1299, part 2

Kad sanjas
i kad zelis
i kad mastas
i kad delis
pomislis
da tren je dovoljan...

A kad je tu
oko tebe
u tebi
malo je i tih deset...
jos
vecnost hocu...

DOBRO JUTRO

Vreme tece...Noc pred zoru,osvit,svitanje.
Nista,nistavilo je pocetak...Crn i mracan,kao smrt.
Sa promenom i vremenom,u isti cas, postalo je postojanje...
Jutro je nastanak - i noc i dan - kontrast,dijalektika.
Zapadom jos vlada tama,tamo nebom zvezde sjaje...
Na istoku,iznad horizonta,svim bojama,energija,svetlost sija:
Radja se Sunce.Lampa i pec u kuci prirode.
Dole je planeta,Nasa Zemlja.
Zvezdica,uzarenog jezgra,pomalo ugasena,i od ljudi potrosena...
...sa zemljom i vodom - kao koricom...s nebom i vazduhom - kao mehurom...
Tu zivot raste,juri,sav u borbi,a razlicit po vrstama...
Tu vlada opstanak, zive zivotinje,biljke i celo,raznoliko,Nase Covecanstvo.
A mi ljudi - promisljeni i udruzeni - druge vrste smo nadjacali...
Al' se covek pita:
Ima li u prostoru i vremenu oko nas, neko od nas jaci i ko smislja pravila,
neki Bog ili Bogovi, nesto vanzemaljsko ili ovozemaljsko..
..silno,jako, a neke druge prirode ?
A ja mastam,pa pomislim:
To je Nasa Majka Zemlja...To je Nase Zlatno Sunce...
I lik prirode - sav zivot zivi, sto zivi izmedju dve (zive) vatre: Zemlje i Sunca.

PS. Odvalih ga bas!... Zeks...

dobih od jedne Dobre Duše
"Rejcel"
sjajno

komentar mi je bio :
"da imam mozga, muda, srca i duše da pišem poeziju - verovatno bi to bilo, nekako, u Ovom stilu."