( белешком кафанског доколичења)
зашто се небисмо шалили (г. Ф.Бегбеде)
у дане кад теренски одмарам уби ме братее седентарни начин живота за рачунаром (што посао ,што списатељска зависност) , а што је још шокантније, јавља ми се дефицит у способности разумевања оваквог начина живљења који ми је (по свему судећи) одређен наметнутом вољом корона створитеља,
но кад мисаоно прелистам по претходницима породичним и они ретки који су интелектом штрчали су ладно могли бити сврстани у архиву пропалих прича, песама и романа, који никада нису били објављени ,нити ће,уцењени властитим судбинама ,те заразом фамилијарних наслеђа,па нека не чуди да ми у таквом расположењу и блогоприповетке попримају епистоларну форму но без бројнијег (што је било за очекивати) одазива блогочиталаца што пак даље узрокује да живцима наслућујем благ налет библиофобије све очигледнијој непотреби све присутнијих данашњих трендова етерске комуникације у којима се са пар несувислих serbgliš речи потребе усаглашавају, стога чему богаћење вокабулара личног, а којег читање надопуњује.обашка што смо из дана у дан и све ксенофобичнији, док понеки и антефамафобичнији приписујући важности себи, статусу данас све мање битном у свеукупном потонућу индивидуалних вредности.о цивилофобији и дуксофобији ,пак, не бих ни начињао тему....јер ето пречице до аксиозности, употребе лекова анксиолитика и где је томе спас.предложених активности ние да нема,јога,софрологија,тај-чи-чуан, међутим доста нас су меки по темпераменту, а уз то и подложни сугестији, што често ствара тешкоћу при донешењу значајне одлуке у животу. или пак треба само живети природно тј несвесно, а већ ће живот уредити да се нешто догоди логично и без личне интервенције.
понеки од зналаца ми одабраше шалу - смех као спас од недорека данашњице (како тему вечери у нашем квартовском бирцузу спуштених уличних ролоа, назва Профа један од нас пар који одржавамо традицију месечног дружења,притом инфованих од Covid-a-19) указавши - коме је данас ,нормалном, још стало до смеха, било је питање на чијем одговору изукрштасмо одговоре но не закључисмо ништа вредно сем да је човечанство с'почетком треће деценије новог миленијума очигледно изгубило једно своје драгоцено својство које га је одвајало од осталих живих бића ,по мишљењу филозофа ,заборавили смо да се смејемо. Доктор се јавну- Смех је не само погодан псиси љуцкој него јој je и неопходан, па наведе Нобеловца - смех је награда створен да орасположи. он на особу на коју се односи делује као медицина.друштво га прихвата као освежење насталој учмалости појединаца.он јасно открива искрене међуљудске намере.кључ је успеха вазда, сем ако му се неискреност назире. среза га опаском Профа цитирајући А.Бергсон-а- смех је пре свега казна. створен да понизи, он код особе на коју се односи мора изазвати неугодан осећај. друштво се преко њега освећује за сувише слободно понашање појединаца према друштву. не скрива неку примисао о споразуму, рекло би се готово о завери са осталим смејачима. Никада не постиже свој циљ у случају да са собом не носи дозу доброте. утом ће Доктор - вероватно сте и сами у неком Магазину наилазили на текст о позитивним утицајима смејања (колико смо далеко доспели од средњег века, када се званично сматрало да је смех само за будале и малоумне и да се озбиљни, поштовања вредни људи никада не смеју. смех вам побољшава имунитет, о расположењу да и не говоримо... није ни чудо да се у овом пребрзом темпу којим живимо и који нас некада превише изнури да бисмо се сетили да се смејемо развила чак и јога смеха, како би људи могли да науче како да се брзо доведу у добро расположење и да искористе све предности смејања уосталом, наставља - смех се још како учи,јер ако је само гримаса незначи ником,ни оном којем је упућен а посебно не оном који се труди осмех да постигне,јер не заборавимо, прави осмех и најкомликованије браве откључава.и да не заборавим филмови који подстичу на смех и служе за опуштање као што су комедије изазвају ширење крвних судова, па самим тим и повећавају проток крви.ово откриће могло би да се покаже као веома значајно у борби с артериосклерозом, као и свим кардиоваскуларним болестима. сазнања на клиници где радим указују да ако пробате 15 минута смејања дневно, имате јако добре шансе да никада немате проблеме са срцем. да и не спомињемо да ћете уз 15 минута смејања дневно бити знатно отпорнији на стрес и, генерално узев много боље се осећати.утом ево и комше Контраша - е а ја баш нећу да се смејем. ја сам песимиста по рођењу и песимиста по опредељењу. и дижем глас против тог одвратног смех модног диктата, против те апсолутистичке опседнутости смејањем , смехом, осмехом као позитивном категоријом. мени је то потпуно исто као опседнутост мршавошћу. од малена деци се трпа у главу да је страшно бити тужан. да су сузе срање и да треба да се смеју. милијарде расту са том потпуно суманутом грижом савести да су ружни кад су тужни и лепи кад су весели. толика деца која крију и гутају своје сузе порасту у робове стереотипа који се смеју из грла и бљују оне инстант осмехе свуда и на сваком месту. лажни, плитки, патетични оптимизам као последица страха од сваке врсте одбацивања. оног дана кад се први пут, још увек наивно бебеће насмешиш најебо си за цео живот. уместо да те пусте да будеш оно што јеси, траже ти да се смејеш и кад ти се плаче, да гладујеш и кад имаш да једеш, да радиш и кад ти се ленчари, да певаш кад ти се урла, да верујеш и кад ти све изгледа лажно. јебо живот у коме више не знаш да ли једеш јабуку зато што хоћеш да загризеш месо јој и осетиш сласт или зато сто је здрава. да ли се смејеш зато сто ти се смеје или зато сто су ти рекли да тако мора.The Teton Sioux се смеју ретко али кад се смеју, онда то и мисле.
Што би каз'ли Сремци( на раду ваани) - Most smiles are started by another smile.
A f
тренутно живот нам је тмуран, но некоме ипак може бити смешна нека ситуација, провала, скеч. другоме неће бити ,али то нема везе са оптимизмом и песимизмом. оном што се уопштено зове смисао за хумор,ма шта то значило. но непренебрегните констатацију да је и хумор границама географским омеђен.смешно кинезу не значи да ће осмех на лице ескиму нагнати.а мисли се хумор је универзалан.различита поднебља производе различитост у ономе што смех изазива. досетке типада је осмех једина крива линија која може много тога да исправи, или пак, то је једина ствар која вреди у тренутку када се даје .зар никада нисте плакали осмехом и смејали се сузама.тај осећај врх је свих емоција,недостижно изгледа а ипак се деси, чак и неколико пута у животу јер тек кад се насмејеш сузама и заплачеш у смеху знаш колико они заиста вреде,временом се то већ у народу запелцерисало.