Autan za dušu

Kada je Relja zamahnuo veslom kako bi ubrzao šiklju, jedan komarac ga je ujedao za vrat. On nije reagovao, ali je pomislio kako se u ovom gradu konstantno nešto hrani - komarci, kancer, prijatelji, porodica, šef na poslu, psi lutalice i slično.

U jednom trenutku mu se činilo da je ugledao leptira u vodi. Pružio je ruku i izvukao iz mutne vode natopljenu i raskupljenu knjigu na kojoj je pisalo "Razgovor sa Gojom" Ivo Andrića. Neverovatno šta Dunav čita ovih dana, pomislio je ovaj naš mornar. Knjiga je bila otvorena na 66. stranici, gde je pisalo:

"Stvaranje umetničkog dela vodi civilizaciju napred, ono ostaje kao svedočanstvo jednog naroda, života, jednog načina mišljenja i mogućnosti spoznaje sveta. Delo živi i nakon smrti svog stvaraoca."

Relja je pogledao u nebo koje se promenilo u tamnoljubičastu boju i požurio sa veslanjem jer se spremalo nevreme. Jedan belun je pojurio mladj, proizvodeći onaj zvuk koji uvek izaziva uzdah kod ribolovaca.

Zatim je naglo vratio knjigu u vodu i nešto tiho promrmljao. Jedan galeb je proleteo iznad njega, a sa obližnjeg splava se čula ona pesma... znate ona u kojoj se spominje tužna devojka koja čeka nekoga.