Život

Vojvodina i ja (i ti)

/ 22.05.2008. u 15:05

Komentari: 316
Čitanost: 49183
/
Preporuke: 9240
/

A nije mi to od politike, od mene i nje je - oduvek.

Sva ostala mesta po Srbiji obišla sam poslom i tako Srbiju upoznala, pedalj po pedalj, čoveka po čoveka, kroz jug i jugoistok, od Krive Feje i Prohora na granici, preko malih mesta uz Drinu do Prokuplja, Prijepolja i Priboja, od čudesnih pejzaža Gradišta i Kladova (o Lepenskom i da ne pričam :)), pa sve do najređe naseljenih, pustih delova oko Bora i Majdanpeka. Kroz mesta zapadne i moravske Srbije koja se zovu prekrasnim imenima, kao Svileuva između Koceljeve i Valjeva, ili Tvrdojevac u blizini Uba ili Nepričava, Zlakuse kod Užica,....ili mesta Blace koje ne umem da menjam po padežima, svugde sam svratila, samo u Negotin grad, Bosilegrad i Dimitrovgrad nikad nisam otišla, bogsvetinekaznazašto.....bivala sam u blizini, ali me put nikad nije u same gradove naveo.Biće prilike, sigurna sam.

Srbija je pejzažno potpuno različita na razdaljinama od po pedesetak kilometara, Srbija je sva jedna geografska protivrečnost i kad joj u sebe upiješ sav taj prostor, lakše i jednostavnije razumeš kako su ljudi koji tom prostoru pripadaju, koji su svojim naseljima ostavili otisak sopstvenog postojanja u prostoru - isti takvi. Razumno i duboko - protivrečni. Funkcionalno paradoksalni, rekla bih ja kraće, a morala bih objašnjavati dugo i široko naročito ušima u koje teško možeš zabosti priče o dobrim ljudima. ili o ljudima uopšte. A ponekad su baš i samo zato, zbog tog funkcionalnog paradoksa kojim žive - jednostavno neodoljivi, rekla bih još nakon svih svojih usputnih poznanstava, razgovora, susreta i stvorenih prijateljstava.

Za skoro sva ta putovanja imala sam sjajne vodiče, o njima razgovarala sa sjajnim ljudima (neki od njih, meni bliski i dragi nisu više sa nama) sve u pokušaju da se odgovori na čuveno, staro pitanje "šta da se radi?". Za Vojvodinu sam mnogima ja bila vodič i po prirodi stvari i nakon što sam, davnih dana, razumela kako se malo ili nikako poznajemo mi što živimo na dve različite dunavske obale.

Odakle nam Vojvodina? Odakle ta prelepa, beskrajna ravnica sa samo dva uzvišenja koja od milja zovemo "planinom" (Fruškom) i "bregom" (Vršačkim), ti predeli isušenih močvara i ritova, kanala, okruglica, bara i jezera, Dunava, Tise i Tamiša, ti ogromni prostori na kojima su nekad, pre ljudi, bile nepregledne šume hrasta i lipe koje smo nemilosrdno iskrčili i na kojem su ljudi živeli od kada je uopšte ljudi na Zemlji?

Ljudska staništa po Vojvodini možemo pratiti od neolita do danas, skoro da i nema evropskog naroda koji ovde nije ostavio neki trag o sebi, od zaboravljenih plemena sve do i danas postojećih sa kolektivnim i istorijskim pamćenjem o svojim precima.Nedavno, početkom maja obeleženo je 160 godina Vojvodstva Srpskog u Sremskim Karlovcima, sećanjem na majsku skupštinu i političke prilike s polovine XIX veka u Vojvodini.

Vojvodina je mesto na koje kao da su svi od nekud došli, nekad, bilo kada, privučeni pejzažom, izgledom za bolji život, dovedeni nekom velikom nevoljom ili ponekad prosto željom da se u Vojvodinu dođe i u njoj ostane. I ima puno etnički različitih ljudi koji slave dane svog zajedničkog dolaska kao nacionalni praznik.

Vojvodina je stanje duha, način života, koje se stvori kad zajedno žive različite nacije, kad se govori sedam jezika, kad se zna da su se u XVIII veku krštenice i dokumenta izdavala na latinskom, nemačkom, mađarskom i srpskom, na primer.

Vojvodina su naselja, sela i gradovi sa po najmanje dve, a često i po sedam različitih crkava, ušorene ulice, "prednja" dvorišta i ajnfort kapije, kibic fensteri, muškatle i hortenzije oko bunara, salaši i brice iz Kovilja, banatski dert i sremske lole, bački šeretluk i "mešoviti" brakovi, tamburice i gajde, "čija si ti mala?" pitanja, trpeljivost i tvrdoglavost, zaboravljeno gajenje svilenih buba, dudovi kojih retko gde danas ima.

Vojvodina je i zapis iz crkvene knjige iz polovine XIX veka u koju su se upisivala rođena deca, gde pored jednog imena, u rubrici "otac" piše "naišla vojska", a dete rođeno, naše, valja ga odhraniti.

Vojvodina su i seobe do kojih je došlo nakon što je Arsenije III sa Leopoldom I potpisao "Ugovor o privilegijama" kojim je za učešće u vojskama, bitkama i odbranama tadašnjih granica ljudima data zemlja, deo građanskih prava i pravo nasleđivanja. Za autonomiju gradova i "elibertacije" su se sami izborili otkupom prava na autonomiju, Novi Sad 1748. plaćanjem 84 000 tadašnjih novaca za pravo na magistrat, na gradske prihode, na pijačne dane, na slobodan izbor sudija i odluka o razvoju zanata, a tako i Sombor, Subotica, i drugi gradovi...."Elibertacije" kao otkupi slobode i sopstvene, gradske autonomije smišljane su i pare skupljane tako što su u tome učestvovali i Nemci i Mađari i Cincari i Grci i Jevreji i Slovaci i Rusini i Srbi i Hrvati i svi drugi koji su u nekom od tih gradova zajedno živeli.Vojvodina su i ratovi, bune, Tican i Karađorđe koji je u frajkorima u Banatu služio i stekao vojna znanja, pa posle propasti Prvog Ustanka našao utočište (sa mnogima) u manastiru Fenek.

Vojvodina su i varadinski topovi za koje se svi prave da ne znaju kako su stigli do Valjeva 1804, i prve štamparije i prve ženske škole i Matica Srpska osnovana u Pešti pa seljena u Vojvodinu kad joj je za to došlo vreme i Srpsko Narodno Pozorište i spaljen i bombardovan Novi Sad 1848, i racije i strahote i prvog i drugog svetskog rata i prisajedinjenje 1918 i predivan odgovor Vojvođana kad ih pitaš "da li su za monarhiju", a oni odgovaraju pitanjem "a za koju?".

Vojvodina je i Banovina Dunavska i ubrzan razvoj posle II svetskog rata i autonomija oduvek i od pre i iz 1974 i regija sa najvećim dohotkom u celoj bivšoj SFRJ (većim nego Slovenija, tada). Vojvodina je i nerazumno i nasilno ukidanje autonomije i "jogurt" revolucija krajem osamdesetih i iznimak konstituisanja Skupštine Grada Novog Sada 11.12.1996., dok je većina ostalih gradova po Srbiji (i neki po Vojvodini) morala protestima da brani izborni rezultat i izbori pravo na rezultate izbora bez krađe, u Nova Sadu nije dolazilo u obzir da se dozvoli bilo kakva manipulacija. Vojvodina su i izbori za pokrajinsku skupštinu i stalno smo se različito birali, od 1990 do danas, birali smo se u jednom krugu ("nokaut" sistem, većinski), birali smo se po dvokružnim većinskim, ali sa 3 (tri) kandidata u drugom krugu, biramo se i ovih dana, polovinu poslanika u drugom krugu većinskog sistema, 25.05., polovinu smo već izabrali po proporcionalnom sistemu 11.05., a za pun sastav Vojvodina mora dvared da bira.

Vojvodina su i sukobi i rasprave prosvetitelja i crkve i Svetozar Miletić i Dositej Obradović i Mihajlo Pupin i Jaša Tomić i Dimitrije Davidović i Mileva Marić i znamenite žene novosadske i Ban Jelačić i Patrijarh Rajačić i Vojvoda Šupljikac i Isidora Sekulić i sestre Ninković i mnogi znani i neznani koji su živeli i radili u Vojvodini o kojoj je Mika Antić govorio sa dna svog garavog srca.

Vojvodina su i alasi i pecaroši koje ranim jutrom možeš sresti pored vode i koje uvek treba pažljivo slušati jer znaju mnogo priča koje pričaju kratkim, škrtim jezikom kao i svi ljudi koji su više sa vodom i prirodom nego sa drugim ljudima.

Vojvodina je i siromaštvo južnog Banata (među tri najveća regionalna u Srbiji) i peščare i ona predivna, duhovita "zajedljivost" koju jednu o drugima dele susedni gradovi. Tako sam u Valjevu imala prilike da čujem "on je jako divan čovek, samo šteta što je iz Šapca!" :)))). Takvih vrcavih, iskričavih opaski možete čuti svuda po Srbiji, Čačak o Užicu (i obrnuto), Zrenjanin o Kikindi, Ruma o Sremskoj Mitrovici, Paraćin o Ćupriji, Jagodina o Paraćinu, a o Nišu i Beloj Palanci i da se ne govori....spisak je beskrajan. Ponekad je neverovatno koliko su ljudi "biljke sa korenom" i koliko duboko umeju da budu vezani za svoj lokalni identitet. Isto tako jasno se može primetiti kako svi gradovi imaju svoj "lokalni jezik", svoj akcenat, svoje narečje, nezavisno od karakterističnih izraza koje upotrebljavaju po kojem tako lako prepoznaš odakle je ko. Najbolji su mi Subotičani, oni te pitaju "nećeš pogačice?" nudeći te da ih uzmeš, s neodoljivim osmehom.

Kada nas iz Vojvodine nazovu "prečanima" uvek upitam "znate li da je to smišljeno kao pomalo uvredljiv naziv?" i uvek mi sa čuđenjem odgovaraju "ama, ne, zašto pobogu?!". a onda moramo da "svratimo u politiku" u prilike iz spisa od XIV veka do danas, u arhivske spise sačuvane do danas kod nas, u Beču, Pešti ili nekadašnjoj Porti i današnjoj Moskvi, jer je zaboravljeno kako i zašto nas je tako prozvalo. Oni koji su se gadili promena, prosvetiteljstva i evropskog duha umeli su da nas sve nazivaju "nemačkarima", "mađaronima", a oni koji preziru ljude nazivali su nas i "evropskim slinavcima". Ako, odgovarali smo najčešće, ako, strah ih je pa viču na nas, strah ih je da rizikuju, strah ih je zato što znaju manje, strah ih je da se "odlepe" od sopstvenog slepila da svaki čovek uvek može više, brže, bolje, a kad ti se neko takav obraća - u ljudskoj si obavezi da mu/joj pomogneš ako znaš i umeš bolje. I zato smo oduvek slabo marili kako nas nazivaju....odmahneš rukom i teraš dalje...mora da se radi, mora puno da se radi ako stvarno hoćeš da negde nešto napraviš boljim nego što jeste. Da uvek radiš verujući da samo tako dolaze bolja vremena.

Vojvodina i ja smo imale sreće da nađemo jedna drugu, nepredvidljivom slučajnošću mesta u kojem se rodiš i spremnošću tog prostora da ti kroz knjige, spise, predele, pejzaže i ljude "ispriča" skoro sve o sebi. Vojvodina je i samo jedan od mnogih razloga zašto sam ja ponosna na Srbiju, bila i ostala. Zašto je onda baš ona nešto posebno? Svako od nas ima prostor u kojem je rođen, koji pamti neraskidivo vezan za sopstveno odrastanje ili za dane i godine dobrog, skladnog života u odraslom dobu, svako od nas ima neko mesto koje kao "madlen" kolačić nosi u sećanju, pa po čemu je onda Vojvodina tako različita od drugih mesta?

E, to ne znam.

To mogu da kažu samo oni koji ovde još nisu bili ili jesu jednom, pa volE da dođu opet, ili oni koji su čuli da vredi doći, da vredi videti ravnicu i sresti joj ljude, ili oni koji dođu i ovde nađu baš pravu/pravog Nju/Njega ili oni što mi, ne bez ponosa, kažu kad se upoznajemo "i moji su iz Vojvodine". Oni znaju, ja samo znam da su svi dobrodošli, uvek i zauvek.

post scriptum:

za šlingeraj fotografija sva zahvalnost ide majstorima iz design-radošević

postavite na |

Komentari (316)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

florian 15:18 22.05.2008

veliki i mali

Sve ravno, nebo tako veliko , pa postaneš svestan da ti dođeš tako mali

mariopan 15:31 22.05.2008

Re: veliki i mali

.....u kojoj sam i ja srela PRAVOG, i znala sam da je volim, a sad znam jos bolje...hvala ti za ovaj divan tekst

))

LemonPie 15:32 22.05.2008

Vojvodina

Srbija je sva jedna geografska protivrečnost

i ne samo geografska, ali to je za neku drugu priču

na ovome

Vojvodina je stanje duha, način života

sam uvek zavidela drugarima Vojvođanima
mada, čini mi se da nikada ne bih mogla da živim tamo, "ugušila" bi me ravnica

mariopan 15:39 22.05.2008

Re: Vojvodina

Lemon ...ne bi te ugusila...ja dosla pa ostala...a sada dolaze moji DA SE ODMORE...kazu da ovako opusteno i mirno ne zive neki drugi ljudi, svi nesto trce..a mi polako i sve uradimo bez nervoze, i nasalimo se tako polako da ni ne primete, to je zaista nacin zivota koji bi pozeleo svako, bar ja ga ne bih menjala......a ljudi dobri i vredni, na ranu da ih privijes. Taki su.I sareni, izmesani, bogate kulture, jedni drugima prvi da se nadju, naucili jedni od drugih sve sto je bolje od onoga sto su pre znali, zato je ona tako jedinstvena i lepa.

LemonPie 15:51 22.05.2008

Re: Vojvodina

ma, to je više do mene nego do ravnice što bi me ugušila
navikla sam na brdovit pogled, kad onako pukne pred očima uhvati me panika što ne vidim kraj

a i meni se učinilo ovo

a mi polako i sve uradimo bez nervoze

a, i čini mi se da sam ja trajno "navučena" na frkupaniku, pa mi taj slow motion na duže ne prija
ali volEm da svratim na tri Č - čardu, čorbu (riblju) i ček', polako

a taj jedan drugar, Sremac, kaže - ništa ti ne vredi ti si naša, Sremica - i geografski (adresa Novi BG) i po gabaritima

))

mariopan 16:05 22.05.2008

Re: Vojvodina

Ha ha ha pa ti si nasa

))

LemonPie 16:11 22.05.2008

Re: Vojvodina

pa ti si nasa ))

ni kriva ni dužna

margos 00:38 23.05.2008

Re: Vojvodina

mariopan
Ha ha ha pa ti si nasa ))

Evo, tipičan primer vojvođanskog duha!!!! Šta'š više? I kraće.
:)))))

Gordana, prelep opis i Srbije i Vojvodine. Uživancija čitati, sa sve šlingerajem.
Uzgred, i u Svileuvi je bilo dudova, gajile se bube, pa im bilo zabranjeno, da se ne kapitališu, kad je došao socijalizam i 'novo vreme koje je tražilo novoga čoveka'.

Atomski mrav 15:34 22.05.2008

Širok Dunav, ravan Srem...

Atomski mrav 15:35 22.05.2008

Nepričava... :)

gordanac 17:23 22.05.2008

Re: Nepričava... :)

...kad god vidim plavu tablu koja najavljuje "ulazak" u Nepričavu, setim se njih dvoje....čist fantastikuš od serije, tu seriju i "Neven" i "Lutkomendiju" i još neke bi trebalo jednostavno - stalno reprizirati

Dilan Dog 15:56 22.05.2008

Vojvodina...kako to lepo zvuci

Ovo je zaista lep, zanimljiv i dinamican, raznovrstan i bogat tekst.
Stvarno sam uzivao citajuci ga, a ponesto sam i naucio.
Odabracu delove iz teksta koji mi se najvise dopadaju, te cu ih citirati bez komentara.

gordanac
Vojvodina su naselja, sela i gradovi sa po najmanje dve, a često i po sedam različitih crkava, ušorene ulice, "prednja" dvorišta i ajnfort kapije, kibic fensteri, muškatle i hortenzije oko bunara, salaši i brice iz Kovilja, banatski dert i sremske lole, bački šeretluk i "mešoviti" brakovi, tamburice i gajde, "čija si ti mala?" pitanja, trpeljivost i tvrdoglavost, zaboravljeno gajenje svilenih buba, dudovi kojih retko gde danas ima.

gordanac
Vojvodina su i alasi i pecaroši koje ranim jutrom možeš sresti pored vode i koje uvek treba pažljivo slušati jer znaju mnogo priča koje pričaju kratkim, škrtim jezikom kao i svi ljudi koji su više sa vodom i prirodom nego sa drugim ljudima

gordanac
duhovita "zajedljivost" koju jednu o drugima dele susedni gradovi. Tako sam u Valjevu imala prilike da čujem "on je jako divan čovek, samo šteta što je iz Šapca!" :)))). Takvih vrcavih, iskričavih opaski možete čuti svuda po Srbiji, Čačak o Užicu (i obrnuto), Zrenjanin o Kikindi, Ruma o Sremskoj Mitrovici, Paraćin o Ćupriji, Jagodina o Paraćinu, a o Nišu i Beloj Palanci i da se ne govori....spisak je beskrajan

Dilan Dog 16:26 22.05.2008

Re: Vojvodina...kako to lepo zvuci

gordanac
Isto tako jasno se može primetiti kako svi gradovi imaju svoj "lokalni jezik", svoj akcenat, svoje narečje, nezavisno od karakterističnih izraza koje upotrebljavaju po kojem tako lako prepoznaš odakle je ko. Najbolji su mi Subotičani, oni te pitaju "nećeš pogačice?" nudeći te da ih uzmeš, s neodoljivim osmehom.

Zaboravih da dodam ovo u vezi sa akcentima.
To je bas zanimljivo. Iako se nekom "sa strane" moze ciniti da svi Vojvodjani pricaju isto (tako sto otezu),
onaj ko poznaje akcente pojedinih gradova i sela oko njih, moze lako da uoci da nacin otezanja nije isti.

))
Na primer, ja razlikujem odlicno, po akcentu, osobe iz sledecih mesta: Kikinde, Novog Sada, Subotice, Sombora.
A na primer, ne umem da prepoznam akcenat iz Zrenjanina, mozda zato sto sam iz ZR-a, a isto kao sto pojma nemam kakav je to akcenat kojim ja govorim.

))
Zanimljivo.

... Pre par godina, odlazim na fax (NS) da polazem ispit. Ispred ucionice gde je trebalo da se odrzi ispit, stoji
nekoliko osoba. I pitam ja jednog lika "Izvini, je l ovde ispit iz tog i tog predmeta". A on mi odgovori: "Izvini, a jesi li
ti iz Zrenjanina"

))

gordanac 16:58 22.05.2008

jezik...

Kad si u prilici da u jednom danu budeš u dva ili tri mesta, jednostavno ti uvo "samo" uhvati lokalne akcente :)
Meni je to beskrajno zanimljivo...umem da prepoznam i "zrenjaninski" :))))
Još je zanimljivije kad otkriješ kako ljudi sami sebe nazivaju (i to uvek moraš da ih pitaš, ne vrede pravila jezika! :), recimo čovek koji živi u Žablju je - Zabaljac.
I kaže se - Čuružan, ako si iz Čuruga, na primer....
I većina zna silne priče iz svojih mesta - divota za slušanje, prava divota.

kuki 17:04 22.05.2008

Re: Vojvodina...kako to lepo zvuci

Akcent je cudo. Ko je odrastao u Beogradu moze da lako razlikuje sugradjane odrasle u centru, na Dorcolu, Lionu, Novacu a o Zemunu da i ne govorim.

gordanac 17:13 22.05.2008

e, kuki...

...i to sam naučila, mada mi je u početku bilo neverovatno (mislila sam da izmišljam dok slušam moje drugove beogradske) jer, kao, svi su iz BG....ma kakvi!

Lektorka 21:01 22.05.2008

Re: jezik...

recimo čovek koji živi u Žablju je - Zabaljac.
I kaže se - Čuružan, ako si iz Čuruga, na primer....

A ako si iz Bačkog Brega, onda si u stvari iz Berega (mislim, Beeeerega), i zoveš se Berežan

Ne znam da li si nekad videla ovo? :) Ja sam sad naletela i zasmejala se. Starosedeoci svoje selo zaista odvajkada zovu Bereg i sebe nazivaju Berežanima, al ako bi neko neupućen naleteo na ovaj link mogao bi i da se zbuni. Setih se kako sam se svojevremeno u Nemačkoj na sekund zbunila ja kad mi je jedan profesor slavistike objasnio da sam u stvari iz Nojzaca (Neusatz). :)

ivana23 23:29 22.05.2008

***

gordanac 15:44 23.05.2008

servusz, neusatz :))

...i daštomitidašto lektorsko odgonetanje:
kako sebe nazivaju ljudi (žene i muškarci) koji žive u sledećim mestima:
Čoka
Ada
Plandište
Pećinci
Nova /Srpska Crnja
Sečanj
Jaša Tomić
Vilovo
Prokuplje
Kladovo
Kučevo
Negotin
Ub
Koceljeva
Vrnjačka Banja
Ćićevac

Mara 15:49 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

Прокупље - Прокупчани (знам поуздано)

gordanac 15:59 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

jeste Maro, pametna glavo! :))
Prokupčani i Prokupčanke

Mara 16:05 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

gordanac
jeste Maro, pametna glavo! :))Prokupčani i Prokupčanke

хехехехехехехехехе...Тата ми рођен у најближој околини, па не смем да оманем (прађед Васо би можда имао другу варијанту)...

kuki 16:43 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

Znam i ja jedan!

gordanac
...i daštomitidašto lektorsko odgonetanje:
kako sebe nazivaju ljudi (žene i muškarci) koji žive u sledećim mestima:
....
Srpska Crnja
....

tasta

dunjica 17:05 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

Ub

ubavi i ubave?

gordanac 17:14 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

@kuki

ljudi koji žive /žene i muškarci) u:
Srpska Crnja:
tašta

:))))))))

@dunjica

Ub
ubavi i ubave?

:))))))))

Lektorka 21:05 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

grüezi i odavde :)

nemam sanse, usila si me uzduz, popreko, u krug a i dijagonalno :)))
samo mi fali i meni da se smejes kao dunjici (posto sam pomislila isto sto i ona) :)
nego, ajde, razresenja na sunce, uvek meni takvog materijala treba!

i, btw, a kako se(be) zovu ljudi koji zive na kosovu, a? ne mislim ono "kosovski albanci" & "kosovski srbi", nego izvedeno samo iz imenice "kosovo". jes da nema veze s vojvodinom, al to moji studenti najcesce pitaju

margos 23:31 23.05.2008

Re: servusz, neusatz :))

kako sebe nazivaju ljudi (žene i muškarci) koji žive u sledećim mestima:
Koceljeva

Koceljevac / Koceljevka

Dolybell 10:17 24.05.2008

Re: ***

ivana23

Hemičarka 15:57 22.05.2008

Mika Antić...

Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme dužinama senki. Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. Samo se uputiš ravno, pa vrezama od zlata i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.

Zar sve to ne liči na slobodu?

U ovim stihovima se uvek pronalazim i uvek me vraćaju tamo...

Dilan Dog 16:01 22.05.2008

Re: Mika Antić...

Hemičarka
Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme dužinama senki. Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. Samo se uputiš ravno, pa vrezama od zlata i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.

Zar sve to ne liči na slobodu?

U ovim stihovima se uvek pronalazim i uvek me vraćaju tamo...

Super je ovo od Miroslava Antica

))

Vračarac 16:08 22.05.2008

Re: Mika Antić...

Vojvodina. Divna i ravna.Volim je.
Mada,
Moram priznati da moje srce ipak pripada Šumadiji. Ili starom Rasu. Ili prelepoj planinskoj, divljoj zapadnoj Srbiji, pitomom Homolju.
Ipak priznajem, iako sam možda isuviše temperamentan i brz ( i lud ako treba) volim i (ipak) moju Vojvodinu.

Jelica Greganović 16:11 22.05.2008

Volim.

Tamo su ljudi koje volim.
I u Novom Sadu smo se Žmu i ja venčali.
I volim kad se razlije, pooolakooo kao supa po plekanom tanjiru.

Nego vešta ženo, ajd da ti dodam priči o Vojvodini nešto što sumnjam da znaš: Zoran Predin je "vaš", Vojvođanin poreklom :)

Dilan Dog 16:16 22.05.2008

Re: Mika Antić...

Vračarac
Ipak priznajem, iako sam možda isuviše temperamentan i brz ( i lud ako treba) volim i (ipak) moju Vojvodinu.

To je jedna mala predrasuda, da su Vojvodjani usporeni.
U stvari, verovatno da je to tacno, ako bi se porsmatralo generalno na nivou nacina zivota, ali na pojedinacnom nivou, nije.
Na primer, ja sam dinamican, pokretljiv, cak pricam veoma brzo :)
Mada, bez obzira na brzinu mog govora, odmah se provali odakle si, narocito ona osoba koja poznaje akcente
pojedinih mesta. (to sam zaboravio da ubacim u svom komentaru, pa cu to sad uraditi)

gordanac 17:05 22.05.2008

---

E, Hemičarka, hvala za Miku :)
Sve je znao, sve.

....Zoran Predin je "vaš", Vojvođanin poreklom :)

I reklo bi se, po prezimenu. :)
A bogme i po dertu u pesmama....

I postoji ta predrasuda o "usporenosti" ljudi iz ravnica (ima čitavih studija koje povezuju mentalitete, karaktere i predele u kojima ljudi žive) i stvarno je - predrasuda, provereno.
Ja i inače mislim da ljudi najviše liče po geografiji, više nego po bilo čemu drugom, mislim.

Vračarac 17:10 22.05.2008

Re: Mika Antić...

To je jedna mala predrasuda, da su Vojvodjani usporeni.

Sve jedno. Zvuči nekako starinski, gotovo romantično.

ivana23 17:25 22.05.2008

***

Mića Marković 18:07 22.05.2008

Re: ---

ima čitavih studija koje povezuju mentalitete, karaktere i predele u kojima ljudi žive....

Mislim da se za to u Vojvodini koristi reč "Weltanschauung".
Vrlo lep tekst.
Preporuka.

gordanac 18:15 22.05.2008

Re: ---

Mislim da se za to u Vojvodini koristi reč "Weltanschauung".

:)
jeste
pogled na svet iz ravnice
nema kraj

jazz kod mene uz to ide kao prst i nokat, nerazdvojno
kao i novosadske svirke
muzika ravnice je čudo

ivana23 18:32 22.05.2008

Re: ---

Lektorka 20:11 22.05.2008

Re: ---

hm.
nedostaje mi:

izeš ravničarski "jazz" bez toga

Hemičarka 16:37 22.05.2008

Guske...

Joj, mnogo sam ih se plašila . Ja sam uvek htela da se igram sa guščićima, ali bi me ove velike guske pojurile i ostale mi traume... Posle sam uvek prelazila na drugu stranu ulice kad neko pusti guske napolje.

A i bilo mi je mnogo strašno kad žene uhvate da ih čerupaju, a guske kad god uspeju malo da se otrgnu, odmah napadaju kljunom... Stalno sam se pitala kako se te žene ne plaše, mislila sam da imaju najjače ruke na svetu i da njih ništa ne boli, kad smeju to da rade.

Brooklyn 16:49 22.05.2008

Re: Guske...

cerupaju zive guske? pa to je strasno. ja bih ih prijavila zbog mucenja zivotinja. sada se vec ide na sud u srbiji zbog mucenja pasa, a nadam se da ce uskoro zakon biti sprovodjen i kod mucenja ostalih zivotinja.

Atomski mrav 16:59 22.05.2008

Re: Guske...

Eh, pa onda bi zbog perjanih jastuka morali da ubiju guske pa onda čerupali... a to nije isplativo.

Brooklyn 17:02 22.05.2008

Re: Guske...

zato pozivam ljude da bojkotuju perjane jastuke, kao sto svako pristojan danas bojkotuje bunde. a i zdravije je (zbog alergije) imati jastuk od modernih (sintetickih, hipoalergenskih) materijala.

Brooklyn 17:03 22.05.2008

Re: Guske...

ali sam zgrozena da neka fina zena, nezna majka i dobra komsinica, puna ljubavi uhvati zivu gusku i krene da je cerupa.

Dilan Dog 17:08 22.05.2008

Re: Guske...

Brooklyn
ali sam zgrozena da neka fina zena, nezna majka i dobra komsinica, puna ljubavi uhvati zivu gusku i krene da je cerupa.

pa tako se radilo vekovima. Zena samo prati tradiciju. Nema ona svest o "zivotinjskim" pravima.

kuki 17:08 22.05.2008

Re: Guske...

Brooklyn
zato pozivam ljude da bojkotuju perjane jastuke, kao sto svako pristojan danas bojkotuje bunde. a i zdravije je (zbog alergije) imati jastuk od modernih (sintetickih, hipoalergenskih) materijala.

Predlog za biznis - dodji i otvori u Futogu radnju sa jastucima od modernih (sintetickih, hipoalergenskih) materijala. Em ces da zaradis, em ce guske da budu postedjene, em zene nece morati da se biju sa njima.

gordanac 17:09 22.05.2008

e, Brooklyn...

...takav kadgod bio red, znaš ono o "o tempora, o mores!"
Devojke su spremu pravile i tako što su čupetale guske...pa onda ide platni i šlinge
To se skoro i izobičajilo, ali zabijačke (svinjske daće...) - nisu, a kanda ni neće....

Brooklyn 17:17 22.05.2008

Re: Guske...

Predlog za biznis - dodji i otvori u Futogu radnju sa jastucima od modernih (sintetickih, hipoalergenskih) materijala. Em ces da zaradis, em ce guske da budu postedjene, em zene nece morati da se biju sa njima.

sigurna sam da vec moze da se nabavi, samo pogledaj okolo (po prodavnicama). i ne kupuj nista od perja!

Hemičarka 17:19 22.05.2008

Re: Guske...

Ja nisam videla da to neko radi sigurno više od 17-18 godina... Ovo su baš rana sećanja i tada mi je to bilo strašno. A žene koje su to radile su bile bake, ogrubelih ruku... Sada niko tamo više i ne gaji guske, ne sećam se kada sam poslednji put videla da neko sakuplja perje po selu. Inače, ne sećam se da je moja baba mnogo spremala guščije meso, pretpostavljam da su ih uglavnom i gajili zbog perja...

zato pozivam ljude da bojkotuju perjane jastuke, kao sto svako pristojan danas bojkotuje bunde. a i zdravije je (zbog alergije) imati jastuk od modernih (sintetickih, hipoalergenskih) materijala.

Danas se perjani jastuci (i jakne) prave u fabrikama koje perje dobijaju iz klanica. Ovaj poziv na bojkot stoji samo u slučaju ako si vegeterijanac. Dakle, ako ne osuđuješ to što ljudi ubijaju životinje da bi ih pojeli, onda je sasvim u redu iskoristiti i perje jer to smanjuje upotrebu sintetičkih materijala, a samim tim i zagađenje životne sredine.

P.S. Ja koristim jastuk od sintetičkog materijala, perje nikad nisam volela, mnogo bocka.

ivana23 17:33 22.05.2008

Re: Guske...

florian 17:53 22.05.2008

Re: Guske...

brooklyin
vid tek ovo kljukanje

Brooklyn 18:00 22.05.2008

Re: Guske...

tekodje bih pozvala na bojkot Foie gras. guske su nasi prijatelji.

Jelica Greganović 18:38 22.05.2008

Re: Guske...

Svi smo mi guske!

(izvinjavam se, prosto nisam mogla da izdržim)

florian 18:48 22.05.2008

Re: Guske...

jel one što su spasle Rim?

florian 18:51 22.05.2008

Re: Guske...

bojkot Foie gras. guske su nasi prijatelji.

Pa gde ću bojkotovati priajtelje?Vidi kaki su paste

Jelica Greganović 19:10 22.05.2008

Re: Guske...

I te i ona moja iz Barselone...
Nego sad si me podsetio (gazdarice izvini za laki troll)...u vatikanskom muzeju ima jedno odeljenje sa nadgrobnim spomenicima iz starog Rima...u koje vreme su guske bile najčešći dečiji kućni ljubimci...dakle, sa tog odeljenja su me jedva odvukli...kameni nadgrobni spomenik malom dečaku - dečak koji u naručju stiska svoju gusku...kamen, a njegovi mali debeli prsti, sa sve jamicama, propali u meko perje guske na kome se vide pernate žilice...i danas kad vidim gusku ja se setim tog kamenog, malog spomenika.

mariopan 19:10 22.05.2008

Re: Guske...

Brooklyn
ali sam zgrozena da neka fina zena, nezna majka i dobra komsinica, puna ljubavi uhvati zivu gusku i krene da je cerupa.

Ha ha ha ha , znam divnu zenu koja bas to radi i to jato gusaka od 200 komada i u te dane jos finih zena dodju da joj pomognu, moracu da je prijavim....to perje ponovo izraste a guske se zato i drze. Postoji praksa da se guscici zabadava dobiju iz farme a da se samo [perje isporuci, odredjeni broj kilograma, sve guske ostanu onome ko je odhranio a guscice ne mora da plati. Sad, da tuzim i njih? To je kao kada se ostrize ovca radi vune.

I ja sam bila zgrozena sta rade sirotim pilicima, sve to do udaje nisam videla zivo....pa naucila da je to sve samo deo zivota.Licis mi na mene kada sam tek dosla u Vojvodinu pa sve to videla prvi put u zivotu

)))))))

Dolybell 09:54 23.05.2008

Re: Guske...

Direktna asocijacija na "Pop Ćiru i pop Spiru" a i na
Kovačicu i taj kraj Banata - odakle je perje i paperje najviše dolazilo...
na njihovu koloniju fantastičnih naivnih slikara, Zuzane Halupove,
najslavnijeg, možda Martina Jonaša, Jan Sokol, Martin Paluška,..
Mihal Bireš, Zuzana Vereški.....

Lord Greystock 10:47 23.05.2008

Re: Guske...

Brooklyn
cerupaju zive guske? pa to je strasno. ja bih ih prijavila zbog mucenja zivotinja. sada se vec ide na sud u srbiji zbog mucenja pasa, a nadam se da ce uskoro zakon biti sprovodjen i kod mucenja ostalih zivotinja.

Ne, ne čerupaju ih žive. Prvo ih usmrte nekom lepom drogom, očerupaju ih pa ih posle ožive. Dok ih oživljavaju vrat im tretiraju nekom kremom da bi im bilo prjatnije, a posle im oko vrata vezuju marame dok im ne izraste novo perje.
Ja bi tebe/vas prijavio zbog licemerja, dvoličnosti, neznanja, pričanja budalaština, gomile gluposti... Na žalost malo je verovatno da bi zbog toga odgovarali.
Pretpostavljam da je sledeći korak da se guske uzgajaju zbog lepote i gracioznosti, pošto ih ovako inače mučimo a to nije humano. Humano je da ljudi umiru od gladi, da ih muče, da su deca neobrazovana - a koliko vidim i mnogo stariji, to je humanije. Važnije su guske.

Gordanac izvinjavam se zbog šuma. Ja sam Vojvođanin, uživao sam u tekstu, uživao u kometarima i onda pročitam ovakvu glupost i nebulozu.
Da ne govorim o tome koliko je lepo spavati na perjanom jastuku i pokrivati se perjanim jorganom (na žalost sve ređe imamo potrebu za tim) :)

noob 11:24 23.05.2008

Re: Guske...

Dolybell

Direktna asocijacija na "Pop Ćiru i pop Spiru" a i na
Kovačicu i taj kraj Banata - odakle je perje i paperje najviše dolazilo...
na njihovu koloniju fantastičnih naivnih slikara, Zuzane Halupove,
najslavnijeg, možda Martina Jonaša, Jan Sokol, Martin Paluška,..
Mihal Bireš, Zuzana Vereški.....

Martin Jonaš
Zuzana Halupova
Kovačička naivna umetnost

Brooklyn 14:05 23.05.2008

Re: Guske...

Da ne govorim o tome koliko je lepo spavati na perjanom jastuku i pokrivati se perjanim jorganom

eee, ako je tebi lepo onda se izvinjavam i povlacim sve sto sam rekla. jebes EU i njene zakone i sto neki tu hoce da i mi postanemo deo tog sveta, samo da je nasem lordu lepo....

florian 14:25 23.05.2008

Re: Guske...

Što si taka Brooklyn

Pa šta ćemo onda s njima, i oni su naši

Brooklyn 14:29 23.05.2008

Re: Guske...

Pa šta ćemo onda s njima, i oni su naši

ko, lordovi od vojvodine? :)

Lord Greystock 14:54 23.05.2008

Re: Guske...

Brooklyn
Da ne govorim o tome koliko je lepo spavati na perjanom jastuku i pokrivati se perjanim jorganom eee, ako je tebi lepo onda se izvinjavam i povlacim sve sto sam rekla. jebes EU i njene zakone i sto neki tu hoce da i mi postanemo deo tog sveta, samo da je nasem lordu lepo....

Da ne kvarimo ovako lep blog daljom raspravom...

Dolybell 15:40 23.05.2008

Re: Guske...

Dilan Dog
Brooklyn
ali sam zgrozena da neka fina zena, nezna majka i dobra komsinica, puna ljubavi uhvati zivu gusku i krene da je cerupa.

pa tako se radilo vekovima. Zena samo prati tradiciju. Nema ona svest o "zivotinjskim" pravima.

A kako zamišljaš krevet brez dunje ?

florian 15:46 23.05.2008

Re: Guske...

A jel spremljen crep za grejanje zimi?

Brooklyn 16:32 23.05.2008

Re: Guske...

ma sve ja to razumem i znam, my people, i dunje i hrana i zadnja dvorista su mi poznati i znam kako se kruni kukuruz i ker se ne vodi kod veterinara svaki put kad kine, and all that, ali cerupanje zivih gusaka...strasno.

ivana23 16:42 23.05.2008

Re: Guske...

...jebes EU i njene zakone i sto neki tu hoce da i mi postanemo deo tog sveta...

Paperje je mekan sloj pahuljica pod perjem, koje se često čerupaju sa živih gusaka uzgajanih za hranu. U većini europskih zemalja guske se drže osam ili devet tjedana da porastu. Kad odrastu, podijele se po bojama. Sive guske se premještaju u kaveze gdje ih šopaju - u grla im umeću cijevi kroz koje ih prisilno hrane slanom, zamašćenom kukuruznom smjesom, do 3 kilograma na dan - sve dok nisu predebele i dok njihova jetra ne poprimi veličinu četiri ili više puta veću od normalne. Zatim iz ubiju za proizvodnju jetrene paštete pâté de foie. Bijele guske redovito čerupaju kako bi se zadovoljile potrebe za punjenjem popluna, jastuka i skijaških jakni. Naravno, proces čerupanja boli guske. Četiri ili pet puta tijekom svog života pate dok im čupaju oko pet unca perja po jednom procesu. Vještiji 'čupatelj' perja može obraditi oko 100 ptica na dan. Poslije zadnjeg čerupanja guske ostavljaju pet tjedana, kako bi im izraslo što više perja, a zatim ih šalju kroz stroj koji im čupa najduža pera. Zatim idu u klaonicu. Patke i guske love i uzgajaju za perje (i za hranu). Neki skupljaju paperje iz gnijezda pataka, jer one same čupaju perje s prsa i njime izrađuju gnijezda i prekrivaju jaja. Oduzimanje tog paperja može tek rođene pačiće stajati života.

Paperje

dragoljub 12:36 24.05.2008

Re: Guske...

Brooklyn
cerupaju zive guske? pa to je strasno. ja bih ih prijavila zbog mucenja zivotinja. sada se vec ide na sud u srbiji zbog mucenja pasa, a nadam se da ce uskoro zakon biti sprovodjen i kod mucenja ostalih zivotinja.

Dolybell 23:45 24.05.2008

Re: Guske...

dragoljub
Brooklyn
cerupaju zive guske? pa to je strasno. ja bih ih prijavila zbog mucenja zivotinja. sada se vec ide na sud u srbiji zbog mucenja pasa, a nadam se da ce uskoro zakon biti sprovodjen i kod mucenja ostalih zivotinja.

Izbaciti kožne cipele iz upotrebe i sve predmete od kože !

Nune Popović 17:06 22.05.2008

Predivan tekst

sa uživanjem sam ga pročitao, priča jako lepo teče.

Inače, osim što su moji preci po očevoj strani, pre četiri generacije prešli reku i naselili se u Beogradu (pa je tako neki Popov postao Popović), ja sam neraskidivo vezan za Vojvodinu i to pre svega za onaj njen avangardni deo 60-ih i 70-ih, jer sam saznao i naučio puno od tih divnih ljudi i naprednih stvaralaca koji su me u ono zlo doba ranih devedesetih primili u bratstvo. Vujica Rešin Tucić, pok. Vojislav Despotov, pok. Slavko Matković, Balint Szombaty, Slavko Bogdanović, Miroslav i Božidar Mandić... A kada su me u Beogradu sudili i kad nisam mogao da objavim knjigu zbog anti-režimskih pesama, pošto su svi izdavači u BG bili u velikom strahu od odmazde, zbirku mi je 1997. objavio Kulturni centar u Novom Sadu.

Jedva čekam da ponovo dođem u NS i vidim moje drage prijatelje, ponosan sam na građansku i političku zrelost u Vojvodini, pokazanu na poslednjim izborima! Mogu da pričaju šta hoće, ali Vojvodina je naša prečica za Evropu.

Jako je važno sprečiti pravljenje zle krvi na relaciji BG - Vojvodina.

kuki 17:13 22.05.2008

Re: Predivan tekst

Nune Popović
ponosan sam na građansku i političku zrelost u Vojvodini, pokazanu na poslednjim izborima!

Ma majstori su oni kada su uspeli i Maju da probrlate.

Dilan Dog 17:24 22.05.2008

Re: Predivan tekst

Nune Popović
Jako je važno sprečiti pravljenje zle krvi na relaciji BG - Vojvodina.

Toga nema.
A nece ni biti.

gordanac 17:32 22.05.2008

:)

...zbirku mi je 1997. objavio Kulturni centar u Novom Sadu....

:)))
Znam!
I nama svima će biti drago da jopet svratiš do Nova Sada, da se zajedno setimo Voje Despotova ako ništa drugo...
Moglo bi se puno pisati o vojvođanskim stvaraocima, raznim, o kultnim mestima, časopisima, svačemu ...možda se utvrdoglavim sa nekom ekipom pa skupimo sve na neki poseban sajt, ne znam još...

ivana23 17:36 22.05.2008

Re: :)

d j o l e 17:21 22.05.2008

Iskonska pitomina

je pre 14 vekova uspela cak i da bude sediste jedne od najvecih imperija u modernoj istoriji ... one, koja je nastala u bljesku, nosena pobedama Atile ... i koja je nestala jednako brzo zajedno sa preranom smrcu svog cara ...

(Atile Bica Bozijeg, koji je inace unistio Zapadno Rimsko carstvo i za koga se smatra da je najdirektnije i najvise uticao na stvaranje zapadno-evropske kulture, onakve kakva se danas poznaje ... uticao tako sto je unistio ostatke stare rimske kulture, otvorivsi prostor za razvoj nove svetovne i duhovne sa centrom u novom Rimu).

Mapa Hunskog carstva ... Atilino prestono mesto se nalazilo negde na zapadu danasnje Vojvodine:

p.s.

Čačak o Užicu (i obrnuto)

neverending War of roses :)

gordanac 17:37 22.05.2008

Re: Iskonska pitomina

neverending War of roses :)

:)))))))
A za Atilu i njegovu neotkrivenu grobnicu - legendi koliko ti volja! I drugi, pre i posle njega....mislim da ovo dno bivšeg mora na kojem živimo krije više tajni no ijedno drugo mesto u Evropi...

drug clan 17:38 22.05.2008

Re: Iskonska pitomina

Za moj ukus suvise ravna. Zato je sremska strana NS-a (Pezos i Kamenica) najbolja varijanta.

d j o l e
je pre 14 vekova uspela cak i da bude sediste jedne od najvecih imperija u modernoj istoriji ... one, koja je nastala u bljesku, nosena pobedama Atile ... i koja je nestala jednako brzo zajedno sa preranom smrcu svog cara ... (Atile Bica Bozijeg, koji je inace unistio Zapadno Rimsko carstvo i za koga se smatra da je najdirektnije i najvise uticao na stvaranje zapadno-evropske kulture, onakve kakva se danas poznaje ... uticao tako sto je unistio ostatke stare rimske kulture, otvorivsi prostor za razvoj nove svetovne i duhovne sa centrom u novom Rimu).Mapa Hunskog carstva ... Atilino prestono mesto se nalazilo negde na zapadu danasnje Vojvodine:p.s.
Čačak o Užicu (i obrnuto)neverending War of roses :)

Eh ti Huni kako bi samo svet danas bio srecnije mesto da nisu unistili rimsko carstvo i tako pustli divljake sa zapada da vladaju svetom. Sto bi rekao moj drug sa Filipina : "kako bi svet danas bio lep da zapadni evropljani nisu poceli da plove"

gordanac 17:44 22.05.2008

Re: Iskonska pitomina

...."kako bi svet danas bio lep da zapadni evropljani nisu poceli da plove"...

:))
o, odlično je!
i liči na čuveni grafiti o Kolumbu :)

pannonian 21:14 22.05.2008

Re: Iskonska pitomina

Atilino prestono mesto je bilo u severnom Banatu, dakle ne u zapadnoj Vojvodini (Backa ili Srem)

Ivana K.Landesteen 18:11 22.05.2008

Ovo..

..'cija si ti mala?' je odgovorno za instantno vracanje u detinjstvo i neki drugi kraj, koji bi poneo vecinu opisa iz ove lepe price. Vazno je izrasti iz neceg lepog. Onda mozes i da puknes od ponosa a da niko drugi ne razume, i bude ti ih zao jer to mora da znaci da oni nisu imali tako nesto.

angie 18:14 22.05.2008

Mika

Vojvodina

I

Verujem vo jedinu i vo jed i vo inu
ravnicu - mater moju i zapljuvanu i svetu,
tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu,
i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu
a slepački joj se molim dok mi na usni rđa i rže i miriše
blagoslovena kao pričest i zrno aprilske kiše
i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile,
pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova,
i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile,
a ona rominja i tinja i survava se sa krova
sva toržestvena i rožestvena od lepote i rugla
i kao srce mokra i kao srce okrugla.
Jao, ravnico zlosutnico! Zlatna sačmo u sisi!
Jao, svevišnja moja iz birtija i crkava!
Ti, dušo, što isplažena i bosonoga visiš
i pozlaćena i plaćena i detinjasta i lukava,
a tako sasvim sveta i zlikovačka i lomna,
i kao nebo niska, i kao nebo ogromna.

II

Volim je od štala do oltarskih dveri i od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenasa, vršidbenu i zadušničku,
smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branile golim šakama,
pa su je brali i ždrali rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi i kleli i psovali i plakali.
Tu Vojvodinu bogomoljačku, i bezbožnicku, i vinsku,
belu od jaganjaca, crnu od paljevina.
Tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko u brkovima nije imao gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav.
Volim je, jer smo svi široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni suludih, rumenih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

III

Muču steoni vinogradi. Peni se jesen u kacama.
Rdaju po bespućima vetrovi sa kutnjacima masnim od slanine.
Rodio te otac. Ubio te sin. Brat bratu o vratu i po vratu.
A krstovi najveće drveće. A grobovi najviše planine.
Na usni tamjan i kanfora. Nozdrva od bosiljka bela.
Zubi utrnuli od bećaraca i truli od opela.
Jao, ravnico! Jao, krtico! Jao, bezglava tico!
Moja žetvo i žito. Moja kletvo i tugo.
I jao, Vojvodino - gladna godino, i Vojvodino - dugo.
Širok Dunav. Široke pustare. Široko garavo oko.
Od svetog Čarnojevića, do svetog skeledžije na Tisi,
oče naš u opancima, u katancima i lancima,
oče naš iže jesi i iže nisi.

IV

I volim je prosjačku, pred crkvama, nedeljama, u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i harmonikašku, čas raspusnu, čas pitomu
i birtijašku što osvanjiva štucajuci pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmedsku sa tuđim barjacima pred četama
K.U.K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana,
i Vojvodinu solunsku i krfsku pod bajonetima,
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama.
Pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku kad je oktobra donela proleće selima.
Volim je koliko je zla i dobra.Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda u kosi drveća njenog!
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.

V

Lete nad Fruškom Gorom, nad tornjevima, nad đermovima
nekolmovani paorski anđeli bez krila i oreola.
Lete do zvezda i vraćaju se sa zvezda lepi, mrtvi i šašavi,
sa ufitiljenim brkovima, u gaćama od šest pola.
Lete sa glavom crvenom kao raspuknuta lubenica.
Sa obrazima od licidarskih lutaka i jezikom od koljiva.
Leti Panonija hiljadu puta zaklana i uvek najlepše živa,
Panonija što prašta i što se iz groba seća,
sva od praporaca i dukata sva mnogo srneća i kereća.
Jao, ravnico! Jao, česnico! Jao, vodo i travo!
Jao, sve moje plavo, drveno od krstova i krvavo i pravo!
Jao, žuto od snopova, od mrtvaca, od sunca i od sveca!
I jao, šareno od vina, od violina, od sukanja i cveća!
Ja tebe nožem i hlebom. Ti mene solju i satarom.
Ja tebe nogom i bogom. Ti mene ruzmarinom i materom.
Jednu zob zobali, jednako groba dobili,
Jednako se oplodili i rodili i prodali.
Četir konja debela u pesmu si uprezala!
Četir strane sveta u pupak si nam uvezala!
Ej, Vojvodino od plača, od đubreta i od kolača,
a vere četir, a peta ciganska, a šesta iz tambure riče !
I svi mi na sramotu lice! I svi mi na boga lice!

VI

Zaigraj, zavitlaj zemljo, lepoto bosonoga,
nevesto moja najlepša u dronjcima i plaču,
ti što se moliš bogu i ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje! Diži čaše! Razbij astale šakom!
Zapevaj preko njiva, neka zabride kosti!
Volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te, volim, oprosti,
ti, od ponosa i stida, od đunđuva i vaški,
ti, ljuljaško i rako - žut zubat smeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski, bunjevački i lički preko dalekih njiva!
I tako do smaka sveta, najteža zemljo moja,
sa ukusom muškatla, krvi, hleba i saća!
Od paorske sam lepote, radosti, psovki i znoja.
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!

angie 18:27 22.05.2008

Re: Mika

ivana23 19:29 22.05.2008

***

snezana mihajlovic 06:31 23.05.2008

Re: Mika

ovu pesmu sam zavolela kao jako mala.
recitovala je jedna jelena iz moje škole.
svaki put me prodju žmarci...

Gorio 18:17 22.05.2008

I ovo je Vojvodina

Jao ravnico
moja žetvo ižito
I jao Vojvodino-gladna godino
I Vojvodino-dugo!
Širok Dunav
Široke Pustar.
Nazdravle diži čaše
Razbij stolove šakom
Zapevaj preko njiva neka zabride kosti
pevaj pijano racki,
madjarski
totski
vlaški
rusinski
crnogorski
bunjevački i lički preko dalekih njiva.
Od seljače sam lepote
radosti
psovki
i znoja.
Razdrljaj prsluk i gutaj!
Ja ovu zdravicu plaćam.

I ovo je Vojvodina - po Miki Antiću.

angie 18:32 22.05.2008

Re: I ovo je Vojvodina

Dolybell 18:52 22.05.2008

Moj grad u Vojvodini

Sombor i drugi gradovi

www.mojdunav.com

Obrenović 19:03 22.05.2008

geografsko poreklo

Ono sto me uzasno nervira kod cele Srbije je da se svi klasifikuju po geografskom poreklu a ne ciji si i iz kakve si familije. Ja sam 'em iz mesanog braka, em' su mi roditelji iz istog kraja, koji je na sasvim suprotnom delu Srbije gde sam rodjen i onda mi neko zvoca kako sam ovakav ili onakav, sudeci samo po mestu rodjenja (iz meni nekog nepoznatog razloga ljude iz mog grada u vojvodini zovu "vrcani", cak ni ne znam sta to znaci), a moj akcenat je totalna mesavina nespojivog i niko ne zna odakle sam rodom samo po akcentu (sem sto me naravno zezaju na obe strane kako ne govorim pravilno). Iako nemam veze sa crnom gorom vec 300 godina, odnedavno govorim da sam crnogorac sa govornom manom, koliko da skratim objasnjavanja

... po mom skromnom misljenju, napravilnije se govori negde oko Sremske Mitrovice/Rume, tj. taj govor i izgovor je najpriblizniji knjizevnom srpskom ...

drug clan 20:39 22.05.2008

Re: geografsko poreklo

Obrenović
Ono sto me uzasno nervira kod cele Srbije je da se svi klasifikuju po geografskom poreklu a ne ciji si i iz kakve si familije. Ja sam 'em iz mesanog braka, em' su mi roditelji iz istog kraja, koji je na sasvim suprotnom delu Srbije gde sam rodjen i onda mi neko zvoca kako sam ovakav ili onakav, sudeci samo po mestu rodjenja (iz meni nekog nepoznatog razloga ljude iz mog grada u vojvodini zovu "vrcani", cak ni ne znam sta to znaci), a moj akcenat je totalna mesavina nespojivog i niko ne zna odakle sam rodom samo po akcentu (sem sto me naravno zezaju na obe strane kako ne govorim pravilno). Iako nemam veze sa crnom gorom vec 300 godina, odnedavno govorim da sam crnogorac sa govornom manom, koliko da skratim objasnjavanja ... po mom skromnom misljenju, napravilnije se govori negde oko Sremske Mitrovice/Rume, tj. taj govor i izgovor je najpriblizniji knjizevnom srpskom ...

Sto mene uzasno nervira kada me klasifikuju po onome na sto nisam mogao svojim radom da uticem (mesto rodjenja, naciju, roditelje, drustveni status, rasu, ciji sam i iz kakve sam familije itd, ) umesto po onome kakav sam, ja licno, kao pojedinac odnosno po mojim delima.

Komentarisanje svega onoga sto na sta covek nije mogao da utice u zivotu je rasizam, nacionalna i verska mrznja i ustavom je zabranjeno.

Lord Greystock 11:00 23.05.2008

Re: geografsko poreklo

Obrenović
... po mom skromnom misljenju, napravilnije se govori negde oko Sremske Mitrovice/Rume, tj. taj govor i izgovor je najpriblizniji knjizevnom srpskom ...

Kažu da je to u stvari Inđija/Ruma. Mada, Sr. Mitrovica (moj tata kaže "prestonica Srema" :)) je samo još nekih 12 km dalje, cirka.

kuki 19:12 22.05.2008

Toliko od mene

jednog polu-Sremca (da ne kazem polovnog)

Unfuckable 19:13 22.05.2008

moja Vojvodina - prva sećanja

Štrand, pesak - svuda, pa i u sendvičima. Tobogan na štrandu.
Neki Petar Nikezić što je imao mnogo jak šut
Neki Joca Ševar što je bio ćaletov drug i ličio na Kisindžera
Zrenjanin, iz kog se - po priči - videlo crno nebo nad Beogradom aprila '41, Juraj Špiler uklopljen u taj story malo posle
Nadalj, Vrbas, Vršac .....Ruma...... Fruška gora, tu sam prvi put šutnuo loptu
Prelepi Kazanova sa ergele Zobnatica koji je uvek trčao spoljnom stranom staze i pobeđivao
Pančevo, prodavnica "Lovac" i sivi "Kormoran" teleskop
Svi kanali Pančevačkog rita - od Jojkića u Krnjači pa sve do Besnog foka i Dudinog dunavca, Carska bara i mali riđi pas, Čenčanjska jezera, Opovo - rečni rak (da,da...rečni rak, gospodo!) iz Tamiša, Sefkerin, Baranda, Opovački dunavac......Krčedin, Krčedinska ada, Slankamen, Neštin, most kod Beške
"Salaš u malom ritu", šorovi, guske, čikovi, Bačka štrudla
Eva Braun, OPO, Veliki Prezir, Boye, Instant Karma ....još jedan dokaz neodrživosti teorije o "sporosti" ravnice
Putovanja u "nabavku" za Segedin, pa naokolo preko Mokrina
Osećaj vreline usijanog betona koji te preplavi negde na pola Pančevca kada se vraćaš....

gordanac 20:00 22.05.2008

Re: moja Vojvodina - prva sećanja

...pa sve do Besnog foka i Dudinog dunavca...

aaaaaa!
Besni Fok
čudo od vode !

...rečni rak (da,da...rečni rak, gospodo!)...

da, da..
dobra. čista voda, rečni rakovi neće drugačiju, bilo ih je i po okruglicama ...

...mali riđi pas...

:)
skoro svi na koje sam naišla zvali su se "Vaška" :))
Na Tisi, kraj Mošorina sam jednog pitala jednom što se svaki drugi pas kojeg sretnemo kraj vode zove "Vaška", a on mi je odgovorio "brez uroka da bude, da uncutari naokolo zdrav i veseo..."

florian 20:09 22.05.2008

Re: moja Vojvodina - prva sećanja

gordanac 20:29 22.05.2008

jedan dan...

...taj jedan dan na Tisi vredi celog jednog rečnog sliva na drugim mestima! :))

Unfuckable 20:44 22.05.2008

Re: moja Vojvodina - prva sećanja

skoro svi na koje sam naišla zvali su se "Vaška" :))

ovaj se zvao Lola, to sam dobro zapamtio

Meni je u najboljem sećanju ostao Opovački dunavac - apsolutno čudesna i ćudljiva voda i krajnje neverovatno i neočekivano "društvo" u dubini, u samom komšiluku takođe veoma jedinstvenoh Besnog foka

Cvetanje vode ili "očaj za pecaroše", hehehehe - mala i velika zmajevka ili "tiski cvet" - to je ono što ja zovem prednošću informisanih (pa makar sa asfalta poticali) klinaca koji vole da pročitaju svaku prokletu knjigu o ribama i ribolovu koja im padne u šake

BebaOdLonchara 22:57 22.05.2008

Re: moja Vojvodina - prva sećanja

Eva Braun, OPO, Veliki Prezir, Boye, Instant Karma ....još jedan dokaz neodrživosti teorije o "sporosti" ravnice

a Pekinska patka? pa cuvena Luna? pa Imperium of Jazz sa Baletom i Andrlomu pesmi Andjelija? sve je to iz precanske zemlje!

ps. sta je recni rak? :-?

ivana23 23:04 22.05.2008

Recni rak

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi