Sve zveri što su sa tobom

/ 06.07.2007. u 13:07

Komentari: 124
Čitanost: 24382
/
Preporuke: 5808
/

Sve zveri što su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i šta god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se razidju po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.

(prva Knjiga Mojsijeva, ili Knjiga Postanja)

Obično se kaze da je XX vek bio vek fizike, a da će ovaj, XXI vek, biti vek biologije. Bez obzira sta vi mislili o ovome, postoje dve stvari oko kojih se naučnici slazu: Prvo, danas je biologija "veća" od fizike - po količini novca koji se u nju ulaze, po broju naučnika koji se njom bave, i po broju novih rezultata koje proizvodi. Drugo, biologija je "vaznija" od fizike po svojim ekonomskim posledicama, etičkim implikacijama, i svom globalnom uticaju na čovečanstvo.

Vek fizike je kao i svaka revolucija započeo svojevrsnim Big Bangom, kada je 1905. Ajnstajn objavio teoriju relativnosti, potom je usledilo otkriće kvantne mehanike, nuklearne fizike, itd. Ostatak veka je prosao u eksplozivnom sirenju tehnologija zasnovanih na ovim i drugim otkrićima - od radio i TV tehnike, do avionike i lasera i kompjutera i GPS sistema i DVD plejera i mobilnih satelitskih telefona i svega drugog sto nam danas izgleda obično. Neke od ovih tehnologija su se "odomaćile" tako sto su postale normalan deo domaćinstva i načina zivota: pre nekoliko godina, ja nisam mogao da zamislim kako je izgledao zivot pre interneta, danas ne mogu da zamislim kako je izgledao bez Googla.

Za Big Bang bioloske revolucije moze da se uzme kompletiranje sekvence ljudskog genoma početkom ovog veka i eksplozivni razvoj biotehnologije (bioinformatike, genomike, genetskog inzenjerstva, itd.). Danas postoje instrumenti (bio-čipovi) koji se rutinski koriste da izmere aktivnost svih gena u organizmu pod odredjenim uslovima, ili u odredjeno vreme: kao sto mozete da izmerite krvni pritisak ili temperaturu, tako se sada moze meriti i aktivnost gena. Genetskom manipulacijom moguće je proizvesti, na primer, musicu koja na sebi ima desetak pari očiju po celom telu, neke čak na nogama; za ovo je odgovoran tzv. eyeless gene koji kontrolise razvoj očiju u organizmu. Ili, recimo, ubacivanjem gena za zelenu boju iz brokola u karfiol, moze se dobiti zeleni karfiol - brocoflower:

Ovakve tehnologije su danas tek u začetku, ali ja sam uveren da će veliki deo 21. veka biti posvećen njihovom razvoju. Pitanje je, medjutim, sledeće: hoće li se ove tehnologije "odomaćiti" i postati popularne, kao sto su se odomaćili kompjuteri, na primer? I, ako je odgovor potvrdan, kakve to implikacije moze da ima po nas svakodnevni zivot?

Ali, da podjemo redom.

Obično se razvojem novih tehnologija pojavljuju I pitanja vezana za fundamentalne postavke nauke iz koje su te tehnologije, ili otkrića, potekla. Konkretno, danas se sve vise govori o tome da je Darvinova teorija evolucije suvise pojednostavljena priča o zivotu I njegovom razvoju na Zemlji. (Pogledati radove Carl Woese -a, na primer) Prema Darvinu, naime, na nasoj planeti postoje vrste koje se ne mesaju (ne izmenjuju genetski materijal) i čiji genom se menja evolucijom, prilagodjavanjem na spoljasnje uslove, i u uzajamnoj kompeticiji. Tako se vrste stvaraju, nestaju, razvijaju i usavrsavaju. I jedna vrsta svoja nova genetska "resenja" prenosi sa jedne na drugu generaciju, posto medju različitim vrstama nema mesanja. To je priča koju su nam pričali u skoli. I ovo je tačno donekle, ali nije uvek bilo tako.

Postoje dobri argumenti (Woese) koji ukazuju da je tokom prvih nekoliko stotina miliona godina od postanka zivota na Zemlji genetski materijal bio izmenjivan horizontalno - ako jedan organizam razvije neki, recimo, koristan metabolički "trik"modifikacijom nekog gena, onda su taj modifikovan gen preuzimali i drugi organizmi koji ga ranije nisu imali. Nesto nalik na paralelnu evoluciju, koja je mnogo brza I efikasnija. Nesto kao evolutivni komunizam: sve je ovo "nase".

Naravno, kasnije su nastale odvojene vrste koje nisu izmenjivale genetski matreijal, svak se zatvorio u svoje tarabe, i Darvinovo doba je počelo - evolucija je tekla onako kako su nas u skoli učili. Ovo doba je trajalo oko 3 milijarde godina. Njega karakterise relativno spor razvoj vrsta - posto svaka mora da izmisli toplu vodu zasebno - sve dok se nije pojavio čovek. Sa čovekom su, prvo, artefakti kulture (vatra, poljoprivreda, razne tehnologije do danasnjih dana), a koji su povećavali sanse za prezivljavanje, počeli da se site horizontalno - od grupe koja je otkrila nesto korisno do grupe koja to otkriće jos nije napravila. Meme su počele da se sire u svim pravcima, rekao bi Dokins.

Medjutim, sa razvojem biotehnologije, Darvinovo doba je počelo da zalazi, jer se sada i realni, pravi, geni mogu razmenjivati medju vrstama.

Na primer, na slici dole je genetski modifikovan mis. U njega je ubacen gen meduze (jellyfish), tako da svetli u mraku, kao meduya u vodi.

Potomstvo meduze i miša

Ovo je tek početak. Da li će se ova tehnologija "odomaćiti"? Da li da ćete ubrzo moći da kupite u radnji pribor kojim će vas klinac napraviti kuče koje svetli u mraku da mu osvetljava put kad ga seta noću parkom? Ili nesto nalik tome.

U svakom slucaju, postoji verovanje da smo na pragu novog doba, kada smo u stanju da radikalno izmenimo genomiku planete. Sve zveri sto su s tobom da postanu delo nasih ruku.

Antičke tragedije redovno počinju time sto heroj pozeli da ima moć bogova, a ovi se naljute zbog drskosti i kazne ga. Heroj tragično strada, kao, na primer, Ikar koji se suvise uobrazio. Prema ustaljenoj mitologiji, Bog je kreator (stvaralac) zivota a mi smo njegova kreacija (stvorenja). Nama nije dato da se igramo bogova ili da radimo ono sto samo njima prilici - mi mozemo da stvaramo artefakte (kao sto rade umetnici), vestačka stvorenja, jer to ne vredja bogove. Umetnost je puna ovakvih priča, od Frankenstajna, do homunkulusa, do Pigmaliona.

Revolucijom u biologiji, novo doba je zaista svanulo. (Mozda su to imali na umu zagovornici doba Vodolije)? Medjutim, stara ljudska priča se ponavlja: kao sa otkrićem nuklearne energije, koju mozemo da koristimo kao izvor struje, ili kao izvor unistenja, tako i sa biotehnologijom. Mozda će se jednoga dana klinci u ulici takmičiti ko će da proizvede lepseg dinosaurusa ili leteću mačku, a mozda ćemo svi drhtati iza zaključanih vrata slusajući kako ulicom nastupaju čopori ogromnih razjarenih svetlećih pitbulova otrovnog ujeda.

Na nama je izbor.

postavite na |

Komentari (124)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Atomski mrav 13:31 06.07.2007

Nojeva barka

Kad si već počeo sa Mojsijem, negde sam pročitao dobar fazon: "Zašto Noje nije zgnječio onaj par komaraca na svojoj barci?" :)

A što se otrovnih pitbulova i ostalog čuda tiče - ti si kanda fan "South parka"? :)

Черевићан 20:12 07.07.2007

Re: Nojeva barka

пааа, 'бистрије животиње' су прозреле нојеву понуду бесплатног пансина . Арка и није био само 1 брод јер како нагурати читаво животињско царство у скучени простор.организација је била... крајње аљкава, ноје је каснио са изградњом бродова па стога ни одабиру 'животиња' није посвећена довољна пажња.
отуд ЕТО комараца.

Stalker 13:34 06.07.2007

Sjajna tema

doktore, imas li zanimljivih informacija o istrazivanju na maticnim celijama?

nsarski 13:36 06.07.2007

Re: Sjajna tema

Pa, ne znam sta te konkretno zanima. Mislim da je jedna od skorijih tema da se se maticne celije mogu dobiti i bez koriscenja embriona.

bladerunner 13:48 06.07.2007

Uh

stvarno dobra tema ali me malo i plaši . Sve ste rekli sa svetlećim pitbulovima mada će nam eto konkretno dobijanje matičnih ćelija dati i mogućnost lečenja.
i naravno preporuka jer uvek nešto novo mogu i da saznam iz vašeg pisanja.

nsarski 13:53 06.07.2007

Re: Uh

I jeste malo zastrasujuce. Nazalost, kad se jednom pusti taj duh iz boce, vise nema povratka. Moje je misljenje da je u pitanju, kao i uvek ranije, paket aranzman. Neke stvari se mogu koristiti za lecenje i pomoc, neke u losije svrhe. Zapravo, mi nemamo pojma o mogucim opsezima i dometima nove tehnologije.
Danas se mnogi bune protiv genetski modifikovane hrane, ali je ocevidno da za njom postoji potraznja. Eto, ovde kad se pojave lubenice bez kostica, budu rasprodate za dan-dva.
A mozda ce jednog dana da se ostvari san onog izumitelja iz V. Vojinovica: biljka koja ima pod zemljom krompir, a nad zemljom paradajz:))

vucko 13:56 06.07.2007

Još bolje

Ako je pod zemljom crni luk, a nad zemljom paradajz i krastavac, pa samo dodaš sira i eto šopska salata :)

nsarski 14:00 06.07.2007

Re: Još bolje

Tacno!
Ima u Kaliforniji posebnih institucija koje se bave "vegetable design"-om. Prave paprike razlicitih boja, ili nove kombinacije voca i povrca. Skorije sam video plav krompir - plav kao indigo. To za fancy restorane.
A tek zamisli da prave kombinacije zivotinja - svinjski batak, na primer:))

d j o l e 14:09 06.07.2007

Re: Još bolje

Da li bi mogli da naprave crveno-belu papriku :)

Mića Marković 14:36 06.07.2007

Re: Još bolje

Iskustvo mi govori, da plavi krompir ili lila paprike po ukusu podsećaju na ništa.
I kod nas se retko može naći paradajz koji ima ukus paradajza, iako je crven.

nsarski 15:12 06.07.2007

Re: Još bolje

Ima u radnji blizu mene da se kupi crveno-bali karanfil. Razlicitih dezena:))

Kazezoze 15:18 06.07.2007

Re: Još bolje

A shta reci za poznatu holandsku crnu lalu!

nsarski 15:28 06.07.2007

Re: Još bolje

Da, takav paradajz, na primer, izgleda kao slika i ima ukus kao slika:)
Zato ja gajim svoj u basti - klasicnim metodama.

dracena 16:12 06.07.2007

Re: Još bolje

Pa čoveče, ovo je crno da crnje ne može biti. Kako li ta biljka proizvede takav pigment? Ili ga preuzme iz sredine? Možda joj se dodaje u tlo ili tako nešto?

vucko 16:30 06.07.2007

Re: Još bolje

Obavezno zalivanje tušem :)

dracena 16:38 06.07.2007

Re: Još bolje

Pa da, to ti kažem. :)

Kazezoze 16:42 06.07.2007

Re: Još bolje

Obavezno zalivanje tušem :)

aha, holandskim crnim tushem

bauer 17:11 06.07.2007

Re: Još bolje

a kockaste lubenice?

izmislili japanci, kazu zbog ustede prostora u friziderima, prodaju se za 83 dolariske po komadu. samo metoda uzgajanja im nije bas nesto sofisticirana. uzgajaju ih u staklenim kutijama. to smo mogli i mi, samo da smo se prvi setili.

nego, sarski, bice interesantno periodicno se vratiti na ovaj tekst, sa sve komentarima, za godinu, dve, pet... i podsetiti se kako smo nekada gledali na ove tehnologije. mozda ce uskoro moci da se uzgajaju ljudski organi iz maticnih celija te da se ljudi lece ambulantno. dobijes inekciju, i za tri meseca ti izraste bubreg.

a secam se, ne bese tako davno, XT, AT, 286, 386, 486, 586... a danas? cudo.

nsarski 17:18 06.07.2007

Re: Još bolje

Da, bice zanimljivo:)
Znas sta, nasa imaginacija je prilicno skucena. Mi mislimo i ekstrapolisemo stvari po analogiji - svetlece kuce, svetleca macka, svetleca riba...sve ono sto znamo, samo malo vise. Tako su, verujem, ljudi rezonovali u doba radio aparata, telefona, i leta preko Atlantika. Niko nije pomisljao da mozemo da slusamo istovremeno istu muziku a da sedimo na drugim stranama planete.
Tako i ovo.
Mozda ce biti restorani gde ce se prodavati posebno genetski obradjeni prehrambeni proizvodi. (Sada prave pilice koji imaju ogromne grudi - zbog belog mesa - i noge. Ostalo sve zakrzljalo). Custom made foods - kombinacija pecurke, sljive i sira. I don't know, neka takva ludila, ako ima zahteva.
Kuvari posebnih specijalnosti - nista ono kinesko, italijansko, thai - nego hrana od zivotinja koje se cesu i onih koje se ne cesu:)

dracena 17:24 06.07.2007

Re: Još bolje

Mislim da ove lubenice nisu kockaste zbog genetskih intervencija, nego zbog načina gajenja.

bauer 17:38 06.07.2007

Re: Još bolje

draco,

Mislim da ove lubenice nisu kockaste zbog genetskih intervencija, nego zbog načina gajenja.

pisem ti brzo, jer znam da ne umes da citas polako. nekada moras da procitas tekst, a ne samo da gledas slicice

dracena 17:47 06.07.2007

Re: Još bolje

Kuvari posebnih specijalnosti

Možda i kuvari genetski izmenjeni? Ko zna za šta bi oni sve mogli da se upotrebe? :)))
Šalim se, ali stvarno su i mogućnosti i opasnosti ogromne.

Već duže vreme u nauci i poljoprivredi vlada velika zabrinutost., kažu, pre svega zbog opasnosti da može doći do nestanka osnovnih (genetski neizmenjenih) kultura. Kad na jednom polju poseješ genetski izmenjenu kuluturu, polenom se izmenjeni geni prenose na sve strane, pa ih stiče sledeća generacija.

Do raspada SSSR-a je postojala negde u nekoj zabiti u Rusiji ogromna "banka" osnovnih žitarica. Čisto naučni kompleks koji je služio samo za to da se iz godine u godinu gaji odredjena količina originalnog, osnovnog, neizmenenog, ne-hibridnog semena, svih poznatih žitarica, koje se čuvalo u odgovarajućim uslovima, ponovo sejalo... samo sa ciljem da se očuvaju osnovne neizmenjene sorte. Nakon raspada SSSR-a, nova ruska država je tu banku rasformirala zbog nedostatka novca i sad više niko ne čuva osnovne kulture. Ako dodje do širenja semena genetski izmenjenih kultura po Evropi, a u medjuvremenu se utvrdi da su neke (ili većina) od tih namirnica štetne po ljudsko zdravlje, neka nam je Bog u pomoći. Povratka na staro više nema.

dracena 17:49 06.07.2007

Re: Još bolje

Izvini, ne znam kako se desilo da sam potpuno previdela tekst. Obično mi se to ne dešava. A ti piši kako hoćeš, ne obraćaj pažnju na mene. Ja sam za tebe nebitna.

bauer 17:53 06.07.2007

Re: Još bolje

Ja sam za tebe nebitna.

nemoj odma da se ljutis. za mene nema bitnih i nebitnih.

nsarski 17:54 06.07.2007

Re: Još bolje

Ta banka zitarica (i drugih biljki) je najveca riznica genetske raznovrsnosti na planeti. Obicno daju uzorke bastovanima da ih raseju i obnove fond za buduce generacije. To su genetska resenja koja su nastala tokom hiljada godina evolucije. Nazalost, mnogi od tih uzoraka su propali.
Ima nesto slicno i ovde u usa. U kaliforniji placaju ljudima da zasade neku posebnu sortu kruske ili druge biljke i odrzavaju je zbog genetske posebnosti. To je kao biblioteka - jednom kad unistis knjige, kao da nikad nisu postojale.
A za mahinacije u poljoprivredi ne treba nista da mi pricas - glavna baza Monsanto korporacije je na par milja od mene. Zasticena kao vojna ustanova.

nsarski 17:56 06.07.2007

Re: Još bolje

Znas, nekad mi to lici na "Farenhajt 451" (ako si gledala Trifoov film): posto su knjige zabranjene svaki covek nauci po neku knjigu napamet, i provodi zivot recitujuci je, da ne zaboravi, da ostane za generacije. Pa se srecu: "Dobar dan, ja sam Sekspir, a vi ste? Tolstoj, naravno" :)))

dracena 17:57 06.07.2007

Re: Još bolje

Ne ljutim se, izvinjavam se i pokušavam da ti olakšam situaciju.

dracena 18:01 06.07.2007

Re: Još bolje

Banka
Znači li to da je ova banka obnovljena?

Mislim da to u Kaliforniji i u drugim krajevima sveta nije tako dobro regulisano kao tamo. To je bilo neko udaljeno, izolovano mesto gde su uslovi bilo gotovo potpuno "kontrolisani", pa je mogućnost od mešanja genetskog materijala bila svedena na minimum. Dobro je, doduše, da se i na drugim mestima javljaju slični pokušaji, ali ne znam koliko će to efekta imati.

nsarski 18:06 06.07.2007

Re: Još bolje

Pa, hebiga, i aleksandrijska biblioteka je zapaljena (u ovoj biblioteci ima knjiga koje su u saglasnosti sa Kuranom, i prema tome izlisne, i onih koje su protibne Kuranu, i prema tome treba da se zapale - kalif Omar), pa su ostale druge. Rukopisi ne gore, ako je verovati Bulgakovu.

dracena 18:12 06.07.2007

Re: Još bolje

Bogami, teško ćemo se pomiriti sa bilo kojim od tri zaključka koja si naveo. Mnogo tu ima rizika po čovečanstvo i planetu. Zato sam ubedjena da se negde intenzivno radi, ne samo na regulativi, nego i na praktičnim rešenjima. Možda ti znaš nešto više o tome?

bauer 18:23 06.07.2007

Re: Još bolje

...pokušavam da ti olakšam situaciju.

da mi olaksas situaciju? ti kao da znas da sam imao neku frku na poslu...

dracena 18:27 06.07.2007

Re: Još bolje

A ti si bata?
Nisam znala za tešku situaciju na poslu, nego sam mislila da te ovde na blogu nešto žulja.

bauer 18:39 06.07.2007

Re: Još bolje

mora dracina da bude poslednja i gotovo.

MMMila 18:46 06.07.2007

Re: Još bolje

nsarski
Zato ja gajim svoj u basti - klasicnim metodama.

Najklasicnija metoda je stajsko djubrivo:)

nsarski 18:50 06.07.2007

Re: Još bolje

Yep. Nista krave, nista konji - koze.

ervetor 20:53 06.07.2007

Re: Još bolje

Rekao bih da je to pre svega knjiga Reja Bredberija po kojoj je snimljen i film ?
Kao klinac bio sam zabezeknut posle tog filma, a pre neki dan sam ga ulovio na TV-u i rastuzio sam se kako je film kao sredstvo vremenski mnogo ograniceniji od knjige.

Kazezoze 12:57 07.07.2007

zabrinuti

zbog shecera;-)

jasnaz 13:39 06.07.2007

kuc, kuc ! s l o b o d n o

: što bi značilo da ponovo postajemo . . i ponovo učimo da prihvatamo : kreatore i kreacije . .

&&&&&&&&&

golubovi

znamo
da se stane
pod krovovima
ne znamo
da smo njihovi
gosti

d j o l e 13:49 06.07.2007

Paralelna evolucija

Postoje dobri argumenti (Woese) koji ukazuju da je tokom prvih nekoliko stotina miliona godina od postanka zivota na Zemlji genetski materijal bio izmenjivan horizontalno - ako jedan organizam razvije neki, recimo, koristan metabolički "trik"modifikacijom nekog gena, onda su taj modifikovan gen preuzimali i drugi organizmi koji ga ranije nisu imali. Nesto nalik na paralelnu evoluciju, koja je mnogo brza I efikasnija

Paralelna evolucija znanja kod ljudi vrsena je razmenom znanja ... Sadasnja geneticka tehnologija omogucava direktno kombinovanje gena razlicitih vrsta ... Ali, kako je ta horizontalna razmena genetskih poboljsanja vrsena u prvom periodu razvoja zivota na Zemlji, u prvih nekoliko stotina miliona godina?

P.S.

Moze se cuti da dete tokom 9 meseci ubrzano prolazi kroz sve prethodne evolutiivne faze, da bi se rodilo kao covek (kao da u genima postoji evolutivna memorija) . Da li se u tim evolutivnim fazama prepoznaju samo neke nama poznate vrste, ili postoje neke nama nepoznate faze. Da li se prepoznaju samo vrste iz nase grane evolutivnog stabla, ili se prepoznaju sve vrste iz svih paralelnih grana evolutivnog razvoja, ukljucujuci i one koje su se davno zauvek izgubile. Pitanje nije na mestu, ako se podrazumeva da su evolutivne grane potpuno odvojene i da geni vrsta na njima ne komuniciraju medjusobom. Ali ako postoji horizontalna razmena genetskih poboljsanja i paralelna evolucija, mozda u sebi nosimo evolutivni trag i vrsta koje nam nisu ni na koj nacin prethodile.

nsarski 13:57 06.07.2007

Re: Paralelna evolucija

Pa, to je jedan od kljuceva za razumevanje paralelne evolucije. Mi sa mnogim organizmima delimo gene istovetne prirode - cak neke i sa kvascem na primer. Dakle, taj "trag" je uocljiv.
Evo sta kaze Wikipedija: Woese also conjectured an era in which there was a considerable amount of lateral transfer of genes between organisms. Species formed when organisms stopped treating genes from other organisms with equal importance to their own genes. Lateral transfer during this period was responsible for the fast early evolution of complex biological structures.

d j o l e 14:03 06.07.2007

Re: Paralelna evolucija

Da li bi to moglo znaci da je u tom periodu postojala jedna jedinstvena pravrsta, malte ne jedno bice od bezbroj organizama povezanih na nivou genetskih proba, promena gena, i genetske memorije .....

nsarski 14:10 06.07.2007

Re: Paralelna evolucija

Da, Woese je cak otkrio totalnu novu zivotnu formu - Archaea - kod koje se ova vrsta prenosa ostvarivala.

d j o l e 14:15 06.07.2007

Jos jedno pitanje

Ako se, naprimer, u nekom organizmu desi mutacija celije (izazvana ne znam cime), da li su ostale celije "svesne" te genetske promene ... da li se ta promena memorise u ili bar signalizira ostalim celijama. T'jest, da li se genetski "trikovi" prenose i unutar jednog organizma, ili se prenose vertikalno tek u sledecoj generaciji.

nsarski 14:20 06.07.2007

Re: Jos jedno pitanje

Mutacija samo u jednoj celiji se ne prenosi direktno na ostale. Mutacije koje su opasne, kao kod raka, su one koje stimulisu nekontrolisani rast tih celija. Takve celije ne umiru, namnozavaju se bez ogranicenja, i najzad ubiju organizam.

cincili 14:20 06.07.2007

"nano"

je emisija na nemackoj TV 3SAT, svakim radnim danom u 18:30 h. obozavam da je geldam jer su tema emisije razne nove tehnologije i naucna dostignuca. e, ovaj tvoj text mi ide u tom pravcu..."nano" u pisanom obliku ;-)

Doctor Wu 14:33 06.07.2007

A propo ovog

biologija/ fizika, cini se da je tu jako tesko napraviti granicu gde pocinje biologija a gde fizika. Mnogi moji drugari, inzenjeri, tako danas rade damage mechanics kostiju, ili poromehaniku bioloskih tkiva, ili ispituju tkiva mozga u triaksijalnim aparatima ili koriste fluid-structure interaction za modeliranje rada srca. O 'elektricarima' i informaticarima da i ne govorim- danasnja biologija ne bi mogla da postoji bez fizike i inzenjerije.

Pre mi se cini da dok je xx vek bio vek 'mega' stvari: velikih brodova, aviona, raketa, bombi, zgrada, oruzja, ratova, xxi vek i vekovi koji predstoje ce, cini se, biti mnogo vise softverski, pa i informaciono orijentirani.

nsarski 15:14 06.07.2007

Re: A propo ovog

Da, i to je lepota cele stvari - ujedinjeno znanje. Sve sto znas moze negde da se iskoristi. Sta mislis da bi jedan okoreli teorijski fizicar mogao da radi medju ljudima koji muckaju epruvete? :)))

Doctor Wu 15:18 06.07.2007

:)

Sta mislis da bi jedan okoreli teorijski fizicar mogao da radi medju ljudima koji muckaju epruvete? :)))

To k'o Darko Rundek sto je svojevremeno pricao kako ga je odusevljavalo sto u Beogradu pricaju: '...glup k'o slikar!'

Godzila 16:06 06.07.2007

Re: A propo ovog

Pa po meni razlika je jasna izmedju "pripomagajucih" metoda i glavnih. To je kao reci da je Njutnu pomagao bastovan posto je zasadio jabukovo drvo. Glavne metode su cisto bioloske i cista eksploatacija vec zivih organizama a to sto fizicari proizvode spektrometre i mikroskope, slaba vajda. Hemicari su mnogo vazniji.

Jedino da fizcari pomognu sa modelovanjem interakcija ali mislim da su i tu hemicari bolji. Pih, zeznuli smo se.

dracena 14:34 06.07.2007

Alisa u zemlji čuda

Da čovek ne poveruje! Nemam komentar (bar još ne), samo mi se nameću pitanja. Npr:

Danas postoje instrumenti (bio-čipovi) koji se rutinski koriste da izmere aktivnost svih gena u organizmu pod odredjenim uslovima

Kako misliš instrumenti (bio-čipovi)? Kako se to meri, koji parametar može da pokaže aktivnost gena?

ako jedan organizam razvije neki, recimo, koristan metabolički "trik"modifikacijom nekog gena, onda su taj modifikovan gen preuzimali i drugi organizmi koji ga ranije nisu imali.

Nije valjda da su se geni prenosili sa jedinke na jedinku, kao zarazna bolest? To mi izgleda nemoguće.

Imaš li podatak da li je nauci pošlo za rukom da stvori nov život iz materije? Ne mislim na one koacervate, nego na prave organizme?

nsarski 15:22 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Bico-chip, ili gene chip, ili DNA array se koristi za to:

Ovaj na slici je za ljudski genom, ali ima ih za miseve, pacove, itd. Ja sam kao i neki vajni strucnjak za analizu podataka koji se takvim merenjima dobijaju. To je vec zastarela tehnologija. Danas se prave cipovi sa 500k proba tako da se mere alelske razlike. Ovi stariji cipovi mere samo ekspresiju ("aktivnost"

gena tako sto mere koncentraciju mRNA u tkivu od interesa. Ja sam radio promenu aktivnosti prilikom loma kicme, opekotina, formiranja usne duplje, kod raznih vrsta raka, itd.
Ma genetika je postala cudo. Sada se veruje da ce u velikoj meri da "zameni" arheologiju.

Inace, ne znam tacan mehanizam horizontalnog prenosa gene, ali verujem da je u pitanju zajednicki gene pool koji je dostupan svakome. Treba tog Woese-a bolje procitati.

nsarski 15:26 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Da, sto se novog zivota tice, skorije je Craig Venter objavio da su uspeli da naprave novi genomski dizajn u laboratoriji. Napravili su bakteriju od molekula za dve njedelje!
A sinteticka genetska kola se vec uveliko rade zbog rajzasnjavanja umrezenosti u funkcije pojedinih gena.

nsarski 15:30 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Ljudi, vi kao da niste svesni u kakvom dobu zivimo!
Cuda se desavaju svakodnevno, nova biologija nastaje. Mozemo da zaboravimo na ono "birds and the bees":))

Kazezoze 15:39 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Ljudi, vi kao da niste svesni u kakvom dobu zivimo!

kako da ne, u vremenu papirnih novchanica i plastichne hrane... pa amerika nam je majka vodilja!

Godzila 16:17 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

pa aktivnost gena se moze proveriti stvaranjem proteina. mislim da moze i direktno, valjda ga gldeas za vreme transkripcije. slusala sam neki talk gde je lik gledao to real time sa magnetnom rezonancom. mislim da je objavljeno u nature ili science.

Hm evo abstrakta sa nekog review papera:
Picture perfect
Medical imaging techniques are being adapted to study gene expression
and other cellular activities in living animals. Corie Lok talks to the pioneers
who are watching cells at work in their natural habitat.

sa:
http://www.nature.com/nature/journal/v412/n6845/pdf/412372a0.pdf

dracena 16:18 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Šta se buniš, Kaze, ko Grk u apsu? Ako budeš dobar, čika Šarski će dati da ti se izradi kod njega u institutu jedna lepa svetleća kuca da je nikad ne izgubiš u mraku sa osamnaest očiju da je nikad ne udari auto i sa osam nogu, da ako neku slučajno povredi uvek ima dovoljno nogu u rezervi.

Godzila 16:22 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Slazem se i i imam isti feeling da je ovo kao sredina proslog veka kad je fizika/eng koracala krupnim stopama.

Zna li neko neki SF pravac/autora koji se bavi ovim svetom posle bioloske revolucije? Meni je tesko i da zamislim kakve ce to promene da budu.

nsarski 16:33 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Da, samo u slucaju gene-chipova se meri aktivnost hiljada gena djednom. Proteomika je, imas pravo, mnogo vaznija, ali za sada je ta tehnologija (iz razumljivih razloga) usporila.
Ma to se toliko brzo razvija da covek ne moze ni da ozbiljno prati - tek povrsno.

dracena 16:36 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Kako misliš alelske razlike? Misliš razlike u aktivnosti pojedinih alela? Au čoveče!!! Mora da se šališ.
I zar dolazi do promena genetske aktivnosti kod povreda? Kako, zašto? Šta se dešava i šta je cilj tom procesu?

Kazezoze 16:37 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

chuo sam da se takve kuce mogu nabaviti u chernobilu, hiroshimi i ponegde u africi gde francuzi i englezi vrshe eksperimente;-)

dracena 16:43 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Kaze, Kaze, sav si vražiji! :)))

Ipak ti budi dobar za svaki slučaj, vidiš kakva vremena dolaze. Možda ćeš morati da se povinuješ trendovima i nabaviš jednu fensi kucu da ne štrčiš medju ostalim svetom. :) Pa će ti Šarski dobro doći kao veza.

nsarski 16:44 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Pa, originalni (afymetrixovi chipovi) su merili ekspresiju (kolicinu mRNA) ali nisu se obazirali na genotipsku razliku. Medjutim, sada moze da se najde i genotipska razlika izmedju organizama (recimo dva razlicita coveka). Za koju godinu, verujem, moci ce lako i brzo da se isekvencira genotip svakog pojedinacnog coveka (6-7 milijardi koliko nas ima) i da se nadje to sto nas razlikuje u zdravlju, bolesti, sposobnosti, talentu itd.
Kad dodje do povrede, na primer, akrivnost nekih gena naglo poraste, drugih oslabi. Neki geni promene aktivnost i za 120 puta (ne procenata, puta!). Kod opekotina, recimo, geni koji regulisu kalcijumske kanale (ne znam na srpskom:( ) naglo povecaju aktivnost jer tako omogucavaju brzu komunikaciju medju celijama.

dracena 16:44 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

A roba iz Hirošime davno rasprodata, a i iz Černobilja su zalihe pri kraju. :))) A Englezi i Francuzi? Ko bi njima verovao. :)))

dracena 16:57 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Da li to u praksi znači da svaka alela ima neku svoju specifičnu hemiju ili "elektriku" koju uredjaj prepoznaje ili kako?

Za mene je novost da geni učestvuju u dnevnim aktivnostima čoveka!
A šta se dešava u samim genima? Šta diktira promenu aktivnosti, tj. odakle dolazi naredjenje, impuls? Znam, iz mozga, ali kako, preko kog mehanizma? Ko je glasnik?

nsarski 17:05 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Izvini, izbrisao sam slucajem odgovor. Aktivnost gena se ne regulise iz mozga, vec signalnim medjuvelijskim putevima. Zna se da geni menjaju svoju aktivnost u razlicitim dobima, prilikom rasta, razvoja. Nekad potpuno stanu.
Ovde je dat samo mali primer, a ima ih na sve strane.

dracena 17:19 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Ovo što je opisano na sajtu koji si linkovao je nekako za očekivati, to je da tako kažem iznudjena promena: ako se status nekih materija u organizmu promeni, mora da se promeni i aktivnost svega, pa i gena. Ali ovo da geni učestvuju u oporavku od povreda, da "prate" stanje organizma i popravljaju ga... Jeste i to logično kad malo razmislim, ali ipak nisam dosad znala, niti sam o takvoj mogućnosti razmišljala.

nsarski 17:26 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Jednom su me intervjuisali za posao za veliku farmaceutsku kompaniju. Ne mogu sada da kazem cime se ti ljudi bave, ali te genetske manipulacije su zastrasujuce. Das coveku lek i pratis koji se geni "dignu" - pa prema tome pravis custom made lekove, recimo.
Naucna fantastika, veruj mi.

nsarski 17:27 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

P.S.
Posao sam, naravno, odbio.

Godzila 18:22 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

ne razumem sta je tu lose, mislim to je prilika za custom made lekove. koliko sam ja primetila ide se bas tom putanjom da se umesto "ima kancer, bombarduj sve" ide na foru provali gde je greska i intervenisi samo na tom mestu. po meni je to pametno i humanije samo kad se usavrsi jadni misevi :( .
sva ta (skoro) savrsena biologija u zivom coveku a oni i sad lece kancere ili otrovima ili bombama. valjda ima nesto pametnije. Sad se ide na multifunctional drugs, ono veze se bas za celije raka pomocu antibody ili nekih drugih molekula koji prepoznaju tumor, i isporuci terapiju bas za te celije a onda mozes i da ga pratis ako imas fluorescntni ili radioizotope tag.

Ja uvek kazem da izdrzim ja i najmiliji jos 10-20 godina bez ozbiljnijih bolescina i ima da uzivamo u global warmingu real time.

vagabunda 19:54 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

nsarski
P.S.
Posao sam, naravno, odbio.

a zasto? mislim, to je na neki nacin tema ovog bloga, ako se ne varam... ja licno ne mogu da zamislim da radim za big pharmaceuticals, jbg, mnogo mi osetljiv zeludac... pa me zanima kako ljudi rezonuju na tu temu.

nsarski 19:58 06.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Pa, ja nemam stomak za to - mislim taj corporate cut throat. A i o moralu bolje da ne pricamo. I jos sladje - bolje sam ovde u akademiji placen nego tamo. Da su izasli sa 7 cifara, hmm, jos i da razmislim. Ovako su mi rekli i da treba da naucim Flamanski.
Pecanje na Misisipiju je mnooogo lakse.

igipop 20:35 06.07.2007

Nsarski: Pitanje

Sta moze da se sazna i da li je svima dostupno i kolio bi moglo da kosta da su uradi genetska analiza? Recimo da i si ti ili dete ti posebno podozan nekim bolestima i slicno. Kao sto se recimo radi analiza krvne slike?

nsarski 20:45 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

Ma, bre, ovi se bave sa drug discovery. Eksperimenti na ljudima. Lova - to ih zanima.

Brooklyn 20:47 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

u americi od $200 do par hiljada, zavisi koja je procedura i kod koje firme. nedavno sam citala o nekom startup-u koji su pronasli novu proceduru, koja je drasticno smanjila troskove i vreme potrebno da se dobiju rezultati, pa ono sto je kostalo par hiljada sada se moze dobiti za par stotina. ako nadjem link, postavicu ga. ako si u srbiji, verovatno mozes poslati genetski materijal, isto kao i da si u US.

nsarski 20:47 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

A, inace, za genetic testing: to jos nije u stanju da odredi to sto te interesuje. Ne vredi bacati pare. Za nekih par oboljenja, mozda, ali u principu, za sada je sve to tek u povoju.

Brooklyn 20:55 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

igi evo

jumping_genes 21:39 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

Evo ako mogu ja -- sve ovo o cemu gdin nsarski prica je vec stiglo i do, sto bi se reklo, trzista. Geneticke analize se danas rade ( i da ne zaboravim, jeste da mi srpski vec godinama nije prvi jezik, ali, brate, ne kazemo mi Geneta, nego Genetika, te, shodno tome, pridev je geneticki, ne genetski). Danas znamo za veliki broj genetickih razlika u ljudskoj ( i svakoj ostaloj, biljnoj i zivotinsjkoj) populaciji, ali za jako mali broj njih mi znamo sta one zbilja znace. Neke od njih opstaju u populaciji veliki broj generacija te ima smisla verovati da imaju odredjenu adaptivnu vrednost ( u smislu evolucije i prirodne selekcije i tako toga).
Cisto tehnicko-tehnoloski gledano, odrediti DNK sekvencu ljudske individue i nije neki veliki posao, eto pre neki dan su jednom ciki koga ceo svet zna a meni je kao neki shef, izsekvencirali ceo genom, mada i danas to kosta oko milionce zelenih, al pravo je znanje i umece znati tu sekvencu protumaciti u celosti. No, sve se ovo menja brzinom svetlosti.

nsarski 22:19 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

Oho, da nije u pitanju Mr. Venter?
A sto se jezika tice, i meni je malo srpski zardjao. Kaze se teorija, i teorijski, a opet, teoreticar. Te, dakle teorijski a ne teoreticki, itd. Ah, u nas Srba svega ima!
I sve se, naravno, menja brzinom svetlosti.

vagabunda 23:38 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

nsarski
Oho, da nije u pitanju Mr. Venter?

mr watson, mislim.

nsarski 23:44 06.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

Watson? Of Watson and Crick fame?
Znas, nadam se, da Watson ima shizofreniju u svome lineage-u? A Crick je, nazalost, mrtav.

vagabunda 00:42 07.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

yeap, that one.

inace, vele da ce deep sequencing uskoro da ucini microarrays prevazidjenima.

uh bre, sto je zeznut ovaj srpski jezik

nsarski 00:49 07.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

Da, i ja isto mislim - taj expression study je prevazidjen. Sada se radi whole genome scan za one koji imaju da plate 500k chip za coveka (a i to ne garabntuje neke spektakularne rezulatate). Da odrljaju ove pare sto su dobili od NSF-a ili NIH-a i to ce se ugasiti.
Ja se kladim (na kratko!) na haplotypes. Tu ce biti nesto love. Posle, ko sta koga ubedi.

P.S. Da i ove bakterije zbog budale iz Texasa. Tu ce da legne lova jer se vodi rat protiv "biological weapons of mass destruction". They mean distraction, I suppose.

jumping_genes 04:13 07.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

vagabunda
yeap, that one.

indeed.

inace, vele da ce deep sequencing uskoro da ucini microarrays prevazidjenima.

uh bre, sto je zeznut ovaj srpski jezik .

ma da, ja sam se, evo ima vec nekoliko meseci, preshaltovao skroz na solexu a kad treba jos nesto da uradim sa tim nesretnim arraysima 'odma mi mrsko i ne radi mi se

vagabunda 11:40 07.07.2007

Re: Nsarski: Pitanje

pa da, mada ja jos uvek preferiram 454 zbog duzine

ehem, a sto se tice budale iz texasa... ne mogu da izdrzim: mislite li ljudi da ce se stanje (ulaganje u nauku u usa, mislim) popraviti od 2008? ja sam bila ubedjena da posle svega nema sanse da ponovo pobedi republikanac, medjutim ja sam vec godinu dana u jevropi, a sveze pristigla prijateljica sa druge strane bare kaze mrka kapa, ljudi nece glasati za hillary. cemu se imamo nadati?

vlada dvm 22:37 21.07.2007

Re: Alisa u zemlji čuda

Takodje Ca-kanali

Greshka 18:11 06.07.2007

vreme u genetskom materijalu..

Ne znam da li je ovo promasena tema ali prosto , setih jednog slucaja iz okruzenja sto me podseti na pricu o genima i genetici.Poznanica, u nemogucnosti da dobije dete prirodnim i obicnim putem, na preporuku lekara odluci se za vantelesnu oplodnju.Nista novo, nista neobicno..ali ono sto je mene u celoj ovoj prici totalno sokiralo je njena druga trudnoca nakon nekih godinu do dve.Tada sam saznala da drugo dete koje nosi jeste plod koji je razvijen istog onog dana kao i njeno prvo dete.Bila sam iznenadjena i sokirana, a izgleda i neobavestena...I sad se ja pitam da li ta dva deteta imaju isti ili bar slican genetski materijal poput blizanaca koji nastanu u isto vreme i da li geni uticu na povezanost blizanaca ili samo zajednicki provedeno vreme u majcinom stomaku...Deca su nastala istog dana, s tim sto je jedno godinu dana "spavalo u tamnoj i hladnoj epruveti".Koliko je njihov genetski materijal slican i sta ce za njih to znaciti u zivotu...
Izvinte ako sam u svojoj brbljivosti omashila temu

nsarski 18:15 06.07.2007

Re: vreme u genetskom materijalu..

Te fertility clinics sada svasta rade. Ako su blizanci bili identicni, i njihov genotip je identican - inace dele oko 50% gena (mislim imaju jednake alele za njih).
Danas se desava da zene radjaju petorke, sestorke...bas zbog takvih intervencija.
U svakom slucaju - identicni blizanci imaju isti kod.

Greshka 18:23 06.07.2007

Re: vreme u genetskom materijalu..

Ok to su deca nastala od iste maticne jajne celije, oplodjena jednom muskom jajnom celijom, zvuci sasvim logicno da imaju isti genetski materijal.Mene zanima koliko vreme moze da utice na eventualnu promenu genetskog materijala i takav jedan vid cuvanja celije koja nosi taj materijal?Pretpostavljam da su to uslovi nekog vida zamrzavanja i blokiranje daljeg razvitka celija embriona.

nsarski 18:28 06.07.2007

Re: vreme u genetskom materijalu..

Ne znam koliko moze da opstane oplodjena celija u laboratoriji, ali mislim da se meri godinama. To je pitanje za lekare:)) (Pitacu, pa cu ti reci).
Ako deca nastanu od iste celije i jednog oca, ne moraju obavezno da imaju isti genetski materijal. Ja imam brata blizanca, ali nismo identicni - naprotiv. U takvom slucaju je genetski materijal slican 50%.

jumping_genes 21:48 06.07.2007

ima valjda nesto i u epigenetici

*dva prsta dignuta*
evo ako mogu ja, samo malo, posto me svrbi tastatura jerbo mi je sve ovo o cemu gdin nsarski tako lepo prica struka...
elem, ja samo da napomene i epigeneticke modifikacije DNK, koje na primer objasnjavanju, donekle, primer jednojajcanih blizanaca.

Marija Z. 21:58 06.07.2007

Re: vreme u genetskom materijalu..

Ako deca nastanu od iste jajne celije onda su 100% geneticki identicna. To se dogadja kada se oplodjena jajna celija u prvoj deobi podeli na 2 celije koje se razdvoje - tako nastaju jednojajcani blizanci. U fertility klinikama zene se indukuju na "superovulaciju" prilikom cega iz njihovih jajnika mogu da se izvade na destine jajnih celija, koje se oplode in vitro (u epruveti). Posle par dana oplodjene jajne celije (ili mali embrioni) mogu ili da se vrate u matericu ili da se zamrznu. Svi ti embrioni su 50% geneticki identicni, kao bilo koja 2 deteta od istih roditelja. Ako roditelji rese da smrznu visak embriona oni tako smrznuti mogu da opstanu godinama, s'tim sto im verovatnoca prezivljavanja opada sa godinama. Roditelji se smatraju vlasnicima embriona, oni placaju za njihovo skladistenje i resavaju na kraju o njihovoj sudbini.

nsarski 22:21 06.07.2007

Re: ima valjda nesto i u epigenetici

Da, ti ces to bolje znati, jumping genes, nije to moja struka, rekoh.

Godzila 18:26 06.07.2007

sta je sa vekom hemije?

Nekako niko ne priznaje njihovo vreme a meni se cini da ni prosli ni ovaj vek nikako ne bi mogli bez njih.

ivana23 20:52 06.07.2007

Re: sta je sa vekom hemije?

Godzila
Nekako niko ne priznaje njihovo vreme a meni se cini da ni prosli ni ovaj vek nikako ne bi mogli bez njih.

I mene interesuje!

Olga Medenica 19:01 06.07.2007

Mozda....

Mozda će se jednoga dana klinci u ulici takmičiti ko će da proizvede lepseg dinosaurusa ili leteću mačku, a mozda ćemo svi drhtati iza zaključanih vrata slusajući kako ulicom nastupaju čopori ogromnih razjarenih svetlećih pitbulova otrovnog ujeda.

A mozda ce jednoga dana mnoge od danasnjih smrtonosnih ili creepy bolesti postati izlecive.....
Mozda vise necemo stariti na isti nacin na koji smo starili do sada......
Mozda cemo moci da se otarasimo svojih urodjenih slabosti i manjkavosti....
Mozda ce nase povrede moci da budu bez posledica.....

A sto se tice svetlecih miseva, slatki su ali bez njih se moze.
Uostalom, o njima ne treba puno pricati, ljudi bez vizije onda misle da prckanje sa genetikom ima za svrhu svetlece miseve i plasenje baba i beba, Mengele ili Dr Frankenstain scenario.

Ovaj svet ce, nekako mi se cini, uskoro biti mnogo bezbedniji, zahvaljujuci genetici.

dracena 19:52 06.07.2007

Re: Mozda....

Ovaj svet ce, nekako mi se cini, uskoro biti mnogo bezbedniji, zahvaljujuci genetici.

Slažem se. Verujem u razum kog ipak ima dovoljno u razvijenim i moćnim zemljama. Koliko god mi oštro kritikujemo politiku USA ili Rusije, Kine, itd. ipak su to zemlje koje preuzimaju odgovornost za planetu. Nekad im to malo teže pada jer moraju da se odreknu nekih svojih interesa, ali na kraju ipak pobedi razum. Vdimo da je smanjena emisija štetnih gasova u atmosferu, pa se ovog leta ozonska rupa gotovo potpuno zakrpila. U Evropi se vodi vrlo pedantna evidencija genetski izmenjene hrane i precizno reguliše šta se sme, a šta ne sme sejati. Pametni ljudi uredjuju i regulišu stvari, a ne odbacuju unapred sve što krije neku eventualnu opasnost.

Generika je širom otvorila jedna jako važna vrata i čoveku dala ogromne mogućnosti, koje će sigurna sam doneti mnogo koristi. Neke od njih već sad sagledavamo, a neke ne.

nsarski 20:00 06.07.2007

Re: Mozda....

Da, iz tvojih usta...OM.
Otvaraju nam se sanse za oba- i dobro i zlo, samo treba da smo mudri. A vec par hiljada godina dokazujemo da nismo.

Godzila 20:07 06.07.2007

Re: Mozda....

nsarski
Da, iz tvojih usta...OM.Otvaraju nam se sanse za oba- i dobro i zlo, samo treba da smo mudri. A vec par hiljada godina dokazujemo da nismo.

e sad kako bre nismo, generalno mislim da napredujemo 2 koraka napred, jedan nazad ali stvari se popravljaju. moras da priznas da obzirom na kolicinu naoruzanja, ipak ima zadrske pri koriscenju istog u poredjenju sa proslim vremenima. mislim i da ljudska prava napreduju, a slede uskoro i zivotinjska (dobro nekih zivotinja).
naravno treba nazdirati i politicare i naucnike ali mislim da je to sve bolje sa izumom novina, radia, tv, interneta.

nsarski 20:12 06.07.2007

Re: Mozda....

Mozda si u pravu, zaista ne znam. Mislim, voleo bih da si u pravu.
U 20. veku je pobijeno vise ljudi nego ikad u istoriji, a ni ovaj 21. nam ne obecava mnogo bolje stanje.

Marija Z. 22:12 06.07.2007

Re: Mozda....

Sa ovim se slazem 100%.
Mi smo sa genetikom ipak samo zagrebali povrsinu i treba da prodje jos mnogo mnogo vremena dok ne shvatimo kako jedan organizam funkcionise na molekularnom, a zatim i na svim ostalim nivoima.
Imajuci u vidu dobro poznatu ljudsku aroganciju jedino je pitanje koliko cemo gresaka napraviti dok nam se znanje malo ne iskristalise i koliko ce nas te greske kostati.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi