Урбани, чаршијанци и остали калдрмаши

literatesa

постепено напуштали тај Зи Зи Топ фазон који су имали на првој плочи.

Свиђа ми се, замислих се на шта си мислио. :)

И Токинг Хедс су свирали на Ташу.

То је био најбољи концерт неке стране групе у Београду којем сам присуствовао.

Не сјећам се да их је неко спомињао на Ташу, запамтила бих?

А и Атомско склониште такође на Ташу седамдесет осме или тако некако...

Седамедесет осма? Тасо, ја тад нисам знала бројати.


Ма шта год вам причала овде, седамдесет осме нисам знала бројати. :)

Pa i Šmuuu je tada jedva znao da obriše nos.

zoja444

Заборавих, Зоја, да ти кажем и ово уз ону моју курцобољу за Фарму и Парове на Блогу Б92, а и шире.

Ћирилица нема квачице.

(Званични назив је дијакритички знаци али им ми тепамо квачице. Пардон, квацице.)

taso, nema mi pomoci, imam glupavi no name tel. bez uputstva. i ovako, dok ja otkucam jedan, drugi otkucaju 5 komentara.

shmoo

Одох да се психички припремим да гледам Црна Гора-Србија (фудбал).

I, nagleda li se dobrog fudbala

Dobro je što na evropsko idu skoro svi, biju ko neće. Pa imamo grupu sa gorim jadovanima od nas. Ozbiljna ekipa bi nam se na..., ovaj, nadavala golova. Odbrana nam je jezivo nerealna.
Sećaš li se kad nam je Danska uvalila pet komada, tamo davno u maglama vremena, osamdes'četvrte? U poslednje vreme, kad igra rep's'tacija, opasno često mi ta utakmica u glavi. Ono, naši polako, na tenane, ja tebi ti meni. A oko njih zuje neki brzanci, onako ubrzano kao u starim filmovima.
Mitar u minus fazi, opasno zabrazdio u krizu, srećom tu je hebač, njemu svaka čast, onakve golove ne daje svako.
I misterija svih misterija, već godinama: po kom osnovu je Es-Em-Es standardan i nezamenjiv?! Igrač iz pedesetih godina XX veka, bukvalno

Имам упалу мишића, не могу мрднути. И гости стигли. Остали су кувати. Кажем им јутрос на вратима, окренем се: молим вас, само српска јела.

Него,

Омега, читан ти је овај блог више од оног о правди из Лондона тј ми-они манифест. У чему је цака? :)

Ja nisam baš neki materijal za savetodavstvo na ove teme pošto i sam reagujem na poprilično neizdebagirani način:

- Naglo prasnem u crno-belom maniru, što, ajd ...

- ... ne bi bilo toliko strašno da se ionako posle toga ne pokajem - 15 minuta mi treba, a ...

- ... tome prethodi preterano strpljenje, dok bi, možda, postepeno, bilo logičnije sagovorniku dati do znanja da nismo baš presrećni.

- Ta postepenost bi imala još moćniju ulogu da ispeglamo nesporazume, gde ili nam sagorornik nije ništa posebno loše rekao/rekla, ili je mislo/mislila da je zezanje unutar dozvoljenih granica. A često prosto ne razumem šta mi se priča, ili pogrešno "razumem".

Ja misim da većina svađa nastaje na ikrementalni, game-theory(ish) način - kvrcnem (glup fazon napravim, šta god) nekog ovlaš, on uzvrati malo jače, ja se onda nađem napadnut pa udarim još jače, .... i tako naduvamo sitnicu u ozbiljniju "razmenu".

Dosta je moćna stvar popustiti, čak i kad smo u pravu a vidimo da sagovornik ne odustaje, pošto, bar ja, imam jako mnogo primera gde pred mojim "onjašnjavanjima" drugi odustaju i kad su u pravu, u maniru ajd, pustiću ga sad, taki mu dan

A ako ništa od ovog gore ne odradi posao ili nije pojasnilo situaciju ja prestajem da čitam komentare te osobe, u opuštenom maniru gde ih preskačem čak i kad kraičkom oka primetim da je i moje ime u njemu.

Tj uglavnom preskačem komentare i kad se drugi uporno svađaju, i ja nisam deo priče - prosto nemam vremena, a i ako ga imam ima interesantnijih stvari za čitanje, pa mi nije teško ni kad sam ja deo priče

Al' su te ,,obukli,, Englezi svaka im čast.

panta

Седамедесет осма? Тасо, ја тад нисам знала бројати.

Ма шта год вам причала овде, седамдесет осме нисам знала бројати. :)

Pa i Šmuuu je tada jedva znao da obriše nos.

Али сам зато знао сам да обришем буљу после, је л' те, доживљаја у пољском клозету у мом дворишту на старој Чукарици... На 7км од центра Београда. Престонице. Те 1978. године.

Мало ли је, Чарли?

Е, а сећам се да смо мој другар и ја, тада 6. разред основне, на том концерту Атомског склоништа на Ташу стајали поред групе момака од по 25-30 година, дуге косе, браде, поцепани џинс, баш као и наши тадашњи хероји из Атомског склоништа, и да се ти момци нису могли све време чудом начудити откуд два клинца од 12 година да слушају Атомско склониште у то време.

zoja444

taso, nema mi pomoci, imam glupavi no name tel. bez uputstva. i ovako, dok ja otkucam jedan, drugi otkucaju 5 komentara.

Ма капирам ја то, Зоја, када је у питању проблем техничке природе. И не замерам онда.

Међутим, када је проблем у лењости оних који пишу ошишаном латиницом (осисаном латиницом) коју онда они покушавају да увију у некакве своје другосрбијанске идеолошке обланде подсмевајући се онима који им указују на њихову лењост, то већ не могу да укапирам.

Можда би, Зоја, ти лењивци променили мишљење када би видели крајњи резултат таквог односа према два писма (штампана и писана слова) која користи српски језик?

Када би видели колико клинаца у школи данас мени сасвим несвесно, не увидевши своју правописну грешку и не схватајући је, у својим писаним саставима писаном ћирилицом пишу овако:

"Тог дана сам посао у сколу."

Пази, писаном ћирилицом.

И џабе онда што је тај клинац дигитални урођеник за разлику од тебе и мене који смо дигитални имигранти. Џабе му онда та предност када је неписмен.

Можда би лењивци тада променили мишљење када би схватили у ком нас правцу то води?

vcucko

shmoo

Одох да се психички припремим да гледам Црна Гора-Србија (фудбал).

I, nagleda li se dobrog fudbala

Као да сам гледао дерби зачеља италијанског Калча, што би рекао мој другар:

"Лешће (мисли на Леће) против Кијева Кнежевац (Кјево)."

Само ми да не примимо гол, а ако нас усере па га дамо, добро смо прошли.

(Odbrana nam je jezivo nerealna.
Sećaš li se kad nam je Danska uvalila pet komada, tamo davno u maglama vremena, osamdes'četvrte? U poslednje vreme, kad igra rep's'tacija, opasno često mi ta utakmica u glavi. Ono, naši polako, na tenane, ja tebi ti meni. A oko njih zuje neki brzanci, onako ubrzano kao u starim filmovima.

Како се не бих сећао тих данских 5 лаких комада.

Наш проблем је, Чучко, што у главама још увек живимо у времену када су нас називали европски Бразилци. Па тако и играмо, као неки Бразил из шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Бесконачни пасови, углавном уназад, све чекајући да се противник умори од тог гицања у зони одбране лево-десно као да играју коло и да нам се отворе.

Али јбг, ови данас у фудбалу су сви толико набифлани снагом и кондицијом да могу да играју то колце у зони не једну него три утакмице узастопце (осим Црногораца наравно који са кондицијом стоје исто као и ми, њихова српска браћа). И наравно, док се бесконачно тако додајемо по бразилском моделу из времена Зика, Ривелиња и осталих, направимо грешку и примамо гол. Већина голова које примамо као и противничких шанси, зачети су у нашим грешкама начињеним током тог бесконачног "бразилског" додавања на средини терена.

И никако себи да избијемо из главе да је од тада прошло 50 година и да се и фудбал много променио.

Сви отишли даље, а ми још увек мислимо да смо европски Бразилци. (То ти је исто као и овај Соло за кога Маршал Тито још увек није умро. )

И џабе што имамо играче и тренере у иностраним клубовима по свету. Чим они дођу у Србију, одмах се врате у тај мод "европски Бразилци".

То ти је као са оним нашим гастербајтерима који живећи по свету од Беча па до америчанских пумојебина строго поштују све саобраћајне прописе да их не би лупили по џепу, али зато чим се врате у наше балканаске крајеве, паркирају свој ауто насред аутобуске станице као да су сами на овом свету и јебе им се што тиме ометају и возила градског саобраћаја и путнике.

"Ко мени шта може! Ја сам сада у Србији! И имам течу/ујака/амиџу/даиџу у полицији и у судству, а богами и у странци!"







Питај Тес за то ако мени не верујеш... Она је сигурно то исто приметила.

I misterija svih misterija, već godinama: po kom osnovu je Es-Em-Es standardan i nezamenjiv?! Igrač iz pedesetih godina XX veka, bukvalno

Да није зато што му је менаџер (агент) Матеја Кежман?



По мени, Саша Лукић нам је најважнији играч на средини терена. И драго ми је што му се Грујић полако придружује, постаје све бољи и бољи.

Све што Тадић потроши покушавајући да нађе Митровића у минус фази, ова двојица могу да покупе.

СМС треба да седи на клупи и да чека своју шансу.

А јеси видео малог Живковића када је Тадић изашао и када смо почели са 4 играча у задњој линији, па Живковић променио место и са крила отишао да игра на Тадићевом месту?

То и јесте његова права позиција. Играјући на том месту он и јесте био најбољи играч светског првенства за играче до 20 година.

Јесте он званично по формацији десно крило (због брзине) али ставиш га на Тадићево место иза нападача и даш му слободу да се креће и лево и десно и кроз средину, да проиграва остале и он онда буде још бољи него као крило (са приде дефанзивним задацима у формацији 3-5-2 који га исцрпљују).







(Само за тебе, коментар на руском. )

shmoo

... давне 1971. године...

Jos mi od davne 2007. god. bode oci i para usi to sto se za svaku zavrsenu godinu govori da je davna.

solo

Ja nisam baš neki materijal za savetodavstvo na ove teme pošto i sam reagujem na poprilično neizdebagirani način:

- Naglo prasnem u crno-belom maniru, što, ajd ...

- ... ne bi bilo toliko strašno da se ionako posle toga ne pokajem - 15 minuta mi treba, a ...

- ... tome prethodi preterano strpljenje, dok bi, možda, postepeno, bilo logičnije sagovorniku dati do znanja da nismo baš presrećni.

- Ta postepenost bi imala još moćniju ulogu da ispeglamo nesporazume, gde ili nam sagorornik nije ništa posebno loše rekao/rekla, ili je mislo/mislila da je zezanje unutar dozvoljenih granica. A često prosto ne razumem šta mi se priča, ili pogrešno "razumem".

Ja misim da većina svađa nastaje na ikrementalni, game-theory(ish) način - kvrcnem (glup fazon napravim, šta god) nekog ovlaš, on uzvrati malo jače, ja se onda nađem napadnut pa udarim još jače, .... i tako naduvamo sitnicu u ozbiljniju "razmenu".

Dosta je moćna stvar popustiti, čak i kad smo u pravu a vidimo da sagovornik ne odustaje, pošto, bar ja, imam jako mnogo primera gde pred mojim "onjašnjavanjima" drugi odustaju i kad su u pravu, u maniru ajd, pustiću ga sad, taki mu dan

A ako ništa od ovog gore ne odradi posao ili nije pojasnilo situaciju ja prestajem da čitam komentare te osobe, u opuštenom maniru gde ih preskačem čak i kad kraičkom oka primetim da je i moje ime u njemu.

Tj uglavnom preskačem komentare i kad se drugi uporno svađaju, i ja nisam deo priče - prosto nemam vremena, a i ako ga imam ima interesantnijih stvari za čitanje, pa mi nije teško ni kad sam ja deo priče

Al' su te ,,obukli,, Englezi svaka im čast.

Ma ne baš

Pa nikad nisam bio agresivniji nego od kad su izmislili blog!

Pre jedno 5+ godina napravim ja na Fejsu osvrt na "Drino, jebem te" - moja sestra od strica se zapanjila, kaže nikad me nije čula da psujem (kod njih sam bio za studiranja, pa smo svako leto provodili zajedno).

Pa da proverim pitam kuma, sa njim sam bio skoro svaki dan jedno 10 godina, dok sam živeo u Beogradu - kaže seća se da sam samo jednom izgubio nerve, ali malo, svi nešto radili u radio klubu, priprema za takmičenje, a jedan drugar prebirao po žicama na gitari i zezao nas

Al ovaj tvoj komentar je divan primer onoga o čemu pišem.

Ček, da potegnem književni prigrevački filozofski osvrt pošto osećam da si fasciniran dotičnim - na temu plutanja semantike kad dve osobe komuniciraju veliki je "poso" kako odraditi činjenicu da je nemoguće porediti naš doživljaj jedne te iste stvari.

Ma kako prosta - zamisli čak da ti nisam ja sagovornik, nego autohtoni Beograđanin koga gotiviš, nemoguće vam je poravnati i elementarne stvari kao što je percepcija crvene boje.

Pisao Penroze o tome u Emperor's new mind, al kad se sretnu dve različite duše gde jednu ne interesuje Penroze, a drugu uticaj provincije na društvenu dinamiku, iz perspektive dodele autorskih opcija na blogu B92, ili uticaj Actona na retardaciju diskusije na Blogu b92 (rekoh, 30 godina tamo živeo) ... jbg onda, tu onda moraš da čitaš I Berlina o tome kako se rodio romantizam i šta sad i kako "raditi"

Ma još bih ja o tome neku reč, al odoh da vidim unuke, pošto ovde pada kišurina i mogu da zaboravim na šut

cmix909

shmoo

... давне 1971. године...

Jos mi od davne 2007. god. bode oci i para usi to sto se za svaku zavrsenu godinu govori da je davna.

Мали смо ми људи па нам све то изгледа давно.

Те (давне) 1971. године сам пошао у први разред основне.

То као да се догађало неком другом, а не мени.

Мени и онај почетак ванредног стања у свету и код нас 2020. због короне већ сада изгледа много давно. Као да се све то догађало у нечијем туђем животу, а не у мом.

Такве смо ваљда натуре, ми мали људи, тако билдовани као бића.

shmoo

И џабе што имамо играче и тренере у иностраним клубовима по свету. Чим они дођу у Србију, одмах се врате у тај мод "европски Бразилци".

E, ima toga verovatno, ali mislim da je tu veća uloga Ramadanija i ostalih (ko je već sve tu umešan).

Ne pratim toliko fudbal (još od kad je Mateus bio trener Partizana), ali sam video, čuo, pročitao u basketu (koga više pratim).

Uostalom vidiš sam, moljakanje, opravdavanje i svašta nešto.

Ono što ja vidim su klanovi, bez želje za kolektivom, odbranom, a sa željom za nabijanje statistike, koja je u basketu vidljivija.

milisav68

E, ima toga verovatno, ali mislim da je tu veća uloga Ramadanija i ostalih (ko je već sve tu umešan).

Не питај, има ту интереса па самим тим и утицаја много њих.

Мислим да је Рамадани, односно Пини Захави јер је њему Шиптар само тек потрчко, месинџер бој, малкице изгубио утицај у српском фудбалу. Наравно, то не значи да су отишли и да их нема, али су се појавили још неки и ушли у територију (српски фудбал) Шиптару и Јеврејину.

Fali Ramadani ugasio predstavništvo u Beogradu (ЛИНК)

Мало су изгубили на снази када су се проалавили за паре па ту лову почели да улажу у некретнине. Рамадани и Никола Данмјанац у Шпанији... А ту су наишли изгледа на јаче играче од себе који су им одмах натоварили шпанску полицију и судство на врат.

Agencija Faljija Ramadanija „Lian sports“ je predmet detaljne istrage, sve zbog sumnje da su Ramadani i njegov partner Nikola Damjanac, koji je takođe pod istragom, nezakonito stekli novac putem fiktivnih transfera preko klubova iz Srbije, Belgije i Kipra, a zatim deo tog novca uložili u nekretnine u Španiji.

И Јеврејин је исто тако на судовима и по Европи и по САД.

Њега терете углавном за прање лове, али има ту и превара и изнуђивања и некретнина и свега помало...

Ево

ОВДЕ

имаш све наше тренутне репрезентативце и које агенције или агенти их заступају.

Мени је у том свету занимљива ова екипа наших људи из одавде:


INTERNATIONAL SPORTS OFFICE (ЛИНК)


Пази, заступају и Влаховића и Радоњића и Јовељића и Бирманчевића и Панкова и...

Добро звучи.

Вероватно имају нека леђа у иностранству. Неки инвестициони фонд или тако нешто.

Али ја то само претпостављам, не знам поуздано. Могуће је и да грешим...

Питај Тес за то ако мени не верујеш... Она је сигурно то исто приметила.

Са једним гастосом из Словеније сам имала сукоб у 4 ујутру пред мојом зградом, а прије тога га полиција пробудила јер се паркирао иза мог аута, крећем на пут, паркирао се јер сам стала на његов паркинг, његов јер је он очистио снијег, и ок, то не би био проблем да је дошао на врата и рекао, слушај, чистио сам снијег, мој паркинг, не, стварно бих разумјела :), не, он је одабрао мало грубљу опцију, затворио ми излаз, ко вели, неће она никуда тек је стигла, а ја одспавала 2-3 сата и одлазим. :)

Богами је било гадно кад смо се сусрели пред зградом, њега полиција пробудила телефоном а ја ходам око аута у како бих рекла, у енергичном расположењу, тата ме смирује, обукао неки бадем мантил и пожурио за мном.. да су нам аута било бикови кад смо се нашли ја у свом, он у свом, боме би се поболи. :)

Укратко, пале су тешке ријечи, питала сам га јел у Словенији затвара људима излаз, шта да сам морала у болницу? и итд.

literatesa
његов јер је он очистио снијег

Бахата Србенда и глупи Словенац.

Уместо да је очистио још једно паркинг место, истоварио снег испред твог аута и мирно спавао . Па ти зором бирај: полицију, путаре или лопату у шаке.

Мазнула си му урадак, направила полицијско буђење, дркање и дерњаву; обожаваће те доживотно

(Не објашњавај додатно, плиз, довољно је)

Ma još bih ja o tome neku reč, al odoh da vidim unuke, pošto ovde pada kišurina i mogu da zaboravim na šut

Ma da,ebo ovu dokonu zaebanciju.

Ima mnogo lepših stvari u životu.

A život nema reprizu.

Znam ja da se ovde ljudi uglavnom obraćaju sami sebi a ja ubijam dokonu sprdajući se sa tim samoljubljem.

Koga bre Milanče boli kurac više za bilo koga. Mojne se lažemo a i ako se lažemo da se lažemo sa stilom. Onako po Engleski.

Nemamo mi pojma ni o čemu više ili manje.

A znanje o neznanju je prvi korak ka saznanju Đuro.
Važno je pokušati.

ISUK:

Evo nešto za tebe kao znak da si mi simpatičan lik-makar ja osto neobučen



God save the Acton!

shmoo

Не питај, има ту интереса па самим тим и утицаја много њих.

To ti pričam, nego ne pratim pa ne znam imena, a Ramadani mi ostao u sećanju kao asocijacija na pesmu Zabranjenog Pušenja (vidoviti Nele Karajlić ).

I to se vidi i na terenu, i na klupi.

U bilo kom sportu.

Ja to vidim u košarci, pošto više pratim.

milisav68

shmoo

Не питај, има ту интереса па самим тим и утицаја много њих.

To ti pričam, nego ne pratim pa ne znam imena, a Ramadani mi ostao u sećanju kao asocijacija na pesmu Zabranjenog Pušenja (vidoviti Nele Karajlić ).

I to se vidi i na terenu, i na klupi.

U bilo kom sportu.

Ja to vidim u košarci, pošto više pratim.

Да, претпостављам (не пратим) да није ни за кошарку много боље, само се врте мање паре. У осталим спортовима још мање паре су у игри.

А добро се сећаш, стварно је било тако у време тоталне контроле Захавија и Рамаданија у српском фудбалу...

Pini – gospodar srpskog fudbala rođen na Ostrvu


04/10/2013


Kada je mlađano momče po imenu Hari Agombar sredinom aprila 2012. godine zakoračilo na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, prosečni „grobar“ počeo je da čupa kosu s glave i da se pita da li je tadašnji trener šampiona Srbije Avram Grant (poznatiji kao Grande u izvedbi čuvenog navijača crno-belih Miše Tumbasa) potpuno smetnuo s uma i rešio da vrati uspavanu lepoticu Crvenu zvezdu u borbu za titulu.

Piše: Emir Selmani


Navijači sa druge strane Topčiderskog brda odmah su počeli da se rugaju rivalu i njegovom pojačanju iz osme lige Engleske, ne znajući da je krak identičnog biznisa zahvatio i njihov klub. Nije, međutim, Grantova ideja bila da tadašnji fudbaler Vest Hema na pozajmici u Grejs Atletiku bude pojačanje Partizana.

Njegov dolazak u Beograd značio je samo jednu stvar – da suvereni gazda srpskog fudbala više ne želi da se krije i da je rešio da svima stavi do znanja koliko je uticajan. I to u ubedljivo najorganizovanijem klubu u zemlji.

Po Grantovim prethodnim „zamislima“ moglo je da se nasluti o čemu se radi. Navijači Partizana se sigurno sećaju priča da će njihov klub pojačati ni manje ni više nego Karlton Kol, pa Fredi Pikijon, dok je Tal Ben-Haim delovao kao najrealnija opcija i realna nada vlasnika srpskog fudbala da dokaže moć. Nije se desilo iz nepozantih razloga, a domaćoj javnosti je, po običaju, sve moralo da se crta. A ima li boljeg načina od dovođenja fudbalera iz osmog ranga engleskog fudbala? Preko Agombara Pini Zahavi je poručio da je tu.

Ramadani mu potrčko

Pre nego što započnemo priču o harizmatičnom Izraelcu, valja napomenuti da njegovim dolaskom kontroverzni menadžer Fali Ramadani nije izgubio pozicije u klubu. On ih zapravo nikada nije ni imao.

– Fali Ramadani i njegova agencija „LIAN sports“ imaju dosta klijenata, odnosno fudbalera sa prostora Srbije i bivšig zemalja SFRJ. Međutim, Ramadani je samo običan potrčko Pinija Zahavija, koji je jedan od najozbiljnijih agenata u svetu fudbala – tvrdi naš izvor koji je u jednom od premijerligaških klubova imao prilike da sarađuje i sa gazdom i sa potrčkom.

Zahavi je u poslednjoj deceniji najviše posla obavio u trouglu Vest Hem – Portsmut – Čelsi. Treba li uopšte pominjati da je Avram Grant bio zaposlen u svim tim klubovima, u nekima i na više radnih mesta.

fali ramadani

Fali Ramadani: Šta mu fali
Ipak, njegova karijera u Engleskoj počinje davne 1979. godine. Tada je obavio svoj prvi transfer prodavši Avija Koena iz Makabi Haife Liverpulu za 200.000 funti.

Zanimljivo je da je prve kontakte u svetu fudbala Zahavi stekao zahvaljujući tome što je radio kao novinar i izveštavao sa Svetskog prvenstva u Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine. Tada je stekao prijateljstva sa legendama kluba sa „Enfilda“ Grejemom Sunesom i Kenijem Dalglišom. Oni su ga i povezali s ljudima sa Ostrva, gde je ubrzo postao veoma popularan i uspešan.

Pusto ostrvo
U analizi njegovog rada nećemo se baviti kontroverzama i kriminalnim radnjama koje nikada nisu dokazane ili su zataškane, već ćemo samo ukazati na neke poslove koje je obavio na volšeban način, narodski rečeno, prodajući Englezima muda za bubrege.

– U Engleskoj bi se uvek nešto pojavilo, nešto bi iskočilo. Postojala je gomila menadžera (trenera) koja nije znala ništa o fudbalerima iz Evrope. Niste mogli da nađete ni rezultate evropskih liga u novinama. Bila je to pusto ostrvo. Nikog nije zanimalo šta se dešava u Evropi i svetu. Uspeo sam da pomognem da se pogledi na to promene – rekao je jedan od pionira dovođenja stranih fudbalera u Englesku.

Odradivši transfer Ejala Berkovica iz Sautemptona u Vest Hem raširio je pipke i u londonskom klubu, a preko noći postao je menadžer ni manje ni više nego Rija Ferdinanda.

Istog prodaje najpre u Lids za 18 miliona funti, a dve godine kasnije u Mančester junajted za 30 miliona. Ugradio se 1,13 miliona funti u transfer sa „crvenim đavolima“. Postaje prijatelj i sa ser Aleksom Fergusonom, pa posreduje i u transferima Japa Stama (16,5 miliona funti) i Huana Sebastijana Verona (28,1 milion) iz Lacija na „Old Traford“. S druge strane priče, u transferu Argentinca je još jedan njegov prijatelj Sven Goran Erikson, koji ubrzo postaje selektor Engleske. Šuškalo se dosta o tome da je Zahavi kasnije imao ogromnog uticaja na Šveđanina prilikom sastavljanja tima Gordog Albiona, ali kao i ostale ozbiljne stvari u zemlji njenog kraljevskog visočanstva, i to je zataškano.

zahavi ferguson
Pini Zahavi i Aleks Ferguson
Romanov dolazak na „Stamford bridž“
Najveći posao u Engleskoj Pini Zahavi je obavio dovođenjem Romana Abramoviča u Čelsi. Ruskog milijardera upoznao je 1998. godine u Moskvi, a najzaslužniji je za to što Rus sada nije gazda Mančester junajteda ili Totenhema.

Poput filmskog junaka Foresta Gampa, koji je bio svedok brojnih momenata iz američke istorije, tako je i Izraelac bio umešan u gotovo svaki transfer „plavaca“ i priču koja je iza njega išla.

Uspeo je da nagovori Ešlija Kola da napusti Arsenal i pređe u redove najvećeg rivala, ali mu nije pošlo za rukom da na „Stamford bridž“ dovede i Rija Ferdinanda.

roman abramovic
Roman Abramovič: Najveće Pinijevo i Čelsijevo pojačanje
U prvom Abramovičem prelaznom roku zaradio je pet miliona funti! Ukupna vrednost svih transfera iznosila je 111 miliona.

Ipak, svu moć dokazuje transferom Jakubua Ajegbenija iz Portsmuta u Midlzbro. Njegovo vršljanje ostrvskim fudbalom nastavljeno je sa Pompejima, a bio je važan šraf u dovođenju kluba s juga Engleske na ivicu egzistencije.

Nigerijca uvaljuje klubu sa „Riversajda“ za osam i po miliona funti, a sebi u džep stavlja 3,64 miliona, što je apsolutni rekord u procentu od prodaje jednog igrača u tom trenutku.

Iskorenjena „treća strana“
Tada već postaje jasno da je Zahavi u svakoj čorbi mirođija, ali su Englezi ipak uspeli da mu stanu na put. Pre toga je mađioničarskim trikovima samo njemu znanim uspeo da iz Korintijansa u Vest Hem dovede Havijera Maskerana i Karlosa Teveza u jednom od najkontroverznijih transfera u istoriji fudbala.

tevez maskerano
Karlos Tevez i Havijer Maskerano: Otkud mi u Vest Hemu?
Dolazak argentinskog dvojca pod neverovatno čudnim i nemogućim okolnostima naterao je Engleze da mućnu glavom i zabrane prisustvo takozvane treće strane u realizaciji transfera igrača. To u bukvalnom prevodu znači da pri prelasku fudbalera iz jednog u drugi klub vlasnici njegovih prava (čitaj oni koji će zaraditi novac ili ga potrošiti) mogu da budu isključivo klubovi.

Srbijom i dalje vlada
Pogled na srpsku realnost kaže da je Fudbalski savez Srbije, uprkos izjavama predsednika u ostavci Tomislava Karadžića, nemoćan da spreči Zahavija, koji je glavni faktor na osiromašenoj domaćoj fudbalskoj pijaci.

O tome najbolje govori sudbina omladinaca koji su osvojili Evropsko prvenstvo u Litvaniji.

– Ova generacija je već u rukama menadžera. Mi tu malo šta možemo da uradimo. Siguran sam da većina njih ima menadžere. Gomila agenata je u Litvaniji, a mi ne možemo da zaustavimo zakone Evropske unije koji nalažu slobodan protok ljudi, robe i kapitala. FSS ne može da spreči da ova generacija sarađuje sa menadžerima, ali možemo da preispitamo koje sve menadžerske agencije sarađuju sa klubovima i pod kojim uslovima. Na taj način pomoći ćemo nekim budućim generacijama. FIFA i UEFA su već pokrenule inicijativu da vlasnici ugovora fudbalera mogu da budu isključivo klubovi i mi ćemo te preporuke usvojiti na narednoj sednici Izvršnog odbora – rekao je nedavno Karadžić za dnevni list Informer, ali njegova priča za sada nije ispunjena.

Na koji način stvari u Srbiji funkcionišu, najbolje odslikava slučaj kapitena omladinskog šampiona Evrope Marka Pavlovskog. Fudbaler OFK Beograda prodat je godinu i po dana ranije, februara 2012 godine, pre fenomenalnog uspeha u Litvaniji, fondu Pinija Zahavija za sumu od 1,4 miliona evra.

– Pavlovski je prodat Zahavijevom fondu još u februaru 2012. godine, za 1,4 miliona evra i igraće u Portu na pozajmici. OFK Beograd neće dobiti procente od njegove prodaje. Ukoliko Marko ne uspe da se izbori za minutažu, igraće za Portov B tim. Otišao je da nekome ne bi zauzimao mesto u timu OFK Beograda – rekao je predsednik OFK Beograda Zvezdan Terzić.

pavlovski
Marko Pavlovski: Prodat još 2012.
Zahavijev fond je najveći posao napravio kupovinom Lazara Markovića od Partizana za sedam miliona evra. Izraelac je sada vlasnik jednog od najtalentovanijih fudbalera Evrope i na njemu će moći da zaradi višestruko više novca kada popularni Markec preraste Benfiku i pojača neki od najboljih timova sveta. Niko se neće začuditi ako to bude Čelsi.

Prvi čovek “romantičara” pak zastupa tezu da je prisustvo “treće strane” neophodno srpskom fudbalu jer je to jedini način da klubovi, čiji realni vlasnici još nisu pravno definisani, prežive.

– Od 54 zemlje UEFA samo su Englezi uveli to pravilo da treće lice ne može da ima udela u vlasništvu fudbalera. Zašto bi neko zabranio, na primer, Partizanu da proda Lazara Markovića nekom fondu i zaradi sedam miliona evra ako mu je u tom trenutku potreban novac?

Klubovi nemaju ništa u svom vlasništvu osim igrača. Mi moramo da omogućimo zakonske uslove da se fudbaleri uvedu u knjige. Kad bih ja sad kao predsednik OFK Beograda tražio kredit u nekoj banci, pitali bi me šta imam da založim i čime da garantujem, a to su jedino fudbaleri. Zašto neka banka, kompanija, firma, fond ne bi mogao da otkupi igrača? Pa kada je Ronaldo prelazio iz Intera u Barselonu formiran je fond koji su činili “Pireli” i “Najki”, koji su finansirali njegov dolazak u klub. Ako bi neko u sličnim poslovima u Srbiji video nešto sumnjivo u vezi s tim, tu su nadležni organi da to ispitaju – smatra Terzić.

ЛИНК

И сада ти буде јасно како је то ФК Партизна за ових последњих 10 година доспео у та говна у којима се данас налази... Није то само у питању "Вучић Звездаш" како то каже Вчучко... Гробари често то наводе као оправдање, али није само у питању то да Партизан више није мезимче режима као што је то био у периоду 2000-2012 (види под Толе Караџић) и да је то сада Звезда. Много других фактора је ту још било значајно у пропадању ФК Партизан. Него Чучку је тешко да прихвати чињеницу да је у пропадању ФК Партизан пета колона одиграла највећу улогу. Сами себе су сјебали зарад својих приватних интереса. (Види као пример случај Андрије Живковића док је још био у Партизану и то са титулом званично најбољег играча светског првенства за младе до 20 година на Новом Зеланду 2015.)


Данас је ипак мало другачије.

И још нека имена осим Рамаданија и Захавија су данас у игри у Србији.

Мада, правила се нису много променила.

Рецимо, када год чујеш да су некога од браће Бамбалић или њихове кумове упуцали у ноге у Кошутњаку, а појави се таква вест у медијима с времена на време, то значи да су ушли на нечију туђу територију по питању менаџерисања фудбалера.

(Бамбалићи су ситна риба у том бизИнису, оперативци на терену.)

Како је овај садашњи газда у Чукаричком (од 2012.) успео да убеди Бамбалиће да држе руке подаље од Чукаричког, то не знам. Они су некада били саставни део клуба у време Малог Муштикле, Саше Михајловића сина Жике Муштикле, док је Чукарички био Чукарички Станком. Али сада их нема у клубу.

Да ли је то била нека понуда коју нису могли да одбију или тако нешто, не знам.

Углавном, треба да видиш изразе лица и како ме погледају присутни у ложи Чукаричког (Терзић, Вазура, Вучела и остали пилићари и башибозук српског фудбала), када мени за време утакмице засвира мобилни:







Вероватно се питају, ко је сад па овај, јбт!

Riddle, wrapped in a mystery, inside an enigma.

А мени, брате, милина да их тако штрецам.

Тек да не гледају утакмицу на миру и са спокојем.

shmoo

Pini – gospodar srpskog fudbala rođen na Ostrvu

Znači nismo najgori od sve dece, Englezi više najebali.

И сада ти буде јасно како је то ФК Партизна за ових последњих 10 година доспео у та говна у којима се данас налази... Није то само у питању "Вучић Звездаш" како то каже Вчучко...

Da, sad je jasnije, nego se vremenski poklopilo, pa izgleda tako.

Како је овај садашњи газда у Чукаричком (од 2012.) успео да убеди Бамбалиће да држе руке подаље од Чукаричког, то не знам.

Verovatno ima veća leđa, ili što bi Džoni rekao - strukture ga dobro furaju.

Углавном, треба да видиш изразе лица и како ме погледају присутни у ложи Чукаричког

Bezobrazniče, štrecaš pošten svet.

E, tu nevidljivu polugu moći je najbolje objasnio Dušan Kovačević u filmu Profesionalac, kada onaj lik iz službe što je organizovao štrajk (ne mogu sad da se setim ime glumca), stane mirno ispred penzionisanog bezbednjaka (Bora Todorović).

Verujem da isto važi i za bivše JNA bezbednjake, što se videlo kad je Mišković morao da odjebe od stadiona Partizana.Mada, možda se sad njihov uticaj smanjio, pa će od stadiona da nikne nešto.

shmoo

док је Чукарички био Чукарички Станком.

То су била времена. Кад завеје снег на Брду у децембру, а истопи се кад и на Копаонику. Они у центру сви већ у кратким рукавима, а ми пичимо слалом низ Београдског батаљона, боли нас уво за Април у Београду. Само мораш да пазиш да не развијеш превелику брзину да не подлетиш под дванаестицу. А ово сад, ни да се забели.

crossover

shmoo

док је Чукарички био Чукарички Станком.

То су била времена. Кад завеје снег на Брду у децембру, а истопи се кад и на Копаонику. Они у центру сви већ у кратким рукавима, а ми пичимо слалом низ Београдског батаљона, боли нас уво за Април у Београду. Само мораш да пазиш да не развијеш превелику брзину да не подлетиш под дванаестицу. А ово сад, ни да се забели.

Било некада, сад се само приповеда.

Ова зима нам је у Београду прошла као да смо неки медитерански град.

Што ми, реално гледано, и јесмо иако смо толимо далеко од морске обале.

Онако, по начину живота јесмо.

Сад се и по клими уклапамо.

Na jednoj stranici "Mediteranskog brevijara", Predrag Matvejević priča o tome kako je u Aleksandriji sreo katalonskog urara koji je uporno nastojao, rvući se s krajnjim nedostatkom podataka, sastaviti katalog čuvene biblioteke, najveće u cijelom antičkom svijetu, koju je uništio kalif Omar. Filologija mora - za koju pisac ove knjige nudi izvanredan obrazac, bogat inteligencijom i poezijom - podsjeća spojem strogosti i smionosti, znanstvene preciznosti i epifanije beskraja, na metodički i fantazijski pothvat toga katalonskog urara.

Токинг Хедс су свирали '82.

u pioniru bre!

dobro jeste to pod sc tas, al ipak

pnbb

Токинг Хедс су свирали '82.

u pioniru bre!

dobro jeste to pod sc tas, al ipak

Немој, бре, да ми квариш наратив!

Шта знају деца шта је Таш а шта је Пионир и где се они налазе у Београду.

(Беше падала киша тог дана ако сам добро запамтио па је зато концерт пребачен са Таша у Пионир?)

solo

Ima rešenja.

Pomirenje i kompromis čaršije i sela.



Već imamo iskustva sa pomirenjem Četnika i Partizana. Eto,nije to neki problem.

Al' u kurcu!

Sumnjaš?

May 30, 2011g

Samo da izvestim da je salata koju smo kupili od dece u manastiru Fenek - fantastična.
Sinoć smo stukli, nas dvoje, uz neke dijetalne (pileće) batake, skoro celu glavicu.

Samo da izvestim da je salata koju smo kupili od dece u manastiru Fenek - fantastična.

Jel prskana?

solo

Samo da izvestim da je salata koju smo kupili od dece u manastiru Fenek - fantastična.

Jel prskana?

Ma jok!
Kao što ni svo voće i povrće na našim piajacma nije prskano, čisti organik. (Ali ima budala koliko god hoćeš koji u to veruju,)
Mislim, nije prskano previše, samo dvadesetak puta.

sad ce opet da me napadnu da sam opterecena. rekose u emisiji o starinama da ovaj vrh opanka predstavlja penis. mozda je bilo na blogu.

zoja444

sad ce opet da me napadnu da sam opterecena. rekose u emisiji o starinama da ovaj vrh opanka predstavlja penis. mozda je bilo na blogu.

Taj vrh opanaka služi kao držač da se pridržiš kada kakiš bez da sediš na klozetskoj šolji.

rekose u emisiji o starinama da ovaj vrh opanka predstavlja penis. mozda je bilo na blogu.

Nemaju svi opanci istu dužinu vrha.

Kad se naručuju opanci vrh se pravi po nosiocu opanaka.

Na vašaru snaše gledaju u vrhove i tako biraju s kim će u kolo.

Mislim da to važi za Prigrevicu i okolinu. U Čarapaniji nisu čuli za ovo.

U Beogradu se ne nose opanki.

Engleze neću ni da pominjem.

Nemaju svi opanci istu dužinu vrha.

Kad se naručuju opanci vrh se pravi po nosiocu opanaka.

Измишљаш или шта?

solo

rekose u emisiji o starinama da ovaj vrh opanka predstavlja penis. mozda je bilo na blogu.

Nemaju svi opanci istu dužinu vrha.

Kad se naručuju opanci vrh se pravi po nosiocu opanaka.

Na vašaru snaše gledaju u vrhove i tako biraju s kim će u kolo.

Mislim da to važi za Prigrevicu i okolinu. U Čarapaniji nisu čuli za ovo.

U Beogradu se ne nose opanki.

Engleze neću ni da pominjem.

Ma kakva bre Prigrevica, mi nismo imali love za takve opanke (potrošili na vile na Dedinju) nego bi žene oplele opanke, pa dodale đon od stare unutrašnje gume od kola ili prednjih točkova od traktora. Iako smo imali i one crni pojas drugi dan opanke, konfekcijske od gume.

A Englezi - kad sam im rekao da ja u operu idem samo u apostolkama ili japankama, mi iz Prigrevicu izmislili dress code, samo su mi rekli, na književnom oksfordskom: Pfff, malo morgen ste vi to izmislili, mi to radimo od kad znamo za sebe

milane, mozda vi znate vise. javila se kratka vest da se jezgro neke crne rupe okrenulo prema zemlji, pretpostavljaju da se to desilo zbog udara neke galaksije, i da naucnici ne znaju kakav ce to efekat imati po planetu zemlju.

zoja444

milane, mozda vi znate vise. javila se kratka vest da se jezgro neke crne rupe okrenulo prema zemlji, pretpostavljaju da se to desilo zbog udara neke galaksije, i da naucnici ne znaju kakav ce to efekat imati po planetu zemlju.

Crna rupa, kao takva, nema jezgro. Ima jednu sferu oko sebe zvnu event-horizon, iza koje, ka "centru", imamo "loptu" o kojoj nemamo nikakv informacije pošto je gravitacija unutra takva da ni brzina svetlosti nije dovoljna da se iz nje pobegne.

Ne znam na koju vest misliš, verovatno se radi o pojavi gde se crna rupa zadesila u blizini nekog objekta, zvezde, možda magline, pa počela da usisava tu masu, i mi vidimo "šare" koje su definisane oblikom i kretanjem te mase.

Te rupe su predaleko od nas da bi nas zabrinjavale, gravitacija je ipak jako slaba sila i crna rupa koja nam nije došla baš u komšiluk nije toliko opasna za nas i koju stotinu generacija potomaka, ili hiljadu, itd.

Ali, da ne ugasne uzbuđenje prebrzo, ono što može i nas, za života, da pošalje Bogu na ispovest u cvetu mladosti, starosti, je, npr, pojava supernove, eksplozija neutronske zvezde, ili da joj se nađemo u radiocionom fokusu i slične goodies.

Supernova već na, recimo, 50 svetlosnih godina, bi mogla da nam pomrsi račune.

50 svetlosnoh godina je sića, samo se okrenemo i počnemo da trčimo u drugom smeru.

A ovi drugi goodies, kilonova goddies, su nam crni pojas 10. dan, oni mogu da nas pobiju ko Covid kroz 10 masaka i 30es vakcina, sa udaljenosti (ne zna se tačno) ali recimo mnogo stotina svetlosnih godina, možda 1000, 1500, ...

Nasty - napisao je naš bivši kolega bloger Milan Ćirković kjnigu na tu temu, zajedno sa jednom oksfordskim profesorom filozofije(UK), Nick Bostrom.

Ovaj profa je velikom broju ljudi poznat pošto je uveo "simulation argument" u filozofiju/diskusiju koji, grubo, ovako ide, i tiče se mašina koje su dovoljno moćne da mogu da simuliraju jednu osobu - što nam se polako i dešava sa ovim ChatGPT-jevima i sličnim, iako su oni više language models, pametni jako, inteligentni, mogu da polažu Tjuringove testove, ali su još uvek daleko od AGI - Artificial General Inteligence, recimo deceniju dve je mišljenje najboljih, a mi amateri smo slobodni onda da mislim da će se i to desiti mnogo ranije, recimo 3-5 godina. To je dobra tema za blog, AGI kao takav.

Ja ću malo da pretumbam simulation argument pošto ima načina da se ristupačnije prezentuje od originala, pogotovo sd kad smo ChatGPTovani:

1. Još malo uznapreduju mobilni i zamisli da možeš da imaš ChatGPP inteligentni, pričljivi entitet na mobilnom, pajtosa.

2. Zamisli onda da mobilni još malo napreduju pa na jednom mobilnom možemo da imam 8 milijardi takvih simulacija istovremeno, svaka osoba na svetu ga imamo, iako možemo da izbacimo decu, matore, ...

3. Ako su te simulacije verne tako da ne prepoznajemo tako neku simulaciju čoveka od realnog čoveka, i sad imamo milijarde simulacija sa milijardama simuliranih ljudi u svakoj ....

4. ... po prostoj verovatnoći bi trebali da se zapitamo a zašto i mi nismo, skoro sigurno, simulacija - šta nas to razlikuje ako ne primećujemo razliku - razlikuje nas samo vera, nada, šta god bi bio razlog, da nismo simulacija.

Pa Bostromov simulacioni argument kaže, kako vidimo da tehnologija neumoljivo maršira, da je jedno od sledeća 3 tačno:

1. Pobićemo se između sebe pre nego što dostignemo takav tehnološki nivo

2. Odlučićemo da ne radimo dalje na tom tehnološkom napretku

3. Mi smo već simulacija


Ovde ja baš volim da povučem sledeću paralelu, i ponavljam se:

1. Ako smo mi sad simulacija

2. Pa kao takvi pravimo svoje simulacije koje nas prestižu po pameti

3. Sasvim je moguće da je naš tvorac sada manje pametan od nas, prestigli smo ga u nekom trenutku u prošlosti - recimo neki debil ala Bajdenovog sina nas simulira, zato se tako besomučno i jurimo golišavi

4. A ako nas je izsimulirao neko pametniji možda ga nismo još prestli po pameti, al hoćemo, recimo uskoro, samo da sve rasčistimo oko partizana, četnika, Šumadije, ostalih regiJona, autohtonih Beograđana i tih stvarno superiornih Ličana i Baninaca iz Prigrevice

Mislim, zezam se, ko bi bio ozbiljan na blogu ako ga baš nije muka priterala

milane, mozda vi znate vise. javila se kratka vest da se jezgro neke crne rupe okrenulo prema zemlji, pretpostavljaju da se to desilo zbog udara neke galaksije, i da naucnici ne znaju kakav ce to efekat imati po planetu zemlju.

Зоја, јел истина да си у школи рекла погрешно име, молим те испричај нам још једном. :))

zoja444

milane, mozda vi znate vise. javila se kratka vest da se jezgro neke crne rupe okrenulo prema zemlji, pretpostavljaju da se to desilo zbog udara neke galaksije, i da naucnici ne znaju kakav ce to efekat imati po planetu zemlju.

zoja, moj savjet ti je da sajt s kojeg si pokupila tu informaciju izbjegavaš u širokom luku

Milan Novković

1. Pobićemo se između sebe pre nego što dostignemo takav tehnološki nivo

2. Odlučićemo da ne radimo dalje na tom tehnološkom napretku

3. Mi smo već simulacija

Glasam za 2.

Čak bih bio mnogo radikalniji pa bih predložio da se sve vrati u predindustrijsko doba. Al' ne baš kao Amiši... Ostavio bih traktore i još neke korisne mašine...
I ovaj blog može da prođe, na ovom tehnološkom nivou (mislim da bi to čak
i Amiši aminovali:)

Tehnologija nam ne donosi ništa dobro.
Vidi Francuze npr. Otkad su još izumeli muljaču... i sad moraju da rade duže nego kad su grožđe gazili nožno...
Da izmisle neku mašinu koja će grožđe, čim ga ubaciš pretvarati u vino, verovatno bi morali da rade do smrti...

Al' ne baš kao Amiši...

Da,bolje kao Amiškinje

hvala milane i docs. to su sajtovi dnevnih novina. nista specijalno.

hehe tesa, ceo zivot me maltretiraju zbog imena. i ja u petom osnovne dam drugo ime i tako me upisu u dnevnik. na prvom roditeljskom razredna pita ko su roditelji te i te, mama ustane i kaze joj da se ja tako ne zovem, a razredna joj odgovori: valjda dete najbolje zna kako se zove.

i uciteljica mi je pred celim razredom odrzala predavanje kako imam dugacak jezik i da necu dobro proci u zivotu. posle joj je mama nosila bombonjeru. ja nisam htela.

kako imam dugacak jezik i da necu dobro proci u zivotu.

Pa kako si prošla?

U životu.

solo, ne znam sta da ti kazem. jos nije gotov. ispostavilo se da je dobro sto mi neke glavne zelje nisu ostvarene jer bi me odvele u propast.

solo, ne znam sta da ti kazem. jos nije gotov.

To vidim nego kako si prošla na poluvremenu?

kakvih sudbina ima, ja sam svojom do sada zadovoljna.

kakvih sudbina ima, ja sam svojom do sada zadovoljna.

Зоја, хвала лијепо. :)

tesa, hvala tebi.

Tess, Zoja hvala vam obojci.

solo, pored svega si i nepismen.

pored svega

:))

Много смијешно. :)

tesa, on ceka na zicer. sad kad se razgoropadi... malo cemo pricekati.

tesa, on ceka na zicer. sad kad se razgoropadi... malo cemo pricekati.

Za vas obojcu.



Ja sam bre jedna sentiš dušica grubijanke feminističke.

Puštam brkove i nek ide život........