Društvo| Literatura| Reč i slika| Region| Život

Pre 30 godina počela je opsada Sarajeva...

/ 05.04.2022. u 19:23

Komentari: 429
Čitanost: 20478
/
Preporuke: 792
/

FB_IMG_1649182737672.20135.jpg

Ako su se prije rata Sarajlije dijelile po tome da li navijaju za Sarajevo ili Želju – sad smo se počeli razvrstavati na ljude i na zvijeri, pritom je ovih drugih bivalo sve više. Prije rata znalo se ko je dobar čovjek a ko neopjevani skot – sad se i formula dobrote radikalno mijenjala te su, po automatizmu, dobri postali "naši" a loši "njihovi". Ja svoje nisam imala, zato sam ih zvala "Stranom A" i "Stranom B" – kao da su u pitanju dvije strane jedne iste ploče. Opštim podjelama priključili su se i njihovi koji, zapravo, glume da su "naši", prikriveno radeći u korist neprijatelja. Tu smo povremeno svrstavane mama i ja, ali i mnogi drugi Srbi koji su, izborom ili sticajem okolnosti, ostali živjeti u opsjednutom gradu.

Dojučerašnji sunarodnici pogrdno su nas nazivali "Alijinim Srbima". Odrasle, muške pripadnike naše skupine možete prepoznati i po tome što – ne bi li dokazali lojalnost – u različita doba dana ili noći dobrovoljno kopaju rovove na prvim linijama odbrane – kao što su u radnim vodovima s grbavičke strane ista mjesta rezervisana za muslimane koji su ostali živjeti u svojim domovima s druge strane rijeke... Obuzeta osjećajem da joj se sve, i dobro i loše, već dogodilo – s dolaskom u Beograd mama je zapala u anksioznost čiji se kraj nije nazirao. Kada bi htjela komunicirati, ponavljala bi kako treba dobro da se čuvam i kako su "svi muškarci isti", iako je pola života provela samo s jednim. Tokom nekog od njenih brojnih ekskursa direktno sam je upitala:

– Mama, jesi li ti imala nekoga prije tate – zbog čega se toliko uvrijedila da sa mnom danima nije progovorila ni riječ. Umjesto da i sama upadnem u bedak – morala sam biti jaka za obje. Svakog jutra oblačila sam najbolje što mi je od garderobe preostalo i odlazila u potragu za poslom. U stvari sam, bježeći od očaja od kog se nije moglo disati, besciljno lutala ovim zapuštenim gradom, kom tako bolno nedostaje ona ljudska toplina koja se u Sarajevu podrazumijevala. Ispostavilo se da sam tada Beograd upoznala bolje od mnogih koji su ovdje rođeni. Mada neuporedivo veći od Sarajeva, Beograd nema jedinstven urbani duh. Tako sam, recimo, otkrivala kako većina stanovnika

Karaburme nikad nije bila na Banovom brdu, Zemunci, na primjer, ne haju za Voždovac, Dorćolci pak preziru Novobeograđane, i tako redom... Kad god bih se našla na nekoj čistini, mahinalno sam se trzala strahujući od nevidljivih snajperskih hitaca, koji su i dalje jednako letjeli za mnom. Dok su granate ispaljivane nasumično, pogodivši one koji se tu zadese – ono čime snajper ledi krv jeste njegova sadistička preciznost. On nikad ne pogađa slučajno.

Neshvatljivo je na koji način, i iz kog razloga, bira upravo vas... Obuzimao me bijes i neskrivena zavist prema svima koji žive svoje obične živote, bez iskazane svijesti da se, kako kaže Gugl, na svega 195,20 km zračne razdaljine, nalik srednjovjekovnim opsadama, odvija masakr bezdušnog ubijanja jednog Grada. Srdžbu koja me sve izvjesnije trovala, povremeno bih primirila masturbacijom, koja na mene ima terapeutsko dejstvo, pružajući mi ventil da ne postanem luda ili zla. Uljuljkan blaženom nezainteresovanošću, s mirom zločinca koji kao alibi izvlači izostanak svijesti o posljedicama vlastitih činjenja, Beograd je bio išaran grafitima „Mladić srpski heroj!“.

Svaki put, prolazeći kraj nekog od njih, osjetila bih parališuću mučninu i nemoćni bijes koji je, protivno svakoj teoriji, neizdrživo rastao. Naročito bih se razjarila kad u autobusu ili na ulici čujem kako su za nešto krive izbjeglice. Postali smo dežurni izgovor za sve uskraćenosti ili nedoslijednosti kojih ima napretek. Za gužve u autobusima koji satima kasne, to što se fasade i bez rata raspadaju – preteći da odronjenim šutom zatrpaju one što prolaze ispod njih. Za gomile smeća koje nedjeljama niko ne čisti. Užasnu inflaciju i to što u prodavnicama nema apsolutno ničeg. Čak i za sve te ljude, hodajuće nervne slomove, što skrhani i nijemi tumaraju naokolo. Povremeno, znala bih da prsnem:

– Gospodine, da li biste bili ljubazni da prestanete srati? Šta vi znate o izbjeglicama? Recimo sarajevskim?!

– Jesu li i vama silovali najbolju drugaricu koja se potom sama objesila o radijatorske cijevi?

– Da li ste i vi iskusili šta znači biti vlaško kopile, dok vas famozni vaši neštedimice zasipaju granatama i likvidiraju snajperskim hicima?

– Znate li vi kako je živjeti samo na vodi i razmućenom brašnu dvadeset jedan dan?!

Nedugo po našem odlasku dogodio se onaj užasni masakr na Markalama koji mi je razjasnio sve oko čega smo godinama bezuspješno lupali glave:

– Kako civilizovani svijet može šutjeti na sve što se u Sarajevu događa?

Čim se odmaknete iz njenog epicentra, nesreća postane stvar puke statistike. Gledajući izvještaje Si-En-Ena, u kojima su čitavog dana permutovali broj ubijenih – uostalom u čemu je razlika između šezdeset osam i osamdeset šest raskomadanih tijela na nekakvoj tržnici u epicentru Balkana. Dok smo živjele u Sarajevu, luksuz koji sebi nismo dozvoljavale bilo je uvjerenje kako će sutra biti bolje nego danas. One koji su gajili bilo kakvu nadu – čekajući mirovni sporazum, vojnu intervenciju, Amerikance, Francuze, Nijemce, bilo šta – stvarnost bi razuvjerila. Naivne nade ustupale bi pred užasnom otupjelošću. Kako su prekidi telefonskih veza i nestanci struje postajali konstanta, tako su i sljedovanja humanitarne pomoći bivala sve skromnija. Na kraju smo dobijale samo kesice s praškovima za puding – koje smo mutile u tehničkoj vodi iz bunara koji su muškarci iz zgrade iskopali u unutrašnjem dvorištu – i lijekove za smirenje kojima je davno istekao rok upotrebe. Mislim da nakon ovog rata na svijetu više neće biti medikamenata s isteklim rokom trajanja – pošto će, kao „humanitarna pomoć“, svi biti otpremljeni Sarajevu i Bosni. Opsjednuti grad prkosio je i time što su odrasli održavali iluziju kako i dalje idu na nekakav posao, dok smo mi, djeca, kad god je bilo moguće, pohađali nastavu držanu po podrumima i privatnim kućama. Suština opsade nije ni bila samo da nas ubiju, već i da nas potpuno ponište kao ljudska bića. Hraneći se našim strahom, snajperisti su se doslovce igrali s nama – svejedno jesu li nas namjerno promašivali ili pak bivali sadistički precizni.

Bilo da su gađali nas, djecu, naše roditelje ili naše cuke. Predstavnici međunarodne zajednice, sve manje vjerujući u svrhu svog angažmana, prestali su davati nerealna obećanja. Što je svakako bolje od njihovih laži s početka granatiranja kako će "za koju nedjelju rat sigurno prestati". Jedini čiji elan nije posustajao bili su izvještači stranih medija dok, s voajerskim sladostrašćem, jednako entuzijastično izvještavaju o morbidnom spektaklu ubijanja jednog lijepog Grada. Sve je bilo lažno – najviše njihovi licemjerni izvještaji o gladnim i izmrcvarenim Sarajlijama koje su, s krokodilskom empatijom, odašiljali udobno smješteni po sobama Holidej Ina. Mrzila sam taj hotel. Dok smo se smrzavali, tumarajući po mrklom mraku – zbog stranih novinara i pripadnika međunarodnih misija koji su tu odsijedali, u njemu je grijanja i struje bilo uvijek. Iz naše dnevne sobe, čiji prozori gledaju ka Tršćanskoj, često sam noću, zagrnuta vunenom dekom, kroz rupe koje sam bušila na plastičnoj foliji što je zamjenjivala polupano staklo, dršćući, netremice posmatrala osvijetljene, usljed grijanja blago zamagljene prozore na Holidej Inu. Imali su čak i toplu vodu. Neki od komšija tamo su povremeno odlazili ne bi li se bar malo ugrijali ili istuširali toplom vodom. Mama i ja takav luksuz sebi nismo dopuštale. Tamo nikada nisam ušla. Gadilo mi se. Štaviše – novinarke i novinare iz Holidej Ina mrzila sam više čak i od snajperista s Jevrejskog groblja...

NNM, Savršen antitalenat za sreću, Akademska Knjiga, Novi Sad, 2021/2022.

Na današnji dan, 1992.godine započeta je opsada Sarajeva - kao jedna od najdužih opsada jednog grada u istoriji modernog ratovanja i najduža opsada jednog glavnog grada u istoriji. Trajala je 1460 dana (44 meseca) što je čak tri puta duže od opsade Staljingrada - sa preko 14.000 (uglavnom civilnih) žrtava.

#Sarajevo

Atačmenti

FB_IMG_1649182737672.jpg / 75.95 / KB image/jpeg
Screenshot_20220405-230338_Drive~2.jpg / 187.7 / KB image/jpeg
Screenshot_20220405-230338_Drive~3.jpg / 185.42 / KB image/jpeg
Screenshot_20220405-230338_Drive~4.jpg / 186.17 / KB image/jpeg

Tagovi

#Sarajevo

postavite na |

Komentari (429)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

shmoo 06:56 10.04.2022

Re: glasanje u UN

dogodinedragosevac
Eto mojih pet kopejki. Zadovoljan?

e ne secam se jel si ti ili ko je vec kacio onaj interaktivni pregled dejstava po ukrajini - gde se vode borbe, ko kontrolise koju teritoriju.

izgubih taj link - jel moze to neko da iskopa?

Можда мислиш на ово?

Карта специальной военной операции на Украине (ЛИНК)

(Ажурира се свакодневно.)

dogodinedragosevac 11:49 10.04.2022

Re: glasanje u UN

Svako opravdavanje Putinovog bombardovanja Ukrajine je istovremeno i opravdavanje NATO bombardovanja Srbije, i to je jednostavno cinjenica...

aha, jel svako osudjivanje putinovog bombardovanja osudjivanje nato agresije?

reci to litvancima i ostalim nacistima, na primer...

(yourself included)....

dogodinedragosevac 12:33 10.04.2022

Re: glasanje u UN

Jel osuđuješ NATO intervenciju na Kosovu?

on je nebitan. bitna su nato i eu govna.

dogodinedragosevac 12:45 10.04.2022

Re: glasanje u UN

Pa nisam nego si se ti zajebao da sam se ja zejebao. Ja ne kazem da je NATO bombardovanje bilo OK niti pokazujem razumevanje za isto.

jos kazi da podrzavas i teritorijalni integritet...

dogodinedragosevac 22:21 10.04.2022

Re: glasanje u UN

Можда мислиш на ово?

Da taso! hvala puno!

zaharaga 09:09 11.04.2022

Re: glasanje u UN

Colin_bgd
gvozden1

Čekaj sad pa ti Aljbancima na Kosovu ne daš tu privilegiju a bogznakako ti je stalo do narodne volje Rusa na Krimu.

Zato što se ni jedan princip ne poštuje, ni princip suvereniteta ni princip narodne volje, nego se ta dva kombinuju i to uvek na štetu Srba, i sad Rusa.

Šta je njihova šteta, e to se radi.

Ti to podržavaš?

Ako bi se poštovao princip volje stanovništva, pa da Srbi sa severa, ako hoće, uđu u sastav Srbije, i Srbi iz RS, ako hoće, uđu ili naprave svoju državu, onda bih bio prvi da Peć bude u Albaniji.

I to sam sto puta do sad napisao.

Ma, u redu je, tj. nije neocekivano sto niko, velike sile narocito, ne postuje nikakve principe, ali pitanje je ovde zasto ni ti licno ne postujes niti jedan svoj princip pa u isto vreme osudjujes NATO za Srbiju, a ne osudjujes Putina za Ukrajinu...

Pa sad, po toj logici, zasto ti odobravas americko bombardovanje Srbije i okupaciju Kosova, a osudjujes Putina za Krim i Ukrajinu?

zaharaga 09:20 11.04.2022

Re: glasanje u UN

maksa83
E ali kad je Ukrajina u pitanju onda se radi u suverenoj državi jebote, suverenijoj i starijoj od Kine, ona ima pravo da zabrani Rusima da se od nje odvoje, Krim je ukrajinski jer, suverenitet, Rusi na Krimu se tu ne pitaju.

Čekaj sad pa ti Aljbancima na Kosovu ne daš tu privilegiju a bogznakako ti je stalo do narodne volje Rusa na Krimu.

Pa reci kakvo ludilo...

Po istoj logici:
Ako su aljbanci na Kosovu dobili tu privilegiju, onda je imaju i rusi na Krimu.

zaharaga 09:35 11.04.2022

Re: glasanje u UN

Neues aus der Nachbarschaft
gvozden1
imao si rat ukrajinske vojske sa svojim drzavljanima koje su hteli da se ocepe a koje su podrzavali Rusi. To je neuporediv istorijski kontekst.

I šta je trebalo da radi Rusija, da gleda kako neki tamo Azov kolje Ruse i da se ne meša?
Da gleda kako joj na granicu postavljaju giljotinju za celu Rusiju i da ćuti, jer... suverena država?

A za to vreme, Amerika "brani svoje interese i ljudska prava" gde joj se ćefne.

Pa jebote, jeste li uopšte normalni?

Polazite od pogresne pretpostavke da mi koji osudujemo rusku invaziju odobravamo US intervencije pa otuda takva samopitanja.

Nesto nismo culi od vas ni zuc ni za jednu US intervenciju, pa se ispostavlja da je pretpostavka da vi koji osudjujete rusku intervenciju US intervenciju odobravate, ispravna.

Uostalom, odalo te ono: ruska invazija, US intervencija.

softelectronics_e 10:07 11.04.2022

Re: glasanje u UN

zaharaga
Neues aus der Nachbarschaft
gvozden1
imao si rat ukrajinske vojske sa svojim drzavljanima koje su hteli da se ocepe a koje su podrzavali Rusi. To je neuporediv istorijski kontekst.

I šta je trebalo da radi Rusija, da gleda kako neki tamo Azov kolje Ruse i da se ne meša?
Da gleda kako joj na granicu postavljaju giljotinju za celu Rusiju i da ćuti, jer... suverena država?

A za to vreme, Amerika "brani svoje interese i ljudska prava" gde joj se ćefne.

Pa jebote, jeste li uopšte normalni?

Polazite od pogresne pretpostavke da mi koji osudujemo rusku invaziju odobravamo US intervencije pa otuda takva samopitanja.

Nesto nismo culi od vas ni zuc ni za jednu US intervenciju, pa se ispostavlja da je pretpostavka da vi koji osudjujete rusku intervenciju US intervenciju odobravate, ispravna.

Uostalom, odalo te ono: ruska invazija, US intervencija.

Nećemo ni čuti.

softelectronics_e 18:22 08.04.2022

Kad budem još mlađi

vcucko 18:45 08.04.2022

Re: Kad budem još mlađi

Jedna dojava za kladionicu.

Ko je hteo da uplati na igru "Ko je sledeći", informacija od značaja.

Latvija jutros donela zakon kojim se:
- zabranjuje proslava 9. maja - Dana pobede i
- 9. maj proglašava danom žalosti

Uvek sam se pitao, ko će prvi posle Japanaca da okusi slast fisije. Eto odgovora. Što jes jes, bili su među glavnim favoritima.

Doduše valja se raspitati u kladži, važi li to ili mora kopnena invazija

milisav68 20:51 08.04.2022

Re: Kad budem još mlađi

vcucko
Jedna dojava za kladionicu.

Ko je hteo da uplati na igru "Ko je sledeći", informacija od značaja.

Latvija jutros donela zakon kojim se:
- zabranjuje proslava 9. maja - Dana pobede i
- 9. maj proglašava danom žalosti.

Samo da potvrdim, Latvija se kod nas naziva i Letonija?

Ako jeste, stavljam i ja pare na njih, juče je iz njihovog vazdušnog prostora doleteo jedan NATO lovac, markirajući naš JAT-ov avion, da bi ga ruska PVO oborila.

vcucko 21:17 08.04.2022

Re: Kad budem još mlađi

milisav68
vcucko
Jedna dojava za kladionicu.

Ko je hteo da uplati na igru "Ko je sledeći", informacija od značaja.

Latvija jutros donela zakon kojim se:
- zabranjuje proslava 9. maja - Dana pobede i
- 9. maj proglašava danom žalosti.

Samo da potvrdim, Latvija se kod nas naziva i Letonija?

Ako jeste, stavljam i ja pare na njih, juče je iz njihovog vazdušnog prostora doleteo jedan NATO lovac, markirajući naš JAT-ov avion, da bi ga ruska PVO oborila.

Da, mi obično kažemo Letonija iz nekog meni nepoznatog razloga. Oni sami sebe zovu Latvija i to baša tako, fonetski sa J.

Sa' dokle će da se zovu ikako, videćemo.

dogodinedragosevac 22:24 10.04.2022

Re: Kad budem još mlađi

Da, mi obično kažemo Letonija iz nekog meni nepoznatog razloga.

Lettonie

dogodinedragosevac 22:26 10.04.2022

Re: Kad budem još mlađi

Ako jeste, stavljam i ja pare na njih, juče je iz njihovog vazdušnog prostora doleteo jedan NATO lovac, markirajući naš JAT-ov avion, da bi ga ruska PVO oborila.

nisam ovo ukapirao - mislis da su hteli da izazovu obaranje air srbije?

vcucko 22:48 10.04.2022

Re: Kad budem još mlađi

dogodinedragosevac
Ako jeste, stavljam i ja pare na njih, juče je iz njihovog vazdušnog prostora doleteo jedan NATO lovac, markirajući naš JAT-ov avion, da bi ga ruska PVO oborila.

nisam ovo ukapirao - mislis da su hteli da izazovu obaranje air srbije?

Naravno.

Još tačnije, da avion obori ruska PVO.

nsarski 07:47 11.04.2022

Re: Kad budem još mlađi

Da, mi obično kažemo Letonija iz nekog meni nepoznatog razloga. Oni sami sebe zovu Latvija i to baša tako, fonetski sa J.

Ne budem lenj, pa se raspitam kod onih koji znaju. U ovom slučaju kod g-dina Dragomira Acovića poznavaoca svih kraljevina, kneževina, vojvodstava i sličnih arhaizama i njihovih grbova kroz vekove. Elem.

U toj zemlji Letoniji, tj. Latviji, žive narodi koji se zovu Leti i drugi koji se zovu Lati. Oni se baš ne ljube mnogo, ali pošto su spakovani zajedno onda se njihova zemlja zove u zavisnosti od toga koga pitate. To je zbunjujuće, kao što je strancima zbunjujuće kad im neko kaže da je Hercegovac - šta to znači ako se zemlja zove "Bosna" (tako je svi lenji umovi zovu)?
Naravno, najveća manjina u "toj" zemlji su Rusi, ali to sada nije bitno i ne valja pominjati.

kamilo_emericki 20:05 09.04.2022

Poslije čitanja ukoso

nisam vidio da je neko spomenuo unutrašnju opsadu Sarajeva.
VRS je držala jedan obruč oko Sarjeva ali Sarajevo je bilo i u obruču lokalnih vlastodržaca. U Sarajevo se nije moglo ući a naročito izaći bez njihove dozvole.
Sarajevski Romeo i Julija, Boško i Amira, su ubijeni snajperom u leđa prilikom pokušaja prelaska linije razdvajanja. Pomenuti Bregović je, u jednom video-mostu pričao Davorinu Popoviću kako mu je supruga izašla iz Sarajeva. Dobila je dozvolu od nekog Kruške, a na komadu papira je pisalo: "Ovu pusti". Potpis Kruško.

@apacherosepeacock kaže:

Upravo. Evo i ja sam iznenadjena' koliko su u stvari losi. Mislila sam da ce raskupusati ukrajinsku odbranu za nedelju dana kad su vec izabrali ratnu opciju a ne diplomatsku i poredeci vojnu moc obe drzave.

Ozbiljni vojni analitičari, ne propagandisti kažu da je ukrajinska vojska najkvalitetnija i daleko najača vojska, osim američke, koju Zapad ima. I najbrojnija. Od 2014. ukrajinska vojska je prošla intenzivnu obuku NATO instrukora, naoružana, izuzetno dobro ukopana i utvrđena na liniji prema Donbasu i na tim linijama se očekuje početak odlučujuće bitke za Donbas. Tome treba dodati NATO pomoć Ukrajini preko izviđanja putem aviona Avaks, iz prostora Poljske gdje su nedostupni ruskoj artiljriji i PVO.
O spremnosti NATO vojske za rat govori i podatak da najjača evropska NATO vojjska, francuska, ima municije za intenzivno ratovanje 3-4 dana. Link

@Neues aus der Nachbarschaft kaže

Putin je slupao neke ukrajinske gradove gore od Drezdena a da nije bilo nacistickog terora i ubijanja nekoliko miliona ljudi.

Da li ti znaš o čemu pričaš, šta je ko i kako uradio? Ljudi koji se predstavljaju kao humanisti bi trebali imati, ipak, neke limite.
Već smo imali diskusiju oko razloga bombardovanja onog supermarketa u čijem su bombardovanju stradale i okolne zgrade. Opet tvrdiš da je to bilo bez razloga i da je normalno skladištiti municiju u supermarketu koji je opkoljen stambenim zgradama?
Neki dan sam gledao video kako ruska pješadija spaljuje zgradu u Marijopolju. Ukrajinski snajperista je ranio dva ruska vojnika. (To je uobičajena taktika, jer najmanje dva vojnika moraju izvlačiti jednog ranjenika) Prvo jedni vojnici otvaraju vatru na zgrdu u kojoj je snajperista dok ne dođe oklpno vozilo koje bukvalno spaljuje zgradu dok ostali vojnici izvlače ranjenike.
Polako izlazi na vidjelo da i ono porodilište srušeno u Mariopolju nije bilo porodilište u trenutku rušenja već nešto drugo. Nisu bez razloga maksimalno moguće ugašeni ruski glasovi prema zapadu a čini mi se da ni Rusi više nisu zainteresovani za mišljenje Zapada. Prekid, dugoročni, odnosa sa zapadom se upravo konzumira.

apacherosepeacock 06:45 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

kamilo_emericki
O spremnosti NATO vojske za rat govori i podatak da najjača evropska NATO vojjska, francuska, ima municije za intenzivno ratovanje 3-4 dana. Link

Kazi ti to Vucicu, da ne ceka u redu za ovo kod Francuza..

Rafale is a twin-jet combat aircraft manufactured by Dassault Aviation and is capable of carrying out a wide range of short and long-range missions. It can be used to perform ground and sea attacks, reconnaissance, high-accuracy strikes and nuclear strike deterrence.
The aircraft was developed for the French Navy and French Air Force.
France’s airforce and navy ordered 180 (132 for the airforce and 48 for the navy) and 152 aircraft were delivered by January 2019. The manufacturer is expected to resume the delivery of the remaining 28 aircraft in 2022.

vcucko 13:41 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

kamilo_emericki

O spremnosti NATO vojske za rat govori i podatak da najjača evropska NATO vojjska, francuska, ima municije za intenzivno ratovanje 3-4 dana. Link

Ma kakva najjača evropska NATO vojska. Francuze još od Napoleona III Nemci istresu iz gaća pa ih posle drugi spasavaju.
Francuska je policijska, ne militaristička sila i uvek je takva bila.

Engleska i Turska, mislim bar-a-bar, to su najjače NATO vojske bez USA. Čak u nekom dužem sukobu, koji bi zahtevao širu mobilizaciju, tu su braća Turci bez pravog rivala. Oni (zasad) nemaju problem pankera sa roze krestama koje bi trebalo regrutovati i mobilisati

gvozden1 14:35 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

Engleska i Turska, mislim bar-a-bar, to su najjače NATO vojske bez USA. Čak u nekom dužem sukobu, koji bi zahtevao širu mobilizaciju, tu su braća Turci bez pravog rivala.

O Galipolju pričaš :)

vcucko 14:48 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

gvozden1

Engleska i Turska, mislim bar-a-bar, to su najjače NATO vojske bez USA. Čak u nekom dužem sukobu, koji bi zahtevao širu mobilizaciju, tu su braća Turci bez pravog rivala.

O Galipolju pričaš :)

Nije mi bilo u prvom planu, ali između ostalog.

Znači pre sto godina udružena vojska Komonvelta im nije mogla ništa. Mogu da zamislim kako bi prošli pirgavci sami, danas, kad se TR razvila u svakom pogledu, a naročito vojnom.

Bila bi propast i bruka, gore nego tad.

solo 15:32 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

Francuska je policijska, ne militaristička sila i uvek je takva bila.

kamilo_emericki 15:45 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

vcucko
kamilo_emericki

O spremnosti NATO vojske za rat govori i podatak da najjača evropska NATO vojjska, francuska, ima municije za intenzivno ratovanje 3-4 dana. Link

Ma kakva najjača evropska NATO vojska. Francuze još od Napoleona III Nemci istresu iz gaća pa ih posle drugi spasavaju.
Francuska je policijska, ne militaristička sila i uvek je takva bila.

Engleska i Turska, mislim bar-a-bar, to su najjače NATO vojske bez USA. Čak u nekom dužem sukobu, koji bi zahtevao širu mobilizaciju, tu su braća Turci bez pravog rivala. Oni (zasad) nemaju problem pankera sa roze krestama koje bi trebalo regrutovati i mobilisati

Zbog raznih okolnosti Nijemci od 1945. više nisu ono što su bili.
O poređenju raznih evropskih armija ovdje imaš više za pročitati: Link

gvozden1 17:12 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

Znači pre sto godina udružena vojska Komonvelta im nije mogla ništa. Mogu da zamislim kako bi prošli pirgavci sami, danas, kad se TR razvila u svakom pogledu, a naročito vojnom.

A mi samo par godina pre, prc - Kumanovo!

Znam, znam razliku, ali mi lepo da stavim jedno pored drugog, mi Turke prc, a oni - Galipolje :)

vcucko 18:29 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

kamilo_emericki

Zbog raznih okolnosti Nijemci od 1945. više nisu ono što su bili.
O poređenju raznih evropskih armija ovdje imaš više za pročitati: Link

Bacio pogled ovlaš. Jesu li to Italija i Turska tu negde, 4./5.?
Mon Dieu, Mon Dieu, što bi rek'o Del Boy.
Možda u alpskom skijanju.

Vidi ovako:

Neki pretpostavljeni rat bilo koga od ovih velikih protiv Turske
- do 2-3 nedelje niko Turke za metar pomerio ne bi
- preko toga Turci ulaze u Rim/Pariz/Madrid, o Berlinu nećemo jer je smešna priča. Tamo bi sama turska dijaspora završila posao i dočekala svoju vojsku da zajedno proslave.

Nije rat (pogotovo u Evropi) ples u šarenim suknjicama u Papetee. Ili zavođenje reda po centralnoj Africi, gde svežu vodu vide jednom u godinu dana.
Malo realnosti, kolega

vcucko 18:31 10.04.2022

Re: Poslije čitanja ukoso

gvozden1

Znači pre sto godina udružena vojska Komonvelta im nije mogla ništa. Mogu da zamislim kako bi prošli pirgavci sami, danas, kad se TR razvila u svakom pogledu, a naročito vojnom.

A mi samo par godina pre, prc - Kumanovo!

Znam, znam razliku, ali mi lepo da stavim jedno pored drugog, mi Turke prc, a oni - Galipolje :)