SAMOSUKOBLJAVANJE ... stavova i misli ...

Ima to u pozorištu, zove se "monodrama", jedan čovek priča sve vreme i igra sve uloge. Retko bude da je i tekstopisac ali sigurno i to postoji?

Gledala sam davno u pozorištu u Zrenjaninu monodramu "Papagaj", jedan čovek je sve vreme pričao, pričao, pričao.... ne znam da li je sam to i napisao ali je isto ovako bilo dosadno slušati pa je u sali bilo samo par nas, i nestala je sa scene, ta monodrama, vrlo brzo, valjda nije bilo publike?

Zato se ovaj glumac sada dosetio da zauzme sve scene i medije, da ne može publika da mu pobegne, priča, priča, priča, sam sebe zapliće sam sebe otpliće...a publika.... plaču koliko im je lepo. I njemu lepo. Milina.

mariopan

Ima to u pozorištu, zove se "monodrama", jedan čovek priča sve vreme i igra sve uloge. Retko bude da je i tekstopisac ali sigurno i to postoji?

Gledala sam davno u pozorištu u Zrenjaninu monodramu "Papagaj", jedan čovek je sve vreme pričao, pričao, pričao.... ne znam da li je sam to i napisao ali je isto ovako bilo dosadno slušati pa je u sali bilo samo par nas, i nestala je sa scene, ta monodrama, vrlo brzo, valjda nije bilo publike?

Zato se ovaj glumac sada dosetio da zauzme sve scene i medije, da ne može publika da mu pobegne, priča, priča, priča, sam sebe zapliće sam sebe otpliće...a publika.... plaču koliko im je lepo. I njemu lepo. Milina.

Zagrebački glumac Pero Kvrgić imao je fenomenalnu predstavu koja je trajalo dobrih sat i više - gde je on sam igrao ... na takav način da isti događaj prepričava više profesija. Naravno, sve likove je igrao on ... npr. događaj iz tramvaja prepričava profesor matematike, pa itd ... zaboravio sam ostala zanimanja.
Naravno, sve uloge je tumačio on.
Fenomenalno!
Eee, da, sada mi pade na pamet - da li je Pero Kvrgić bio Srbin?

Eee, da, sada mi pade na pamet - da li je Pero Kvrgić bio Srbin?

Nemam pojma.

Ako je bio sjajan kao glumac u toj ulozi zaslužuje aplauz i ovacije.

Monodrame je stvarno teško glumiti i svaka mu čast ako je bio odličan. A nebitno je šta je bio, ako je dobar ja ga volim kao da je moj.

mariopan

Eee, da, sada mi pade na pamet - da li je Pero Kvrgić bio Srbin?

Nemam pojma.

Ako je bio sjajan kao glumac u toj ulozi zaslužuje aplauz i ovacije.

Monodrame je stvarno teško glumiti i svaka mu čast ako je bio odličan. A nebitno je šta je bio, ako je dobar ja ga volim kao da je moj.

Da.
Bio je sjajan u toj ulozi.

Monodrame je stvarno teško glumiti i svaka mu čast ako je bio odličan. A nebitno je šta je bio, ako je dobar ja ga volim kao da je moj.

U pitanju je čuvena monodrama Remona Kenoa pod nazivom "Stilske vežbe", prevod Danilo Kiš.





Eto, draga Mariopan, sada znaš.

Igrana je i u Bg.

Eto, draga Mariopan, sada znaš.

Hvala. Sad gledam.

softelectronics_e

Eee, da, sada mi pade na pamet - da li je Pero Kvrgić bio Srbin?

Jeste. Jeste i nebitno, čovek je bio veliki hrvatski glumac, ali ne može da škodi.

Copy/Paste iz Wiki:

Kvrgić was born in Srpske Moravice to Serb father and Austrian mother.[1] He trained as an actor in the schools of the Croatian National Theatre in Zagreb (HNK) after World War II.

P.S. Srpske Moravice su (bile) u Gorskom Kotaru, uopšte nisu srpsko mesto (u stvari tamo je narod, koliko znam, prekršten, da li u WWII ili ranije bemliga), a i više se tako ne zovu. Tako da nema direktne veze. Što kažu, tako se potrevilo.

vcucko

softelectronics_e

Eee, da, sada mi pade na pamet - da li je Pero Kvrgić bio Srbin?

Jeste. Jeste i nebitno, čovek je bio veliki hrvatski glumac, ali ne može da škodi.

Copy/Paste iz Wiki:

Kvrgić was born in Srpske Moravice to Serb father and Austrian mother.[1] He trained as an actor in the schools of the Croatian National Theatre in Zagreb (HNK) after World War II.

P.S. Srpske Moravice su (bile) u Gorskom Kotaru, uopšte nisu srpsko mesto (u stvari tamo je narod, koliko znam, prekršten, da li u WWII ili ranije bemliga), a i više se tako ne zovu. Tako da nema direktne veze. Što kažu, tako se potrevilo.

Ustaška posla.

nsarski

U pitanju je čuvena monodrama Remona Kenoa pod nazivom "Stilske vežbe", prevod Danilo Kiš.

Sećam se kad sam (bio mlad i) čitao Cacu u metrou (takođe Kišov prevod) i razmišljao kako je prevod umetnost za sebe. Bilo mi žao što se nije pozabavio po nečem od Boris Vijana (Vadisrce, Jesen u Pekingu), nešto mi nije skroz štimalo u prevodu koji sam čitao.
Kako prevod neverovatno utiče kako ćeš da doživiš neku knjigu.

bene_geserit

nsarski

U pitanju je čuvena monodrama Remona Kenoa pod nazivom "Stilske vežbe", prevod Danilo Kiš.

Sećam se kad sam (bio mlad i) čitao Cacu u metrou (takođe Kišov prevod) i razmišljao kako je prevod umetnost za sebe. Bilo mi žao što se nije pozabavio po nečem od Boris Vijana (Vadisrce, Jesen u Pekingu), nešto mi nije skroz štimalo u prevodu koji sam čitao.
Kako prevod neverovatno utiče kako ćeš da doživiš neku knjigu.

De si, bene, nema te, mislio sam da si menjao vodu u džakuziju i otišao down the drain...

Kad reče prevod, evo čitam Toma Sojera na engleskom, i uživam, kakva knjiga, jebote, mada je u Plavoj ptici prevod bio baš dobar, koliko se sećam, ali original je keva. Uzeo sam ćeri da pročita (imaju neko natjecanje u školi, valjda dvaes knjiga do aprila, posle moraju da pišu sastave) ali joj se nešto nije svideo Sojer, ne znam zašto (ova današnja deca su s druge planete) pa je batalila. Meni je bilo žao da je vratim u biblioteku nepročitanu, pa reko, daj ja ću da pročitam, kad neće ona, osim toga to mi je bila omiljena knjiga iz detinjstva.

Naravno, gde je Tom Sojer, tu je i Haklberi Fin, ali ono nije čitljivo na engleskom, pošto je pisano jezikom nepismenih (a kao da drugi postoje ) Crnaca sa juga, da bi bilo autentično. A prevod na srpski je bio sasvim korektan, kako mi se činilo, no, original sam batalio.

srdjan.pajic

bene_geserit

nsarski

U pitanju je čuvena monodrama Remona Kenoa pod nazivom "Stilske vežbe", prevod Danilo Kiš.

Sećam se kad sam (bio mlad i) čitao Cacu u metrou (takođe Kišov prevod) i razmišljao kako je prevod umetnost za sebe. Bilo mi žao što se nije pozabavio po nečem od Boris Vijana (Vadisrce, Jesen u Pekingu), nešto mi nije skroz štimalo u prevodu koji sam čitao.
Kako prevod neverovatno utiče kako ćeš da doživiš neku knjigu.

De si, bene, nema te, mislio sam da si menjao vodu u džakuziju i otišao down the drain...

Kad reče prevod, evo čitam Toma Sojera na engleskom, i uživam, kakva knjiga, jebote, mada je u Plavoj ptici prevod bio baš dobar, koliko se sećam, ali original je keva. Uzeo sam ćeri da pročita (imaju neko natjecanje u školi, valjda dvaes knjiga do aprila, posle moraju da pišu sastave) ali joj se nešto nije svideo Sojer, ne znam zašto (ova današnja deca su s druge planete) pa je batalila. Meni je bilo žao da je vratim u biblioteku nepročitanu, pa reko, daj ja ću da pročitam, kad neće ona, osim toga to mi je bila omiljena knjiga iz detinjstva.

Naravno, gde je Tom Sojer, tu je i Haklberi Fin, ali ono nije čitljivo na engleskom, pošto je pisano jezikom nepismenih (a kao da drugi postoje ) Crnaca sa juga, da bi bilo autentično. A prevod na srpski je bio sasvim korektan, kako mi se činilo, no, original sam batalio.

Ja sam mnogo više voleo da čitam Haklberija od Sojera.

Kako prevod neverovatno utiče kako ćeš da doživiš neku knjigu.

Ovo je tačno, a pogotovo smatram da je teško prevesti, to jest prepevati pesmu, dočarati nam je onako kako je pesnik zaista zamislio kada je pisao.

bene_geserit

nsarski

U pitanju je čuvena monodrama Remona Kenoa pod nazivom "Stilske vežbe", prevod Danilo Kiš.

Sećam se kad sam (bio mlad i) čitao Cacu u metrou (takođe Kišov prevod) i razmišljao kako je prevod umetnost za sebe. Bilo mi žao što se nije pozabavio po nečem od Boris Vijana (Vadisrce, Jesen u Pekingu), nešto mi nije skroz štimalo u prevodu koji sam čitao.
Kako prevod neverovatno utiče kako ćeš da doživiš neku knjigu.

Данило Киш има неколико баш маестралних превода, један од њих је и превод Малдорорових певања од Лотрамона (Исидор Дикас) који је урадио заједно са својом супругом Мирјаном Миочиновић. Мада, то није књига коју бих могао свима да препоручим за читање, мало је херметична. Осим Доксу, ценим да би се њему свидела.