STODESET GODINA PARKA U KRAGUJEVCU !

Možda Kragujevac neko zna samo po istorijskim datumima ili po “Zastavi”, neko ga zna po rok grupi “Smak” ili Jeleni Tomašević, našoj predstavnici na Eurosongu…neko će ga se setiti po Ljubi Tadiću, glumcu ili Gorici Popović, Olji Ivanjicki, Cunetu Gojkoviću, Vasiliji Radojičić,delu grupe “7 mladih” ili po Dragoslavu Srejoviću, Minimaksu …bokserima Dragoslavu Jakovljeviću – Babeji ili Mirku Puzoviću, strelcu StevanU Pletikosiću, automobilisti Jožefu Šiklošiju…

G park

Kragujevačkim ulicama hodali su Djura Jakšič, Radoje Domanović, Sterija Popović , vojvoda Radomir Putnik ….i ko zna ko još, da ne nabrajam više kako se ne bih ogrešio._Kragujevac je poznat i po političarima od Svetozara Markovića, Jovana Ristića, pa sve do aktuelnog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića.

G park 2

Mogao bi se Kragujevac podičiti (ali i pokuditi !) i po mnogo čemu drugom, ali ovoga puta izdvajam jedan redak jubilej, jedan deo grada, svima omiljen po kome je verujem hodala većina gore pomenutih.

Gornji park

Kragujevac je grad sa velikim brojem zelenih površina. Retko koji grad se može pohvaliti mnogim izletištima, poput Iline vode, Bešnjaje, Trmbasa, Žeželja….koji bi mogli i morali da budu uredjeniji, ali kragujevački Veliki park, Gornji park ili Central park kako god da ga ko zove, svakako je najomiljenije mesto izlaska Kragujevčana.

G.park 3

Ovaj park uprkos činjenici da na ovogodišnjoj rodjendanskoj torti ima stodeset svećica (formiran 1898.godine – ali se toga, u gradu, još niko nije setio) izgleda sve bolje i bolje. Preživeo je on mnoge ratove, mnoge neodgovorne vlasti, mnoge bahatosti sugradjana, a mnoge tajne ostaće zapisane na njegovim klupama, medju borovima, na „Košu“....

Generacije i generacije su na njegovim travnatim terenima prohodale, mnoge su se zaljubljivale, a mnoge i rastajale pod krošnjama njegovih stoletnih stabala, a ko zna koliko njih je tu ubacilo svoj prvi koš ili se prvi put prihvatilo teniskog reketa!

Stariji od mene ( ima ih još uvek !) tvrde da su prve i najbolje igranke bile baš na „Košu“.

" KOŠ"

Ka Gornjem parku se ide glavnom ulicom, ka Spomen parku „Kragujevački oktobar“ , ka „Desankinom vencu“. Kažu da zauzima površinu od preko 10 hektara, a od nedavno pored ostalih sadržaja biće i „Teniska akademija – Djoković“ (naravno Novak!). U neposrednoj blizini je i veliki akvarijum na PMF-u!

Akvarijum

Jednu od nastarijih priča koju sam izvorno čuo, o Gornjem parku, prenosim onako kako sam je i čuo – „pošto kupio, toliko i prodajem“

Tamo negde, nekih ratnih godina ( II.sv.rat ), s jeseni, grupa mangupa, a legenda kaže tri brata, u toku noći „okitila je“ zimzelena stabla u parku plodovima jabuka, groždja, krušaka, breskvi...pričvrstivši ih špenadlama za grane velikih stabala, kako bi Nemce-okupatore, kada se upute kroz park u kasarnu, potpuno sludeli. Priča dalje kaže da su Nemci zaista primetili „neko čudno voće“ kako visi na granama borova i jela, komentarišući: „Oh mein Goth- Srbija je zaista luda zemlja.....kod njih groždje i jabuke radja na zimzelenom drveću!!!“

Česma

Ovo je samo jedna od mnogih priča o najlepšem delu Kragujevca, o Gornjem parku čija je površina izbrazdana mnogim koracima, što predvidjenim stazama, što onim ljubavnim – skrivenim izmedju stabala! A stabla velika, ogromna, poput sekvoja u Jeloustonskom parku, dovoljna da sakriju prvi zagrljaj, prvi poljubac. Izmedju njih klupe izrezbarene potpisima, poneka i razvaljena, poput kandelabara, koji su svojom svetlošću kvarili diskreciju ljubavnicima, pa je neki junoša pronašao način kako da kamenom „ ugasi svetlo“. Nekada su u parku bile i biste narodnih heroja, ali su nekako, uz malu aferu, nestajali jedan po jedan, pa čak i legendarni direktor škole Miloje Pavlović koji nije hteo da ostavi djake onog tragičnog 21.oktobra 1941.godine.

Nema vise biste!

Ponekad zašušte stare krošnje u znak ljutnje, poput mrmljanja starca, a onda opet sve krene po starom !

A ne zna se kada je park lepši?

G park 6

Zimi kad pod teretom snega povije grane, pa svoje krošnje pretvori u bezbroj najneverovatnijih oblika i formi, ili kad iznenada strese sav teret sa svojih grana na šetače, koji se savijajući brzo sklone, otresajući sneg sa kose ili okovratnika. Ali i tada nema ljutnje, naklone se jedni drugima i svako nastavi svojim poslom.

Ili možda u jesen kada parkom prodefiluje bezbroj boja, kolorit, kakav se samo u prirodi može naći. Nema te palete koja može da „izvaja“ te fine nijanse od zelene ka žutoj, od crvene ka ljubičastoj, izmedju kojih se mogu ugledati krupne oči i dug rep veverica koje vredno spremaju zimnicu, skupljajući šišarke.

A tek proleće kad razgrne snežne tragove i sunce prosija kroz ogolele krošnje, kad trava zazeleni, a klupe počnu da se pune srednjoškolcima koji su pobegli sa časa, studentima koji vrše poslednje pripreme za ispit, ili penzionerima koji šetaju gore –dole, sećajući se davnih dana, kada si iz sasvim drugih razloga dolazili u park.

O letu da i ne govorim, kada kolone mladog, lepog i zgodnog sveta, razgolićeni žurno krenu ka kompleksu bazena, koji se nalaze izmedju Parka i gradskog stadiona FK“Radničkog“.

Stadion "Čika Dača"

Sećam se !

Tu odmah ispod bazena, sećam se, u delu parka koji smo zvali „Dečji park“, učio sam (i naučio da vozim bicikl),

Nema više bicikla

vozeći u krug jednu od tri bicikle, koje su bile povezane sa stubom u sredini. Sećam se tobogana, tzv „burića“, kao i nebrojenih klackalica, ljuljaški...I naravno u centru je bio veliki ringišpil, na kome su se „vozili“ uglavnom parovi , koji su pokušavali za vreme „vožnje“ da se drže za ruke ili bar dohvate!

Nekad bio rigišpil

Ma bilo je svega, od prodaje semenki i kikirikija, preko jabuka sa šećernim prelivom, klakera koji su se kupali u koritima ispunjenim ogromnim kockama leda.

A tek streljana, sa vazdušnim puškama iz kojih smo pokušavali da pogodimo „kokoške“ koje su poskakivale, vrteći se neprekidno u krug. Kada bi ih dijabola ispaljena iz puške „pogodila“ gde treba one bi zakokodakale, što je bio znak gazdi streljane da nam kao nagradu uruči klaker, čokoladicu „životinjsko carstvo“ ili šta slično.

Bivša streljana

Odmah pored bila je druga vrsta „streljane“ u kojoj su veštinu i snagu ruke odmeravali, uglavnom, nešto stariji, koji su krpenim loptama pokušavali da sruše piramidalno poredjane metalne čaše. Pored njih obično bi bili i oni koji nisu imali „dozvolu za rad“, poput „Čičino“, igra slična ruletu, postavljena na lako prenosivom stočiću, kako bi „gazda“ mogao brzo da utekne ukoliko bi se pojavili „plavci“. Tu su bile i neizostavne „tri šibice“, varalica za naivne koji bi poverovali da znaju gde se nalazi kuglica i naravno igra, u narodu poznata, „Koj nabije taj dobije“, koja se sastojala u nabacivanju drvenih „krugova“ na poredjane flaše pića (uglavnom vinjak, rum i vino...možda i poneka flaša „Manastirke“) .

Kriva ogledala

Najveća gužva je bila kod „krivih ogledala“ gde je svako od nas, u toj nevelikoj prostoriji, mogao da vidi svoj lik ili figuru u neverovatnim formama, „od debelog do mršavog, sa velikom glavom i malim trupom....“, veselo, smešno, zabavno...!

Kriva ogledala 2

Danas taj deo parka, nažalost izgleda sasvim drugačije, nestale su klupe, ljuljaške, klackalice, brodići, fontana je presušila....

Ili se, možda, još uvek nalazimo u sobi sa „krivim ogledalima“ iz koje nikako ne možemo da pronadjemo izlaz! Ko zna?

A park je uprkos svemu i dalje prelep!

Spomenik ranjeniku