Окупација

Bajdvej, Miloš Obrenović - to je onaj što je Karađorđevu glavu poslao sultanu u Stambol.

Ono kad mali Perica tumači velike istorijske događaje.

Da li će nekom ti pidaci pislužiti da zauzme stav je druga priča,

A da li odabir podataka koji će se iznositi govori o političkom stavu onog ko ih iznosi, ili ne?

Hoćemo li ozbiljno da razgovaramo ili ćemo malo da se pravimo blesavi?

Hoćemo li ozbiljno da razgovaramo ili ćemo malo da se pravimo blesavi?

Ja sam na primer pokušao i digao ruke još pre više od pola godine, jer ti em voliš da se praviš blesav, em voliš, ali baš jako voliš, do iritantnosti voliš, voliš toliko da te nije briga i ako radiš loše svom narodu, da se inatiš, kada se priča na ovu temu.

Ja sam na primer pokušao i digao ruke još pre više od pola godine, jer ti em voliš da se praviš blesav, em voliš, ali baš jako voliš, do iritantnosti voliš, voliš toliko da te nije briga i ako radiš loše svom narodu, da se inatiš, kada se priča na ovu temu.

Radim loše svom narodu?

Ni manje ni više?

Dobro ako je tako, nego, da li je stav ili nije stav ako neko hvali komunističku privredu birajući da iznosi samo pozitivne detalje?

Ili je reći da je to ipak stav, rad na štetu svog naroda?

freehand
Nikad kraja dopisivanju,

Piše p.s.

Dok je način kojim se služiš da bi mene ocrnio

Sad još prepravljam tvoje komentare kako bi' tebe ocrneo?

Kakav sam ja zlikovac.

Inače

Prvi Ustav FNRJ jednoglasno je proglašen na zajedničkoj sednici oba doma Ustavotvorne skupštine. Rađen je po ugledu na Ustav SSSR-a iz 1936 (Staljinov ustav). To se naročito odnosi na deo o ulozi i ovlašćenju izvršnih organa vlasti.

privatna svojina mogla je biti ograničena ili ekspropisana ako je to tražio "opšti interes".

A opšti interes tumače komunisti koji su na vlast u Srbiji došli silom i bez izbora

Radim loše svom narodu?

Ni manje ni više?

Tako je. Toliko si isključiv, toliko si crno beo, i toliko ne želiš da zapravo razgovaraš nego samo da isteraš svoje viđenje, da mislim da imaš prliku da to zaista i uradiš, uradio bi loše za svoj narod, produbljivajući podele.

Oni koji sa tobom obično razgovaraju su takođe belo crni tako da su vam razgovori čist inat i natprcavanje na blogu a ne razgovori o istorijskim temama, kao što bi voleli da bude predstavljeno.

freehand
potrošim li pet minuta na to mogu da napravim spisak od još bar dvadeset firmi iz moje sredine.

Ako potrošim dva minuta navešžu ti bar pedeset zemalja u kojima se danas živi gore nego u Srbiji. Otprilike tako relativizuješ većinu loših stvari koje se pomenu u ovim raspravama a nisu na tvojoj listi u ovoj metamorfozi

pecaros

Evo ga i treći. Milisave - ne treba nama ovde svestrana analiza fenomena šverca iz jednostavnog razloga što to nije tema. Nego, čovek reče da su onomad bile neke brkate švercerke, a sva sreća da ih danas nema. Pa eto, ima ih. Ventil ovakav ili onakav, tek, njihovi motivi su oduvek isti - zaraditi za 'leba.

Dobro, možemo i tako da gledamo, onda znači da je danas isto kao onda, bili švercerei onda, ima i ih i sad, znači da bez veze lamentiraš nad prošlim vremenom.

evo ja mislim da je to zato što su oba sistema loša, svaki na svoj način. "Socijalnim ventilom" za švercere uništavati domaću proizvodnju... mudro, nema šta.

Švercom kafe se uništava domaća proizvodnja.

Interesantno, ali evo da ti prevedem na nešto što voliš (kao i ja).

Kako sam ja (odnosno moji roditelji, pošto sam bio dete), uništavali domaću proizvodnju (a i trgovinu i samu državu sa carinom i porezima), kada su mi od švercera kupili stereo radio-kasetofon Philips?

Znači pričamo o `77./78. godini, kada to niko u YU nije proizvodio, niti se zvanično uvozilo.Ovde ću samo da se ogradim na Srbiju, pošto ne znam kako je bilo u Sloveniji i Hrvatskoj, ali to otvara neku drugu priču o ravnopravnosti republika i njihovih građana.

Odakle meni ideja za to, pa doneli roditelji drugu, iz Austrije (jer su živeli i radili tamo, tzv gastarbajteri.

Danas, moja ćerka hoće mobilni telefon, laptop, zvučnike, ja ne moram da se mlatim sa švercerima i da kršim zakon, štetim državu, nego odem u zvaničnu prodavnicu i kupim šta ona želi (naravno srazmerno mojoj platežnoj moći, ali to je već moj lični problem).

Inače, što verovatno znaš, krajem osamdesetih, Samsung je bio krš marka, a danas je jedna od vodećih.

To je ta filozofija, o kojoj nećemo da pričamo.

Daj, ne lupaj. Naravno da bi bilo bolje da su počeli ranije, ali, eto, nisu, kao što i nije niko iz istočnog bloka.

Znači sad možemo da se poredimo sa Rumunijom?

No, nikad nije kasno uraditi nešto dobro, pogotovo kad umesto tog dobrog uradiš nešto katastrofalno loše.

Ovo je izjava na nivou misice za mir u svetu.

Kad gazda firme konstantno donosi loše odluke, firma mu propadne, a on više ne može da bude gazda, već mora da počne iz početka.

Kod nas su komunisti pravili greške, ali nisu "platili" za to, već su napredovali, i od direktora postali vlasnici.

A ti si iznenađen i uvređen.

Možeš da idabereš opciju da unapred za sve imaš formiran stav i da iz one gomile biraš podatke kojim ćeš taj stav odbraniti. I uspećeš. (Ko kad neko voli Mercedes i pronalazi argumente da je to najbolji auto)

Zato što je istina naravno negde između svih tih činjenica a ne na njihovim obodima, ne na krajnostima. Ali zapravo utvrđivanje istine nije ni važno, važno je u principu pobediti u tom sadašnjem nizu komentara, naprviti neku doskočicu ili se setiti neke činjenice koja je kontra iznetoj od druge strane i onda uživati u toj maloj pobedi i izlučenom endorfinu.

Za sat vremena idemo ponovo.

Dobro ako je tako, nego, da li je stav ili nije stav ako neko hvali komunističku privredu birajući da iznosi samo pozitivne detalje?

Na precizno i kratko pitanje dat je precizan i kratak odgovor. Bez ikakvih prideva, kvalifikacija, hvaljenja ili kuđenja, bez ikakvog vrednosnog stava.
Ali za beslovesna lažljiva goveda uvek važi princip (parafraziram) "Kaži mi rečenicu, naći ću razlog da te obesim".
I to je standard za naprimitivnije i najvulgarnije oblike virtuelnog života na interentu - spremnost da se slaže i podmetne a da se ne trepne ne bi li se "pobedilo" a sagovornik ili neko u rikošetu diskvalifikovao do ništenja.

Ili je reći da je to ipak stav, rad na štetu svog naroda?

A primitivna bezočna lažljiva goveda najviše vole da se predstavljaju kao elatnici za dobro naroda. Jadan narod koji oni štite lažima i klevetama.

Razgovori kreću ovako sa obe strane:

- Hajde da pričamo o istoriji dobronamerno radi utrvđivanja činjenica. Moramo od nečega krenuti pa predlažem da krenemo od činjenice da ste vi najgori ljudi na svetu.

drugu stranu. I negativnih.
Možeš da idabereš opciju da unapred za sve imaš formiran stav

Pa zar je loše imati formiran stav?
Ideja o neopredeljivanju, o večnom merkanju, može da bude površno pitka, ali je suštinski pogrešna.

Od pada komunizma je prošlo 30 godina, od rata 80, i još da merkamo i da nemamo stav o tome?

Kad i ko će imati pravo da ga formira?

Ako nekome treba još vremena da formira stav o komunističko privredi, o komunističkoj ukupnoj praksi, neka ga uzme koliko hoće, ali ono što je problem ovde je da se kaže, ja nemam stav, a hvalisanje tog sistema kroz iznošenje pozitivnih elemenata se zove neutralno nabrajanje.

To je problem, a ne nemanje stava ili pozitivan stav o komunizmu.

A tu negde je odgovor i Alsu na

Toliko si isključiv, toliko si crno beo, i toliko ne želiš da zapravo razgovaraš nego samo da isteraš svoje viđenje, da mislim da imaš prliku da to zaista i uradiš, uradio bi loše za svoj narod, produbljivajući podele.

Isključiv da je komunizam negativna istorijska pojava.
Da, jesam.
Što bi to bio problem, i kad je dopušteno da se formira definitivan stav.

Ovo, šta bih to kao radio da sam u poziciji, i ne razumem baš.

zilikaka

Ima i druga, meni lično prirodnija opcija, da vidim šta je gde valjalo, šta nije, pa čak da se ne opredelim ni za jednu stranu al da nešto naučim.

Ima i treća.

Izjava, tada je šunka bila do jaja nije samo politička izjava, već zavisi od vremena, odnosno "civilizacijskog nivoa", i nije argument koji razdvaja društvene sisteme, onda i danas.

Danas skoro cela planeta jede lošu (lošiju) hranu.

Ovo, šta bih to kao radio da sam u poziciji, i ne razumem baš.

Ako bi sada na vlast došao kralj Filip Karađorđević i postavio Gvozdena Šumadinca za predsednika komisije za utvrđivanje činjenica o Drugom svetskom radu i pedeset godina komunističke vlasti, siguran sam da bi posle toga ostavio veća sranja i podele u srpskom narodu nego što su danas.

Izjava, tada je šunka bila do jaja nije samo politička izjava, već zavisi od vremena, odnosno "civilizacijskog nivoa", i nije argument koji razdvaja društvene sisteme, onda i danas.

I ovo je slika "razgovora". Na tvrdnju da Jugoslavija nije izvozila nikad ništa na zapad sem šunke u obliku stoke na četiri noge, Zilikaka kaže - ček, to nije istina Izvozila je i u SAD, BEK Zrenjanin je bio proizvođač.
Alselone kaže - i drugi proizvođači, ne samo BEK.
A onda sledi ovo impputiranje "političke izjave" kako je "šunka bilado jaja". što niko nigde nije rekao. Al bitno je da se prvo izm,isli neizrečeni stav pa se onda sa njim raspravlja. Doduše, za to je samo jedan šampion ovde, al ni vi ostali ne zaostajete mnogo.

Ајд да видим са домаћицом, лепо сам ја српски написо ал слабо исхакерисо, нешто сам зезнуо.

Vratila mi je u sećanje priču majke mog druga sa studija. Gospođa Rada nam je često pripovedala o svom detinjstvu u Paraćinu. Roditelji su joj radili u štofari, sećala se kako su za Božić deca radnika dobijala kaputiće, a za Uskrs mornarska odelca i haljinice, kao i školske knjige. Treba li reći da "crveni" nisu nikada stekli njene simpatije.

Sjajan tekst, Nik!

nikvet pn

Ајд да видим са домаћицом, лепо сам ја српски написо ал слабо исхакерисо, нешто сам зезнуо.

Ma tekstu ništa ne fali, nego je prelom malo šašav. Ili možda tako izgleda na mom kompu?

Ovo je prava istorija
okupacije! Preporuka iz sve snage.

Godinama se uplićem u bespredmetne rasprave a Nikvet u blogu napisao sve što bih ja rek'o kad bi' znao da ovako dobro upakujem bitne stvari kao on.

Bravo Zili, saliveno, zahvaljujem.
(Ne mogu s mob-a, sutra)

Narodna istorija okupacije je mnogo bliža istini, ali ona se ne uklapa u herojske narative kakve političari svih vrsta pokušavaju da prodaju. Zato nije popularna.

pa zato Filipu, Anđi, Stošiću ne možeš neke stvari objasniti , nemaju "obiteljskih" , narodnih mnarativa nego samo indoktrinacija u školi

mirelarado

Vratila mi je u sećanje priču majke mog druga sa studija. Gospođa Rada nam je često pripovedala o svom detinjstvu u Paraćinu. Roditelji su joj radili u štofari, sećala se kako su za Božić deca radnika dobijala kaputiće, a za Uskrs mornarska odelca i haljinice, kao i školske knjige. Treba li reći da "crveni" nisu nikada stekli njene simpatije.

Sjajan tekst, Nik!

Jedan moj bivsi kolega s posla, paracinac, to je opisao ovako:
Paracin je oslobodjen (nekog, ne secam se broja) oktobra 1944.,a nakon toga pocele su ratne strahote.

Баш ту се лепо види разлика између пропаганде и реалности. Жао ми је ако рушим снешка али...

Газда Драгутин по ослобођењу био је тешка главобоља новим властима. То што се жестоко противио принудном откупу и одузимању земље лако би они решили, по кратком поступку као и многе. Али незгодација што је отац народног хероја, како сад? И досете се. Дају му текст да научи ко је био његов син и какве су му заслуге за револуцију (као да он свога сина није знао). Онда су га водали по школама да основцима то прича. Уценили га робијом и остатком имања. Како ли се он осећао док је то говорио? Текло тако дуго док му једног дана није прекипело: Децо! Мој син Бранко био је битанга и бараба! Ништа није слушао родитељи! Да је слушао остао би жив и здрав а овако нема га...!

Нису га после дирали.

Иначе његова кућа је у центру села лепо одржана али увек сабласно пуста. За двадесет година моје службе тамо никад ама баш никога нисам видео да је ушао-изашао, никакве екскурзије, ништа. Тек понекога да покоси и окречи. Мештани о њему ни реч, никад.

Баш ту се лепо види разлика између пропаганде и реалности. Жао ми је ако рушим снешка али...

ne rusis ti meni nikakvog sneska, al po tvojoj prici ispada da je Spanski rat bio zahebancija, nemacka okupacija "alo,alo", a da su oni koji su se pobunili, borili, staviljali glavu u torbu bili najgori olos i vacarosi,...nekako se istorija ipak pisala po nekoj dokumentaciji i dokazima-narocito za sina klasnog neprijatelja, sada toliko godina posle, kada nema nikakvih problema da se stvari "isprave", ti nekim narativom menjas kompletnu biografiju najznacajnijoj istorijskoj licnosti svog grada.

pa zato Filipu, Anđi, Stošiću ne možeš neke stvari objasniti , nemaju "obiteljskih" , narodnih mnarativa nego samo indoktrinacija u školi

imas spiskic neprijatelja:)),..ja sam odrasla kao pecurka, pa nemam potrebni narativ- e bedastoce ljudske.,...zanimljivo, jedna baka mi je bila Nemica, druga Srpkinja, obe iz porodica klasnog neprijatelja, koje su stradale- da ne objasnjavam zlonamernicima, posle rata im sve oduzeto (i sve uz to), ni jedna porodica nije imala nikakve veze sa komunistima, uredno su isle u svoje crkve, slavile slave i Bozice, a sad mi blogovska fukara, koja je imala cinove u komunistickoj JNA, koja je pocela da slavi slavu "vec od devedesetih", koja je pevala iz "zahebancije" ustaske pesme sa kolegama iz drugog tabora, a na istom smrdjivoom zadatku ubijanja sunarodnika zbog zadatih aspiracija, a koja se sada streca na emotivne tekstove hrvatskih bendova rok muzike i naziva neistomisljenike ustasama, koja je do juce mahala knjizicama dok je to bilo isplativo, a posle se presvukla u nacionaliste, kada je to postalo in, nekada se lako odrekla svoje vere, jer to nije bilo popularno, a sada vitla pravoslavljem kao najvaznijim identitetom, ucitava i spocitava kojesta, jer nisam sklona novom radikalskom narativu, koji bi trebalo da opere cetnicke zlocine i pokrije sve ovo sto se desavalo od devedesetih do danas.

angie01
koji bi trebalo da opere cetnicke zlocine

Na početku Drugog svetskog rata, Andra (pop Andra Božić iz Batočine) je igrao važnu ulogu u formiranju Ravnogorskog pokreta.

U Muzeju „21. oktobar” u Kragujevcu izložena je njegova oproštajna poruka na kojoj piše:

Zbogom, dragi moji! Nevino strada,
Vaš zauvek
Andra

Radmila Božić, ćerka popa Andre, po kojoj njegova unuka i nosi ime. Posle rata je uhapšena i ubijena u Sremskoj Mitrovici, mislim, ne zna se gde je sahranjena. U porodičnoj grobnici Božića, njen brat Blagoje, otac moje nove badnjevačke drugarice, je napravio spomen ploču za sestrin prazni grob.
Jelica Greganović

Koji je zločin počinila ćerka Andre Božića da je komunisti uz pomoć nekog njihovog Marisava Petrovića streljaju u Sremskoj Mitrovici kao Nemci uz pomoć njihovog Marisava Petrovića njenog oca Andru Božića u Šumaricama?

a evo linka na domaci izvor, da ne bude da je iz wikipedije, ili slicno, BRANKO KRSMANOVIC

ne znam da li je autor ovog teksta čitao dnevnike Kosmajskog odreda ali tamo (njihov izvor) piše malo drugačije pa iznosi pomalo netačne informacije i ima veze sa razlikom između propagande i realnosti koje je pomenuo Nikvet

Odred je stvoren 7. jula (skupljali su se od 1. jula što nema veze sa 6. aprilom nego sa napadom Nemačke na SSSR) uz konstataciju da je pitanje dana kad će rat biti okončan pošto je SSSR ušao u sukob.

Što se tiče brojnosti od 50 ljudi se na zbornom mestu jedinice pojavilo 12 (dvanaest). Čak su članovi Partije odbijali da pristupe pa se jedan učitelj pravdao obabezama prema porodici. Zanimljivo svedočenje jednog aktera povodom takvih slučajeva koji doslovce glasi

'Bili smo rigorozni prema tim kolebanjima tada'

'Zvanična' posleratna istorija tvrdi da su akcije miniranja nanele strašne gubitke, dnevnik Kosmajskog odreda da zbog nestručnosti miniranje kod Belog potoka uopšte nije uspelo a kod Ripnja je pućnulo bez ikakvog efekta.

Nakon toga su Koča popović, Rodoljub Čolaković (verovatno iz Male Krsne) i Filip Kljajić (verovatno rodom iz Drlupe) zaključili da akcije nisu uspele zbog mlakosti i oportunizma rukovodstva.

U tekstu koji si linkovala piše

Nakog toga dugo je bio deo Kosmajsko – Posavskog odreda, ali kako je ovaj odred bio veliki

a u ratnom dnevniku

Na Kosmaju mobilizacija je išla teško. Na konferenicji je bilo dosta seljaka... ali se niko nije javio u odred

Tekst dalje navodi brojne akcije (jednu opisuje bivši oficir vojske kao bezglav, sulud napad i još haotičnije povlačenje prilikom kog pukom srećom niko nije stradao pa 'smo svi pokunjeni sedeli i niko nikoga u oči nije gledao')

'Herojska' smrt Branka Krsmanović kao i njegovo ratno iskustvo iz tvog teksta je apsolutno dijametralno suprotno sa opet ratnim dnevnikom. Preživeli su oni koji su bili u mogućnosti da beže, neki su se krili na drveću, poprilično detaljan opis daje jedan partizan sakriven u žbunje i lišće, dok oni koje su otkrili Nemci su bukvalno izvršavali samoubistvo napadom.

Realnost je bila da kad im nije upalilo sa ljudima krenuli su da vrbuju omladince (jedan je imao 16 godina)

Pa zar ih ti naelektrisao i pozvao da stupe u Odred a ja sad da ih kočim i sputavam ja to ne mogu.

Reči koje je neko pod nadimkom Šuca uputio Filipu Kljajiću (mada se kasnije pominju neke prislie kao i dezertiranja).
Sve je ovo partizanska dokumentacija i lako proverljiva. Inače taj dnevnik, iako je partizanski izvor, nema puno dodirnih tačaka sa tekstom (posebno izostavljanje hronologije stvaranja odreda tek nakon direktive iz Moskve što nema puno veze sa tekstom koji si linkovala i bombastičnim opisima već ostavlja pomalo mučan osećaj poput obračuna sa političkim nerpijateljima) naročito u prvim godinama rata.

Do pogibije Branka Krsmanovića akcije kosmajskog odreda su bile između Alo Alo i scene iz Sex-partijski neprijatelj br. 1 kad prave figurice druga Lenjina.

Ko ne veruje neka pročita dnevnik i zapise

gedza.73

verovatno nisi nikad bio u ratnim dejstvima ... gerilski rat je prilicno neorganizovano delovanje ... i danas je tako a onda je bilo na tom nivou koji opisujes ... poenta je da to treba reci da se ne bi stekao pogresan dozivljaj kod drugih blogera ... u suprotnom je samo oblik manipulacije.

sve sto se ovde pise je bila svakodnevnica bilo koje zemlje u tom periodu ... treba o tome pisati ali donositi neke zakljucke bez sire slike je pogresno ... mada mislim da nikvet nije imao takvu nameru ...

zemljanin

verovatno nisi nikad bio u ratnim dejstvima ... gerilski rat je prilicno neorganizovano delovanje ...

Ни ти ниси никад био у ратној зони, бар не као војник, то је очигледно.

crossover

zemljanin

verovatno nisi nikad bio u ratnim dejstvima ... gerilski rat je prilicno neorganizovano delovanje ...

Ни ти ниси никад био у ратној зони, бар не као војник, то је очигледно.

4g skole + 2g aktivno + jedan rat, doduse ne kao vojnik ... a kod tebe?

a sad mi blogovska fukara, koja je imala cinove u komunistickoj JNA, koja je pocela da slavi slavu "vec od devedesetih", koja je pevala iz "zahebancije" ustaske pesme sa kolegama iz drugog tabora,

Šta reći na ovo?
A posle će da kmeči i ciči o tome kako je proganjaju.

Ono određuje ko je fukara!

Ono zna ko je crvenom knjižicom mahao, ko je kad počeo da slavi...
Ono sve zna, osim pismen pasus da sastavi.

Bravo, mnogo toga nisam znala. Recimo, nikada nisam čula da se otac odrekao sina - Branka Krsmanovića. Možda je to i razumljivo, u školi su nas učili drukčije. U mojoj kući se pričalo o težini života za vreme okupacije, Nisu imali šta da nam oduzmu, ali znam da je mama govorila da su radije "prihvatali" Nemce da prenoće, odmore. Disciplinovani, prespavaju u šupi, deci daju slatkiše. A kada dođu Rusi - sklanjaj šta možeš, a malo toga možeš. Popiju i pojedu sve šta se ima.Deca su bila mala (ja sam rođena posle rata) tako da njih nisu dirali.

Ali, mislim da je trebalo da se pomene i porodica Milojković, dva brata koji su imali Fabriku bombona i ratluka. Jedan od njih, čika Desa (esimir) bio je član Gradskog amaterskog pozorišta. Pričao nam je kako je bilo na Solunskom frontu. Mislim da je neko vreme proveo u Bizerti na lečenju. Njima su fabriku uzeli, ostavili su im kuću do ulice, u kojoj su živeli. Dugo nisam u Paraćinu, ne znam da li ima nekog od potomaka. Ali, čika Desa je bio divan čovek, pa je red da se pomene.

angie01

ps-godinama sam bila clan Krsmanca, KUDa koje je nosilo njegovo ime, a bilo najbolje u YU kao i nosilac mnogih svetskih priznanja za izuzetne uspehe, pa nekako nece biti da je nazvano po lenjom vacarosu i folirantu smutljivcu.

Курт Валдхајм је био генерални секретар УН, иако је био официр Вермахта и члан Националсоцијалистичке радничке партије Немачке, и као такав извршио низ злочина над српским цивилним становништвом, међу којима се истичу догађаји на Козари из лета 1942. године, за шта га је одликовао Анте Павелић.

angie01

jedno sto bih komentarisala, (jer ispade da je nemacka okupacija bila slicna humoristickoj seriji), je tvoj prikaz Branka Krsmanovica, jednog od najpoznatijih istorijskih licnosti grada Paracina, koga si predstavio u bas negativnom kontekstu, potpuno suprotno od svega sto je ikada bilo o njemu poznato i dostupno,

a evo linka na domaci izvor, da ne bude da je iz wikipedije, ili slicno, BRANKO KRSMANOVIC

Са линка:

"Sile Osovine napadaju 6. aprila 1941. Kraljevinu Jugoslaviju, a tri dana kasnije ulaze u Paraćin. Dan nakon toga održana je u Zagrebu sednica Centralnog komiteta KPJ."

Да ли то значи да су комунисти имали седницу у Загребу истог дана када је проглашена Независна држава Хрватска?

Или ово:

"Kako mu je noga bila u gipsu, sredinom februara je prebačen u bolnicu blizu Marselja u Francuskoj. Nakon oporavka, zajedno sa drugim interbrigadistima koji su se vraćali iz Španije odveden je u logor u Girs. Razlog za ostanak u Francuskoj bila je činjenica da su vlasti Kraljevine Jugoslavije oduzele državljanstva španskim borcima i onemogućila njihov povratak u domovinu. Tek sa početkom Drugog svetskog rata i okupacije Francuske 1940. Branko sa svojim saborcima odlazi iz logora, a godinu dana kasnije se vraća u Kraljevinu Jugoslaviju."

Поставља се питање зашто су Немци чували комунистичке борце из Шпаније годину дана, а потом им дозволили да се врате у Југославију непосредно пред избијање рата, то јест пред напад Немачке на Југославију?

zemljanin
4g skole + 2g aktivno + jedan rat, doduse ne kao vojnik ... a kod tebe?

Sad mi ništa nije jasno. Ti si bre kao Leonardo da Vinči, čovek koji pliva, leti, jedri, posmatra zvezde, pomaže američki feministički pokret... Samo još da si bio vojni doktor pri Unicefu u Senegalu i bermudskom trouglu

Ako nisi bio na Vest pointu i ratovao u Vijetnamu (a već si rekao da ti otac bio oficir JNA i da si ovde išao u školu) onda si bio u JNA što znači da ste sastavili dve generacije političko-moralno podobnih članova Partije. Ozbiljno si me razočarao, oz-bi-ljno

Pa što bre ne nađoste neki pošten posao?

Да ли то значи да су комунисти имали седницу у Загребу истог дана када је проглашена Независна држава Хрватска?

U Batočini su, umesto da se pridruže domaćinima oko Andre Božića u vezi ustanka, bavili proslavama a Branko Krsmanović išao na brifing u Zagreb.

U Čačku su bili zauzeti prijateljskom utakmicom sa Nemcima

U junu 1941. godine uoči samog napada Hitlera na SSSR odigrana je u Čačku zvanična fudbalska utakmica između komunista i nemaca, tačnije Nemaca (vojnici) i Borca (komunisti).
Rezultat je bio poražavajući za okupatora, a Borac, tj komunisti pobedili su 3:1.
Jedan od čačanskih komunista, kasnije poznati filmski režiser, Puriša Đorđević, svojevremeno je pisao o ovom meču:

Politički slagali smo se sa Nemcima jer su Staljin i Hitler imali pakt o nenapadanju. Komunisti u Čačku su sa veseljem gledali tenkove i nemačke topove. Radnički klub "Borac" odigrao je sa Nemcima i fudbalsku utakmicu. Pobedili smo ih sa tri prema jedan. Jer su Nemci igrali u vojničkim cokulama

vlad_aleksh

ne znam kakve veze tvoje replike imaju sa mojim komentarom-ali nije ni bitno, pitam retoricki.

gedza.73

prevazidjeno ... udri na licno i sve je OK ... skolovao se 4g, na sletu isto 4g, video Tita, ~2g u sluzbi, deaktivirao se, platio drzavi skolovanje ... treba jos nesto?

dakle, da li si ucestvovao u ratnim dejstvima?

prevazidjeno ... udri na licno i sve je OK

Nije to lično ali dosta odslikava stavove. Ako je neko drilovan 4 plus 2 godine političkim časovima, prošao test moralno-političke podobnosti u jednopartijskom sistemu moraš da mi ostaviš prostor za razne špekulacije.

Ne diskvalifikujem te, nisi loš lik za razliku od nekih na toj strani samo imam gadnu rezervu prema poslušnicima u tom sistemu.

dakle, da li si ucestvovao u ratnim dejstvima?

Nikad. Nisam ni ljubitelj oružja. A preskočio sam gore odgovor o gerislkom ratovanju jer se kosite između sebe. jedan priča da je to bila herojska borba kojom su Nemcima naneti ogromni i nenadoknkadivi gubici ti kažeš da je gerilska borba neorganizovana.

Po meni komite i četnici su bili gerilci, srpski ustanici su bili gerilci pa mi nisu delovali baš ovako pogubljeno i neiskusno kao Kosmajski odred za koji se tvrdi istovremeno da je bio brojan i malobrojan, da su Šumadinci masovno pristupali pokretu i da niko nije hteo da pođe sa komunistima kojima su rukovodili neki ljudi koji nisu odavde (niti su prošli rat u srpskoj vojsci niti su branili Srbiju od okupatora), da su naneli ogromne gubitke neprijateljima (od jednog do deset vojnika pri čemu su bili razbijeni do neprepoznatljivosti, pa opet sledeći put kad su se vratili i tek potpomognuti proleterima iz Bosne, Crne Gore, Hrvatske i CA su supeli da osvoje vlast i krenu u osvetu), i da su bili posebno uspešni u spaljivanju arhiva kao i eliminaciji političkih neistomišljenika po njihovim kućama.

Što se tiče gerile ti kao stručnjak verovatno si učio o tradiciji i istoriji srpskog naroda pa si tamo sigurno čuo za

Čuveni Vranjanac Mihajlo Stevanović – Cupara, odigrao je veliku, ako ne i ključnu ulogu za konačno oslobođenje hrišćana južnih krajeva od Turaka. Bio je prvi srpski instruktor specijalnih snaga, kao i obaveštajac.

Viđeni Vranjanci, njih tridesetak, shvatili su da ako žele u borbu moraju da budu spremni i osposobljeni. Tako Mile Cupara postaje prvi instruktor specijalnih snaga, odnosno prvi četnički instruktor - kazuje Antonijević.

Objašnjava da se obuka izvodila u vranjskoj klisuri Kazanđol, kao i da se Mile sam snalazio i nabavljao taktike i načine gerilske borbe.

Tada nije postojao udžbenik iz koga je moglo da se uči, već je razgovarao sa starim ratnicima, prikupljao iskustva i tako napravio vrlo delotvoran način obuke. Ona se sastojala u rukovanju puškom, kamom, bombom i od tehnika ručne, odnosno bliske borbe - priča Siniša Antonijević, istraživač gerilskih pokreta.

A tamo neki Filip Kljajić pokušava da natera Srbe (koji su već učestvovali u srpskim oslobodilačkim ratovima) i koji su oslobodili Srbiju da ratuju za interese SSSR-a pa kad mu to ne uspeva, on vrbuje omladince koje gurne bez ikakve pripreme na nemačke cevi. Odlična strategija.

Link na ceo tekst

inače je priča za holivudski špijunski film posebno sa Turčinom koji se zaljubio u Srpkinju.

U mojoj kući se pričalo o težini života za vreme okupacije, Nisu imali šta da nam oduzmu, ali znam da je mama govorila da su radije "prihvatali" Nemce da prenoće, odmore. Disciplinovani, prespavaju u šupi, deci daju slatkiše. A kada dođu Rusi - sklanjaj šta možeš, a malo toga možeš. Popiju i pojedu sve šta se ima.Deca su bila mala (ja sam rođena posle rata) tako da njih nisu diral

Sitna je razlika u tome što su Nemci bili okupatori, koji su usput pootimali sve što im treba od Poljske i Francuske do delova SSSR koje su uspeli da okupiraju, popale sve i pobiju milione.
E ovi iz Crvene armije - to su bili oni što su uspeli da prežive genocide i masakre kroz sopstvenu spaljenu zemlju i gomile leševa svog i tuđih naroda koje su ti fini i civilizovani Nemci koji su sve plaćali time što su oteli.
Jesu li svrake toliko popile mozak, jel moguće da ljude više ni od čega nije sramota?
Ja razumem da ljudi imaju svoja iskustva i da su pojedinačni slučajevi dovoljni za gorka sećanja, ali to dizati na nivo opšđte situacije je besramno.

(a već si rekao da ti otac bio oficir JNA i da si ovde išao u školu) onda si bio u JNA što znači da ste sastavili dve generacije političko-moralno podobnih članova Partije.

Pod Z da se stavi. Ok, ocu može grob da se prekopa ako nije živ.

Pa što bre ne nađoste neki pošten posao?

Otac je mogao za Musolinija, na primer, a ovi savremeni su mogli da biraju i poso i pasoš.

Nije to lično

Pa Nije. Nije samo po njemu, malo je i po ocu.

E ovi iz Crvene armije - to su bili oni što su uspeli da prežive genocide i masakre kroz sopstvenu spaljenu zemlju i gomile leševa svog i tuđih naroda koje su ti fini i civilizovani Nemci koji su sve plaćali time što su oteli.

Imam par amandmana.

Ruski narod je mnogo propatio. Možda dalekosežno najviše što mu je Zapad podmetnuo komnuistu Lenjina (jednako Gorbačova jednako Jeljcina) pa su kapitulirali, platili Nmecima ratnu odštetu, poklonili deo svoje teritorije, uveli svoju zemlju i sunarodnike u građanski rat koji je proizveo ogromne žrtve i ogromno nazadovanje.

E sad ako se SSSR-u oprašta sporazum sa Hitelorm kao strategijski taktički potez onda se isto gleda i sporazum kraljevine Jugoslavije sa Nemcima. Ako je jugoslovenska vlada izdajnička onda je i Staljin sa generalima izdajnik.


Opet kažem nesumnjivo su narodi SSSR postradali od Švaba. Može se polemisati da li bi prošli manje loše da su imali pametnije političare čije je jedino rešenje 'juriš braćo golim grudima na Švabu pre ili kasnije će da ostane bez municije'.


Ono što mene buni je sledeće. S obzirom da se Crvena armija borila protiv fašista zašto je onda ubijala borce protiv fašizma u Čehoslovačkoj, Poljskoj, posredno preko svojih agenata u Srbiji.

Ja se vrlo dobro sećam kako si napisao da Hitler nije radio ništa drugo što i svaki osvajač u istoriji (možda ne tim rečima ali si tada bio nazvan Hitelrovim advokatom).

Šta je Hitler u međuvremenu promenio u svom pristupu osvajanja pa si ti došao do tih novih saznanja i tako opaprio po Švabama? Koji su po tebi isti kao i svaka druga vojska.

Pitanje je da li je Čehu, Slovaku svejedno kad ga u njegovoj zemlji ubije osvajačka fašistička vojska ili osvajačka antifašistička vojska.

kao strategijski taktički potez

Teško da bi tebi iko išta mogao da objasni uz ovakvu kovanicu.
Zato je najbolje da ti nastaviš da sve objašnjavaš svima.
O planinarskim zilotima, autorizaciji i proletarizaciji.

Teško da bi tebi iko išta mogao da objasni uz ovakvu kovanicu.

Spavao sam na času kad su tvoji JNA lelemudi pričali o ovome ali su valjda bili toliko dosadni da su mi na nekom podsvesnom nivou usadili nešto što nije moj fah.

Ćićo što si ti tako neurotičan? Koji te problemi more, reci, olakšaj si dušu.

gedza.73

Teško da bi tebi iko išta mogao da objasni uz ovakvu kovanicu.

Spavao sam na času kad su tvoji JNA lelemudi pričali o ovome ali su valjda bili toliko dosadni da su mi na nekom podsvesnom nivou usadili nešto što nije moj fah.

Ćićo što si ti tako neurotičan? Koji te problemi more, reci, olakšaj si dušu.

Niko ko je bio na bilo kakvom času makar spavajući, ne bi mogao da napišeovakvu glupost. Samo neki počasni konzul Nikaragve sa rendom pasošem sa interneta, eventualno.
nemoj da neko pročita van ovog mesta šta si napisao. Provaliće te na prvu, biće strašno.

strategijski taktički potez

a uvek možeš da kažeš da su komunisti krivi što si glup, to pali kod izvesnog procenta populacije. Ako upotrebiš i izraz "proletarizacija" bićeš glavni u mehani.

strategijski taktički potez

Opet šaranje, a?
Zaboravio si šta smo učili?

Jadno je to što radiš, čitaš ne baš kratak komentar, tražeći neki izraz za koji bi mogao da se uhvatiš, pa onda to vrtiš do besvesti sa sve ovim debilnih smajlijem.

Stvarno si postao karikatura.

A ovo

Ono šđto ima veze je priča da su u tom rasinskom okrugu po zlu zapamćeni paralelno Bugari i četnici

Jesi li znao za to dok si četnikovao ovde po blogu?

Jadno je to što radiš, čitaš ne baš kratak komentar, tražeći neki izraz za koji bi mogao da se uhvatiš, pa onda to vrtiš do besvesti sa sve ovim debilnih smajlijem.

Dobro, valjda će sad lažljivo besprizorno govedo da mi sa naučnog stanovišta objasni šta je to "strategijsko taktički potez" Ti valjda nisi spavao na tom času?

Jesi li znao za to dok si četnikovao ovde po blogu?

Da naglasim ono LAŽLJIVO berprizorno govedo.

zemljanin

crossover

zemljanin

verovatno nisi nikad bio u ratnim dejstvima ... gerilski rat je prilicno neorganizovano delovanje ...

Ни ти ниси никад био у ратној зони, бар не као војник, то је очигледно.

4g skole + 2g aktivno + jedan rat, doduse ne kao vojnik ... a kod tebe?

Ја сам био кувар на Авали.

Као што сам и рекао, немаш ни дан борбеног искуства и то је очигледно. Да имаш, знао би да ово што си написао о герилском ратовању није тачно. Није страшно што не знаш, без тог искуства живот је чак и лепши, али је глупо да самоуверено делиш лекције људима који о томе не знају исто колико и ти не знаш.

Ја сам био кувар на Авали.

Као што сам и рекао, немаш ни дан борбеног искуства и то је очигледно. Да имаш, знао би да ово што си написао о герилском ратовању није тачно. Није страшно што не знаш, без тог искуства живот је чак и лепши, али је глупо да самоуверено делиш лекције људима који о томе не знају исто колико и ти не знаш.

sta si kuvao, pecurke? ... brate mili, da si bio barem 10 dana na KiM, ja bih ti skinuo kapu ... a ja sam tamo proveo svo vreme bombardovanja i nisam kuvao ... jbt. koji likovi se javljaju ... Djokonde i regruti

Freehend, razumela sam da se piše o tome kako se ŽIVELO za vreme okupacije? Šta nam je ko uzeo, ko nas je okupirao, koliko su pobili Nemci... Sramota me je što uopšte misliš da to ne znam, da opravdavam to. Ne dižem na nivo opšte situacije i besramno je što to kažeš. er, nisam bila rođena za vreme okupacije, a u mojoj skromnoj porodici roditelji nisu pričali pred decom mnogo o svim tim užasima. Zbog togs nisam pomenula. Ne bih se ni javljala, ali rođena sam i živela (do udaje) u Paraćinu, pa mi beše milo da je moj zemljak napisao ovako dobar tekst. On je više istraživao, njegova porodica je sigurno više znala ili imala iskustva. Pozdrav za Nikvet PN.

sesili

Freehend, razumela sam da se piše o tome kako se ŽIVELO za vreme okupacije?

Šta mu se pravdaš, za njega su svi četnici koljači, a dobre komšije iz SS divizije Princeugen.

milisav68

sesili

Freehend, razumela sam da se piše o tome kako se ŽIVELO za vreme okupacije?

Šta mu se pravdaš, za njega su svi četnici koljači, a dobre komšije iz SS divizije Princeugen.

Nešto si pobrkao- Svi koljači su koljači, a ovi iz Princ Ojgen divizije su vam kolege i partneri.
a dobre komšije su uvek bile i danas su najbliža familije, bvez obzira na veru i naciju.

Dok su pogana goveda uvek pogana goveda, koja bi da ocinkare i prikolju i Turčina, i Jevreja a najrađe brata Srbvina. Tp je tako vazda bilo.
jel znaš ti šta je sramota, Milisave?

besramno je što to kažeš. er, nisam bila rođena za vreme okupacije,

Besramno je što ja kažem da je besramno porediti nemačke vojnike (koji su možda juče po Kragujevcu zajedno sa Marisavima ovdašnjim streljali đake) sa vojnicima Crvene armije?
Važi.
Za ove ideološki olupane to je verovatno tako. Ja mislim da je u najmanju ruku nepristojno takva poređenja praviti, al svako svoje izbore pravi, naročito ako prenosi prepričavano birajući kontekst u kome će to da učini.

Inače, moj komentar uopšte nije imao ličnu notu. Al moraš darazumeš da je i na ovom blogu upao u horsko pevanje o "ne tako lošim Nemcima" i onima što su se sa njima tukli, a kojih, eto, u paraćinu nije bilo.

milisav68

sesili

Freehend, razumela sam da se piše o tome kako se ŽIVELO za vreme okupacije?

Šta mu se pravdaš, za njega su svi četnici koljači, a dobre komšije iz SS divizije Princeugen.

Tu su komšije, a tu ste i vi:

freehand

Tu su komšije, a tu ste i vi:

Kako dileje zamišljaju rat.

Veselin Masleša odgovarao pred komisijom jer širi defetizam, pošto je napisao da će rat trajati šest meseci.

Kako dileje zamišljaju rat.

Dileje zamišljaju rat. Ja ga ne zamišljam.
Inače, domaćin sa komšijama na fotografiji dokaz je za Mihailovićevu superironu strategijsku taktiku, kroz ciketanski binokular.

freehand

Inače, domaćin sa komšijama na fotografiji dokaz je za Mihailovićevu superironu strategijsku taktiku, kroz ciketanski binokular.

Kako Titov pionir vredno recituje.

Glavni cilj je razbiti četničke bande, možete malo i ustaše, ali pazite da vas to ne odvuče od glavnog cilja - četnika.

Nemci :nevera.

freehand
ovi iz Princ Ojgen divizije su vam kolege i partneri.

U pravu si. Kao uvek i kao za sve.

7. СС добровољачка брдска дивизија „Принц Еуген“ (нем. Prinz Eugen) је била немачка добровољачка Вафен-СС брдска дивизија специјализована за антигерилско ратовање.

Дивизија је прву операцију извела на тлу Србије, на Копаонику (Операција Копаоник), где је ангажована да уништи четнике Драгутина Кесеровића.

zemljanin
bt. koji likovi se javljaju ... Djokonde i regruti

I besmrtni Konor Meklaud

I am Connor MacLeod of the Clan MacLeod. I was born in 1518 in the village of Glenfinnan on the shores of Loch Shiel. And I am immortal.

Ti Zemljanine, bez ironije, stvarno treba da dobiješ VIP status. Vojna škola 6 godina, ratno iskustvo, poznavanje strategije-gerile šta god, poslovanje na berzi, astronomija, plivanje sa ajkulama na pacifičkom ostrvu, druženje sa najvećim feminističkim intelektualcima, predavanje (beše sociologija?), na prestižnim fakultetima... Ako se ne varam čak si pomenuo da si jedno vreme bio u SAD (jel' to pre rata na Kosovu ili posle?). Zaraditi jahtu za nekoliko godina je samo plus i dodatni impuls da ti daju priliku kako bi svoja znanja podelio sa nama

Svaka čast na takvoj biografiji. Spakovati sva ta iskustva u jednom čoveku u jednom životu je stvarno za poštovanje

Nego zna li neko šta je sa Đinom i njenom babom Evdokijom? Kakva je to blogerka par ekselans bila sa takođe lepršavom životnom pričom.

Ako bi trebalo i ako bih mogao da biram jedina dva čoveka na blogu u koja bi' imao poverenja da budem pod komandom su Predator i Krosover (sa ratnim iskustvom).

Izvini na mom lošem francuskom ali mi se nešto čini da smo u ratovima devedesetih loše prošli zbog onih koji takve ljude prozivaju i nipodaštavaju.

Da bi' pojasnio moja pisanija o vojsci u vojsci ima časnih oficira i 'oficira'.

Ako bi trebalo i ako bih mogao da biram jedina dva čoveka na blogu u koja bi' imao poverenja da budem pod komandom su Predator i Krosover.

Za kolegu Krosa ne znam, ali sebe ti ne preporučujem. Ja sam ti, brate, priučeni. Iz nužde, pa još pandurski...

predatortz
Za kolegu Krosa ne znam, ali sebe ti ne preporučujem. Ja sam ti, brate, priučeni. Iz nužde, pa još pandurski...

Ja sam se malo kurčio u vezi nekih stvari kako bi' pokazao da nisam veverica i da ne pričam napamet paru blogera koji jedva zajedno dobacuju do celog čoveka.

Ono što si ti pisao o ratu a i ono što mi intuicija kaže za Krosovera (iako ne priča o svom iskustvu) verujem da ste vas dvojica ozbiljni vojnici u pravom smislu te reči.
Moje kurčenje deluje pomalo neuravnoteženo ali vas dvojica mi ulivate poverenje da znate o čemu pričate

Iskreno ne bih voleo da dođem u priliku da imam to vaše iskustvo ali obadvojica ste okej ljudi i pored svega što ste sigurno preživeli. Da je bilo više vas a manje ovih drugih koje često kao neznalica u toj oblasti potežem kao negativne primere ubeđen sam da bi bilo drugačije mnogo toga.

Kako Titov pionir vredno recituje.

Ovo je dosta interesantno. Sad više nisu u pitanju komšije nego opet nešto drugo, po slobodnom izboru?
Ti si na Evroviziji?

A znaš šta je najinteresantnije? kako ciketani cene i poštuju Đilasa, Dedijera i neke druge komunističke autore, ali samo deo opusa u kome čitaju ono što im se dopada.

F.
kako ciketani cene i poštuju Đilasa, Dedijera i neke druge komunističke autore, ali samo deo opusa u kome čitaju ono što im se dopada.

ne cene nego su zanimljiva svedočenja članova kriminalne grupe kao svedoka saradnika.

Uspomene komunističkih disidenata iz vremena praktikovanja njihove zablude (recimo od 1945 do 1960) liče na uspomene koje bi jedan od đavola koji je dezertirao imao o paklu. Te uspomene su korisne jer opisuju pakao, ali mi nikad ne treba da zaboravimo da su ovi izveštači o paklu u njemu bili ne žrtve nego đavoli.

Borislav Pekić

U pravu si. Kao uvek i kao za sve.

Misliš da su na onoj fotografiji glumci?
Inače, i Dražini četnici su (svaka čast svima koji su u tome učestvovali) u prvoj fazi napadali okupatora. Pa i onu jedinicu zbog koje su posle postreljani kragujevčani. I u mnogo takvih akcija zajedno sa partizanima.
Ali posle više nisu. Posle su postali (opet ne svi, hvala Bogu) saradnici i kučke okupatora koji ihe je hranio i naoružavao.
Sad pogledaj sliku još jednom.

Iskreno ne bih voleo da dođem u priliku da imam to vaše iskustvo

Ma nema frke, "moja taraba - moja domovina!" i mala domaća za oslobodioce uvek reše situaciju.

Iskreno ne bih voleo da dođem u priliku da imam to vaše iskustvo

Iskustvo stotina hiljada na Balkanu. Nažalost!
Samo se nadam da ga naša deca neće imati.

Samo se nadam da ga naša deca neće imati.

Daj Bože.
Kod mene kući mi pričao čovek kako su dobili naređenje da se povuku (Oluja).
kaže 'prolazim pored kuće, sve otvoreno, nikog nema'

U grupi ljudi saznam da momak ima ožiljke na telu jer ga majka zaštitila kao dete u naručju ali kuršumi probili kroz nju.

A slučajno mi ispriča policajac (kad se ispostavilo da je moj brat bio sa njim u jedinici na Kosovu) kako je taj moj brat u jednom trenutku iskočio iz rova, počeo da igra i peva
'Danas majko ženiš svoga sina, ženiš svoga sina'
a meci samo sevaju oko njega.

Meni je bilo strašno kad sam slušao ne mogu ni da zamislim kako je bilo ljudima koji su to preživeli.

gedza.73

zemljanin
bt. koji likovi se javljaju ... Djokonde i regruti

Ti Zemljanine, bez ironije, stvarno treba da dobiješ VIP status. Vojna škola 6 godina, ratno iskustvo, poznavanje strategije-gerile šta god, poslovanje na berzi, astronomija, plivanje sa ajkulama na pacifičkom ostrvu, druženje sa najvećim feminističkim intelektualcima, predavanje (beše sociologija?), na prestižnim fakultetima... Ako se ne varam čak si pomenuo da si jedno vreme bio u SAD (jel' to pre rata na Kosovu ili posle?). Zaraditi jahtu za nekoliko godina je samo plus i dodatni impuls da ti daju priliku kako bi svoja znanja podelio sa nama

Svaka čast na takvoj biografiji. Spakovati sva ta iskustva u jednom čoveku u jednom životu je stvarno za poštovanje

A jesi li ga pitao u cijoj je vojsci bio na Kosovu (sto ne mora biti isto sto i: ciju je uniformu nosio)?

A jesi li ga pitao u cijoj je vojsci bio na Kosovu (sto ne mora biti isto sto i: ciju je uniformu nosio)?

A u čijoj si ti vojsci bio, ako si bio, da se prvo legitimišemo pre nego što krenemo sa žvalavljenjem po drugima?

ja sam se stalno pitala kako je narod živeo za vreme okupacije

Ima raznih slučajeva, ja sam svojevremeno divanio sa Shmooom, još dok je imao devojačko prezime, o nekoj zgradi na Dorćolu, koja je tokom 41.-42. dignuta za još dva sprata (pored prvobitnih dva iz 32.). Sve uredno sa građevinskim i upotrebnim dozvolama...on pričao sličan neki slučaj za koji on zna.

Nego, šta je tu najzanimljivije - svi papiri (uključujući projekte i podneske itd.) i za gradnju 32. i za gradnju 42. su u Arhivu. Posle, 59.-60. nešto na poslednjem spratu deljeno na dva stana - postoji samo građevinska i upotrebna, ni jedan projekat, ništa drugo, samo dva papira.

mariopan
pogotovo o štofari jer su bili čuveni do Londona,

Ишла прича да је неки високи руководилац кад се нашао у Лондону дуго пробирао баш најбоље штофове да купи. Поносно их треснуо пред кројача у Београду. Кројач се насмејao, одмотаo трубу и показао - Made in Paraćin.

nikvet pn

mariopan
pogotovo o štofari jer su bili čuveni do Londona,

Ишла прича да је неки високи руководилац кад се нашао у Лондону дуго пробирао баш најбоље штофове да купи. Поносно их треснуо пред кројача у Београду. Кројач се насмејao, одмотаo трубу и показао - Made in Paraćin.

Da, nije im niko bio ravan po kvalitetu, to su i oni priznavali, i sad zamisli da takav ugled unište i srozaju na ništa? Kakve štetočine su to radile?

mariopan
Kakve štetočine su to radile?

Ево какве. Теокаревићевих 600 радника је производило само прву класу, друга је одмах летела ван у околне вуновлачаре, ткачнице, кројачнице. Његов пик производње у метражи, као ни раднички стандард, никад није достигнут ни са 2700 радника. Квалитет су држали стари мајстори док су могли. Уствари ако негде и пише да су пик пребацили то је зато што се баш мој другар досетио па пребацио дужне у квадратне метре да испадне победили.

И да, после се то звало Индустрија вунених тканина, конфекције и трикотаже Бранко Крсмановић. Сада је руина.

Добро је овде уопште и остало здравога разума...

Dokumentarni film Vojislava Nanovića o Štofari iz 1955

poprilična količina propagande koja se razlikuje od većine onoga što sam o štofari i Teokareviću čuo po gradu, ali mnogo toga može da se vidi.

@zilikaka, moja gospoja je daleke '98 upisala industrijsku farmaciju da bi jednog dana radila u Jugoremediji.

Dok je završila, od cele slične industrije u blizini je ostao Hemofarm u koji je bilo skoro nemoguće ući, a sve fabrike su funkcionisale do zatvaranja, osim Galenike iz koje je SPS popio svu krv. I praktično niko nije odgovarao ni za šta..

Danas imamo šrafciger industriju- sklapanje kablova. A i to neće potrajati.

Možda si mislila motanje kablova. Proizvodnja kablova nije baš tako jednostavna, veruj mi, znam iz prve ruke, ja bio konstruktor 23 godine, od jednožilaca do LAN kablova.

mariopan

..

I ja sam se stalno pitala kako je narod živeo za vreme okupacije. Ovo je verovatno bio jedini način da se preživi, da se radi sve što je moguće da bi se opstalo, pre svega da bi se prehranile porodice i preživelo ono na šta nije moglo da se utiče?

Kada čitam deo o oduzimanju imovine, pljački, ponižavanju ljudi, sve zato što su bili sposobni i vredni, pa stvorili nešto što oni nesposobni ali moćni nisu umeli, vidim ljudsko zlo i pohlepu, nema tu politike, ima čiste pakosne osvete za znanje, vrednoću, sposobnost, istrajnost.....sve što oslobodioci nisu imali. I pohlepe.

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata? Pitaš li se nekad gdje su radili i kako si i od čega su živjeli u krajevima gdje nije bilo nikakve industrije?
Reći, za one koji su se suprostavili jednoj od najvećih i najorganizovanijih sila za uništavanje čitavih naroda u istoriji čovječanstva, da nisu imali ništa sem pohlepe je unajmanju ruku bezobrazluk.
Koliko su tih oduzetih fabrika prisvojili oslobodioci sebi lično, koliko su zatvorili i prodali u staro željezo a radnike istjerali naulicu?
"Dabogda mu one moje tri kile na krstu visile" riječi su jednog nadničara kad mu lokalni, seoski gazda nije odvagao sav kukuruz koji je bio zaradio koseći mu livadu.
Priča o gazdama je često priča i o otimanju i prevari a kad za stotinjak godina bude neki blog o gazdama i nadničarima ( ako neko bude sadašnjim gazdama oduzimao imovinu ) opet će biti neka mariopan koja će roniti suze nad zloj sudbini sposobnih i vrijednih Karića, Miškovića, Mitrovića.

Priča o gazdama je često priča i o otimanju i prevari

ima jedan snimak na Pescaniku, koji jasno pokazuje kako to i danas izgleda- govore potlacene radnice nadnicarke iz Zrenjanina, Subotice...

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata? Pitaš li se nekad gdje su radili i kako si i od čega su živjeli u krajevima gdje nije bilo nikakve industrije?

Pa došli u Srbju da naplate? Zar nije bilo logično da oslobode svoj kraj, da se bore za svoja prava u svom rodnom mestu?

Koliko su tih oduzetih fabrika prisvojili oslobodioci sebi lično, koliko su zatvorili i prodali u staro željezo a radnike istjerali naulicu?

Koju su to fabriku srpski oslobodioci nakon I svetskog rata prisvojili sebi lično van Srbije? Koju su to fabriku u Srbiji mogli da prisvoje kad su tvoji zemljaci Austrougari opljačkali i pobili sve?

za one koji su se suprostavili jednoj od najvećih i najorganizovanijih sila za uništavanje čitavih naroda u istoriji čovječanstva, da nisu imali ništa sem pohlepe je unajmanju ruku bezobrazluk.

Upravo ovim rečima su komunisti kvalifikovali Srbiju i srpsko rukovodstvo nakon 1918. godine

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata? Pitaš li se nekad gdje su radili i kako si i od čega su živjeli u krajevima gdje nije bilo nikakve industrij

O tome mi je pričala svekrva jer nije imao ko drugi. Nisam ni poznavala, sve do udaje, nikog ko je živeo na selu pre rata i bio bez zemlje, nepismen i neobrazovan, pa da saznam kako su živeli i preživeli?

Bili su takva sirotinja da je ona počela da radi sa pet godina, čuvala je guske nekome u selu za obrok dnevno. U kući sedmoro dece, otac i majka, deda i baba....i sve to ishraniti od nadnica koje su bile bedne nije se moglo nego su i deca morala da rade od malena.
Braća radili kao čobani i nadničari isto kao deca jer hleba nisu imali, porodica velika a zemlje nemaju iako su ziveli u selu u Vojvodini. Svi su bili nepismeni do posle rata, muškarci već oženjeni i sestre udate, svi već sa decom, opismenjavali su se samo da bi neki posao mogli da nađu, uglavnom na građevini, i tek tada su se prvi put u životu najeli.
Udavali su se i ženili istom sirotinjom, drugačije nije moglo da bude pa je tako začarani krug sirotinje bio zatvoren.
Mogli su u njemu da se vrte do sudnjeg dana.
Sa oslobođenjem dobili su šansu za obrazovanjem što im je otvorilo vrata da se zaposle i najzad počnu da žive kao ljudi, da školuju i svoju decu i iščupaju se iz začaranog kruga siromaštva u kome su se vrteli generacijama.

Nikad nisam propustila da to pomenem kao dobru stvar onog režima, šansa svima za obrazovanje. Način kako su poštenim fabrikantima oduzimali imovinu zgrozio me isto koliko bi svakog ko je svoje pošteno sticao. Neke od njih su branili radnici, što znači da su ti fabrikanti svoje radnike pošteno plačali, ništa manje posteno od drugih u Evropi? Zato mi je žao ljudi koji su upropašćeni da bi se neko drugi dočepao njihove imovine, jer to nije bilo ni radničko kada su oduzimali, njihova imovina je postajala prćija partijskih poslušnika. A radnici su i dalje imali samo svoje plate.

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata?

U selu u kom smo imali vikendicu upoznao sam mnogo nadničara. Sirotinja, leba gladna, kuće zemljane, bez poda, struje, vode, toaleta... WC poljski.
Iz dečije perspektive, ti ljudi od cca 40 godina starosti su mi izgledali kao starci pred smrt. Njihova deca su takođe rintala po tuđim njivama.
I sve to u "zlatno doba SFRJ".
Ko se dokopao inostranstva, iz te populacije, taj se i hleba najeo. Ovi drugi - jok!

mariopan

Bili su takva sirotinja da je ona počela da radi sa pet godina, čuvala je guske

Hvala za svjedočenje mariopan.
Bez ovakvih svjedočenja čovjek pomisli da su komunisti pali sa neba da bezrazložno maltretiraju fini i pošteni svijet koji se ubijao od brige za ljude oko sebe.

Bili su takva sirotinja da je ona počela da radi sa pet godina, čuvala je guske nekome u selu za obrok dnevno. U kući sedmoro dece, otac i majka, deda i baba....i sve to ishraniti od nadnica koje su bile bedne nije se moglo nego su i deca morala da rade od malena.
Braća radili kao čobani i nadničari isto kao deca jer hleba nisu imali, porodica velika a zemlje nemaju iako su ziveli u selu u Vojvodini.

tako su i moja majka i njena braća i sestre. Međutim, specifičnost njhove nadnice bila je u tome što su nadničili - kod svog dede. Mog pradede.

predatortz

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata?

U selu u kom smo imali vikendicu upoznao sam mnogo nadničara. Sirotinja, leba gladna, kuće zemljane, bez poda, struje, vode, toaleta... WC poljski.
Iz dečije perspektive, ti ljudi od cca 40 godina starosti su mi izgledali kao starci pred smrt. Njihova deca su takođe rintala po tuđim njivama.
I sve to u "zlatno doba SFRJ".
Ko se dokopao inostranstva, iz te populacije, taj se i hleba najeo. Ovi drugi - jok!

Gde je i kad ovo bilo, ako nije tajna?

predatortz

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata?

U selu u kom smo imali vikendicu upoznao sam mnogo nadničara. Sirotinja, leba gladna, kuće zemljane, bez poda, struje, vode, toaleta... WC poljski.
Iz dečije perspektive, ti ljudi od cca 40 godina starosti su mi izgledali kao starci pred smrt. Njihova deca su takođe rintala po tuđim njivama.
I sve to u "zlatno doba SFRJ".
Ko se dokopao inostranstva, iz te populacije, taj se i hleba najeo. Ovi drugi - jok!

Potpuno ti vjerujem.
To što je put težak i dugačak ne znači da ga je nemoguće preći i da na njega ne trba krenuti. Pa kad ko stigne. Neki su krenuli a drugi tražili i izmišljali razloge da ne krenu.

Gde je i kad ovo bilo, ako nije tajna?

Majevica, kraj sedamdesetih i početak osamdesetih. Takve kuće i takve porodice uopše nisu bile retkost. Za neke znam da su takve, bez struje, vode, toaleta, ostale i do ovog rata.

freehand

predatortz

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata?

U selu u kom smo imali vikendicu upoznao sam mnogo nadničara. Sirotinja, leba gladna, kuće zemljane, bez poda, struje, vode, toaleta... WC poljski.
Iz dečije perspektive, ti ljudi od cca 40 godina starosti su mi izgledali kao starci pred smrt. Njihova deca su takođe rintala po tuđim njivama.
I sve to u "zlatno doba SFRJ".
Ko se dokopao inostranstva, iz te populacije, taj se i hleba najeo. Ovi drugi - jok!

Gde je i kad ovo bilo, ako nije tajna?

U isočnoj Bosni, vjerovatno. Viđao sam u okolini Ugljevika pred sam rat sirotinju kao i u okolini Tutina. Nije sirotinja bila iskorjenjena, iz raznih razloga, ali su ulagani napori da se to postigne. To društvo, ovdje toliko kuđeno, je bilo društvo koje mjenjalo i tražilo riješenje za probleme na koje je nailazilo. Nekad uspješno a nekad ne.

mariopan
Bili su takva sirotinja da je ona počela da radi sa pet godina, čuvala je guske nekome u selu za obrok dnevno. U kući sedmoro dece, otac i majka, deda i baba....i sve to ishraniti od nadnica koje su bile bedne nije se moglo nego su i deca morala da rade od malena.

Mariopan da li je neko tvoj tako sirtomašan išao i pljačkao po bogatim kućama? Siguran sam da nije jer bi ti drugačije stavove na blogu pisala.

Moji su svi radili u nadnici i od toga kupovali imanje. Baba radi za tanjir brašna pa joj gazda obriše višak preko ivice drvenim lenjirom a njegova žena joj na kvarno da hranu da ponese kući mom ocu koji je bio dete (ovo je posle rata).
Brali kupine i predavali u zadrugu kako bi preživeli. Pre rata isto.

Pradeda kulučio i kod kralja i kod Tita. Nikome od njih nije palo na pamet da ulaze u tuđe i otimaju tuđe.

To je krađa iako je neki zovu komunizam.

Kod mene ima ljudi koje znam, znam im porodice, znam im pretke, znam priče o njima. Kao i svako, kao i ja i moja porodica, imali su svetle i mračne trnutke u svojim istorijama. Ali su to uglavnom vredni, dobri i pošteni ljudi. Ponekad smo zajedljivi, ponekad malo zlobni ali kad zagusti tu smo da se pomognemo.

Niko od njih nije išao da otima tuđe. Osim par lopova i stinih kriminalaca. Ono što je zanimljivo da sam slušao jednog od njih sa kriminalnim dosijeom (jedno vreme bio u Fr pa ga uhvatili u krađi i proterali) koji priča o svetskoj nepravdi i ugroženim pravima. Njegov otac je bio komunista (deda bio dobar čovek) a nekolicina u selu koji su bili u tom komunističkom kolu podele i preraspodele su bili grđi i crnji od predratnih gazdi.

Krali su ljudima na vagi, iživljavali se, cinkarili. Neću da pričam van ovog kruga koji je meni poznat ali su bili ili teški neradnici ili teška stoka od ljudi.

predatortz
Iz dečije perspektive, ti ljudi od cca 40 godina starosti su mi izgledali kao starci pred smrt.

Ponovo postavljam dokumentarac iz tog vremena sa svedočenjima ljudi tog vremena koji demantuju 'zlatno doba'



Frihend i Kamilo su železničar u ovom dokumentarcu.


1969. godina bi u proprociji mogla da bude 1939. s tim što je Srbija nakon I svetskog rata imala mnogo goru startnu poziciju u odnosu na komunističku vlast.

freehand

predatortz

Pitaš li se nekad kako su živjeli nadničari i bezzemljaši prije rata?

U selu u kom smo imali vikendicu upoznao sam mnogo nadničara. Sirotinja, leba gladna, kuće zemljane, bez poda, struje, vode, toaleta... WC poljski.
Iz dečije perspektive, ti ljudi od cca 40 godina starosti su mi izgledali kao starci pred smrt. Njihova deca su takođe rintala po tuđim njivama.
I sve to u "zlatno doba SFRJ".
Ko se dokopao inostranstva, iz te populacije, taj se i hleba najeo. Ovi drugi - jok!

Gde je i kad ovo bilo, ako nije tajna?

U Melencima kod Zrenjanina. Braća su čuvala ovce gde pogode posao, u selima u okolini.

Mariopan da li je neko tvoj tako sirtomašan išao i pljačkao po bogatim kućama? Siguran sam da nije jer bi ti drugačije stavove na blogu pisala.

Nije nikad.
Čekam najstarijeg brata da se vrati iz pečalbe u koju je otišao sa 16 godiha a sad mu je 70, da mi ispriča kako su tatinu radionicu pljačkali i raznosili mašine i zašto je mene majka u jastuk zavila i tek rođenu bacila kroz prozor da me komšije uhvate jer nije mogla sve nas da snese u rukama sa sprata naše kuće....,sve to u po glasa sam ponekad čula od tetaka ali nikad celu priču i nikako da sastavim neke slike iz mog života jer nema ko da mi ispriča kako smo mi raskućavabi i to više puta. Desetak godina posle rata.

Samo onaj deo gde su nas vojnim kamionima prevezli i istovarili na Terazijama mi je rekao pa tako znam otkud meni prva krštenica izdata u Beogradu kad ja u njemu nisam rođena.
I bolje što su mene raskućavali nego ja nekoga, oteto je uvek prokleto nikom dobro nihe donelo.