шансу немате, искориститеје

састав на тему . . .оНати

тих, на измаку 6десетих година века минулог, поном саду се уочавала Ната црнка телесно привлачна у друштву наочитијих момака са корзоанам те ија, уокуми лепом склон, је евидентирах

-  јеси нормалан,па знаш ко је она ,опоменуо ме позна

- неее

-  пише уновинама недељом приповетке

-   ааа, сад знам, занимљиво пише,читами

-   ма немаш ту шансе ниакве ,верујми, искреноће

недуго потом неки воја другар ишколе кадгод је уприличио журку усвом стану и кад тамо и Она са неким плавушаном очигледно висуљком за једнократну употребу, мисим, тек да недође сама.

Да сад недетаљишем ток вечери пријатне, углавном око поноћи смо се н. ија нашли у мојој породичној библиотеци уз жестину распредајући о јесењину миљеникунам обома. отада, па док ми једног дана није предложила да јој будем кум на скорашњем венчању били смо нераздвојни, пар година, дружећи се и неваљало

-  обавезе не желим, ноти ми одговараш са тим твим талентом изгаћа а и јер си поета у души ,присећам јој се образложења уповоду

-          дообро, немарим, док ти пасирам, тусам

такав мој одговор је био пресудан да толико потрајемо, јер сви други претходни, а билоије, причалами, беху  посесивни + љубоморни до бола. такви би јој брзо дозвиждали.Писала је приповетке пуне фантазија а слично се и понашала, непредвидљиво но је била надасве оригинална и у свему своја а и лепа успут што ми сујети годили.напуштена као дете од оба родитеља стасавала је код рођака олако завршивши средњу школу ал на филозофском застаде.морала се сама издржавати, но оку угодна на себе је обраћала пажњу мушких те то максимално колистила.

- и ова моја удадба је из рачуна, сећам се да ми је поменула ,зубарје доста старији одмене, живи у швајцарској и само на основу моје фотографије се одлучио, тако да ни ја нисам доскора знала за ту његову намеру, разумеш ме надамсе, закључи

-  у потпуности

-  ха, то је мој пут, а ка чему, ко зна, некако сетно одвагну

сватови су прошли са помпом у ср. карловцима обзиром  да је зубаров брат био тамо црквени достојник

за пригоду поклонио сам младенцима једно папрено платно знаног нсадског сликара , а њој своју песму Н. на растанку, неоригиналног наслова, но која јој је, уочих, намах засузила око, док ме је супругјој благонаклоно одмерио.

Недуго потом решила и моја садашња  да ме ожени жена и живот . . . се закотрља.

А Ната?

Пар месеци након њеног венчања на моју адресу из берна пристигла ми је р-данска честитка у виду суме о које сам благо посрнуо, а натина прибелешка . . . драги су зато да их се сећамо,зарне ? . . . .баш ме дотуче начисто.

Сећам се опаске сестреми

-бато, ову си игледа коректно одрађивао , рече намигујући

и потом  . . ништа. . .

тек негде крајем 8десетих  купац наше нсадске куће ми донесе у женин стан 1 дан коверат на моје име адресиран а у њеми фотокопија песме  Н. на растанку, те у дну прибелешка . . одскора сам удовица, поздрав Н. поничему нисам могао наслутити са које дестинације писмо стиже на старуми адресу становања јер се неки филателиста потрудио да марку скине а са њом и жиг поште.

и ово да не заборавим напоменути . . . приликом учесталих излазака заједничких током година дружења нам, никад се није десило да је ја частим. вазда је Н. намиривала трошак и поред мојег наглашеног негодовања, док било какве поклоне је одбијала уз образложење

- довољномије да си ти самном

  понекад се питам . . шанса . . .штаје то ?