Jazz survivor i narkotici

Jimmy Cobb je snimio sa Miles-om Davisom-om 1959. godine jedan od najprodavanijih albuma "Kind of Blue". Miles mu je ponudio 200 dolara da se odrekne svih drugih prava na taj album i on je pristao.
Miles je vozio Ferari, a Jimmy, koji je odsvirao bezbroj koncerata i snimio albume svim najvećim zvezdama - mi je pre par godina u svojoj 90-oj godini nudio nastup jer nije imao osnovnih sredstava za život. Jedini nastup na Nišvilu imao je pre 20 godina zajedno sa Regie Workmanom i tada je pricao o prokletstvu bleštavila džezerskog života u mladosti i mučnog spavanja po aerodromima i bezbrojnih presedanja tokom turneja u starosti. Opsednut pevačicama, emotivno se spojio sa tri najveće zvezde tog vremena: Billy Holidey , Sarah Vaugh i Dinah Vasington - koju je i oženio 1952.

Osim Milesa Davisa, na spisku muzičara sa kojima je nastupao i snimao su i: Cannonball Adderley, Nat Adderley, John Coltrane, Miles Davis, Benny Golson, Joe Henderson, Hank Jones, Wynton Kelly, Wes Montgomery, Shirley Scott, Sarah Vaughan, Kenny Barron, Paul Chambers, Al Cohn, Joey DeFrancesco, Kenny Dorham, Kenny Drew, Curtis Fuller, Eddie Gomez, Bill Evans, Clark Terry, Stan Getz, Art Pepper, Wayne Shorter, Gil Evans, Kenny Dorham, Bobby Timmons, Booker Little, Johnny Griffin, Mark Murphy, Jon Hendricks, Red Garland, Philly Joe Jones, Sonny Stitt, Nancy Wilson...

Trošio je novac sa turneja i studijskih snimanja često na stimulanse i radio bukvalno do smrti 2020. godine, tokom prvog talasa korone u 92 godini. Gotovo 30 godina je nadživeo svog idola Miles Davis-a i nije morao kao Miles da ubedjuje svaki put policajce da nije ukrao skupoceni ferari. Miles je apsurda radi trošio daleko kvalitetnije narkotike nego Jimmy.
Ponekad nam muzičari tokom Nišvila traže u backstage-u razna stimulativna sredstva - ali se mi pozivamo da u ugovoru nema te stavke već samo hrane i raznog pića i da su unapred dobili ceo honorar za vanredne prohteve. Pojedini su se snalazili u lokalnom kafiću, a poneki i nisu uspevali što se često odražavalo na kvalitet njihovih nastupa.

Jednom prilikom jedan od najpoznatijih rege sastava nam je uredno poslao mejl da je tog dana jednom njihovom članu rodjendan i da bi molili da im u njihov tur bus dostavimo " Tortu ". Ja sam se napravio lud i kupio im pravu tortu. Vratili su nam je sutradan netaknutu i mi smo je uz smeh smazali.
Dešavalo se da preurane sa svojom dozom i budu sjajni na popodnevnoj tehničkoj probi, a očajni na večernjem nastupu . Naravno, bilo je najčešće obrnutih situacija .
Samo jednom sam posumnjao u to pravilo.
Dugo sam planirao da dovedemo Kanny Garett-a koji je takođe sarađivao sa Miles-om, ali i sa čitavom plejadom legendarnih džezera (Woody Shaw, Art Blakey, Marcus Miller, Donald Byrd, Duke Ellington Orchestra, Al Jarreau, Chick Corea, Roy Haynes, Freddie Hubbard, Christian McBride, John Scofield, Michel Petrucciani, Bireli Lagrene, Lenny White, Richard Bona, Mike Stern, Jeff "Tain" Watts, John McLaughlin, Sting...).

Zatekao sam se u New Yorku u proleće 2017. i svratio u čuveni Blue Note klub.
Karte su bile rasrodate za oba njegova koncerta te večeri i ja sam na prevaru ušao u pauzi koncerta. Kenny se oduševio pozivom na festival i prebacio me na menadzera koji je dao prihvatljive uslove, a ja njemu tačan datum nastupa.
Veoma brzo mi je stigao potpisan ugovor i mi smo ga medijski najavili.
Posle desetak dana stigla nam je molba da raskinemo ugovor jer je Kenny zaboravio da kaže menadžeru da je potvrdio bitan nastup u Americi bas tokom Nišvila.
Prihvatili smo da pomerimo nastup za iduću godinu i zaista 2018. ceo bend je stigao u Niš. Održali su veoma posećenu pres konferenciju a ceo bend zajedno sa Kenny-em je na tehničkoj probi zvučao savršeno.
Svi smo s nestrpljenjem očekivali njegov nastup i ja sam došao u back stage da ih pozdravim par minuta pre nastupa.
Zatekao sam očajne muzičare i unezverenog menadžera.
Kenny-a nije bilo. Pozvao sam njegovu hostesu i ona mi je plačnim glasom saopštila da stiže ali bez Kenny-a koji je odbio da nastupi, izašao iz taksija i krenuo peške ka Beogradu.
Ubacio sam hostesu u moj auto da mi pokaže gde su ga ostavili, izjurio iz tvrdjave i krenuo putem ka Beogradu.
Uskoro sam spazio Kenny a u mračnom delu niške periferije kako vuče kofer . Preprečio sam mu put kolima i pozvao ga da udje u auto jer ga publika i bend čekaju. Energično je odbio i nejasno rekao da je nečim nezadovoljan i da neće da nastupi i da on ide na avion. Pokušao sam da mu objasnim da je ovo izuzetno opasna oblast po njega i da udje u auto, a on da je New York noću daleko opasniji. Na kraju sam ga grubo zgrabio za ruku i naredio da udje u auto . Posle dramske pauze rekao je da hoće da se vrati u Tvrdjavu, ali da neće da udje u auto već da će ići peške.
Hostesa i ja smo ga pratili autom u prvoj brzini i zaista je uspeo da nadje zadnji ulaz u tvrdjavi.
Publici nije bilo jasno zašto treći put vrtimo sponzorski blok izmedju dva nastupa.
A onda je usledio fantastičan nastup i Kenny Garett je briljirao . Svirao je neverovatnom energijom i entuzijazmom.

Često sam raznim menadžerima i muzičarima prepričavao ovaj dogadjaj i svi su se izčudjavali jer je Kenny važio za izuzetno disciplinovanog umetnika.
Ostala su nagadjanja da se prerano "uradio ", ili se nije uopšte .
Tokom Nišvila praktikujemo brojne workshopove gde mladi muzičari dobijaju besplatne časove od najvećih zvezda.
Ta iskustva umnogome prevagnu da se odluče za zivot profesionalnog muzičara.
Kada me njihovi roditelji upitaju da li da podržavaju ambiciju svoje dece, ja kažem da ne znam. Setim se sudbine jednog od najvećih svetskih bubnjara Jimmy Cobb-a koji je u devedesetoj godini zivkao razne agencije i festivale da mu udele neki gig kako bi imao za hranu. Za narkotike odavno nije imao.
Ponos da je bio deo večnosti albumom "Kind of Blue" nije mu bila velika uteha zadnjih dana života.