Bangladeš - uvod

april 2006.

Ovo je prvi od tri teksta kojima ću pokušati da predstavim ovu azijsku zemlju. Radio sam ih na osnovu podataka sa raznih strana, kao i ličnih zapažanja tokom dvanaestodnevnog boravka. U narednim nastavcima imaćete priliku da čitate o nekim mestima i načinu života u Bangladešu. Potrudiću se da što pre postavim na Net i album mojih fotografija.

 

Bangladeš je jedna od zemalja u Aziji o kojima se malo zna. Mada nije tako poznata kao Nepal ili Indija, ova zemlja ima svoje zanimljivosti koje zovu na otkrivanje.

Domaćini kažu da je to zemlja izuzetne lepote, stotina reka, jezera kristalne vode okruženih uvek zelenim brdima, nepreglednih tropskih šuma, prelepih kaskada bašti zelenog čaja, sa najvećim površinama pod mangrove drvetom u svetu (zaštićenim od strane UNESCOa), dom kraljevskog bengalskog tigra i mnogih drugih životinja i biljaka, sa najvećom prirodnom peščanom plažom na svetu, puna kulturnog nasledja i ostataka budističke, hundu i muslimanske civilizacije.

Medjutim, za putnika koji je prošao mnogo sveta, Bangladeš pre svega odaje utisak veoma siromašne i prilično haotične zemlje, koja nosi potencijal za brzi razvoj.

 

Osnovni podaci

Puno ime

Narodna republika Bangladeš (People's Republic of Bangladesh)

Glavni grad

Daka

Površina

143,998 km2

Stanovništvo

138,448,210 (ko li ih samo prebroja ovako tačno?) - 9. mesto u svetu i 6. u Aziji

Religije

83% Islam, 16% Hindu. Ustav garantuje versku i kulturnu slobodu svim gradjanima.

Vremenska zona

5 sati manje od srednje evropskog vremena (zimi; leti je to 4 sata)

Radno vreme

Od 9 do 15. Trgovinske radnje rade do kasno u noć. Petak i subota su neradni dani.

Novčana jedinica

Taka (Tk) = 100 piasa

Pozivni broj

880

Odeća

Tropska tokom leta a laka vunena zimi

 

Geografija

Bangladeš je smešten u severo - istočnom delu južne Azije. Graniči se sa Indijom sa istoka, severa i zapada, dok se na jugu nalazi mala kopnena granica sa Burmom i Bengalski zaliv. Mada je od Himalaja na severu razdvaja njen veliki sused, uticaj ovog velikog planinskog lanca se itekako oseća.

Zemlja se nalazi u delti tri velike reke: Ganga, Bramaputre i Megne. Uglavnom je ravničarska, sa malo brda na severoistoku i jugoistoku, visokih od 240 do 610 metara. Može se reći da je zemlja i nastala kao rezultat nanosa koje ove reke donose sa Himalaja i ostavljaju u toj ravnici.

 

Politika

Država ima parlamentarnu vlast. Predsednik je glava države, dok je premijer na čelu Vlade.

Parmalent ima 345 mesta. Njih 300 se bira neposrednim izborima, dok je ostalih 45 rezervisano za žene, koje proporcionalno predlažu parlamentarne partije.

Zemlja je podeljena u 6 provincija: Daka, Čitagong, Radzhšahi, Barisal, Silet i Kulna. One se dalje dele na 64 oblasti i 464 'upazila' (manje administrativne jedinice) i 85.650 sela.

 

Znamenja

Zastava Bangladeša je boca zelene boje (zvaničan podatak!), što označava preovladjujući pejzaž ove zemlje i njenu vitalnost i mladolikost, sa crvenim krugom u sredini koji simbolizuje izlazeće sunce i žrtve koje je narod podneo za slobodu i nezavisnost.

Nacionalna himna sastoji se od prvih deset redova pesme Rabindranta Tagore "Amar Sonar Bangla".

Znak Republike je cvet šaple (vodeni ljiljan).

 

Istorija

U istoriji ove zemlje ima puno prekoreta. Od smena i nestajanja carstava i kataklizmi do mira i prosperiteta. Od procvata i kulturnog uzdizanja do razaranja.

Bangladeš se pominje u čuvenom indijskom epu Mahabharata (priča o velikoj bitci), nastalom u 9-tom veku pre Hrista. Grčki i latinski istoričari pominju podatak da se Aleksandar Veliki povukao iz Indije 326. godine pre nove ere zbog opasnosti od protivudara Gangaridao i Prasioi carstava koja su bila uspostavljena u regionu Bengala. Postoje dokazi i o bitisanju mongola na ovih prostorima, koje su nasledili arjanasi iz centrale Azije i dravidianci koji su stigli iz zapadne Indije. Za njima su se smenjivala Gupta, Pala i Sena carstva. Bilo je to doba kada je ova oblast predstavljala granicu izmedju budističih i hindu društava, tako da je padala iz jednih u druge ruke. Srednjevekovni evropski putopisci opisiju tadašnji Bengal kao raj u delti Ganga. Bio je to najbogatiji deo Indijskog potkontinenta sve do dolaska islama, u 13. veku.

Pod Mogulima, cvetali su umetnost i literatura, zemlja je trgovala sa svetom i bila je jedna od vodećih pomorskih trgovačkih odrednica. Njihovo vreme trajalo je sve do 18tog veka. Bengal je bio pod carskim dvorom u Delhiju, ali je bilo perioda kada je imao ograničenu nezavisnost.

Zapadne sile, najpre portugalci a za njima i britanci, počeli su da dolaze, uspostavljaju trgovačke veze i čak vladaju nekim delovima Bengala još od 15 veka. Konačno, britanci su zauzeli Bengal 1857. godine.

Britanci su uspostavili organizacionu i socijalnu strukturu koja je dovela Bengal i Kalkutu u sedište trgovine, obrazovanja i kulture na potkontinentu. Medjutim, prigovara im se da su uništili poljoprivredu i opustošili prirodna blaga. Britanci su favorizovali hundu manjinu u Bengalu, koja je bila raspoložena za saradnju, dok su muslimani to odbili dižuci bune kada god je to bilo moguće.

Velika Britanija se konačno povukla iz do tada jedinstvene Indije 1947. godine. Medjutim, kako ni sama nije mogla da reši medjunacionalne probleme, odlučila je da dve oblasti sa većinskim muslimanski stanovništvom proizvede u posebne države - Bengal je tako postao Istočni a Pendzab Zapadni Pakistan. Medjutim, 1952. godine formiran je 'Veliki pokret za jezik' sa željom da se bengali prizna kao poseban jezik što je bilo prvo seme borbe za nezavisnost. Pakistanci su se surovo obračunavali sa ljudima slobodarske orijentacije. Procenjuje se da je tokom tih godina preko tri miliona ljudi pobijeno na surov i beskompromisan način. Konačno, uz veliku pomoć Indije, devetomesečni oslobodilački rat 1971. godine doneo je slobodu Bangladešu.

Od oslobodjenja do danas, bilo je nekoliko prevrata, obistava premijera i predsednika i perioda vojne diktature. Konačno, poslednjih nekoliko godina karakteriše prilično stabilna politička situacija.

 

Ekonomija

Ekomonija zemlje je zasnovana na poljoprivredi, koja zapošljava 85% stanovništva, i malom ali modernom industrijskom sektoru. Ključne poljoprivredne kulture su pirinač (šta bi inače jeli), juta, pšenica, krompir, šećerna repa, čaj, crni i beli luk, djumbir, duvak itd. Ključni izvozni proizvodi su čaj, koža, odeća, smrznuti račići, juta i proizvodi od jute. U porastu je izvoz ručnih radova. Najviše izvoze u SAD i zemlje Evropske unije.

Ono što se očigledno vidi je da se zemlja razvija. Na svakom koraku se mogu videti mali ili srednji tekstilni pogoni. Začudio sam se kada sam saznao da im je farmaceutska industrija u velikom razvoju. Mnoge medjunarodne kompanije rade ovde, ali su domaće mnogo uspešnije jer su im zajednički troškovi manji. A kvalitet lekova je veoma dobar.

Medjutim, ono što je karakteristično i za ovu državu u razvoju je previše ljudi koji rade za državu - policajaca, vojnika, birokratije. Na primer, oko vojnih kompleksa u Daki (ne samo zgrade u kojima rade vojni službenici već stambeni blokovi za oficire, na svakih 50 metara je stražar. I tako dan i noć. A u Bangladešu sva vojska je plaćena - nema služenja kao kod nas. Zgrade (kompleksi) javnih ustanova su jedine sasvim lepo uredjene površine. Tu se održavaju i parkinzi a da ne pričam o parkovima. Opet, na sve strane su nekakvi instituti i univerziteti. To je dobro, jer se vidi da ulažu u obrazovanje, ali mislim da i u njima ima previše birokratije i ljudi koji nista ne rade. Da ne govorimo o produktivnosti. Dakle, kada bi (što kažu stručjnaci) smanjili javnu potrošnju, verovatno bi se još brže razvijali.

 

Klima

Bangladeš ima suptropsku i torpsku klimu. Temperatura pada do najmanje 6 - 8 C a ne penje se preko 36 - 38 C. Godina ima tri osnovna doba: monsunski ili kišni period koji traje od kraja maja do početka oktobra; zimski, ili hladan period nastupa sredinom oktobra i traje do kraja februara; da bi ostatak godine trajalo leto, ili topli period. Takodje, period od juna do oktobra se smatra sezonom ciklona.

Početkom aprila, kada sam ja bio u Bangladešu, vreme je bilo prilično predvidljivo. Ujutro nas je čekalo oblačno vreme. Sunce je uspevalo da se probije do sredine prepodneva i pržilo je do predveče, kada su se ponovno navlačili oblaci. Uveče ili rano u noc, dolazila je oluja sa grmljavinom i munjama koja je donosila jaku kisu, čecto provalu oblaka. Domaćini kažu da je od sredine aprila (tokom prvog meseca njihove godine koji se zove 'boišak') svakodnevno dolazi istoimeni vetar sa severoistoka koji donosi teške oblake, oluju i kišu - sve do jačine tornada. Gore je jedino u julu i avgustu kada bude i uragana, dok je u decembru sasvim mirno i skoro garantovano bez kiše i vetra.

Nekako odmah po mom odlasku, trebalo bi da nastupi period sa jakim vetrovima koji se, po mesecu u bangla kalendaru, zovu 'boišak'. Oni dolaze sa severoispoka i nose tmurne oblake i kišu. Često dostignu jačinu tornada. Oni dolaze svakodnevno i donose pustoš i velike probleme stanovništvu.

Po zvaničnim podacima, godišnja količina padavina kreće se od 160 cm na severu do 400 cm (4 metra) na severoistoku i jugoistoku zemlje.

 

Biljni i životinjski svet

Tropska klima pogoduje bujnoj vegetaciji. U Bangladešu se mnogu naći raznovsrene biljke, od raznovrsnog voća (najčešći su mango, banana, kokos i dzhek), do kvalitetnog drveta. Najveća svetska populacija mangrove drveta je u nacionalnom parku Sundarban i zaštićena je od strane UNESCOa. Pošumljene površine pokrivaju jednu osminu zemlje.

Meni se posebno svideo neveliki beli cvet sa pravilnih 5 listova. Na Bangla jeziku zovu ga 'katali čapa'.

Bangladeš ima mnoge autohtone životinjske vrste - sisare, ptice, reptile, vodozemce, morske i slatkovodne i ribe. Pravi je raj za ljubitelje ptica, ne samo zbog mnogih domaćih vrsta, nego i zbog selica koje preko (pored) Himalaja idu i vraćaju se iz toplijih krajeva.

 

Jezici

Zvaničan jezik zemlje je 'bangla'. Pripada grupi indo - evropskih jezika i uspeo je da se očuva kroz vekove, bez obzira na razna osvajanja i nametanje osvajačkih kultura. Procenjuje se da ovim jezikom danas govori oko 200 miliona ljudi u svetu.

Engleski jezik se široko govori u Bangladešu, što je razumljivo posledica dva veka britanske okupacije. Mada imaju specifican izgovor, uglavnom se mogu razumeti jer im je izgovor malo bolji od onoga u Indiji. Meni je posebno simpatično kako neki kazu 'pipti' umesto 'fifti' (50).

 

Kultura

Literatura

Najstariji primerci bangla literature sežu do oko hiljadu godina unazad. Tokom srednjeg veka, pot patronatom muslimaksih vladara, stvarali su poznati pisci Čandi Das, Daulat Kazi i Alaol.

Period moderne bangladeške literature počinje krajem 19. veka. Pioniri nove pisane reči bili su nobelovac Rabindrant Tagore i Kazi Nazrul Islam.

Umetnost

Još rani primerci terakote i grnčarstva sa ovog područja ukazuju na izuzetnu umetničku istoriju Bangladeša. U Nacionalnom muzeju nalaze se neka izuzetne skulpture iz hindu perioda, kao i sjajne minijature i radovi od slonovače iz mogulskog perioda.

Arhitektura

Arhitektura zemlje odražava razne kulturne uticaje koji su se smenjivali sa vekovima. U gradu Paharpuru nalazi se najveća budistička vihara južno od Himalaja. Pored nje, lepi primerci mogu se naći u Mainamatiju, Ujani, Bogri i Komili. Najočuvaniji primerak hindu arhitekture je u Pundravardani.

Najznačajniji primerci islamske arhitekture su Satgambuzova džamija u bageratu, mauzolej Ali Bagdadi Šaha u Mirpuru i dzhamija Rasti Kana u Hatazariju.

Najzanimljivije novije zdanje je zgrada Parlamenta, kao i Nacionalni spomenik, Nacionalni muzej i Nacionalna džamija. Svi su u Daki.

Muzika

Narodna muzika se prenosi sa kolena na koleno putem seoskih pevača. Njihove pesme su uglavnom posvećene misticizmu i ljubavi i pune su romantike i osećaja. Instrumenti koje koriste su obično babmusova frula, tabla (skup bubnjeva koji se udaraju rukama), raznovrsni žičani instrumenti i 'harmonium' - kutija sa dirkama koja proizvodi zvuke kao orgulje.

Pozorište

Bengalsko pozorište je veoma živo. Medjutim, komadi su uglavnom iz perioda borbe za nezavisnost i slave herojski duh naroda.

Postoji i 'jatra' - seoska opera koja se izvodi na otvorenom i prikazuje mitološke priče, ljubavne i herojske predstave.