зукомам колеоптера

(листајући ми  дневник г. 2014)

                      - треба писати живот,а не литературу , Mr. Henry Miller

теренац,подоста се дружим ,сусрећајућ' разнолике ликове ,уочавајући оно што их повезује,а то је недорек тема избором бременитих,вазда спремних на дијалог без краја и конца ,још ако је сусрет уприличен у некој кафани стичеш утисак да гласовна галама сличи просторији пуној диптера и хемидиптера (намамљених чкиљавошћу сијалице с'плафона од коју десетину свећа усраном од мува) чијој зуки наликује.

ваљда је то онда један од разлога вапаја за тишином окружења, а у нерадно време, све мамљивијем како почех старити па сам тај проблем решио одласком ,уместо у кафану, у библиотеку или шах клуб у местима где сам радно боравио по Србији. с'тога и овај присет на Лајковац се наметнуо сам по себи. локални зналац ми ( неки дан упокојени прозаиста г. Р. Бели Марковић ) указа  тада да се у близини смештаја мојег, а за ћошетом, налази кафе Последња игра лептира у згради Дома младих ,(назван по имену рок групе +Ненада Радуловића у поводу 22 г. смрти Уметника, а и као сећање на његову матер Босиљку, учитељицу, оснивача лајковачке читаонице, касније прерасле у библиотеку средином 50 г прошлог века) у којем се једном месечно оджава читалачко вече што ме намами и потом уходах редовност посете му. долазили су углавном школарци , и мештани интелектуалци ,није било алкохола да се нуди , био је то као књижевни кружок локални.на једном таквом сусрету одважих се и ја па гужвом небројчаним присутним понудих пар фикционалних прича неочекиваних почетака и са недорек крајевима, садржаја поприлично заплетених, да их је праћење, умело публику наводити на очекивану реакцију - коментаре (јер са таквом намером сам их и осмишљао) након мог читања.тако би и овог пута а у чему је предњачила једна средовечна госпођа лика ми, на моменте, препознатљива (али то захваљујући диоптрији мојих наочара којима је био истеко рок јер све преко пар метара удаљено беше ми размазано ...тек,тек).волео сам те дијалоге обзиром да сам временом у сличним ситуацијама изнашао модус да коментатор више о себи сам казује него о причици коју је слушао .тако би и овог пута ...углавном, кад истече време трајања поменуте читалачке вечери коментаторка ми је пришла и ја препознах род моје тадање газдарице куће у којој сам становао (а коју сретох и упознах у пролазу двориштем, наиме моја гаyздарица, је отпутовала у Ниш, ћерка јој се породила, па се рођакиња београђанка одазвала да причува кућу до повратка јој) .у то време, кад тек закорачих у осму деценију овоземаљског трајања, слабо сам обраћао пажњу на детаље случајних сусрета па отуд и овог (показало се грешком). В. београђанка одрасла у кругу двојке између различитих животних филозофија и различитог схватања морала. тада у педесетим неоптерећена брачним и родитељским обавезама показала се у данима који су уследили као занимљив саговорник , кокета, згодна, другачија од просека, рецепт за мушку патњу, што ме наравно намами као и одговор јој на мој упит - откуд  Лајковац , одговорила - мааа...мала помоћ Сестри, јер мени је и најмањи вид руралног битисања извор инспирације, а то значи да могу своје време да организујем како желим, да могу да будем са одабраном особом ...када желим. као што сам и очекивао секс се у наговештају сам од себе спонтано убацио у наше дијалоге и шта сам могао него не одолети изазову, те пар вечери од оне књижевне нађох јој се међ' ногама, али захваљујући умећа ми јоге и шијацу масаже.наставници клавира, од малена за диркама, занимање је у средњим годинама живота указало последице у виду лумбага. самоспас од тога је одскора потражила  у хатха јоги, примењујући указе из књига.како сам по том питању био на свом терену , после прве заједничке сеансе одрађене на ћебету преко дворишне траве, би јој лакше,указа. следећи третман је потом уследио у кућној просторији на пошироком лежају у границама ослобођена гардеробе . искомбиновах тада јогу и поменуту масажу што је са одушевљењем прихватила - имате златне руке ,пркоментариса уз чај потом, обавезујући ме да већ сутра ,кад се ослободим радних обавеза се послужим на, са њене стране, зготовљеном храном (оно што човек од  писца А.Тишме може научити, а то је  да запази,  да жели да види другог, оне који су другачији и напослетку, како оног другог ословити. велика је то ствар и, без обзира на то да ли је узалудна или није, треба покушати) што умислих учинити на понуђеном заједничком оброку,а  за који наслутих шему лепка (она) за муве (ја). здрљах тај теренски дан и хигијенски припремљен предвече се огласих на улазу јој из дворишта са цветом у руци (што је оценила - стара школа) .оброк вегетеријански ми годио ,чај потом такође, а успут њена непозната ми приповетка о композитору Гершвину села ди треба.како је био мај и гардероба ми је била минимална ,Она пак ,огрнута само лаким кућним огртачем (испод нисам назирао ништа) предложи да одрадимо планирану сеансу, али само масажу ,јер је јогу већ одрадила. сагласих се и В. се к'о од мајке рођена пружила на већ поменутом лежају.на нагост нисам реаговао, чак јој похвалих слободу понашања, па се и ја у складу са окружењем раскомотих посве.похвалила је моју још релативно очувану телесност, док је поглед на споловило ми прокоментарисала - благо Вашој жени. наравно, од масаже не би ништа. В. је спадала у ред прц ћутолога усмерена само на радњу, спретно Га размештајући у себи похотљивошћу за игром и радозналошћу, уз повремено мунђање - тооо....алал

.......а соба, прозора само закриљених завесама би' ту ноћ вероватно посве заглушена зуком диптера и хемидиптера (тог маја бројчано поприличних ,јер је река Колубара толико надошла да је поплавила приступ Лајковцу па се и они у тим наплавинама намножили) али то ми занесени не евидентирасмо .