-најволијем сетити се нечега што је било прије 50 и више година па онда то прибележити нека нетко некада чита ( г.Б.Ћосић)
зависник сам фото записа а навуко ме наст. физике Башић у основној шк 1957 г . прегршт сам их сам шкљоцнуо- те правио (црно -беле) у шк.фото лабу ,биле су излагане на паноима у ходницима школе ,скупљао их у кутије од ципела и онда.... временом...завршавале су на тавану куће нам у сандуку са јасно обележеним подацима о садржају истих. но разлог овој причици је једна фотка али не из мог времена него генерације ми испред, садржај је то другачије сандучине, али урамљених породичних фотки ( пренета код нас у кућу кад се тамо крајем осме деценије века прошлог рушила дедина кућа са књиговезницом а никог од наследника их нису занимале ,па ја покупих и уз постојеће сандуке на тавану нам прикључих) обзиром да су ми преци (рођењем н-сађани), припадајући грађанском сталежу, придавали пажњу тој (тада) новини обележавања трајања и кад их не буде више, те тако скоро,
тражећи очеве фотке са студија у Бечу (јер и Унук планира да крене стопама прадединих наука) набасах у тој предачкој сандучини на једну другачијег рама од осталих са 11 ликова приказаних на слављу у поводу обележавања дана стрмоскока, форме ласта, са највише тачке моста краљевића Томислава у нсаду ,саграђеног 1928 г. ( срушен априла 1941 г) у таласе тада још плавкастог Дунава (1934, 9 октобра ,пише у дну фотке) мог стрица апотекара, сокола, веома духовно одважног и мишићавог који ( у атлет мајици), чије име и ја носим ,на ф.приказу доминира у прочељу гостинског астала у њиховој трпезарији, препуног тањира, есцајга, посуда са храном ,чаша и бокала са вином и сифон содама.опозит чела астала заузео је брат му соколски Јашим звани Котрљан (у партерској гимнастици непревазиђен познат по прдежима гласним током вежби)), рачуновођа ср.карловачке винарије Цугановић, а и знан по неизбежном присуствовању оваквог типа дружења по новом саду под мотом свашта за јести ништа не платити . до њега, плени чупавошћу браде рођак Јолпаз, којем се јебло за све, а живећи од крчмења свог дела наследства деде управника шумарије у Ф.Гори грофа котека из Футога ,на фотки оковратно загрљеног од Сисате Ујне ( нека даља кумица из Сомбора) скоро удате,а овде без мужа, а шаком заглављеног међу прсним јој израслинама (а имала и баш), док иза њих, стојаћи са тамбуром, позира госн Харалампије учитељ гитар свирке деце добростојећих грађана (шире знан по песмици за децу ћелави без руку за косе се вуку).Ту ми је и отац мој, гинеколог у успону у приватној клиници др Kurunczi-ја, с' есцајгом у шакама где черечи диснатoрско месо на пладњу у фото апарат не гледајући, а до њега Ката, помоћница у дединој књиговезници ,да му се нађе ако устреба,стасита,по души баш добра, са којом су отац мој и оба му брата умели се ваљушкати ,причао ми је Стриц соко кад је већ закорачио у 9 десете ж.године.ту је и други ми стриц Брања, оцу им помоћник у књиговезници, јер није волео да учи, ал' је зато фудбалом опчињен био и већ као помоћни судија на утакмицама се експонирао, а до њега са ташнетином неразнетих писама под столицом комша им Керечки ( Јабучар га звали ваљда зарад урођеног руменила у образима) пићем баш грундиран, поштар градски, главе руком подупртом о астал.наравно уз свога најмлађег сина сокола, миљеника му ,је и мати Злата, градска примаља, док у дубини просторије на вратима баш улази и отац им мој деда Стеван књиговезац, обријане главе са ала цар ф.јосип брцима уврнутим које је ноћу брковезом редовно (овлажене пивом) фазонирао.ко је пак кликнуо на ф. апарат да ово овековечи ...остало је као недорек и ..... толико отом .
био би ово 1 обичан присет на бивше, али специфичност му је давао избледео податак мастиљавом оловком на хартији позадине рама ....(осим што су под нумераама на фотки означени поименце нечланови фамилије, да нам овај ф.запис није једини моје фамилије на броју овако у невезушу)... уписан да је некако у време дунавског стрмоскока стричевог ми .... у Марсеју.... у поподневним сатима био .......убивен краљ Александар.
отуд (ваљда) и другачијост рама поменуте ф. у односу на осталу множину других.