO FEELINGS, DID YOU NO WRONG, LIAR, HOLIDAYS IN THE SUN, BAGHDAD WAS A BLAST, SUBMISSION, I'M NOT YOUR STEPPING STONE , NO FUN i za kraj glavnog seta PROBLEMS, GOD SAVE THE QUEEN i EMI. Za prvi bis su svi očekivali Anarchy in UK, ali je Steve Jones opalio po sjajnom rifu za BODIES. U publici i u mojoj glavi haos! Neko iz publike je bacio upaljač na Johnnyja i izbila je mala prepirka nakon koje je uvek pribran i cool pevač najavio ANARCHY IN THE UK. Naravno svi su znali refren… Ja sam jedva dočekao kraj pesme pošto je već bilo 2 posle ponoći i počinjao je nastup Markyja Ramonea na Fusion Stejdžu. Taman smo krenuli da se probijamo kroz masu, začuo se poznat glas "LETS HAVE SOME FUN!!!" - Sex Pistols izlaze na drugi bis i sviraju Silver Machine od Hawkwind i na samom kraju Radio One (u stvari, ako se ne varam Roadrunner). Odgledasmo i ovo čudo i pohitasmo kroz užasnu gužvu i prašinu na drugi kraj tvrđave…

Marky Ramone and Friends su nastupili na Fusion Stejdžu i dok smo predvece pili pivo na keju mogli smo slušati njihovu tonsku probu. Na žalost, kada smo nakon svega oko pola tri stigli tamo - koncert je bio počeo i već je bilo krcato. Bini se nije moglo prići nikako. Ipak, uživali smo u hitovima kao što su: I Don't Care, I wanna be Sedated, Sheena is a punk Rocker, Rockaway Beach, 53rd and 3rd, Rock 'N' Roll High School, Chinese Rocks, I Just Want To Have Something To Do, Teenage Lobotomy a bilo je i novijih pesama kao što su Lemijeva R.A.M.O.N.E.S. I Džoijeva What a Wonderfull World. Za sam kraj naravno Blitzkrieg Bop. Sve u svemu, ja sam tada već bio mrtav umoran i samo sam čekao da se i ova svirka završi pa da idem kući…

Kupio sam sebi mali sendvič za 100 dinara i krenuo prema izlazu. U krevetu sam bio već oko pola sest ujutru. Poslednja stvar koju se sećam pre nego što sam zaspao je SMS poruka koju sam bio dobio sa Egzitove Dance Arene gde je žurka tek počinjala...

____________

the end