- nošnja sećanja na nekog koga nema više nigde se ureže u vas kao da je tu oduvek bila ( g D.Tomasović)
кад погледам улево кроз насловом поменуту фелу пенџера из матере ми девојачке собе у Селу ,под којим су јој,по причању, сеоски удварачи, има томе већ и век прошao ,свирали серенаде и исти китили цвећем, улево друмом, прекопута на ћошку поглед не може а да не запне за кућу Глувог и шта ми више треба за присете јер баш нам је комшијској деци била мамљива та шпецерај радња звана кодглувог рекламираној лименом таблом над гонк улазом затвараном плеканим вратима налокот, са ћириличним текстом све смалим словима, да би стало, заједно са цртежом увета уместо оног о на крају пробушеног скуком о којој је висило звоно па кад врата отвориш а оно се чује, коју је неки Форгач опскрбљавао потребштинама, ал' само ноћу и то чамцем одпрека са Бачке стране довеслао би у дно доњег двориште куће Глувог јер је била нуздунав .у радњи је имао баш све што треба а било и оног што ником нетреба са магациномм ома нуз радњу .е ту је био закамуфлиран прозорчић у рафу са дунстфашама из које си целу радњу мог'о да видиш измагацина па кад је био пазарни дан Глуви (који је уствари био наглув) нама старијој деци да пар штолверака да сисамо и гвиримо кроу њега ако неко краде штогод .секина ми нераздвојна другарица унука Глувог ,звали је Зверава, јер је имала очи и на потиљку (говорили су за њу) и ниш' јој није промицати успевало ,нам је тај посо израдила ,приступ у тај рај полица са ексерима свих фела,чекићевима,и лопата без дршке , па коломајза за увртање косе код девојака,лавора од плекани до они скупљи емајлирани са мустром поободу за удаваче, сијалица од 25 свећа,па рајснегли,оклагија ,тестера,.кљешта,па свилени бомбона (најлепши мммм) које му је доносио Тот из Луга,свезака за школу,оловака ,а и зарезивача те гумица ,цигареретли на комад по 5 пакованих уновину ,клупчад конца и канапа, а и жице такнке за незнам шта,па грабљи ,свећа од танких до свечарских,а све у полумраку јер је сијала само једна чјиљава сијалица усрана од мува. било је и ишпартаног папира на коцке и линије,па лутке од крпе ,Њање се звале, а и крпара било ,па креде црвене дебеле задрво кад се истестери да се обележи.и које весло за чамац, а и тера за мазање чамаца .е ,једаред месечно смо ми наступали да попишемо робу у магацину.прво би заграбили шаком у дунстфлашу збомбонама ,коју уста ,а коју уџеп, па тек онда Глувом износили шта теба одФоргача да наручи .Зверава је ту била главна а и припомагали за бомбоне које смо ми трошили Глуви је то знао ал' није ниш' говорио јер то му је било јефтиније него да он сам оде у магацин И пребира инвентар, а докони што их је вазда било постепеницана улазним са сокака би из радње ома покупили штогод док га нема уњој .била су времена кад се није имало и све што би подпрсте дошло требало је . да,била је још једна собица до радње али са главног сокака која нас је исто мамила јер афтобус сам' што је крен'о друмом поред дунава од нсада до б. паланке сремском страном, па смо то волели да гедамо кад наиђе од Баноштра, а стајао код општине ушрех прекопута од радње, негде око подне група која га је чекала углавном млађег света што је ишла у беочин у више разреде основне школе, а било је и стрини за беочинску пијацу које су робу носиле , већ почињала са гурњавом да се што пре докопају предњи врата јер шофер је наплаћивао карте. обркавили момчићи су већ одмерили иза које ће се женске гурати па кад и отвори а оно док једни преко глава додају зембиље које су стрине носиле други подупиру за дупета па и засисе,нико се ту није бунио сам да се стрпа у већ крцат афтобус попуњен од б. паланке до нашег села.ко није имао новаца ти су пунпали гуме сваких пар километара толко су могле да издрже вожње. била је само једна пунпа, није било реда вожње, па афтобус на одредишта ....кад стигне,стигне.
питају ме Унуци кад им овакве приповетке сервирам што стално задирем у прошлост.данашњица је занимљивија, а тек будућност .то само чекам да потегну па аргументима да о садашњици сви приповедају има је на теве-у а и они је доживљавају па чему труда ми онда нека сами свој став конципирају,а будућност у којој ме физички бити неће нема за мене ваб јер грозим се предвиђања ,тако да ми остаје само прошлост ,једино непроменљиво у нашем животу , стога вредна да се колико толико помиње.неубеђени веле - доообро онда.