O

             - остани у аутобусу, крајолик ће се променити ( Ms Džejmi Li Kertis)
О, високи самогласник ,21. слово азбуке, ми некако овог пута чучну за наслов поста обзиром да пружа могућност да се пoсредством Њега укаже на нешто ....као ,оно ,прстом...те отуд неуобичајености у наслову.
преко тарабе комшиница ми каже, чула од пријине јетрве, којој је пренела шогорова сестра близнакиња ( она бесиса ) с'крaја Села, чијих тетка од пашенога њенога старијег брата од стрица из суседног Села, долази једаред месечно таљигама с'мужем лимаром у унаше Село ,он да поради олуке и лимарију , да занитује шерпење и лонце, а она код рођакиње на кафу ,вестима вазда пуна к'о брод.ову најновију, да не поверујеш у њу, исприч'о јој је комшијин син, долетио неки дан из неке подаље печалбе угосте , (а којом се ,гле, потврдила мисао из посвете овог писанија да како констатова кћер филмског лепотана Toni-ја) ,ми се не морамо померати одгдесмо, а вест ако нас је заслужна доћиће нам пред ноге и сама тјст посредством.и вид' сад ,шта ти је старост ,отегох са уводом и заборавих вест , дајејебеш ,која множину њих изукршта да би из одбогте пита с'авијоном отуд стигла у наше рурално сремачко окружење .
но и без ње ...није да нам је досадно.
ето Паини ....жали ми се унук им на пецању да им је неко избургијо дно чамца пластичног на пар места,којег су неки дана на клоцнама нуз Дунав оставили док га не порину кад им дођу гости из Трстеника дa их провозају реком око черевићке аде да виде шта је рај ,каква њиова Морава ,ни налик. е сад трт неће моћи ,а већ и сумњају у једног (неки дођош у Селу што јебе фризерку па мал' мало код ње и заноћи) а који им пред вратима радњиног магацина паркира свој камиончић,па му они опомене ради исекли све гуме ономад .реч није рек'о тада ....а вид' сад гадости, ако је Он.

ондак Фармерова деца, решила дедовину да продају не стижу да је одржавају по пар месеци ни не долазе из Града где живе а и они пале за Немачку ,овде им не иде потаман .нашли купца,легла капара договорили се да десетак дана још расчисте собе па онда ови нови Бео граaaђани могу да крену са реновирањем ( посебно тавана јер се Господину купцу ,сликару аматеру, свидео простор ,старе греде ,бибер цреп за будући му етеље,кад оћеш једно вече ,поноћ смакла кренула сирена код општине да завија,Село у дремки радни дан сутра, дед овамо онамо док се организоваше изгоре TAJ таван заруши му се под у собе .... наравно купци софорт одустали, а наследници сад сумњају у ширу фамилију јер им нису пријавили продају, а ови калкулисали на део јер им је покојни рођак Фармер бивши газда куће остао дужан за неку земљу што су наследили у Поторању па се онда деценију тужили а Деца ,садашњи продавци, то алалили.е, неће моћи....
да, и баба Дашка, 86 г кућа им преко одгробља па она свак' дан, предвече, се прошета до гробова својих драгих да се испричају .и тако куња ономад у сумраку на гробу своје бабе по којој је име добила,кад ома малко улево из костурнице ( њезиних кумова са којима за живота им није причала) испод најерене гробне плоче нека прилика поче да се извлачи, а баба бегај па се спотакне о бусен и скрља десну руку ,једва се угрувана довукла до куће ,а снајка унукова жена се обрадовала јер ће, поред своје 3 мале девојчице и бабу морати да опслужује. а зна се да има у Селу младих што се дрогирају и то раде баш погробљу ,сад још само да и поватају...

и вид' сад, из потсвести ево ми и вести што дон'о Онај спочетка овог писанија из печалбе-Богуиза ногу како њин из Села им ,газдачки син,ал' опичен од малена,завршио нсадску сликарску академију, завртео глобус и кажипрстом одредио себи место боравка . би то острво Тувалу у Полинезији на које је само он зна како доспео пре пар година и нестаде га ( као оно +Гоген ,има томе), ни писма ни тел позива ништа.онда неки наши нсадски радиоаматери на једном од светских контеста зачуше на ћирилици - има ли неког из Србије ... и прича доби контуру.тај неко замолио да се у то и то Село породици тој и тој пренесе да им је син жив ,да ради свој сликарски посао и од тога живи .наравно ,срећи у Селу није било краја... е сад Oвај из приче спочетка, а из истог Села,месар, исто решио да се у Аустралији жени за нашу тамо рођену ,тата јој исто месар па ето имаће ома и посао , одради то и плус веза ове двојице би успостављена. jедном се и срели натом Тувалу-у , сликар се тамо баш снашао ,али са женскама туристима, ишао му пос'о од qrtza, како да кажем...касније, спанђао се и с'неком енглескињом, па се к'о приженили, а она сестра медицинска гледа на њега као заједничку будућност. од досаде Сликар кренуо пројекат сликање под водом, Океан мамљив ,корали на све стране, вода млака, па се технички обавестио како да то ради и кренуо са приказима флоре и фауне дна ,а у задње време кренуо му и женски портрет

али фотоапаратом усликан (па после на суву дорађен као подводни) са све игром светла по зароњеном телу заинтересованих. Ради до 10 м дубине и боцом од око пола сата ,а на списку чекања у хотелу где станују сваки дан допише се понека нова туристкиња. лова капље сам' тако па и енглескиња уз болнички посао за сваки случај асистира му по дну пазећи да се уметник случајно не занесе па полно набоде ону што му позира . е сад једаред малко се наоблачило и баш кад је фотоапаратом усликао оно што му је било потребно извинуо се францускињи коју је радио да је боље да се обале ватају јер хоће да се непозване велике рибе тада промувају ту ди су они ваљда сенкама облака на небу рефлектованих по дно узнемирене ,кад једна ајкула самац се устреми на њих и док је енглескиња кресала фосфорну бакљу да отера уљеза ова се залети на францускињу на површини он каваљер почне да је брани невешто блицајући и млатећи фотоапаратом везаним за зглоб руке кад риба у магновењу одгризе му одбрамбени алат али... и његову десну шаку којом ради.... и нестаде.

шта сад још рећи.... да ,увежбава леву за посао.