Свако мало, у јавни простор Србије искочи србофобија. Ових дана смо сведоци оцрњивања Срба и изражавања жеље се да се Срби побију.
Изјава Никанора нарочито јако емотивно удара у контексту трагедије која се догодила у Црној Гори. Трагедије која нам каже да је то да неко извуче ватрено оружје и побије нечију децу и нечије родитеље – сасвим реална могућност.
Ова изјава долази покривена духовном функцијом у Цркви и представља поушај да се морално оправда убијање људи.
Позивање на убијање Срба јесте осуђивање српских живота као мало вредних.
- - - - - -
Мала молба:
хајде да пробамо да избегнемо осуђивање Хришћања као затуцаних или заосталих у времену. Сржне хришћанске вредности јесу неосуђивање других и брига о туђим потребама (прича о добром Самарићанину, „који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину“, „који иште у тебе, подај му”).
А да је тешко живети према овим вредностима, тешко је.