(moji - stečeni, stvoreni, nasleđeni, blogovski, usputni, domaći, strani...)
Pre 11 godina, nasledim od prijatelja - prijatelja. Taj moj prijatelj živi i radi u inostranstvu, i nekako mi u nasledstvo ostavi svog prijatelja. Prihvatim to - šta ću - baš mi bude drago, kao da je pojačavalo naše trojno prijateljstvo.
Ali, taj nasleđeni malo čudan. Čula sam da je budista. ali ne priča o tome. Bio je na Tibetu, studirao budizam iako je magistar ekonomije. Blesav čovek - zaključim ja, ali moj. Poznata sam kao neobjektivna - moje mora da je dobro, ako ne uvek i najbolje, ali da je zanimljivo - to uvek, 100%. Makar meni.
O budizmu ništa nisam znala. A nije me, bogme, ništa ni privlačilo. Dosta mi je bilo mog katoličanstva, mog pravoslavlja, razlika, običaja i adeta, neznanja i upoređivanja, merenja i odmeravanja, a radoznala kakva jesam, zbog maminog bosansko hercegovačkog života i njenih priča o običajima kod muslimana - naravno da sam se i za Islam interesovala. Već desetak godina mi je najbolja prijateljica muslimanka, iako nam je drugarstvo punoletno. Kad sam se već zanela u priči - da kažem da zahvaljujući tatinoj mami, u nasledstvo sam dobila i kumove Cigane - volela ih je i kumovala po mačvanskim selima. Ostade mi priča kako ih je cenila i poštovala više od popova jer su joj decu spasili za vreme Prvog svetskog rata.
Sve što je bilo vezano za budizam, hinduizam, daleko istočna znanja - dugo je za mene bilo neinteresantno. A onda, jednog dana, čitajući neku brošuru o Yogi na francuskom - koji inače mnogo volim, ali ne znam - pročitam anegdotu.
Putovao Buda sa svojim naramkom obilazeći zemlju i na obali nekog jezera naiđe na začupavljenog isposnika. Ovaj. kad ugleda Budu. krene da skače od radosti.
''Učitelju! Evo, ima više od dvadeset godina otkad sam te slušao i otkad sam došao na ovo jezero da vežbam svoju volju i vidi šta sam navežbao...'' i zaputi se po površini vode, tamo i natrag, sav srećan.
Buda ga pogleda i upita:
''Čemu će ti to koristiti?''
''Da odem do onog ostrvca što se vidi u daljini'' - odgovori ponosni učenik.
A Buda ga upita:
''Zar ti nije bilo jednostavnije da napraviš čamac?''
Prevrnem se od smeha! Buda - moj čovek! Praktičar!
I da se vratim na mog nasleđenog druga. Dotaknemo se priče o budizmu i kažem mu da se meni Buda svideo kroz ovu anegdotu, ali da o samom budizmu pojma nemam i da mi, sve u svemu, ide na nerve kad mi neko objašnjava nešto sa stavom previše je to komplikovano da ukapiraš. E, onda me i ne zanima. Vozdra! Toliko.
Al me i dalje intrigira kako je to na Tibetu, da l je tačno da su svi bili srećni kad je konačno pošao kući jer je i tradicionalno smirene budiste uspeo da iznervira, šta je tamo radio, koga je upoznao, kako su prolazili dani.... svašta me zanimalo.
I tako saznam da je taj hram u kome je bio. zapravo jedna od četiri škole. Zove se Karma kađu. Saznam da njihov vrhovni učitelj nije Dalaj Lama, da imaju svoje karmape kao glavne - ne pitajte, ne znam ništa više... da ima svog učitelja Danca. Lamu Ole Nidala i da je on jedan od najboljih učitelja. Da je doktor filozofije... da on i njegova supruga Hana od 1971 borave povremeno na Tibetu, a ostatak godine putuju po svetu i drže predavanja. Sve u svemu, obećam da ču sledeći put kad Lama dođe u Beograd. doći da poslušam predavanje.
To mi se nekako skocka tek koju godinu kasnije. 2001. Predavanje je bilo na Filozofskom fakultetu, dosta sveta, zanimljivo mi sve... priča o Umu, o Budi kao plemiću i ratniku, o budizmu... ja sve to nekako prihvatam kao interesantno i informativno. Lama je došao sa gipsom na ruci - polomio je palac, skačući s padobranom. Čujem od prijatelja da svi njegovi učenici skaču - time pokazuju da su zreli za učitelje, jer po Lami je jedna karakteristika učitelja - neustrašivost.
Bude meditacija. Jaka.
Bude pesma - još jača.
Pozovu nas da ko želi, primi blagoslov od Lame i da stanemo u red.
Osvrćem se po sali, jao da me neko od poznatih ne vidi... pa se setim 'o, luda ženo, pa kad ti Ciganče na semaforu kaže 'e da ti Bog da zdravlje' - pa šta je to, nego blagoslov'.... i stanem u red.
Doživljaj je taj blagoslov. Za mene, naravno. I, potpuno neočekivano, na kraju, dobijem budističko ime. Zbunjena i obradovana krenem ka svom mestu i neka Bugarka mi čestita i pita za ime... Ja joj kažem, a ona se blago nakloni, kao, nešto je to značajno. Ja mislim kako Lama svima daje lepa i zvučna imena - tek posle prihvatim da je moje ipak malo lepije od drugih - iako ne umem da ga izgovorim a da ne čitam.
Ostanemo na piću, nas četrdesetak, sa Lamom, njegovom ženom Hanom - a najveći deo društva su činili njihovi učenici iz cele Evrope, koji autobusom putuju i prate ga od grada do grada. Ona Bugarka koju sam prethodno srela, došla je iz Sofije do Beograda, pa se vraća nazad, a neko društvo iz Beograda ide do Budimpešte... pa sve tako. Lepa, vesela skupina.
Narednih godina su dolazili prvih dana septembra. Uvek sam se tome radovala, jer bih uvek prepoznala nekoga od ranije od te vesele družine. Bračni par iz Minhena.... jedna simpatična Slovakinja.... jedan brbljivi Poljak.. Nisam im pamtila imena - samo vesela lica i sjajnu energiju. Pamtim samo Karolu - ona je takođe doktorirala filozofiju u Nemačkoj, jedna od Laminih najboljih učenica, a i sama učitelj.
Prošle godine je Ole došao bez Hane. U januaru 2007. je umrla, pola sata pošto je, iako bolesna, održala jedno predavanje online.
Ove godine ga nisam videla. Nisam znala da je dolazio poslednjih dana avgusta. Stužila sam se - jako. Najpre, što ga nisam videla, potom što nisam bila na predavanju i videla deo vesele družine, a posebno sam tužna što sam za njegov boravak u Beogradu saznala na blogu od Ajnura. On je bio na predavanju - i razočaran je. Ja nisam bila - i ja sam razočarana. Duplo. I zbog njega
Srećan ti Ramazan, blogodrugaru.
PS. A moj nasleđeni prijatelj je u Budimpešti - a ja sam ljuta na njega.
I rekla sam mu - pa nek se puši! Eto. 
Blogovi autora
- Šta posle? Psihološka pomoć posle poplava (26)
- Први пут са сином за бадњак (66)
- Azilanti - (ne)vidljivi ljudi (71)
- El Camino de Santiago 2 (54)
- Trideseti avgust, tamo neki (103)
- El Camino de Santiago (131)
- KONI 2012 (65)
- Da se čuje dalje i više... (46)
- Za njega nema problema... (52)
- Ma.... nek' ide život! (354)
- Kolut napred ili 'Margita's case' (175)
- Handsfree! (215)
- Beograd - 27.06.2010 u 00:57 h (83)
- Ноктурно за Вишњу (94)
- Samo se sećam... /*zatvoreno za komentare (0)
- Virtualna Agresija* (236)
- LIPANJSKA GIBANJA, VARLJIVO LETO 68-me, K.C., TU I TAMO (120)
- Muška voda - šta je bilo posle.... by Mikele (119)
- K.C. - OKO NJEGA I U VEZI S NJIM, No 21 (47)
- K.C. - OKO NJEGA I U VEZI S NJIM, No 20 (33)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- In memoriam (1)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org