Grof Ceda

Dobar dan, ja sam Čeda i imam dva meseca.

Sa takvim jednim pogledom Čeda je sreo Zoricu, i rodila se ljubav.

Zorica je jedna divna žena, koja ima dva udomljena psa, Noru i Lolu, mesanke, lepotice, obe su ušle u život jedne hladne zime.

Tako se i Čeda pojavio, ispred radnje, sa tužnim očima, gladan i prozebao i pogledao je u nju.

Znala je da ne može da uzme još jednog psa, jer bi imala problema sa komšijama, a i Čeda je sa svojim stavom i srcem na grudima podsećao na Grofa, pa mu je dodata od strane vinara preko puta prodavnice i ta titula. Grof Čeda.

Tako je Zorica upoznala jednog prefinjenog uličnog mangupa sa grofovskim manirima.

Kao što to obično biva, život na ulici, svakoga psa nosi sa sobom i ožiljke, mada, Čeda onako voljen i pažen, nije mogao da ne napravi i neku glupost.

Psi i mačke, sem u izuzetnim slučajevima nikako ne mogu da žive zajedno, a za Čedu koji je voleo da jurca mačke to je bio izazov.

Pre dva dana je nastradala vlasnička mačka na ulici, Čeda ju je dohvatio i pojurio,  ali šta traži vlasnička mačka na ulici?

Svako ko ima mačke treba da ih nauči na posip i da ne izlaze iz stanova jer je to odgovorno vlasništvo, a mačke e to su posebna stvorenja. One jure, skaču, frkću, i nažalost u većini slučajeva, stradaju zbog automobila ili drugih pasa, a neretko kao što je bio slučaj sa našim Mačkom u tuči oko ženke. Ja moram da priznam da smo i mi imale Mačka, Cicu  i Cezara psa kada smo bile male.

Mama je puštala mačke napolje, ali jednog dana je Cicu dohvatio komšijski doberman i koliko god da nam je bilo žao, krivica je bila naša. Cici nije bilo mesto na ulici, već u kući na posipu. Moja mama je mislila da joj zaustavlja slobodu, a plakale smo kao kiša posle i krivile komšiju, ali je krivica bila naša.

Tu nastavljam priču o jedinom mladiću koga je Zorica upoznala posle dugo, dugo godina, o Grofu Čedi.

Zorica koja se brinula o njemu, sterlisala ga, vakcinisala, pazila i koji je išao u šetnju sa njima, nije mogla da ga zaustavi da ne napadne mačku koja je bila na ulici.

Tada kreće ucenjivanje  da se Čeda izmesti i pošalje u azil Ovča, valsnici mačke su joj pretili da će se naći pitbulove koji će rastrgnuti njene pse, a život žene  koja je operisala kacer se pretvara u horor priču, jer  joj brane i da izađe u šetnju, a kolima joj preprečavaju put i psihički nastavljaju da je maltretiraju.

Čeda je pas o kome svi iz njenoga bloka vode računa, ima svoju kućicu, hranu i gde da se skloni, ali Čeda nema dom, nema ko da mu se potpuno posveti da mu kaže šta može i šta ne može, Čeda je mangup i ne voli mačke.

Kada se psi udomljavaju sa ulice svako od nas ko ih je udomio zna da koliko je potrebno raditi sa njima i na koji način ih je potrebno socijalizovati, kada se mačke udomljavaju, one idu u stan, kuću i nauče se na posip. Jedino se na taj način može spasiti njhov život.

Pišem vam svima ovaj blog, jer je zbog pretnji upićenoj Zorici pas danas odvežen u azil u Ovču.  Ukoliko se nadje dobra duša koja bi spasila jednog mangupa i socijalizovala ga molim vas da kontaktira Zoricu na ovaj broj telefona 0600996410.

Zorica je van sebe od tuge i nemoći i pored bolesti koju je pregrmela i svih nedaća koje prolazi kao samohrana majka,nada se da će njen mangup naći sreću.

I da napomenem na kraju bloga, Čeda se slaže sa mužjacima pasa, to znam sigurno jer mi sa njm u šetnji nikada nismo imali problema.