Ep o ljudu radovanu

Књигу пише зли Трибунал-(Х)ага:
"Рашо крив си крвави ти зуби!"
Кад је Раши књига допанула,
Књигу чита горке сузе рони
"Ђе ме шаље од моје фотеље?
Ђе ћу бјежат` из земље Србије?
Нећу бјежат` из свијете земље,
Цара Лазе и пресветог Саве.
Но ћу бјежат горе у планину,
као што је бабо отлен дош`о!"

Оде Рашо горе у планину,
Међ` међеде и међ` љуте вуке.
Међеда је рукам` задавио,
Међеду је пећину отео,
А њега је димом осушио.
Вруска међо, као јагње да је!
Дивљег вепра копљем погодио,
А јелена луком и стријелом.
Фазане је у лету хватао,
А купине са све трњем јео!
Рујнoга се вина ужељео,
А и љеба дуго није јео!

Дивљег јарца зубима заклао.
Од коже је гусле начинио,
А од длаке жицу и гудала!
Утробом је вуке намамио.
Када ноћом уз гусала свира,
Уз гусала вучина му пева!

Тако Рашо дане проводио,
Прошло од тад дванаес` година,
Нит` ког` чује, нит` се коме јавља!

Највише се људи зажелео.
Гаврана је причи научио.
Гаврану је срце отворио:
"Јао Гавро, мој једини побро,
Без људи, ми неће бити добро!"
Слуша гавро, па му суза капље.
"Брате Рашо од планине краљу,
Што је човек без другијех људи,
То је гавран без црнога перја!"
Слуша Рашо, пак он гаври збори:
"Лети Гавро у порту међ` људе,
Донеси ми Гејм Бојa Нинтендa,
Не би` л` мало време прекратио!"
Њему гавро на то одговара:
"И да `оћу, не могу га наћи,
То се дуго нигде не продаје.
Но ти држи трибине за људе,
Ако волиш ти да видиш света,
Ал` те тамо неће препознати.
Боље иди у превоз међ` народ,
Карту немај јер ти ни не треба,
У превозу ухапсиће тебе,
Јер се шверцаш као олош прави,
Па ће послaт` тебе у апсану,
Где ћеш имат брзог интернета,
Па се играј колико ти драго,
Јер ћеш тамо бити много дуго!"