Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Život

KRAJ KOLOVOZA (9/11)

/ 17.12.2022. u 20:22

Komentari: 11
Čitanost: 3828
/
Preporuke: 34
/

PROGLAŠENJE ZAVISNOSTI

Ona će uskoro da odnese i poslednje svoje stvari tako da će se stvoriti uslovi za nas. Ali daj mi još danas, ništa se neće desiti prvi dan. Ono što ćemo da pokušamo biće veće od prostog zbira nas dvoje. I dok govorim gubim pojam o sebi, gledam kako bledim. Samo me sada nije strah. Ne plašim se da nestajem, samo menjam stanje. Kao ono naše polje, nikada ga nismo videli u jesen, kad uvene, ili u zimu kada promeni boju ali oboje znamo šta mu se desilo. Isto kao što smo bezbrižni šta će se desiti sledećeg proleća. Neke budućnosti su sasvim izvesne. Kad sagori košmar ostane pepeo. Kad sagori san u pepelu može da se prepozna i zlatna prašina.

Gospođice cool, tako si zajebana, da li si znala da možeš biti povređena? Znam sada. Predugo si čekala. Trebalo je da te zadržim na terasi, da kisnemo duže, prevoz bi ti otišao posle deset minuta. Trebao si. Udaljila sam se jer sam se osetila previše ranjivom pored tebe. Kapiram. Čim sam izgubio privid kontrole, izgubio sam reči, izgubio sam način. Izgubila si me. Nisu postojale reči koje sam mogla da kažem da te vrate? Nisu. Prišao sam preblizu tvojim granicama? Jesi. Nisam htela da iko to vidi, krila sam i od sebe.

Raskrsnice, ponuđene opcije, sve što sam propustila duž kolovoza. Duge koje su ostajale iza mene i mostovi, čuveni mostovi, komotno su mogli biti i spaljeni. Sada kada se okrenem za sobom sve deluje razroko, osim nas. Ima me pomalo u tebi, sakupljam šta si izgubio. Oboje nas ima pomalo u mnogima, razgranati smo, više nismo tajna. Dobio si neke nove crte lica, razlika u godinama je stara. I dalje umeš da me nasmeješ. Sakriješ lice kosom, nenamerno. Nikad nismo dohvatili ono more. Jedva čekam da odemo na plažu. Samo pesak i vrhovi naših prstiju.

Našli smo se opet, nekoliko godina bili smo razdvojeni, bez velikih reči smo nastavili dalje. Muvamo se kroz svakodnevnicu, koju sada, smemo da kažemo da imamo. Šta smo radili? Jurili smo sopstvene repove. Pričali gluposti, kao, ne mogu da ti pripadam. Pokušavali da na dasci za surf preveslamo okean. Okean nije jezero ispod zamka. Kao, ne mogu da ti pripadam, ko je to prvi lupio? Nebitno. Proglašavamo zavisnost.

Govorila sam pre nego promislim. Sudio sam pre nego saznam. Postavila sam se na pijedestal. Mislio sam da sam moralno superiorniji. Talentovana sam da drugome nanesem bol. Uh, taj talenat delimo, kao ona tvoja dva pevača. Nekako smo nalik. Niko ne vlada ničijim svetom. Niko ne vlada ničijim svetom, to potpisujem.

nastaviće se...

Tagovi

kraj kolovoza, proglašenje zavisnosti, raskrsnice

postavite na |

Komentari (11)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан 01:20 18.12.2022

cum grano salis

ili,jureći sopstvene repove

волео сам настављати прекидане везе
све познато .....(а ми као ТО не знамо),
здајући се обострано у дволичној игри
да од себе старо ...к’о ново ....продамо