Energetika

Vojnici kneza Lazara (Kosovsko predanje:domišljena istorija)

Predrag Brajovic RSS / 22.12.2020. u 15:39

     Видовдан, празник кнеза Лазара Хребељановића и његових палих витезова, случајем је назван по хришћанском свецу са Сицилије светом Виту, који пада на дан Косовске Битке. Код Срба се овај дан није обележавао све до 1889. године. У црквеним календарима Ђурђа Црнојевића из 1494. или Вука Стефановића Караџића из његове књиге-годишњака Данице с почетка 19. века или у државном календару Србије из 1880, Видовдан није записан. Прича о судбини кнеза Лазара све до њеног државног устоличења није имала снагу да избори место као општи верски или народни празник. Откуда то? Разлога има више, а један од њих је да су Срби, како кажу сведоци, те 1389. године били победници.tWfbiXql.png
     Кнез Лазар је страдао, али султан Мурат је убијен, а његов син задављен у обрачуну браће за трон. Турска војска се била повукла. Отоманска империја накратко се утишала од пораза а краљ Срба и Босне Твртко I радосно и хвалисаво одмах јавља Трогиранима и Фирентинцима о пропасти неверника. Он пише "да је оног охолог вражијег сина и слугу непријатеља имена Крстова и целога рода човечијега" надваладао тако "да мало њих изнесоше живе главе". Фирентинска општина је у одговору честитала Твртку "преславну победу", чији су одреди под вођством Влатка Вуковића учествовали у бици на Косову.
     Јаничар Константин Михаиловић стотињак година касније бележи да је тек Бајазит, наследник на Косову убијеног султана Мурата, "заузео Српску краљевину". Султана Мурата наводно је убио "Милош Кобила", а нејасно се и збуњујуће спомињу, без навођења имена, и неки неверници и издајници који су допринели Српском страдању и некаквој победи цара Бајазита. Међу издајницима свакако није био у историји оклеветани Косовски великаш Вук Бранковић, који се верно борио на страни свога таста кнеза Лазара. Други и нама временски ближи сведок, путописац Бенидикт Курипешић, почетком 16. века у крајевима око Приштине записао је предање о кнезу Лазару и његовом верном а неправедно оптуженом војводи Милошу Кобиловићу. Да би доказао своју част, Милош на превару доспе до султана и убије га, а Турци побегну. "И тако се маркгроф, његова војска, земља и народ овог пута опростише од Турака", преноси Курипешић.
     После смрти кнеза Лазара настаје народно предање о њему и Косовској Битки а на подстрек породице и свештенства црквени култ кнеза Лазара. Са слабљењем династије Хребељановића слаби и кнежева слава, али многобројни црквени и писани прилози о кнезу Лазару настављају свој живот. Иако народни певачи угађају најпре уху тренутне власти и локалном сентименту, обележје Лазареве погибије и боја на Косову створило је у колективном сећању трајни и шири заметак. Колико снажан? У литерарном смислу, сам догађај није превише различит од других сличних битака и нема пресудну историјску димензију која му је касније дата. Отуда накнадни народни развој приче о Косовском окршају наглашава оно што је њена почетна литерарна привлачност: мотив издаје и мотив оклеветаног племића и његовог јунаштва, што преносе и они непосредни сведоци првих предања. Тако Косовска Битка није била сагледавана као преломан бој своје епохе, те мотив одсудне борбе а и сам нарочити значај Косова и Косовског боја, нагласак су другог времена и програмског уздизања култа "цара" Лазара и Косовског мита.
     Овоме у прилог говори заступљеност песама из Косовског Циклуса у народној, неселективној традицији. У Ерлангенском Рукопису, збирци народних песама прикупљеној међу граничарским Србима с почетка 18. века, тих песама нема, само покоја успутна реч која наговештава да песме о кнезу Лазару и Косовском Боју негде ипак постоје или да су постојале. У једнако неселективном корпусу народних песама које је у 19. веку прикупио писац Сима Милутиновић Сарајлија ниједна није из Косовског Циклуса. Ни у збирци коју је сачинио његов славни ученик Његош нема помена о целовитим песмама са Косовском темом. Напокон, ни сам Вук Караџић, и поред свог нарочитог труда, није успео да тих песама сакупи у значајнијем броју, тек њих петнаестак, од којих су неке сачуване само у одломцима.
     Године 1815. у писму игуману манастира Шишитовац у Срему Лукијану Мушицком Вук Караџић тражи да овај запише песме неке слепице из околине о кнезу Лазару и Косову, "јербо ћемо тешко оне пјесне на другом мјесту наћи". Доиста, тих песама другде готово и да нема, у народу нису шире популарне, те их Вук налази најпре у Срему. После Велике Сеобе Срба из 1690. избегли народ и његови духовници сместилу су се махом у Војводину, а монаси задужбине кнеза Лазара Раванице у манастир Врдник на Фрушкој Гори. Дајући и себи и кнезу Лазару на значају, они су чували његов култ и настојали да га оснаже. Раселивши се у избеглиштву по Српским крајевима, духовници Моравске Србије из области где је још била жива традиција кнеза Лазара и Косовског боја обновили су и сећање на њене умрле јунаке. Предложак ове обнове, који песме Косовског Циклуса у стиховима често парафразирају, јесу писана дела Прича о боју косовском и Бој кнеза Лазара, два рукописа настала почетком 18. века у Боки Которској. Већ у њима налазе се славни редови из Кнежеве Вечере у којима Милош Обилић указује на Вука Бранковића као издајника: Сјутра јесте лијеп Видов данак, / виђећемо у пољу Косову / ко је вјера, ко ли је невјера!
     Prince_Lazar_%28Ravanica_Monastery%29.jpgКада је Вук Караџић објавио ову песму 1815. године она је читана као позив на даљњу борбу против Турака. Вуков рад на скупљању народне поезије имао је и програмски, некњижевни карактер. Његове песме хтеле су да дају маха обнови Српске нације и државе, и зато су песме Косовског Циклуса биле нарочито важне. У њима је је записана државна традиција и племићка природа некадашње Србије, а уз то и њене међе. Косовске песме требало је да уз духовни темељ новој Србији дају и њене географске обрисе. Отуда оне постају државно пропагандно оруђе а поједине њихове црте надана карактерологија Српског народа.
     Но морална норма христоликог кнеза Лазара, који понавља Исусово страдање избором смрти и вечног живота над овоземаљским пропадљивим трајањем, није била народу нити блиска нити разумљива. Онде где је она придодата, да објасни пораз на Косову, налази се и један обичном свету разумљивији, књижевно и ефектнији и плоднији разлог: издаја. Отуда је песма Пропаст царства српскога у себи задржала противречност узрока Косовског пораза, у томе да је он свесни избор кнеза Лазара да се духом узвиси а телом страда, исто колико да је пораз наступио због неслоге великаша и невере Вука Бранковића. У овоме споју сударају се две традиције, једна црквена, учена, господска, а друга народна и животна, традиција Марка Краљевића, плаћеног харача и прећутаног бунта. Султановим и царским поданицима из простог народа тежачка земља и свакодневни живот ближи су од високог неба а њихова истина разумљивија. То је царство којем они припадају.
     У трену када Вук Караџић обнови пажњу Српске заједнице за предање о Кнезу Лазару и Косову, започиње процес који ће се 1889. године довршити проглашењем Видовдана за државни празник. Популарност песама Косовског Циклуса има важну црту за државу која настаје: оне јој дају историјско утемељење, историју коју је изгубила, нудећи уз то и моралну норму Српског народа и држави потребне а оспораване географске границе. У то доба је оно што су Србима били свето Косово и стара Србија суседна власт у Софији сматрала Западном Бугарском. Косовски циклус враћао је историјско право на те давне територије, док су народу ком је црква задуго била једина држава древне песме биле званична историја.
    У 19. веку Србија је била земља слабе писмености. Године 1866. забележено је да тек сваки двадесети Србин уме да чита и пише. Усмена култура имала је изузетан значај, онакав какав бисмо данас приписали масовним медијима. Многи друштвени покрети користили су масовне медије да шире и остварају своје политичке циљеве. Сличан механизам, али усмених "медија", можемо препознати у опису прославе Видовдана 1854. у Војвођанском манастиру Врдник, где су у избеглиштву из завичајне Раванице биле смештене мошти кнеза Лазара. Књижевница Милица Стојадиновић Српкиња пише да су тамошња порта и црква препуне народа толико да се онуда није могло ни проћи, а у тој вреви певачи "слепци" певају песме о "јуначеству каквог српског јунака" које народ с поносом на лицу слуша. Ови путујући професионални певачи наступали су на црквеним скуповима, вашарима и о различитим празницима. И окупљенима у Врднику, тада под влашћу Аустроугарске, народна усмена култура обећавала је стару славу и нову слободу.
    Уз писце и историчаре, који у 19. веку пишу многобројна дела са тематиком Косовског предања, и званична политика Србије ослања на легенду о кнезу Лазару и његовим витезовима. Србија тих деценија стиче независност и шири своје територије, настојећи да се географски заокружи. Где треба да буду њене границе? Тамо и толико "да се обнови Српска Царевина, да се уједини раскомадани српски народ", како је то рекао митрополит Михаило на централној прослави у Крушевцу ораганизованој поводом 500. годишњице Косовске Битке. Савремени Косовски јунаци, каже он, треба да су верни краљу као они древни, да буду светли пример родољубља и да никад не подлегну греху издаје и неверства. Митрополитева беседа у ствари је овоземљаски политички програм који је изговорен пред члановима владе, краљевским намесништвом и тада још малолетним краљем Александром Обреновићем. Митрополитова беседа у себи носи сећање на недавни Руско-Турски рат из 1878, који је држава искористила да припоји југ Србије у своју целину. Том приликом јединице мајора Радомира Путника доспеле су све до Гњилана, али после склапања Санстефанског Мира војска се морала повући са Косова.
    Од 1889. Видовдан постаје званични празник у Србији а три године касније Српска Православна Црква у свој календар напокон убележава дан светог мученика кнеза Лазара. Тако кнез Лазар, Милош Обилић и Вук Бранковић делатно творе историју Српског народа 19. века, бивајући политички алат тог доба. Осим у Крушевцу, свечана прослава Видовдана на његову 500. годишњицу одржана је и у Аустроугарском Врднику на Фрушкој Гори и у Далматинском Косову код Книна, и готово свуда другде по православним црквама где тај симболички бунтовни чин власт краља Франца Јозефа није онемогућила. На Косову прославе није било. У исто време, у Београдском позоришту давана је представа са Косовском тематиком а у Српској Краљевској Академији одржана је свечана седница о Косовској Битки. Но, док су с почетка обновљено Косовско предање и Видовдан били махом везани за Србију и Српски народ, они касније добијају ширу, Јужнословенску црту, и постају код дела Балканских народа престижан симбол борбе за ослобођење и идеал јунаштва. О томе говори истовремено са Крушевачком прославом одржана свечана научна седница о Косову у Загребу у Југословенској Академији Знаности и Умјетности, док је у Сплиту у исто време била постављена пригодна позоришна представа коју је полиција прекинула. Нешто раније поједини Босански и Хрватски аутори у учеснике Косовске битке наглашено су убрајали и своје сународнике, желећи да тиме остваре афирмацију властитe етничке заједнице. Косовска Битка тако бива и извор угледа и симбол блискости Балканских народа, али и оруђе њихове националне еманципације.
    Косовско предање у 19. веку није једнозначно нити ексклузивистичко. Оно је древна архетипска прича о одсудном боју, јунаштву, издаји, јединству, витешком етосу и правди, учено закићена хришћанским страдалништвом и искупљењем на небу. Чији су витезови у њој? Нема сумње, најпре Српски, али њихово порекло није спречавало делове других народе да себи припишу истоветну Косовску емоцију и слободарске идеале. Доиста, непознат број Малтешких витезова под вођством Хрватског бана Ивана Палижне учествовали су у Косовској Битки на страни кнеза Лазара. Извесно је, такође, да је тамо као савезник било и Босанско племство у јединицама краља Твртка Првог. Но сама историјска утемељеност и истинитост једног осећања и идеала није пресудна за његов значај и снагу, већ је довољно да оно буду широко прихваћено и делатно, да пресудно ангажује, бодри и снажи своје носиоце. Отуда не делује немогућ забележени анегдотски детаљ да су се у ратовању 1912. године појединим Српским одредима групно привиђале сени Лазарових витезова како заједно са њима марширају да ослободе Косово. Храброст и спремност на жртву јесу импулсивне емоције, ретко кад рационалан избор. Косовски витезови и њихово страдање од почетка су снажили то осећање.
     Косово је Балканским Ратовима 1912-1913. враћено у Српску државу. Краљ Петар и престонаследник Александар у народу су том приликом задобили име "Косовски осветници". Косовско предање у тим временима мења свој основни тон, и постаје симбол јединства Јужнословенских народа. Далековиди Вук Караџић, изузетни појединац који је разумео потребу да Прекосовским и Косовским песмама врати традиција државности и слободе у властити народ, добио је помагаче на различитим странама, и то вероватно онакве какве никада није слутио. Између осталих, највећи Југословенски вајар Иван Мештровић у годинама пред Први Светски Рат у Бечу, Риму, Лондону и Венецији излаже монументалне приказе Косовских јунака, као подршку пројекту јединствене Јужнословенске државе. Његова скулптуре део су никада завршане, веће целине, гигантског Видовданског Храма, који је требало да буде симбол "религије Цара Лазара", јер су "сви југословенски мученици од Kосова до данас и сав југословенски народ војници Цара Лазара". И овим се метаморфоза приче о кнезу Лазару и његовим витезовима за једно време окончала, у складу са назорима њене хришћанске традиције и испреплетеном историјом народа у којима се ширила.
    У свом коначном изгледу мало шта од историјске истине је остало у њој. Одани Вук Бранковић накнадно је оглашен за издајника, што је први пут забележено у делу Мавра Орбинија Краљевство Словена 1601. године. Од победе хришћанске војске о којој Твртко Први говори нема ни трага. Подвиг, изгледа, једне групе за историју незнатних Српских витезова који су убили Мурата приписан је непостојећем Милошу Обилићу. Србија, која је још пуних 70 година успешно трајала као држава, по предању је на Видовдан доживела пропаст. У Косовским песмама су се појавили средњовековним хроникама непознати великаши а уз њих и неколико дирљивих и великих женских ликова. И тако је у народу једна домишљена историја ступила на место оне праве.DEFEL1Q.png
    Ван свог витешког светоназора и литетерарног импулса, Косовско предање је током историје бивало средство политичких, културних и црквених елита за пропагирање њима важних друштвених идеја и циљева. Таква црта се испољила већ непосредно по смрти кнеза Лазара, када је настао читав низ програмских црквено-политичких текстова о њему, чија се многобројност може мерити само са онима из култова светих Симеона и Саве. Они су за циљ имали да заштите легитимност власти његових наследника и веште "царице" Милице. Због своје сакралне и цизелиране форме ти текстови нису могли рачунати на ширу популарност. Вук Караџић је почетком 19. века вешто успео да Косовско предање врати у ширу јавност и дâ му поједине црте државног програма. Његошев Горски Вијенац је парафраза одсудне Косовске Битке са Турцима, у којој над метафизички забринутим Лазаром превладава делатни Обилић. За Обреновиће и Карађорђевиће витезови Косовог Поља су симболичка стража њихове власти и вођи проширења државе. Напокон, у својој последњој форми пред Први Светски Рат, Косовско предање претворило се у позив на бој за Српску освету и победу на Косову а код великог дела Балканске елите у израз јединства Јужнословенских народа.
    Утолико је можда тачно рећи да права, "аутентична" природа овог мита не постоји, ван оне литерарне које жуди за јунаштвом и правдом. Обилићи и Бранковићи, то је једина подела коју он несумњиво носи. А остало? Остало су дописале веште кабинетске литерате и њихови политички и црквени сродници, за све нас војнике часнога кнеза Лазара.



Komentari (418)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 16:08 22.12.2020

значења усмене културе

или, трагом народних предања

шта је могло народ српски
да понесе осим .........миита,
па и данас .......сведоци смо
пали многа прича бајковита
alselone alselone 16:13 22.12.2020

Лепо написано

Уживао сам читајући.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:21 22.12.2020

Re: Лепо написано

То је тако јер -- очито је -- нововека колевка Косовског предања налази се на Фрушкој Гори, у Врднику. Те 1889. 15.000 људи се окупило тамо.

Ви Војвођани сте склони кнезу Лазару.
gvozden1 gvozden1 16:24 22.12.2020

Re: Лепо написано

alselone
Уживао сам читајући.

Jel sve negira, da ne čitam ako je tako da se ne nerviram?
:)
srdjan.pajic srdjan.pajic 16:40 22.12.2020

Re: Лепо написано

gvozden1
alselone
Уживао сам читајући.

Jel sve negira, da ne čitam ako je tako da se ne nerviram?
:)


Huči, bolje nemoj da čitaš!
gvozden1 gvozden1 16:44 22.12.2020

Re: Лепо написано

srdjan.pajic
gvozden1
alselone
Уживао сам читајући.

Jel sve negira, da ne čitam ako je tako da se ne nerviram?
:)


Huči, bolje nemoj da čitaš!

Znao sam :)
srdjan.pajic srdjan.pajic 16:46 22.12.2020

Re: Лепо написано

gvozden1
srdjan.pajic
gvozden1
alselone
Уживао сам читајући.

Jel sve negira, da ne čitam ako je tako da se ne nerviram?
:)


Huči, bolje nemoj da čitaš!

Znao sam :)


Mada je lepo napisano, iako sve laže!
alselone alselone 16:51 22.12.2020

Re: Лепо написано

gvozden1
alselone
Уживао сам читајући.

Jel sve negira, da ne čitam ako je tako da se ne nerviram?
:)

Piše da smo pobedili na Kosovu.
gvozden1 gvozden1 16:58 22.12.2020

Re: Лепо написано


Piše da smo pobedili na Kosovu.

Mada je lepo napisano, iako sve laže!

Ipak pročitao:)

Štrecnulo me kad sam došao do Miloša Obilića, pomislih, sad će da ga proglasi Arnautom, ne bi bio prvi :)

A inače, ok, prilično poznate stvari, samo me malo buni što potencira da je mit u pitanju, i tome daje neku negativnu crtu.

Da, jeste mit, a šta fali mitu?

Ili, ako bismo mogli da biramo, da li je bolje da taj mit postoji ili da ga nema?

Ja čestitam onima koji su ga stvorili.
maksa83 maksa83 17:06 22.12.2020

Re: Лепо написано

Da, jeste mit, a šta fali mitu?

Šta fali mitu,
osim kad je o Drugu Titu?

Mit je i dobra i loša stvar, zavisi od konteksta i doziranja. Npr. mit može da pomogne da se na oruk nešto postigne kolektivno, a može da bude i pogubno. Kao i svaka druga stvar, zavisi ko njime i za potrebe čega vitla.
gvozden1 gvozden1 17:10 22.12.2020

Re: Лепо написано


Šta fali mitu,
osim kad je o Drugu Titu?

Naravno.
Ako je mit u funkciji oslobađanja naroda, u funkciji pravde i pravednosti, on je dobrodošao, a ako je u funkciji porobljavanja, on je štetan.
nsarski nsarski 17:27 22.12.2020

Re: Лепо написано

Mit je i dobra i loša stvar, zavisi od konteksta i doziranja. Npr. mit može da pomogne da se na oruk nešto postigne kolektivno, a može da bude i pogubno. Kao i svaka druga stvar, zavisi ko njime i za potrebe čega vitla.

Evo na primer, mit o kralju Arturu, njegovim vitezovima Okruglog stola, ključnoj pobedi nad Saksoncima, izvlačenju mača iz kamena, potrazi za Hristovom čašom, itd., je izvanredno eksploatisana tema u Diznijevim i holivudskim filmovima decenijama, sve do Indijana Džonsa, profesora-avanturiste i arheologa na Oksfordu (ili ono beše Kebmridž). Nači, full spectrum dominance kad su mitovi i legende u pitanju.
maksa83 maksa83 17:34 22.12.2020

Re: Лепо написано

Ako je mit u funkciji oslobađanja naroda, u funkciji pravde i pravednosti, on je dobrodošao, a ako je u funkciji porobljavanja, on je štetan.

Mit je droga, doping. Može da bude kao koks koji ti da ti da snage da izguraš što inače ne bi mogao, a može da bude i kao esid pa da umisliš da si visok 20m i iskoračiš kroz prozor na 4. spratu.
maksa83 maksa83 17:38 22.12.2020

Re: Лепо написано

Evo na primer, mit o kralju Arturu, njegovim vitezovima Okruglog stola, ključnoj pobedi nad Saksoncima, izvlačenju mača iz kamena, potrazi za Hristovom čašom, itd., je izvanredno eksploatisana tema u Diznijevim i holivudskim filmovima decenijama, sve do Indijana Džonsa, profesora-avanturiste i arheologa na Oksfordu (ili ono beše Kebmridž). Nači, full spectrum dominance kad su mitovi i legende u pitanju.

A zamisli tek mit o Horusu koji iskombinuješ sa jevrejskim revolucionarom i 2000 godina kasnije na osnovu toga na celoj planeti ubiraš 1% prihoda svih koji se prime na tu priču.

You cannot make this shit up, što kažu.

P.S. Je l' stig'o M1?
nsarski nsarski 17:53 22.12.2020

Re: Лепо написано

P.S. Je l' stig'o M1?


Nije. Ideja je bila da ja odem da tamo i da ga usput kupim, ali, eto, nisam otišao because corona. Ići ću za mesec-dva svakako, pa ću uzeti (a i da se vakcinišem o jednom trošku).
(Mislim prvobitni plan je bio da mi ga donese brat koji je tih dana letovao u Meksiku a vraćao se iz Čikaga, ali on je izmislio neka opravdanja i onda ništa.)

maksa83 maksa83 18:14 22.12.2020

Re: Лепо написано

(a i da se vakcinišem o jednom trošku)

U dakle ti ćeš dvostruko da se ćipuješ, i četnici i partizani - i Apple M1 i Gejcov PeGe.

Ako te zanima, u međuvremenu su ljudi to pokupovali i složili se utisci, postoji neki konsenzus da ono stvarno kida. Na 3.2 Ghz potroši 20 W da brže uradi nešto na šta Intel na 4.6 Ghz potroši 150W. Laiku zvuči kao hu kerz, ali je zapravo velika stvar. MS rekao "izgleda da ćemo i mi tako" tj. najavili da će i oni da počnu da prave sopstvene procesore, Intel akcije zveknule 6% (ja lično navijjam za dan kada će to postati penny stocks, što će biti nikad, ali mora čovek nečemu da se raduje).
alselone alselone 18:23 22.12.2020

Re: Лепо написано

Ви Војвођани сте склони кнезу Лазару.


Ima smisla. I Pupin ga je pominjao u svojoj autobiografiji.
Pominjao je i Karađorđa.

Sve istorijske priče koje su postale mitovi nisu to bile od početka. Nekada se u tom momentu pa i dugo potom nije mogao primetiti značaj istorijskog konteksta, nekada su se priče prosto izgubile, pogotovo u periodima dugih okupacija, nekada su namerno zataškavane, nekada su pogrešno interpretirane i tako dalje.

Ono čemu ja dajem najveći značaj u kosovskom mitu je to šta je on postao. A formirao se tako da bude u skladu sa "našom dušom" tj. kolektivnom svešću i težnjama naroda u nekom vremenskom periodu. Ja volim ono što je postao. Šta je bio nekada, nije više toliko ni važno.

Slično mislim i za Karađorđa i tvoj prethodni članak.
zilikaka zilikaka 18:33 22.12.2020

Re: Лепо написано

Ви Војвођани сте склони кнезу Лазару.

Za koju godinu će neko reći da smo skloni i Vasi Ladačkom.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:36 22.12.2020

Re: Лепо написано

Šta je bio nekada, nije više toliko ni važno.

Био је и 1) средство за утврђивање Хребељановића као владара Србије 2) и основ нове Србије 3) и основ нове Југославије.

Већ 1919. Видовдан је свечано прослављен као празник Југославије. Александар карађорђевић и Мештровић били су пријатељи. Мештровић јесте био геније, али без овог пријатељства не би добио оволико на значају у Србији. Иначе, Видовдански Храм је требало да буде 250-300 метара велик, и да се гради деценијама, као катедрале. И Николи Пашићу се допала идеја. Но, јбг, Мештровић је имао проблема и са Победником, што је го, па смо га дигли на стуб и окренули да запишава Нови Београд.

Његов Марко Краљевић је генијалан.
Као и Срђа Злопоглеђа.




alselone alselone 18:41 22.12.2020

Re: Лепо написано

Његов Марко Краљевић је генијалан.
Као и Срђа Злопоглеђа.


Jeste zaista.

I Marko Kraljević iz Kosingasa je genijalan. Dobro, nije baš genijalan nego je simpatičan.

Kosovski mit jeste domišljena istorija, ali je domišljena u skladu sa nama i to mi se jako sviđa. Legenda kosovske bitke šije legendu o Bici kod Termopila, a imaju i više sličnih motiva, ali naša je razrađenija, dublja, emotivnija.
docsumann docsumann 18:44 22.12.2020

Re: Лепо написано

Šta fali mitu


korupcija
docsumann docsumann 18:46 22.12.2020

Re: Лепо написано

a može da bude i kao esid pa da umisliš da si visok 20m i iskoračiš kroz prozor na 4. spratu.


e, to je tek mit

gvozden1 gvozden1 18:47 22.12.2020

Re: Лепо написано

docsumann
Šta fali mitu


korupcija

A šta misliš, što je Vuk Branković izdao, 'nako?

E moj Doks

Ništa mitu ne fali
:)
alselone alselone 18:50 22.12.2020

Re: Лепо написано

Na 3.2 Ghz potroši 20 W da brže uradi nešto na šta Intel na 4.6 Ghz potroši 150W.

Je l' realno ovo?
Da posle toliko godina dominacije i akumuliranog znanja i tehnologije, dođe neko i u prvoj iteraciji napravi toliko bolje?

Da li je dovoljno odreći se godinu dana životnih radosti kako bi se kupio taj procesor, ili se moramo odreći dela samog života, tipa bubreg, plućno krilo (to se sada traži), jetra, eventualno prvorođenče i slično?
docsumann docsumann 18:54 22.12.2020

Re: Лепо написано

gvozden1
docsumann
Šta fali mitu


korupcija

A šta misliš, što je Vuk Branković izdao, 'nako?

E moj Doks

Ništa mitu ne fali
:)


pa onda fino napišite pun naziv mito & korupcija
stemajz stemajz 19:01 22.12.2020

Re: Лепо написано

alselone
Na 3.2 Ghz potroši 20 W da brže uradi nešto na šta Intel na 4.6 Ghz potroši 150W.

Je l' realno ovo?
Da posle toliko godina dominacije i akumuliranog znanja i tehnologije, dođe neko i u prvoj iteraciji napravi toliko bolje?

Da li je dovoljno odreći se godinu dana životnih radosti kako bi se kupio taj procesor, ili se moramo odreći dela samog života, tipa bubreg, plućno krilo (to se sada traži), jetra, eventualno prvorođenče i slično?


реално прилично

интел је потрошња раније интересовала само дотле док може heat sink и вентилатор да се метне на процесор и да то ради...

арм је кренуо од доле од самог почетка, увек је што мања потрошња била практично увек главна карактеристика, ем што је све то на батерије разне радило, ем дизајн без вентилатора, чак и без синка, херметички затворена кућишта где буде контролер/процесор, чак ни прорези за струјање ваздуха...

и онда временом дођеш на 5/7нм, тушта и тма транзистора на малом парченцету силицијума и ето га...

још ће и интел и амд кренути то да праве :)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:02 22.12.2020

Re: Лепо написано

Ono čemu ja dajem najveći značaj u kosovskom mitu je to šta je on postao. A formirao se tako da bude u skladu sa "našom dušom" tj. kolektivnom svešću i težnjama naroda u nekom vremenskom periodu. Ja volim ono što je postao. Šta je bio nekada, nije više toliko ni važno.

А ја ти показујем да он није баш сасвим из душе, већ некако и из пера "политичких радника" свог доба.
Било којег, јер овај мит има своје трансформације.

И те усмерене црте мита се гдегод препознају.
alselone alselone 19:04 22.12.2020

Re: Лепо написано

А ја ти показујем да он није баш сасвим из душе, већ некако и из пера "политичких радника" свог доба.

Svi praznici i mitovi tako nastaju. Ne idu Vuci Karadžići u svim zemljama i forsiraju datume. Eno Nšarski pokazao za Engleze. Tako je i kod drugih.

Ali kod nas ga je iznedrio I narod, sa jedne strane rečeno a sa druge ga je prihvatio takvog kakav je formiran kroz godine. Da nije bio u skladu sa nama niti bi ga takvim formirali niti bi takav bio prihvaćen.
maksa83 maksa83 19:05 22.12.2020

Re: Лепо написано

Je l' realno ovo?
Da posle toliko godina dominacije i akumuliranog znanja i tehnologije, dođe neko i u prvoj iteraciji napravi toliko bolje?

Realno je, kada imaš legacy procesor koji budžiš 3 decenije. Spasla ih je onomad Intel izraelska ekipa koja je uletela sa Centrinom koji su posle uzeli za osnovu za sve ostalo, ali to možeš da guraš do neke tačke. I nije prva iteracija, oni prave svoje ARM-ove već 12 godina.

Da li je dovoljno odreći se godinu dana životnih radosti kako bi se kupio taj procesor, ili se moramo odreći dela samog života, tipa bubreg, plućno krilo (to se sada traži), jetra, eventualno prvorođenče i slično?

Mac Mini $700,
MacBook Air $1K
MacBook Pro 13" $1300.
alselone alselone 19:08 22.12.2020

Re: Лепо написано

Mac Mini $700,
MacBook Air $1K
MacBook Pro 13" $1300.


Nešto su mi čudne cene za firmu koja prestane da isporučuje punjače sa telefonom.

Sad bez zezanja. Razmatrao sam u jednom momentu da mi to bude naredni računar, ali samo toliko srastao sa Windowsom da bi me sada zaista mrzelo da menjam navike. Pola rada na kompu mi je muscle memory, radim isključenog mozga. Digo ruke. Baška što me nerviraju.
gedza.73 gedza.73 19:52 22.12.2020

Re: Лепо написано

Nači, full spectrum dominance kad su mitovi i legende u pitanju.

Što bi rek'o Dejvi Kroket
'Dogodine u Alamu'
a 300 (plus, minus neka sotina) spartanskih marinaca uglas odgovorilo
'Oorah'

Inače taj 'spartanski mit' je nerazdvojiv sa ubijanjem sopstvene dece koja ne ispunjavaju sve preduslove za arijevskog spartanskog ratnika ali je uprkos tome opšte prihvaćen kao brana divljim i varvarskim plemenima.

A posebna priča da je rimski Artur pokupio sve atribute boga iz Feinjskog ciklusa mitova.

Samo što su Tenison i Malori iza sebe imali Britansku imperiju dok Vuk Karadžić nije imao moćne sponzore pa je Artur postao istorijska ličnost sa upletenom keltskom mitologijom, bogovima i legendama (vrlo maštovita i vrlo bogata mitologija). Svi vitezovi okruglog stola su stari bogovi a bitke iz legendi se mešaju sa istorijskim sukobima.
Sveti gral je u stvari čarobni ćup a oba rade na istom principu iz Indijane Džonsa (vernici, nevernici, darovi...). Posle idu Nibelunzi i Tolkin.

Samson i Dalila su mit koji, pored Davida i Golijata, jasno određuje ko je gud gaj a ko bed gaj. FIlistijsci u oba slučaja su negativci i arhinerpijatelji Izraelaca. možda bi i to moglo da se svrsta u mitologiju da arheolozi nisu morali neko vreme da prikrivaju istraživanja. U XXI veku.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:02 22.12.2020

Re: Лепо написано

Svi praznici i mitovi tako nastaju.

Наравно.
Ипак, то помало релативизује ствари, и вредности иза њих, и позива на опрез.
Заиста је занимљиво како је побочна битка (оне на Марици и пад Смедерева су далеко важнији догађаји за Србију) стекла такво име, очито -- "пропагандним" радом тадашњих литерата.

У сачуваном Слову о кнезу Лазару патријарха Данила III, писаном пригодом премештања мошти Лазаревих из Приштине у Раваницу, неких 3-4 године после Косовске Битке, стоје вести о некаквој победи, уз наравно мартирологију и величање Лазара, али -- чита се из тог програмског текста -- муке тадашње државе: одмнах по Косовској Битки упади Угара, због којих је Милица пришла Турцима, борба за превласт у Српским земљама итд. Јако је (мени) важно да Данило не приписује убиство Мурата никоме, што значи да нико од великаша није га починио. У оно доба засигурно се знало чији су одреди дошли главе султану. Уместо да та слика, та "демократска" црта -- учешће незнатног великаша у победи, остане негде забележена, предање је уметнуло непостојећег Милоша Обилића. Мутно се спомињу неки одреди са шлемовима са коњским главама, у неком тексту, па можда одатле (К)Обилић?





gedza.73 gedza.73 20:21 22.12.2020

Re: Лепо написано

Predrag Brajovic
Заиста је занимљиво како је побочна битка (оне на Марици и пад Смедерева су далеко важнији догађаји за Србију) стекла такво име, очито -- "пропагандним" радом тадашњих литерата.

eno pomenuo ja.
Dobar ti je tekst. možda bi' imao par amandmana, možda više iz mog neznanja ili mog pogrešnog tumačenja
Но, док су с почетка обновљено Косовско предање и Видовдан били махом везани за Србију и Српски народ

Pomenuo si Dalmatinsko Kosovo. Ako ne grešim, možda će neko bolje znati, lička kapa je baš simbolički vezana za Kosovski boj (devet Jugovića, crno-žalost, crveno-prolivena krv).

Crnogorska kapa koju je Njegoš, opet ćeš ti bolje znati, uradio po uzoru na ličku ima pet zlatnih niti (pogrešan mit o pet vekova pod Turcima) a crveno-crno istu simboliku u vezi sa bojem na Kosovu. Neku godinu ranije, opet ako se ne varam, od datuma koje navodiš u tekstu. Nije preterano bitno ali u tom slučaju Srbija drži evenetualno bronzu u rabljenju kosovskog mita.



ovo je već obična tehnikalija i više moje zakeranje
који је држава искористила да припоји југ Србије у своју целину

Jer nije Srbija 'pripajala' tuđu teritoriju nego 'oslobađala' svoju teritoriju od Turaka. *

K'o što rek' dobar ti je tekst i zanimljiva tema. Posebno ako se dovede u vezu sa proslavom 600 godina na Gazimestanu svime što nam se izdešavalo.



EDIT
*
Čak se, opet ako ne grešim, Turcima po sporazumu Srbi sa prethodno oslobođenih krajeva isplatili sva imanja i posede tako da je i po tom osnovu diskutabilno 'pripajanje' nakon srpsko-turskog rata.
Takođe je zanimljivo, pošto se često poteže pitanje 'prvobitne akumulacije kapitala' u srpskih bogataša da se upravo na tim imanjima, posedima i delatnostima nakonturske dominacije i okupacije profiliše sloj bogatijih poljoprivrednika, zanatlija i trgovaca koji kasnije prerastaju u industrijalce.
Za razliku na primer od američkih 'otaca' koji su, poput Džordža Vašigtona, Džefersona i mnogih drugih, na svojim imanjima imali i držali robove.

paralela bi bila da su robovi (Srbi) oterali, uz pomoć braće Indijanaca, belce robovlasnike (Turke) i na oslobođenim prostorima izgradili svoje bogatstvo.


Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:46 22.12.2020

Re: Лепо написано

jer nije Srbija 'pripajala' tuđu teritoriju nego 'oslobađala' svoju Teritoriju od Turaka.

Ту наступају могућни проблеми. Уосталом, зато је и Косовско предање било важно -- да успостави право на те територије. То је последњи пут била Српска држава пре више од 4 века. Србија је била изгубила етничко право на неке од тих територија, тамо где су Срби били мањина. Сад, треба бити пажљив, и не говорити паушално, али -- на пример -- Енглески конзул на Косову 80-их година јасно дефинише себи надлежне територије као већински Албанске, штавише -- мухамеданске. И ово је важно, јер Албанаца има и католика и православних.

Та 1878. година, каже Милан Ст. Протић, донела је највећи покрет избеглица на Балкану икада, и то на обе стране -- и хришћанске и мухамеданске. Он каже да је по 1 милион људи учествовало у том тумбању. Црногорци притисли Турке са своје стране, Србија одозго, и... изродила се до тада махом непостојећа мржња између Албанаца и Срба, јер су Албанци у потпуности протерани из Нишког Вилајета и спустили се на југ.

Ту почиње Српско-Албански сукоб. Призренска национална Албанска лига (искључиво мухамеданци) долази после овога.

Ово су страшно велике приче, јер ми их још делом увек живимо. Неки мање, а Косовски Срби понајвише.
gedza.73 gedza.73 22:10 22.12.2020

Re: Лепо написано

Predrag Brajovic
јер су Албанци у потпуности протерани из Нишког Вилајета и спустили се на југ.

Ispašće da su Srbi 'iznikuda' došli, napali Srbiju i niški vilajet koji je odvajkada bio turski a u kome su Turci kao svoje potrčke postavili Arbanase da rukovode, nadgledaju i sprovode tusrsku volju nad tisućlječnom turskom teritorijom.

nego kad smo već kod Kosova, 1878. i proteranih Albanaca iz Niša. Da li postoji neki istorijski podatak o učešću dva miliona Albanaca u Kosovskom boju? Na bilo kojoj strani.

Ово су страшно велике приче, јер ми их још делом убек живимо.

Odlična ti je tema, dobar pristup, neko ko se daleko više razume od mene bi verovatno doprineo zanimljivojoj diskusiji.

U vreme kraljevine Srbije, koja bi po današnjim parametrima bila proglašena za nacionalističku, klerofašističku, zaostalu, krezubu i nepismenu Kosovski mit je bio prihvatljiv zapadnim saveznicima.


Kad si već pomenuo Meštrovića njemu je u SAD pomogala Melvina Hofman, poznata američka vajarka koja je uradila propagandni poster



Saću se rasplinem, ne mora ni da bude tačno ovo što pišem (pa neka provere blogeri ukoliko nekog zanima) ali mislim da se uklapa delom u tvoju temu. Ima neki američki fotograf, vrlo poznat po fotografijama iz rata. Ne sećam se imena čini mi se da je poginuo u nekom od maeričkih ratova tipa Vijetnam, Koreja (pre će biti) jer je izšao iz vozila da bi imao bolje mesto i nagazio na minu.

Jedna od njegovih fotografija je sa plaže Omaha tokom iskrcavanja u Normandiji. uhvatio je fotografijom sliku vojnika koga pogađa metak ilitrenutka kada umire.

Amerikanci vode računa o svojoj istoriji i tradiciji.

Poster koji je uradila Melina Hofman na kome je srpski vojnik nije fikcija. Rađen je na osnovu fotografije srpskog vojnika na samrti u čamcu ka ostrvu Vido.





Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:17 22.12.2020

Re: Лепо написано

Da li postoji neki istorijski podatak o učešću dva miliona Albanaca u Kosovskom boju? Na bilo kojoj strani.

Не, гледао сам неке реалне процене, зависи колико је ко могао прикупити војске, плус Твртко, кнеза Лазара су зетови, њих тројица, осим Вука Бранковића, тако рећи издали, нису дошли, зато браћа Хрвати су дошли :) и тако, те неке бројке кажи 25-30.000 наспрам до 60.000 у корист Мурата и екипе.

Неспорно, Видовдан су савезници прихватали, па неки од њих чак и славили, обележавали, итд -- од Лондона до Москве, како у ком трену.

Ми не пазимо нашу историју, чини ми се. Ми не знамо за Српске буне у 16. веку, тврђаве су нам чамиле а период Римског Царства је слабо истражен, одричемо се Српског барока у Војводини итд.
niccolo niccolo 22:27 22.12.2020

Re: Лепо написано

Ми не пазимо нашу историју, чини ми се.

Eh, čini ti se...pa kao što se i za gomilu drugih stvari busamo u grudi a nesposobni smo da popišemo državu imovinu npr.

Premalo je tu sistematskog rada a previše ispraznog kurobecanja.
gedza.73 gedza.73 22:46 22.12.2020

Re: Лепо написано

Predrag Brajovic
Ми не пазимо нашу историју, чини ми се. Ми не знамо за Српске буне у 16. веку, тврђаве су нам чамиле а период Римског Царства је слабо истражен, одричемо се Српског барока у Војводини итд.

Da. I ovo što kaže Nikolo. Onaj Atlagić koji se, ako je tačan opis u okviru slike, protivi obnovi pravoslavne crkve se danas busa u patrijotske grudi a od svih političara, privrednika, pevaljki, sportista niko da da dinar kako bi se prevele knjige i donirale važnijim svetskim bibliotekama (kako li to već ide)

Slušao sam Dejana Ristića koji je pričao o nekom skupu istoričara baš povodom I svetskog rata i pomalo ponosan im rekao kako i oni verovatno znaju o čuvenim bitkama pošto ih izučavaju na svojim akademijama.
Prvo su ga zabezeknuto gledali a onda se ispostavilo da mi nemamo ni jednu jedinu prevedenu knjigu sa detaljima i činjenicama iz tog, a verovatno i drugih ustanaka, rata već da oni svoja znanja stiču iz nekih drugih izvora.

Mi smo izgleda previše vremena izgubili, previše nismo učili (znam, znam kako ovo zvuči) a danas previše mitologiziramo svoju istoriju na koju, u ogromnom delu, možemo biti ponosni bez dodavanja, preuveličavanja, ulepšavanja ili minimiziranja.

Ovo za Albance sam pitao jer koliko razumem oni polažu pravo na Kosovo (možda su tih dana bili u Nišu ), manastire, prostor, istoriju pa bi moralo da se pominju bar u nekoj fusnoti Kosovskog boja pored Turaka i Srba. Gde su onda ako ih tu i tada nema da se bore za svoje domove i svoju nezavisnu državu?

I otkud Srbi onda u celoj priči.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:57 22.12.2020

Re: Лепо написано

Gde su onda ako ih tu i tada nema da se bore za svoje domove i svoju nezavisnu državu?

Има их, Албанаца, пуно, али су хришћани и поданици-зависни племићи обласних Српских владара. Тада је локални идентите био претежан, у једном смислу, поданик си локалног владара, а сви су хришћани. Јован Кастриоти и Теодор Музака су били од Албанаца-великаша, по свој прилици. Српска војска је била војска и Албанаца.

gedza.73 gedza.73 23:10 22.12.2020

Re: Лепо написано

Јован Кастриоти и Теодор Музака су били од Албанаца-великаша, по свој прилици. Српска војска је била војска и Албанаца.

Negde sam naišao da postoji albanska narodna pesma dvadesetih godina prošlog veka koja govori o Srpkinji koja je izdala Turcima albanskog junaka Miloša Kopilića. A odatle do 'Srbi su srušili vizantiske bogomolje i izgradili na njihovim temeljima pravoslavne crkve sa albanskim svetiteljima' je kratak put. Po albanskoj istoriografiji tada su se protiv Turaka borile balkanske vojske... U Majn kampfu ima sličan opis srpsko-turskog rata samo se tada navodi 'slovenska' vojska. Srbe još malo niki neće pominje. Amofrna masa bez identiteta.

Pa me opet nešto te pesme podsetile na prošli blog, narodna predanja i Hrtkovce i moram samo još jedan citat
Србија је била изгубила етничко право на неке од тих територија, тамо где су Срби били мањина.

koji sam možda pogrešno protumačio. Verovatno si ti nešto drugo hteo da kažeš jer mi jedino u vezi ovog dela na pamet pada 'etničko čišćenje'. Pobiješ stanovnike, dovoljno dugo držiš teritoriju i kažeš kako su proterani izgubili pravo na teritoriju na kojoj su živeli. Ako kojim slučajem krenu oružjem da povrate svoje stare domove i u tome uspeju mogu biti proglašeni za osvajače koji ubijaju, u ovom slučaju, jadne Turke i jadne Albance.

Malo čkripi.
zilikaka zilikaka 23:18 22.12.2020

Re: Лепо написано

Та 1878. година, каже Милан Ст. Протић, донела је највећи покрет избеглица на Балкану икада, и то на обе стране -- и хришћанске и мухамеданске. Он каже да је по 1 милион људи учествовало у том тумбању. Црногорци притисли Турке са своје стране, Србија одозго, и... изродила се до тада махом непостојећа мржња између Албанаца и Срба, јер су Албанци у потпуности протерани из Нишког Вилајета и спустили се на југ.

Onda je logično pretpostaviti da su neki hrišćani napustili teritorije u kojima su bili relatvna manjina, jer nisu mogli da budu i ramo i ovamo, pa mu ovo što pišeš više liči na razmenu teritorija.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:31 22.12.2020

Re: Лепо написано

Negde sam naišao da postoji albanska narodna pesma dvadesetih godina prošlog veka koja govori o Srpkinji koja je izdala Turcima albanskog junaka Miloša Kopilića

Да, постоје Албанске песме о Косову, и Milosz Kopiliq, тако некако. Читао сам то, али то све одведе још даље причу. Лепо је овде напоменути да је у неком трену једини помагач Ђурађа Бранковића онај Кастриоти Скендербег, који му је пружио и уточиште и паре и имање.

Постоје два права на територију: историјско или етничко. Историјско је и правно, законско, у оном смислу, као ово наше с Косовом. Срби нису у Војводини имали ни етничко право (нису били апослутна већина вероватно никада до присаједињења) ни историјско (тамо нема Српске државе задуго).
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:53 22.12.2020

Re: Лепо написано

Onda je logično pretpostaviti da su neki hrišćani napustili teritorije u kojima su bili relatvna manjina, jer nisu mogli da budu i ramo i ovamo, pa mu ovo što pišeš više liči na razmenu teritorija.

Мислим да није о томе реч. Но, ја то познајем само локално, спомињао сам овде и раније тај прогон Албанаца из Нишког Вилајета, као зачетак крвне мржње између нас и Арбанаса. Хоћу да видим то шире, да разумем на шта Милан Ст. Протић алудира.

Иначе, после те 1878. Косово постаје безакона земља, отприлике -- платиш локалном разбојнику Албанцу да те не дира. И, стварно се плаћало, и манастири. Свачега је било.

gvozden1 gvozden1 00:38 23.12.2020

Re: Лепо написано


Иначе, после те 1878. Косово постаје безакона земља, отприлике -- платиш локалном разбојнику Албанцу да те не дира. И, стварно се плаћало, и манастири. Свачега је било.

Stara Srbija, ne Kosovo :)

Bezakonje, naravno.
Teritorija pod formalnom vlašću Turske koja izdiše, i koja ne može da kontroliše ni svoju vojsku već ova radi na svoju ruku, čitaj, pljačka i teroriše.
Teritorija na koju pravo polažu Turci, Bugari, Srbi i Grci.

Albanci ne, jer oni, za razliku od Srba, Bugara i Grka, tad i nisu imali široko definisanu svest o potrebi formiranja svoje države (Bizmark nedvosmisleno ma kongresu kaže da ta nacija ne postoji)

Zbog toga oni najviše prilaze turskim hordama i zajedno pljačkaju.
Oni, Arbanasi, i nisu bili neki politički činilac, više pljačkaški.

Bugarska aktivno (i uz pomoć Rusije) radi na tome da tu teritoriju prisajedini sebi.

Srbija pokušava da deluje preko nekih konzulata, stanovništvo sa ne sasvim izgrađenim nacionalnom idenitetom koji se koleba između bugarskog i srpskog, neke pobune Srba se ipak dešavaju, i šta je Srbija mogla i trebala osim onoga što je uradila, da što više gura svoje interese.

I Grčka i Bugarska su pre Srbije slale svoje specijalce (komite, četnike) da pomažu stanovništvu njima naklonjenom i da ostale pridobijaju za sebe.

Srbija poslednja šalje svoje i prva ih povlači, ali dok su bili tamo bili su najefikasniji.

Treba li Srbiju okriviti zbog toga što je bila bolja od drugih?

Ponavljam, tu su Arnauti politički nevažnim, jer su politički bili nezreli.
Glavni klinč je bio između Srba i Bugara.
vrabac_onaj vrabac_onaj 00:46 23.12.2020

Re: Лепо написано

gvozden1


Zbog toga oni najviše prilaze turskim hordama i zajedno pljačkaju.
Oni, Arbanasi, i nisu bili neki politički činilac, više pljačkaški.


Говор мржње!
Гонићу те до Стразбура!
gvozden1 gvozden1 00:48 23.12.2020

Re: Лепо написано

vrabac_onaj
gvozden1


Zbog toga oni najviše prilaze turskim hordama i zajedno pljačkaju.
Oni, Arbanasi, i nisu bili neki politički činilac, više pljačkaški.


Говор мржње!
Гонићу те до Стразбура!

Nisam Šiptare ni pomenuo :)
gedza.73 gedza.73 01:00 23.12.2020

Re: Лепо написано

zilikaka
Onda je logično pretpostaviti da su neki hrišćani napustili teritorije u kojima su bili relatvna manjina, jer nisu mogli da budu i ramo i ovamo, pa mu ovo što pišeš više liči na razmenu teritorija.

Baš tako. Kažu da je u nekim trenucima tih godina bilo oko 200 000 izbeglica. Zbog zuluma Turaka i Arbanasa Srbi su bežali u krajeve oslobođene od njih a Turci i Arbanasi u strahu od osvete bežali u oblasti pod muslimanskom kontrolom. Onda su se vraćali i tražili nazad 'svoju' imovinu.

Inače krajevi sa srpskim stanovništvom su u tom periodu bili razoreni, opljačkani i popaljeni od strane Turaka i Arnauta. Čitava sela, ljudi, stoka...

Nekoliko činilaca su odredili tok srpske istorije. Loše vremenske prilike nakon sukoba su dodatno osiromašile stanovništvo, Srbija je Crnoj Gori, posle nekoliko pokušaja da je privoli na savezništvo, dala po sporazumu od ukupne sume koje je posedovala 40 000 dukata dok je Srbiji ostalo 30 000 pa je uvela dodatni ratni porez u Srbiji što je dovodilo do buna, unutrašnjih sukoba, političkih borbi...
gedza.73 gedza.73 01:04 23.12.2020

Re: Лепо написано

gvozden1
Bugarska aktivno (i uz pomoć Rusije) radi na tome da tu teritoriju prisajedini sebi.

Sad sam čitao berlinski kongres nego mi žena ugasila svetlo.
Dobra fora da je Ristić, koji nije prisustvovao sednici, a kad je saznao a se postavlja pitanje verskih sloboda 'Evreja' sazvao izveštače i obavestio ih kako će Jevreji imati sva prava.
Nikako da se otmem utisku da se ponavlja ista priča oko istih prostora sa istim akterima. kako reče Bizmark 'nemo da je neko pomenuo Grdelicu još jednom'

gvozden1 gvozden1 01:11 23.12.2020

Re: Лепо написано

Dobra fora da je Ristić, koji nije prisustvovao sednici,

Ma tu su veliki dečaci rešavali stvar, nisu mali imali šta da traže unutra, njima je saopštavano :)

Ali stvarno je tako bilo.
Jeste Srbija tad dobila nezavisnost, ali nije to, ipak bila neka velika sreća.
Niti je to tako doživljeno među Srbima.
vrabac_onaj vrabac_onaj 01:21 23.12.2020

Re: Лепо написано

Нема браћо Срби, упропастише вас та црногорсkа говна. Каква курац браћа?!
Па они вам само зло мисле!
Слушајте ви нас Шиптаре, ево на пример, да се договоримо...

P.S.
Замерати Николи што је био резервисан према сарадњи са Миланом је као када би се сада (што се и ради) замерало Кривокапићу што зазире од Вучића. Отприлике исти ранг дилеје је седео у Београду и тада и сада.
Наравно, далеко је Никола био од неке цвећке, али то је већ нека друга прича.
dolazel dolazel 09:12 23.12.2020

Re: Лепо написано

Šta fali mitu,
osim kad je o Drugu Titu?


Dok ne rasturimo mit o Titu i komunistima i pogotovo njihovim zlocinima pre, za vreme i posle II sv rata, njihovoj saradnji sa Nemcima i ustasama i bilo kim ko bi im pomogao da se obracunaju sa "velikosrpskim hegemonizmom" gde je i unistavanje tog istog naroda ne samo bilo dozvoljeno nego i pozeljno, Srbija nece i ne moze da krene napred.
Dragi Iso, malo će te začuditi način na koji ti dostavljam ovo pismo. Ali neka to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom sastanemo objasnićemo vam sve. Evo o čemu se radi.

Sa VI Brigadom, pojačanom sa delovima majevičkog odreda ili fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Medjedje na sandžačku stranu i čistite teren od četnika u pravcu Zaborka i Čajniča. Ovde ćete uhvatiti vezu sa levim krilom naše I Divizije i dobiti dalje direktive.

Na svome putu, tj prilikom prebacivanja ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija. Još pre vašega prelaza pošaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde će uhvatiti vezu sa našim jedinicama.

Najvažniji naš zadatak sada jeste uništiti četnike Draže Mihajlovića i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja najveću opasnost za daljnji tok narodno-oslobodilačke borbe.

Sve ostalo saznaćete kad se sastanemo.

U istočnoj Bosni ostavite manje odrede čiji će zadatak za sada biti borba protiv četnika i mobilizacija novog ljudstva. Pojačavanje VI Brigade nesme ići na račun brzine pokreta u gore predvidjenom pravcu.

29-III-1943 g.

S drugarskim pozdravom

potpisali: Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i Sreten Žujović[v]

michiganac michiganac 11:02 23.12.2020

Re: Лепо написано

Predrag Brajovic
Šta je bio nekada, nije više toliko ni važno.

Већ 1919. Видовдан је свечано прослављен као празник Југославије. Александар карађорђевић и Мештровић били су пријатељи. Мештровић јесте био геније, али без овог пријатељства не би добио оволико на значају у Србији. Иначе, Видовдански Храм је требало да буде 250-300 метара велик, и да се гради деценијама, као катедрале. И Николи Пашићу се допала идеја. Но, јбг, Мештровић је имао проблема и са Победником, што је го, па смо га дигли на стуб и окренули да запишава Нови Београд.

Његов Марко Краљевић је генијалан.
Као и Срђа Злопоглеђа.


Mestrovic je nesumnjivo bio najbolji sin (medjuratne) YU, odn. proponent/pobornik ideje Jugoslovenstva. Bilo bi posebno zanimljivo kad bi se, eto, upravo vi, Brajovicu, vise zaintrigirali i istrazili njegovu licnost, i sta ga je navelo da se naposljetku, duboko rezigniran, okrene hrvatskoj ideji.

Evo jos jedna zanimljivost: -sve tri i do danas jedine skulpture Grgura Ninskog u Hrvatskoj (Split, Nin i Varazdin) su takodje njegovo djelo:

(skulptura u Splitu)

Njihova posebnost je u tome da ga je Mestrovic ovjekovjecio i prikazao sa izrazitom bradom, sto doista ima osnova u proslosti. Naime, Grgur je prakticno bio posljednji srednjevjekovni narodni biskup (ili pak - episkop) u Hrvata (/Dalmatinaca), pobornik bogosluzenja na staroslovenskom i glagoljici, koje je, jelte, doslo sa istoka, odn. Vizantije. Veliki dio svjestenstva, ciji je ovaj bio zastitnik, u dalmatinskim gradovima i dalm. zaledju do 10. vijeka, pa sve do konacnog raskola u 11. vijeku (1054 god.), nosilo je brade, pruzalo veliki otpor crkvenom celibatu (sto je vec onomad uveliko bilo zabranjivano pod rimokatolicanstvom) - cinodejstvovalo po istocnjackim crkvenim praksama, sve dok ih u najvecem broju nije protjerao i nj. obrede iskorijenio, Petar Kresimir Trpimirovic, netom iza pomenute Velike Sizme:

The lower nobility and the peasantry, however, were far less well-disposed to reforms. The Croatian priesthood was aligned towards Byzantine orientalism, including having long beards and marrying. More so, the ecclesiastical service was likely practiced in the native Slavonic (Glagolitic), whereas the pope demanded practice in Latin. This caused a rebellion of the clergy led by a certain priest named Vuk (Ulfus), who was referenced as newcomer to the kingdom in sources. Vuk had presented the demands and gifts of the Croats to the Pope during his stay in Rome, but was told nothing could be accomplished without the consent of the Split see and the king.[8] They protested against celibacy and the Roman Rite in 1063, but they were proclaimed heretical at a synod of 1064 and excommunicated, a decision which Krešimir supported. Krešimir harshly quelled all opposition and sustained a firm alignment towards western Romanism, with the intent of more fully integrating the Dalmatian populace into his realm. In turn, he could then use them to balance the power caused by the growing feudal class. By the end of Krešimir's reign, feudalism had made permanent inroads into Croatian society and Dalmatia had been permanently associated with the Croatian state


Potonji su prebjegli duboko u Bosnu i uz Bogumile, koje je vijek kasnije u najvecem broju najurio Stefan Nemanja iz Raske, formirali tzv. Bosansku Crkvu.

Mestrovic je, naravno, pokusao da u narodu Dalmacije i ostatku Hrvatske iznova evocira sjecanje na ovog bozjeg poslanika iz naroda, koji je u datom simbolickom smislu ravan Sv. Savi kod Srbalja i njegovoj misiji da stvori posebnu narodnu crkvu (= kasniju SPC). Svi Mestrovicevi napori iz te perspektive mogu da se sagledaju kao pokusaji da se hrvatski i srpski puk 'meltingpot'-uju u jedinstveni narodnosno-jugoslovenski.

Uzgred, intrigantno je svakako i to visevjekovno predanje o Kraljevicu Marku, pa i o Kosovu u narodu Dalmacije, kako kod pravoslavnih, tako i kod (dobranog ili mozda i veceg dijela?) katolika (kod potonjih prakticno sve do 20. vijeka).

Za kraj jos jedna zanimljivost o kojoj svjedoci Domagoj Nikolic, kad recimo pominje Hvaranina Petra Hektorovica i njegovim prvim notnim zapisima - bugarsticama:

michiganac michiganac 11:26 23.12.2020

Re: Лепо написано


Predrag Brajovic
и... изродила се до тада махом непостојећа мржња између Албанаца и Срба, јер су Албанци у потпуности протерани из Нишког Вилајета и спустили се на југ.

Ту почиње Српско-Албански сукоб.


Sa ovim se ne bih slozio. Animoziteti i trvenja izmedju Srba i Albanaca pocinju dosta ranije. Negdje sam vec nabasao na pisanje o tome kako je Karadjordje odredjeni broj Albanaca iz Raske/Sandzaka protjerao na KiM, kad je nastupao u tom pravcu ka CG, jerbo su ovi kao Muhamedanci vjerno sluzili osmanskoj vlasti i u nj. vojnim jedinicama. A potom i da ih je knjaz Milos u mirnodopsko vrijeme raseljavao iz urbanih cjelina. Stoga, moze da se pretpostavi da su im Osmanlije prakticno nakon srpskih ustanaka pocetkom 19.vijeka precutno dali blanko-kartu da otpocnu sa terorom i zulumima nad Srbima, koji su ostali izvan srpske knezevine.

Konkretno, u knjizi "Plac Stare Srbije" Serafima Ristica, prvobitno izdate 1864 god. (dakle, vise od deceniju prije srpsko-turskih ratova 1876-78 i formiranja Prizrenske Lige), mozes da pronadjes taksativno nabrojana zlodjela Albanaca nad Srbima (pocevsi vec od 7. strane): LINK
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:55 23.12.2020

Re: Лепо написано

Bilo bi posebno zanimljivo kad bi se, eto, upravo vi, Brajovicu, vise zaintrigirali i istrazili njegovu licnost, i sta ga je navelo da se naposljetku, duboko rezigniran, okrene hrvatskoj ideji.

Titova Jugoslavija nije bila Jugoslavija Meštrovićevog prijatelja kralja Aleksandra. Meštrović se video sa Titom. I sa Stepincem, da mu se zahvali što ga je izvukao 1942. iz ustaškog zatvora.

Ne znam prave uzroke njegovog odricanja Jugoslavije. Bilo mu je nuđeno da se vrati.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 12:07 23.12.2020

Re: Лепо написано

Sa ovim se ne bih slozio.

Bilo bi pretenciozno tvrditi da nije bilo sukoba. Ali, oni nisu bili sistemski. Ja sam spominjao kako su i Turci imali problema sa Klimentima, ima čitav niz Albanskih plemena i vođa koji su bili hajduci, razbojnici.

Problem sistemski kreće od 1878 a potom Prizrenske lige, koja je u jednom trenu držala Kosovo.

Izveštaj govori o pljačkama i nasilju Arnauta Muhamedanaca. Ne Arnauta hrišćana.

Inače, Garašanin za ovo vreme cepa svoju diplomatiju, sa Albanskim vođama, a pregovora se i o parama.
michiganac michiganac 12:29 23.12.2020

Re: Лепо написано

Moj komentar se odnosio na ono "nepostojeca mrznja", a slazem se da nije bilo "sistemski gajene iste" bar do te 1878.

Inace, kralj Aca je bio iskreniji Jugosloven od Tita, kao i Mestrovic (bar vecim dijelom svog vijeka).
gvozden1 gvozden1 12:43 23.12.2020

Re: Лепо написано


Inače, Garašanin za ovo vreme cepa svoju diplomatiju, sa Albanskim vođama, a pregovora se i o parama

Da, ali to dosta jasno govori o nepostojanju dovoljno nacionalne svesti koja bi bila dovoljna koheziona sila da poveže sva plemena.

Zbog toga se sa njima moralo a i moglo, i tući i pregovarati, nisu imali jasan, jedan nacionalni cilj, niti definisanu teritoriju koja se mogla smatrati nesporno njihovom.

Zbog tog haosa među njima samima su stvari dosta komplikovane.

Evo ti pričaš o Nišu, to sad pominje i Rama, upravo zbog tog istorijskog traga.
Ali oni o Nišu ni da sanjaju nisu mogli, pa je sasvim logično da vojska po zauzimaju neke teritorije istu očisti od bandi koje pljačkaju.
To se sad zove proterivanje Albanaca, što, nategnuto, i jeste tačno, ali nije postojao taj motiv kod Srba, etničko čišćenje, nego uređenje teritorije.

Kako teritoriju urediti i u Srbiji, dugo posle toga, je bilo ozbiljnih sporova, država, vlada, je htela odmah popis i izbore (što je dokaz da nisu hteli da čiste teritoriju od Arnauta nego da ih integrišu u sistem) a vojska je htela vojnu upravu

Albanci nisu hteli kao zajednica ništa, nisu znali šta hoće, hteli su samo bezvlašće.

To nepostojanje jasnog cilja vidi se i kod pojedinaca, njihovih prvaka, najbolje kod Ise Boljetinca, koji je bio i srpski prijatelj i srpski neprijatelj.

Takvo stanje je bilo i u toku prelaska srpske vojske, zvanična država na strani Srba, većina stanovništva ni za ni protiv, nego koristi priliku da pljačka.

U tom svetlu, neorganizovane, neformirane skupine, treba posmatrati odnos prema njima, ne kao odnos prema drugoj naciji ili državi.

Takav odnos je bio prema Bugarima, a Arnauti nisu bili na tom nivou.


dragosevacsutra dragosevacsutra 15:22 23.12.2020

Re: Лепо написано

Realno je, kada imaš legacy procesor koji budžiš 3 decenije.


ovo zvuci kao 737 max
magnus magnus 16:56 23.12.2020

Re: Лепо написано

MacBook Air $1K
MacBook Pro 13" $1300.

koja je razlika ovog vazdušastog i pro, oba su 13 cola što je jebiga malo za rad . more li se to naštekat na neki vanjski monitor i jel ima neki doc station za rad na stolu
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:22 23.12.2020

Re: Лепо написано

Albanci nisu hteli kao zajednica ništa, nisu znali šta hoće, hteli su samo bezvlašće.

(Вратих се за компјутер. До сада на телефону.)
Ово нема везе са истином. Такође, показује један други мит -- да су Албанци народ недорастао да буде самосталан, да су као деца, па им треба тутор, и то, гле, Срби?!
Митови нису безазлени.



maksa83 maksa83 17:49 23.12.2020

Re: Лепо написано

koja je razlika ovog vazdušastog i pro, oba su 13 cola što je jebiga malo za rad . more li se to naštekat na neki vanjski monitor i jel ima neki doc station za rad na stolu

Razlika je ovaj put stvarno mala, oba imaju iste procesore, iste opcije za memoriju i storidž, najveća razlika je bukvalno što MBP ima i ventilator što znači da će da radi malo duže na full brzini pre nego što krene da throttluje, ima nešto veću bateriju i baš marginalno bolje osvetljenje ekrana. Možeš da ih okačiš na proizvoljne monitore, jedan Full HD ekran sigurno nije problem, a verovatno ni dva, samo vidi šta je tvoj juz kejs u životu. Ovo su entri level modeli, dogodine treba da se pojave pro verzije svega.

E da, MBP ima onaj "razvučeni touch sensitive ekran" umesto gornjeg reda tj. funkcijskih tastera, MBP ima normalne F1, F2, F3...
maksa83 maksa83 17:54 23.12.2020

Re: Лепо написано

dragosevacsutra
Realno je, kada imaš legacy procesor koji budžiš 3 decenije.


ovo zvuci kao 737 max

Ono je bruka svih bruka, neverovatan kakav lanac nekompetencije na najvišem nivou + korupcija (čak je i država umešana), a kako to već biva prevashodno loš menadžment. Epilog, niko normalan neće da sedne u tvoj avion.
gvozden1 gvozden1 18:08 23.12.2020

Re: Лепо написано

да су Албанци народ недорастао да буде самосталан, да су као деца, па им треба тутор, и то, гле, Срби?!
Митови нису безазлени.

A ni politička korektnost nije bezazlena.
A ona kaže da nije lepo govoriti kako nisu sve nacije iste.
A nisu.
Tad, kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka nisu bili dorasli.

Nisu bili povezani ničim, ni jezikom, ni verom, ni istorijskim nacionalnom mitovima, ni pismom, ničim.

Nema tragova njihove zajedničke kulture na prostoru gde su živeli.




Ptizrensku ligu im je drugi organizovao i platio, Turska, (carevina koja organizuje u svom carstvu pokret protiv nje same, zanimnjivo) zahtev da i oni budu u rangu Srbije i Crne Gore u Berlinu je glatko odbijen (Pomenuh gore Bizmarka)
Državu su im napravili drugi, odmah je proglasili protektoratom i postavili im svog kneza.

To su činjenice.

Što je to tako bilo, svetska antialbanska zavera, ili postoje neki drugi razlozi?
haklberi_tom haklberi_tom 18:50 23.12.2020

Re: Лепо написано

magnus
MacBook Air $1K
MacBook Pro 13" $1300.

koja je razlika ovog vazdušastog i pro, oba su 13 cola što je jebiga malo za rad . more li se to naštekat na neki vanjski monitor i jel ima neki doc station za rad na stolu

Ma sigurno ima neki dongl!

freehand freehand 20:19 23.12.2020

Re: Лепо написано

Nisu bili povezani ničim, ni jezikom

U srpskom jeziku to bi, na primer, bilo "ni sa čim".
vrabac_onaj vrabac_onaj 21:08 23.12.2020

Re: Лепо написано

freehand
Nisu bili povezani ničim, ni jezikom

U srpskom jeziku to bi, na primer, bilo "ni sa čim".


Ne bi. U srpskom jeziku bi bilo upravo "ničim povezani".
Naime, "ni sa čim povezani" ima sasvim drugo značenje. Mada moram priznati da je i meni zaparalo uši tj. oči kada sam prvi put pročitao, tek sam posle nekoliko sekundi shvatio da je ispravno rečeno/napisano.
gvozden1 gvozden1 21:46 23.12.2020

Re: Лепо написано


Ne bi. U srpskom jeziku bi bilo upravo "ničim povezani".
Naime, "ni sa čim povezani" ima sasvim drugo značenje. Mada moram priznati da je i meni zaparalo uši tj. oči kada sam prvi put pročitao, tek sam posle nekoliko sekundi shvatio da je ispravno rečeno/napisano.

:)
Kuš na valjevski osećaj za srpski:)

Izletelo mi tako, a i inače ne obraćam previše pažnje na te finese, greške ne da su moguće nego su sigurno prisutne, ali eto ovde nema greške.

Oni mogu između sebe biti povezani nečim (mitom npr) ili ničim, dakle nepovezani.

A sjajno je kad se ima potreba da se oponira, ne zna se kako bi pa hajd da proba gramatikom.

A još je sjajnije kad omaši :)
vrabac_onaj vrabac_onaj 22:10 23.12.2020

Re: Лепо написано

gvozden1

:)
Kuš na valjevski osećaj za srpski:)

Izletelo mi tako, a i inače ne obraćam previše pažnje na te finese, greške ne da su moguće nego su sigurno prisutne, ali eto ovde nema greške.

Oni mogu između sebe biti povezani nečim (mitom npr) ili ničim, dakle nepovezani.

A sjajno je kad se ima potreba da se oponira, ne zna se kako bi pa hajd da proba gramatikom.

A još je sjajnije kad omaši :)


Ako ćemo baš mak na konac, redosled reči je uneo zabunu. Srpski jeste u tom smislu dosta fleksibilan, za razkliku od nekih drugih jezika, kada je redosled reči u rečenici u pitanju. Tako da ti nisi pogrešio kada si napisao "povezani ničim" ali bi lepše tj. više u duhu jezika bilo da si napisao "ničim povezani".

No dobro, bolje da stanem, nije red da Šiptar uči Srbe njihovom jeziku, a i opasno je, opet ćete da nas "genocidirate"
gvozden1 gvozden1 22:14 23.12.2020

Re: Лепо написано

Tako da ti nisi pogrešio kada si napisao "povezani ničim" ali bi lepše tj. više u duhu jezika bilo da si napisao "ničim povezani".

Sad se vratio, pročitao kako piše, zatim promenim redosled, i da, u pravu si, lepše zvuči, prirodnije, mekše.

Ma sumnjiv si mi ti Šiptar :)
vrabac_onaj vrabac_onaj 22:45 23.12.2020

Re: Лепо написано

Ma sumnjiv si mi ti Šiptar :)


Taman ko Crni Đorđe :)
magnus magnus 21:48 24.12.2020

Re: Лепо написано

Da li je dovoljno odreći se godinu dana životnih radosti kako bi se kupio taj procesor, ili se moramo odreći dela samog života, tipa bubreg, plućno krilo (to se sada traži), jetra, eventualno prvorođenče i slično?
Mac ne vrti DialuxEvo
jebiga
Unfuckable Unfuckable 00:20 26.12.2020

Re: Лепо написано

Eh, čini ti se...pa kao što se i za gomilu drugih stvari busamo u grudi a nesposobni smo da popišemo državu imovinu npr.


i još nesposobniji da advokaturi naplatimo doličan porez.
shmoo shmoo 16:33 22.12.2020

1521.

Кажу историјски извори да су приликом опсаде и битке за Београд 1521. године и нападачи, Османлије, и браниоци града (Доњи град су бранили Срби, Горњи град Угри) приликом јуриша на зидине београдске тврђаве и жестоке борбе, узвикивали:"Сетите се Видовдана!!!"

После договора са Угрима, Османлијама је предата београдска тврђава, Угри су пропуштени да се повуку у дубину панонске низије, а сви Срби, са све породицама, били су спроведени у Малу Азију и насељени у околини Цариграда. Кажу неки да им је додељена дужност да одржавају стари римски аквадукт који је и у то време снабдевао водом тај мегаполис у рукама Османлија од 1453. године. Кажу још историјски извори да путеви у Србији никада нису запамтили тужнију колону присилно спровођених људи, жена и деце који под бичевима својих стражара плачући носе у рукама своје иконе и црквене реликвије док их становништво места уз друм испраћа такође у плачу и ридању.


П.С. - Данас у Србији, за разлику од Србије из 19. века, више нема неписмених по званичним подацима.

Али по истим тим званичним подацима, данас у 2020. години 65% Срба је функционално неписмено. То значи да знају сва слова, могу да прочитају нешто, али и да не разумеју то што су прочитали.

Јебеш народ без мита на којем се тај народ и држи и окупља као народ. Као тело што се држи на кичми.

То онда више није народ ако нема свој мит. Своју кичму која га држи усправним међу другим народима.

Наш српски мит о Косовском боју и Видовдану 1389. године је мит о обилићима и бранковићима међу Србима. То јест о херојима и издајницима.

Када са ученицима у школи на часу радим народну епску песму "Кнежева вечера", из видео бима jе на паноу обавезно пројектована Леонардова Тајна вечера.

Са све Христом у центру слике коме Јуда на ухо шапуће слатке заводљиве речи.






Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:36 22.12.2020

Re: 1521.

Кажу историјски извори да су приликом опсаде и битке за Београд 1521. године и нападачи, Османлије, и браниоци града (Доњи град су бранили Срби, Горњи град Угри) приликом јуриша на зидине београдске тврђаве и жестоке борбе, узвикивали:"Сетите се Видовдана!!!"

Тешко је са овим полемисати. Јер је глупо до бесвести.
Мада, због таквих "историјских" будалаштина сам и написао овај текст.
shmoo shmoo 17:02 22.12.2020

Re: 1521.

Predrag Brajovic
Кажу историјски извори да су приликом опсаде и битке за Београд 1521. године и нападачи, Османлије, и браниоци града (Доњи град су бранили Срби, Горњи град Угри) приликом јуриша на зидине београдске тврђаве и жестоке борбе, узвикивали:"Сетите се Видовдана!!!"

Тешко је са овим полемисати. Јер је глупо до бесвести.
Мада, због таквих "историјских" будалаштина сам и написао овај текст.



Који тачно део ти је глуп до бесвести?

Ех, да!

Заборавих и да напоменем да после Тајне вечере хронолошки иде Распеће.

Па Васкрс.

Брајо, је л' знаш ти који је ово цвет?







Да ти помогнем, тај цвет сасвим сигурно нису пионирке и омладинке предавале вољеном Маршалу другу Титу за Дан младости на стадиону оног клуба чије се име из пристојности не изговара, а по правопису се обавезно пише малим почетним словом.

Погађај даље...

Јер све су то ионако "историјске будалаштине", зар не?

solo solo 17:15 22.12.2020

Re: историјске будалаштине


,,mitske tvorevine,,

Legenda kaže pre 50 godina ovde su bile neke fabrike....



p.s Ostali samo kišobrani srećom.



shmoo shmoo 19:43 22.12.2020

Re: историјске будалаштине

solo

,,mitske tvorevine,,

Legenda kaže pre 50 godina ovde su bile neke fabrike....

p.s Ostali samo kišobrani srećom.










Јеси ти приметио да нико од ових данашњих разбијача митова у Србији (такви обично учестају око Нове године и Божића и на Хистори ченелу убеђујући пучанство да џаба славе Божић јербо Христос није ни постојао) није на данашњи дан написао текст о Првој пролетерској у босанском градићу Рудо?

Па за који курац сам ја онда имао имао тај срп и чекић на звезди петокраки служећи ЈНА у 13. пролетерској бригади те давне године када је на врхунцу популарности у СФРЈ био Вучко са сарајевске зимске олимпијаде?

Па добро сад, пичка му материна, шта је онда наше? За који смо красни овде и шта још да бранимо кад ништа није наше? Пизда им материна. Па што плаћамо толики порез, кад је ово туђе? Јел тако? Онда од нас нико неће добити ништа. Даћемо им курац тврд, и то тврд за много година. Нека дођу ако су јунаци, а ми ћемо са њима право у пизду материну, преко Драве и Саве, па макар сви изгинули! Јел` тако? Јел вам јасно? Е, па дабоме, да јесте, јер друкчије не може и не сме да буде, наравно…



Баш бих волео да видим да ти тај твој кишобран отвориш овако у лице оним момцима са Кошара и Паштрика '99, или Милану Тепићу пре него је урадио оно што је урадио на почетку грађанског рата у СФРЈ, или онима што су полетели да бране Београд '41. иако их је било двадесетак, а знали су да у сваком таласу који стиже да изручи бомбе на Београд има по 300 немачких авиона... Или поручницима Спасићу и Машери... Или оним момцима који су слушали говор мајора Гавриловића... Или Стевану Синђелићу пре него пуца у буре барута на Чегру... Или...


Баш бих волео да видим шта би се онда догодило.


Кад испалиш сву муницију, а непријатељ и даље наступа – на бајонет, кад ти сломе нож – на руке, кад ти поломе обе руке – на зубе, кад ти избију и последњи зуб, све док можеш да мрдаш, док те има – нападај! Кад те смртно погоде, гледај да им паднеш на сред пута, да те заобилазе, прескачу, склањају, да им мртав сметаш!











EDIT: Узгред, оно за шта Браја тврди да је глупо до бесвести у мом првом коментару, то сам ја иначе пронашао код Радована Самарџића.

Ал' шта ћеш, кад је глупо до бесвести. Шта да се ради, тако му то ваљда иде код тих модерних Њу Ејџ разбијача митова. Нарочито ако су они билдовани по принципу "ја па ја, па 'рпа гована".

Са таквима расправе нема. Тако су ме научили моји родитељи још када сам био сасма мали. И зато једно велико хвала мојој мајци и мом оцу на тој просветљујућој педагошкој поуци које сам добио још у најранијем детињству.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:32 22.12.2020

Re: историјске будалаштине

Узгред, оно за шта Браја тврди да је глупо до бесвести у мом првом коментару, то сам ја иначе пронашао код Радована Самарџића.

Сад ћеш ти да ми покажеш то место код Радована Самарџића, хоћеш ли?
docsumann docsumann 22:14 22.12.2020

Re: историјске будалаштине

Predrag Brajovic
Узгред, оно за шта Браја тврди да је глупо до бесвести у мом првом коментару, то сам ја иначе пронашао код Радована Самарџића.

Сад ћеш ти да ми покажеш то место код Радована Самарџића, хоћеш ли?


možda je tetovaža u pitanju?
solo solo 22:42 22.12.2020

Re: историјске будалаштине

Баш бих волео да видим да ти тај твој кишобран отвориш овако у лице оним момцима са Кошара и Паштрика '99, или Милану Тепићу


Ovo spinovanje je čist promašaj na zadatu temu.

Kišobran je asocijacija na ono što je ostalo od one karte iznad kišobrana jednog trenutka u istoriji ovih prostora i ljudi.

Kako i zašto je tebi asocijacija da bi ,,момцима са Кошара и Паштрика '99, или Милану Тепићу trebalo taj kišobran otvoriti u lice je već u domenu uobičajenih rasprava na ovom blogu. To svakako neće promeniti činjenicu da je ona zemlja sa karte sa onim fabrikama kojih više nema prodatih za ,,par dinara druže,, postojala.
Da, ostala je samo aplikacija sa kišobrana kao remek delo svih suprotnosti Tepiću i momcima sa Košara i svim ostalim momcima i devojkama,ljudima i ženama koji su gradili i stvarali kroz istoriju na ovim prostorima.

Kurvini sinovi su odradili posao.



p.s. što se rasprave na zadatu temu tiče mogu da verujem jednima ili drugima oslanjajući se uglavnom na subjektivni princip šta mi je srcu draže čuti čiji su izvori uglavnom razne knjige i pisanija a papir uglavnom trpi svašta nešto dok pobednici šaraju po njemu svoje narative.

tako je i biće od kad je sveta i veka.

Sećaš se - ako je i ovome verovati?



shmoo shmoo 00:33 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Predrag Brajovic
Узгред, оно за шта Браја тврди да је глупо до бесвести у мом првом коментару, то сам ја иначе пронашао код Радована Самарџића.

Сад ћеш ти да ми покажеш то место код Радована Самарџића, хоћеш ли?



Чему?

Ти ионако све знаш најбоље јер си најпаметнији, најобразованији, најлепши, најјачи, најгрлатији и најбркатији на целом Балкану, а вероватно и шире.

Верујем да ћеш и сам умети да пронађеш то што тражиш од мене.

shmoo shmoo 00:39 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

solo

Sećaš se - ako je i ovome verovati?


Сећам се...

Али пусти сада Коџу, то смо одавно апсолвирали.

Него, сетих се нечег другог...

А где ти је она сличица чопора хијена са прошлог Брајиног блога?

Треба ми нешто тренутно, па ако можеш да ми је позајмиш и за овај Брајин блог?

Видим већ по доскочицама да се чопор полако поново загрева за још један луди и незаборавни провод на Блогу Б92.








Ovo spinovanje je čist promašaj na zadatu temu.



Не, то није спиновање.

Спиновање је она твоја карта и онај кишобран.

А оно што ти називаш спиновањем, за мене је суштина која важи за овај још један Брајовићев мит бастерски покушај тзв. интелектуалне храбрости, а у ствари најобичнијег булшита чији би циљ ваљда требало да буде да Срби своје митове које имају замене неким другим митовима.

Можда нечијим туђим митовима?

Ко то зна...

К'о што Краљ Иби мења полован народ за неки новији, Срби би требало своје половне митове да замене за неке новије ваљда, јебем ли га...

Али свакако бих волео да осим тебе и Браја тај свој шарени назови интелектуални кишобран отвори


овако у лице оним момцима са Кошара и Паштрика '99, или Милану Тепићу пре него је урадио оно што је урадио на почетку грађанског рата у СФРЈ, или онима што су полетели да бране Београд '41. иако их је било двадесетак, а знали су да у сваком таласу који стиже да изручи бомбе на Београд има по 300 немачких авиона... Или поручницима Спасићу и Машери... Или оним момцима који су слушали говор мајора Гавриловића... Или Стевану Синђелићу пре него пуца у буре барута на Чегру... Или...


Баш бих волео да видим шта би се онда догодило.


solo solo 13:26 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Ко то зна...

К'о што Краљ Иби мења полован народ за неки новији, Срби би требало своје половне митове да замене за неке новије ваљда, јебем ли га...


Prika nije bitno, sve je to razbibriga u dokoni.

Nek smo mi živi,zdravi i sretna nova 2021 tebi,tvojoj porodici,svim blogerima i njihovim bližnjima bez razlike. Svašta smo pregurali nadam se da će i ova virusna zajebancija da bude za nama.
shmoo shmoo 14:05 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

solo
Ко то зна...

К'о што Краљ Иби мења полован народ за неки новији, Срби би требало своје половне митове да замене за неке новије ваљда, јебем ли га...


Prika nije bitno, sve je to razbibriga u dokoni.

Nek smo mi živi,zdravi i sretna nova 2021 tebi,tvojoj porodici,svim blogerima i njihovim bližnjima bez razlike. Svašta smo pregurali nadam se da će i ova virusna zajebancija da bude za nama.



Ма добро, схватам ја да свако од нас појединачно има неке своје нивое битности и самобитности у сопственом животу и немам ништа против тога.

Него контам, ако сви имају права да саопште другима своје нивое битности и самобитности у овом животу овде на овој планети, ваљда мени то право није једином ускраћено... Барем се надам да је то тако.

А што се тиче овог твог болдованог, хвала такође.

Да сви ми будемо вазда здрави и насмејани, а све друго се већ може постићи и сопственим напорима.






solo solo 15:53 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Него контам, ако сви имају права да саопште другима своје нивое битности и само битности у овом животу овде на овој планети, ваљда мени то право није једином ускраћено... Барем се надам да је то тако.


M'da. Bar što se mene tiče. Živeti i pustiti druge da žive.

magnus magnus 17:02 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Kišobran je asocijacija na ono što je ostalo od one karte iznad kišobrana jednog trenutka u istoriji ovih prostora i ljudi.

problem je što su te fabrike laž, ili ukradene ili stalno dotirane primarnom emisijom koja je pokrivana petrodolarskim kreditima ili besplatnim pozajmicama gospodinu brozu ili njegovim topalovićima. Ajd budi mangup pa vidi šta je postojalo prije 41. i kolko je bilo kvalitetno
solo solo 17:10 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Ajd budi mangup pa vidi šta je postojalo prije 41. i kolko je bilo kvalitetno


Ajde budi ti mangup pa okači tu kartu pre 41. da vidimo to kvalitetno,pa da uporedimo. Valja uvek nešto naučiti.

Индустријски почетак Краљевине Југославије није био на високом нивоу. Србија и Црна Гора су као индустријски неразвијене земље, у рату изгубиле значајан део капацитета, који су имале пре рата, док су бивши крајеви Аустроугарске монархије, који су ушли у састав Југославије налазили ван индустријских центара некадашње државе.

Краљевина Југославија је уложила велике напоре да изгради сопствену индустрију, међутим она није имала устаљену политику индустријског развоја. У индустријском погледу Краљевина Југославија је могла да се подели на индустријски развијен север и северозапад, и индустријски неразвијени југ и југоисток.

Већина места у Србији се бавила пољопривредом, тако да су могла да се издвоје само четири велика индустријска места: Београд, Бор, Лесковац и Трепча. Највише фабрика се налазио на подручју Загреба, Београда, Осијека, и Сарајева. Претежно је преовладавала прехрамбена индустрија, електричне централе и индустрија дрвета.

Најчешће су се извозиле сировине, док се извозни сектор углавном налазио у поседу страног капитала.

Између два светска рата индустрија је највише узнапредовала у најразвијенијим крајевима на северу и северозападу, али и Београду, Земуну и Панчеву. У Краљевини је укупно изграђено 2.193 фабрике од којих: у Словенији 403, Хрватска и Славонија 635, Далмација 97, Босна и Херцеговина 129, Војводина без Срема 390, Србији 428, Македонији 99 и Црној Гори 12
gvozden1 gvozden1 17:20 23.12.2020

Re: историјске будалаштине


Ajde budi ti mangup pa okači tu kartu pre 41. da vidimo to kvalitetno,pa da uporedimo. Valja uvek nešto naučiti

A ako se niko nije igrao šarajući takvu kartu, onda ničeg nije ni bilo :)
Karta je dokaz.

Gledam moj kraj, vidim Krušik, oni ga napravili, pre njih livada bila :)

Inžinjer Stanković se u grobu prevrće
solo solo 17:28 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Gledam moj kraj, vidim Krušik, oni ga napravili, pre njih livada bila :)


Решењем владе ФНРЈ од 23. марта 1949. године, потписаним од стране Маршала Југославије Јосипа Броза Тита формирано је Државно привредно предузеће Петолетка за израду делова за ваздухопловство. Производња је почела 2. јануара 1950. године у још недовршеним халама са 102 запослена радника.
Фабрици је на прослави 25 година рада уручен Орденом рада са црвеном звездом. Тада је фабрика имала 11.052 радника и била једна од најважнијих фирми не само у Југославији, него и у свету. Петолетки је поверена испорука кочионих инсталација за Камске аутомобилске заводе из Русије, која постаје највећи инострани партнер, а закључује се и уговор о лиценцној сарадњи са фирмом Линде из Немачке. Изводе се радови на хидроелектранама, термоелектранама, бранама, акумулационим језерима, платформама, бродоградилиштима, рударским коповима. Неки од најзначајнијих послова су: на Газиводама се монтирају хидроцилиндри коришћењем хеликоптера, у бродоградилишту Кладово примењује се електрохидраулички систем за извлачење бродова, а у нуклераној електрани Кршко Петолетка уграђује електрохидрауличку опрему на реактору. Рекордан број радника фабрика је имала 1987. године када је запошљавала 15.700 људи.
Први јавни позив за продају Прве петолетке, одржан у јуну 2005. године, био је неуспешан. Други јавни позив, отворен у новембру 2007, такође није успео. Влада је одлучила да прода фабрику делом, а не као целину, због недостатка заинтересованих страна за куповину целе компаније. У јануару 2016. године, након две деценије стечаја, компанија је објавила банкрот. Након тога, радници су 4. јануара 2016. године основали ново предузеће под именом „ППТ Петолетка д.о.о.”, а затим закупили квадрате у девет Петолеткиних целина и почели да раде. У фебруару 2016. почело је да ради 200 радника, да би их до краја године било 717. Средином 2017. године тај број се попео на 815 радника.


magnus magnus 17:40 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Inžinjer Stanković se u grobu prevrće
ili
keslin bjelovar "kraljevski dobavljač keksa i slastica" ili Končar bivši Siemens ili Uljanik kog je FJ napravio ili .... ali vidi gore valutu
u METALNOJ ZAKONSKOJ MONETI

'Die Kommunisten sind Mörder und Falschspieler!', reko bi Krleža


solo solo 17:51 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Die Kommunisten sind Mörder und Falschspieler!', reko bi Krleža




gvozden1 gvozden1 17:55 23.12.2020

Re: историјске будалаштине


keslin bjelovar

Neverovatno je da šta ljudi ne mogu da shvate.
Nalete na ovu kartu, i ja sam nabasavao na nju, i pomisle, aha, vidi argumenta, vidi koja je to sila bila.

Polaze od toga da pre ništa nije bilo, a i da se ništa ne bi napravilo da komunisti nisu oteli vlast.

Evo i sad, izgradili Petoletku.
Podrazumevaju da bez njih ništa ne bi bilo izgrađeno.

Tu je osnovna logika potrta, i zaista nema mnogo smisla o tome raspravljao.

Ali eto, blog, utucavanje vremena
solo solo 18:22 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Nalete na ovu kartu, i ja sam nabasavao na nju, i pomisle, aha, vidi argumenta, vidi koja je to sila bila.


Bila,bila.

Polaze od toga da pre ništa nije bilo, a i da se ništa ne bi napravilo da komunisti nisu oteli vlast.


Karta je o fabrikama na ovom prostoru kojih danas uglavnom nema. Komuniste niko nije spomenuo niti je to poenta. Što se mene tiče mogli su i četnici da ih naprave suština bi bila ista. Napravili su ih ljudi tog trenutka na ovim prostorima. Uzalud spinuješ da bi proturio ideološku opterećenost.


Evo i sad, izgradili Petoletku.
Podrazumevaju da bez njih ništa ne bi bilo izgrađeno.


Ne podrazumevaju. To je tvoje viđenje stvari,zlurado i tendenciozno opijeno opet ideologijom. Šta bi bilo kad bi bilo. Petoletku su izgradili i to je fakat. Suština je da je tamo radilo 15000 ljudi. Danas radi jedva 800.

Tu je osnovna logika potrta, i zaista nema mnogo smisla o tome raspravljao.


Raspravljaš sam sa svojim duhovima.
milisav68 milisav68 19:08 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

gvozden1

Neverovatno je da šta ljudi ne mogu da shvate.
Nalete na ovu kartu, i ja sam nabasavao na nju, i pomisle, aha, vidi argumenta, vidi koja je to sila bila.

Meni je najsmešnije kad onako prepotentno tvrde da je kraljevina bila pretežno poljoprivredna zemlja, a republici je trebalo više od 15 godina da dostigne nivo poljoprivredne proizvodnje iz `39.

Dakle, što zbog rata, što zbog "stručnjaka" smo samo tu tapkali u mestu više od 20 godina.
Ali eto, blog, utucavanje vremena
magnus magnus 20:07 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Il kad je onaj KOSovac/Knojevac Karagaća ovdje narico kako je "nestala srednja klasa" a Knoj je sitnoburžoasku srednju klasu smatro neprijateljem revolucije i uništio je , da bi stvorio drugarice oficiruše i drugarice bankarske šalteruše sa ladnim trajnima ko "dame "
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:32 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

Meni je najsmešnije kad onako prepotentno tvrde da je kraljevina bila pretežno poljoprivredna zemlja, a republici je trebalo više od 15 godina da dostigne nivo poljoprivredne proizvodnje iz `39.

Може ли извор?
freehand freehand 21:01 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

magnus
Kišobran je asocijacija na ono što je ostalo od one karte iznad kišobrana jednog trenutka u istoriji ovih prostora i ljudi.

problem je što su te fabrike laž, ili ukradene ili stalno dotirane primarnom emisijom koja je pokrivana petrodolarskim kreditima ili besplatnim pozajmicama gospodinu brozu ili njegovim topalovićima. Ajd budi mangup pa vidi šta je postojalo prije 41. i kolko je bilo kvalitetno

Težak bulšit.
Čak i da izbegnemo problem preuzimanja vlasništvakoje se, na primer, prema turcima ne uzimau obzir; mnoštvo fabrika u FNRJ/SFRJ dignuto je iz temelja, u piteanju su bile izvanredne fabrike koje su radile i za domaće tržište i za izvoz.
A petrodolarski krditi pokaazuju da je SFRJ bila na svetskom bankarskom tržištu, i da je sa njim delila nedaće, na žalost.
Ne mogu da budem mangup, al gledajući šta je pre'41 bilo kvalitetno a da nije bilo po rukom ministara ili krupnih tajkuna, izraslih iz radikalskih mešetarenja sa stranim "investitorima" slabo šta vidim.
Pomozi, brt?
freehand freehand 21:03 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

magnus
Il kad je onaj KOSovac/Knojevac Karagaća ovdje narico kako je "nestala srednja klasa" a Knoj je sitnoburžoasku srednju klasu smatro neprijateljem revolucije i uništio je , da bi stvorio drugarice oficiruše i drugarice bankarske šalteruše sa ladnim trajnima ko "dame "

KNOJ je satro i uništio ustaše, belogardejce, baliste, a bogami i četnike.
E sad, nije KNOJ kriv što su oni po pravilu bili u zagrljaju.

solo solo 21:09 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

drugarice oficiruše i drugarice bankarske šalteruše sa ladnim trajnima ko "dame "


Jel i to Herr Krleža.
freehand freehand 21:14 23.12.2020

Re: историјске будалаштине

solo
drugarice oficiruše i drugarice bankarske šalteruše sa ladnim trajnima ko "dame "


Jel i to Herr Krleža.

Naravno. Glembajevština je ok. A majčica Marija Terezija jebe jazavca pred sudom.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana