Istorija klimatskih izbeglica

U dvodelnom dokumentarcu "How climate made history" autori iznose smelu tvrdnju po kojoj je čitava istorija oblikovana klimatskim promenama. Počev od globalnih, čija se vremena trajanja mere milenijumima, i koje utiču na stvaranje i odumiranje pojedinih vrsta, do lokalnijih, u kojima klimatske preturbacije koje se mere vekovima utiču na masovne migracije, kao i na nastanke i nestanke mnogih civilizacija. Pa sve do onih sasvim sporadičnih, koje jednako mogu uticati na uspone i padove ideologija, izbijanje revolucija, ili u najmanju ruku na snaženje i padove dinastija, ili početke i krajeve regionalnih i svetskih ratova.

Naime, po autorima, osnovu klime predstavlja eonski ples Zemlje i Sunca, u kome se periodično smenjuju ere manje ili veće osunčanosti Zemljine površine. I koje rezultuju u kratkotrajnim ili dugoročnim ledenim dobima, upotpunjenih periodima nešto umerenije klime, propraćene višim srednjim temperaturama, predvidljivijim godišnjim dobima, i stabilnijim smenama umerenih sunčanih i kišnih perioda.

Gde bi osnovni faktori koji utiču na varijacije klime bili: (i) promene orbite Zemlje u odnosu na Sunce, koje se dešavaju svakih 1000 godina, i čija je periodika 100000 godina; (ii) fluktuacije ugla ose Zemlje u odnosu na njenu orbitalnu putanju, čija je perioda 40000 godina; (iii) ciklusi solarne aktivnosti, koji traju 11 godina; kao i (iii) manje predvidljivi nasumični događaji tipa varijacija morskih struja, ili naglih promena klime izazvanih erupcijama vulkana (jednog ili više njih, čiji vulkanski pepeo izbačen u više slojeve atmosfere izaziva pojave vulkanskih zima, sa višedecenijskim uticajem na globalna klimatska kretanja).

Sad, naravno da neću iznositi čitavu klimatsku prošlost Zemlje (koja je na veoma interesantan način prikazana u pomenutom dokumentarcu), već ću navesti samo neke od naizgled interesantnijih detalja. Naime, moderna klimatska istorija počinje negde oko 14000 godina p.n.e., kada se upravo i završava zadnje ledeno doba. U to vreme, najbliži preci modernog čoveka već su uveliko rasprostranjeni širom čitave planete, zauzevši životni prostor drugih humanoidnih vrsta (pre svega Neandertalaca). I to ne zato što su imali neke bogzna kako bolje urođene fizičke predispozicije, već pre zato što su imali evolutivno oružje koje je drugima uporno izmicalo - sposobnost da stvaraju, dele i prenose znanje (dobro, to su umeli i Neandertalci), kao i to da formiraju složene društvene zajednice u cilju prevazilaženja pre svega promenljivih klimatskih, ali i drugih uslova.

Nakon toga, čitavu modernu istoriju čine serije razdoblja povoljnih i nepovoljnih klimatskih uslova, u kojima milioni klimatskih izbeglica migriraju ka prostorima novonastalih klimatskih rajeva. Naime, prvi poznati klimatski raj je postojao u periodu između 11000 p.n.e. i 6200 p.n.e. u oblasti između reka Tigra i Eufrata, u kome su zbog milenijuma stabilne umerene klime nastali poljoprivreda i prva uređena sela i gradovi, sa obrisima zakona i organizovanih religija. Sve dok se 6200 p.n.e. nije usled klimatskih promena desio nagli porast mora, što je dovelo do pada temperature i suše u plodnoj oblasti Srednjeg Istoka.

Nakon toga su prve klimatske izbeglice iz Mesopotamije krenule ka Evropi, kao i ka jugu Azije, noseći do tada stečena znanja o poljoprivredi, tehnici, kulturi i umetnosti, prvobitnim zakonima i organizovanim religijama, kao i o ustrojstvu novonastalih sela i gradova-država.

Drugi klimatski raj u to vreme postaje sadašnja Sahara, kojoj su do oko 5500 p.n.e. stabilni monsuni obezbeđivali neophodni godišnji priliv vode. Oni u potpunosti presušuju negde oko 3500 p.n.e., kada Sahara usled pomeraja Zemljine ose prerasta u pustinju, i kada novi talas klimatskih izbeglica odlazi ka Egiptu i Sredozemlju, gde nastaje treći klimatski raj.

I tu se, otprilike, i završavaju sve dosadašnje velike klimatske promene, i počinje moderno klimatsko doba. Koje doduše čine manje predvidljivije i kratkoročnije, ali jednako burne promene, izazvane pre svega fluktuacijama Golfske struje, promenama intenziteta solarne aktivnosti (čija je periodika oko 11 godina), kao i sporadičnim vulkanskim zimama, koje su u nekoliko navrata kroz istoriju imale značajan uticaj na broj populacije, kao i na velike seobe naroda.

Naime, od migracija Morskih ljudi, koje su zbrisale gotovo sva mediteranska i bliskoistočna kraljevstva oko 1200 p.n.e., preko uspona i pada Rimskog carstva, seoba Huna, Germana i Slovena, vikinških, tatarskih i otomanskih osvajanja, pojave kuge i višedecenijskih verskih ratova, buržoaskih revolucija 18. i 19. veka, pa sve do migracija evropskih i drugih naroda u SAD - svi se mogu pripisati značajnim klimatskim promenama. Počev od velike suše koja je zadesila Mediteran oko 1200 p.n.e., preko viševekovnog pada srednje godišnje temperature koji se dešavao dobrim delom prvog milenijume n.e., pa sve do Malog ledenog doba koje je zadesilo Evropu od 1300. do 1850. godine n.e. Naravno, prošarano periodima nešto povoljnijih klimatskih uslova.

Sad, interesantno da autori dokumentarca istoriju objašnjavaju globalnim klimatskim promenama, ali (što bi na neki način mogla da bude i jedna od tema bloga) da li je mnoge istorijske događaje moguće objasniti i nekim manje očiglednim klimatskim faktorima. Naime, da li je određenim klimatskim promenama koje su se dešavale tokom 20. veka (koje se doduše smatraju i nešto blažim) moguće objasniti i bezumlje koje je dovelo do I i II sv. rata, kao i do pojave fašizma ili komunističke revolucije u Rusiji.

Ili, da li je moguće otići i korak dalje - odnosno, da li je nekim lokalnim klimatskim promenama moguće objasniti i sukobe koji se zadnjih 40 godina dešavaju bilo na Balkanu, ili na Bliskom i Srednjem Istoku. Kao i one koji se trenutno dešavaju na istoku Evrope. I koji bi u tom slučaju proizvodili ne samo generacije ratnih, političkih ili ekonomskih, već kao i bezbroj puta do sada - na određeni način i klimatskih izbeglica.

Da ne pominjem uz sve to i klimatske promene izazvane čovekovim delovanjem (za koje izgleda da još uvek nije definitivno jasno u kojoj su meri samerljivi sa ostalim klimatskim faktorima), uz mogući uticaj tekućih klimatskih promena na globalna istorijska kretanja.

Kako god, na kraju bi neko mogao da zaključi da i sama planeta Zemlja na određeni način predstavlja vid milijardugodišnjeg klimatskog raja. Kao i to da čitav život na Zemlji u stvari na određeni način predstavlja vid klimatske izbeglice, i to iz ko zna kakvih sve negostoljubivih dubina Svemira.