Sumnjivi nacionalni junaci: Skenderbeg i Karađorđe

solo

p.s Pitanje za tebe Taso(voliš pitanja) a i za druge:

Kome se žuri,zašto ili šta se iza brda valja?

"Ди, бре, жури сав овај народ? Па сви ћемо да стигнемо тамо где треба."

"Ди, бре, жури сав овај народ? Па сви ћемо да стигнемо тамо где треба."

solo

"Ди, бре, жури сав овај народ? Па сви ћемо да стигнемо тамо где треба."

Lako je tebi,radiš od kuće.

docsumann

"Ди, бре, жури сав овај народ? Па сви ћемо да стигнемо тамо где треба."

to me podsjeti na jednu pjesmu Č. Bukovskog, gdje on posmatrajući kolone automobila na auto-puta, komentariše - neki idu u jednom, drugi u kontra smjeru, jedni od njih mora da voze u pogrešnom pravcu (parafrazirano)

Paris

never
even in calmer times
have I ever
dreamed of
bicycling through that
city
wearing a
beret

and
Camus
always
pissed
me
off.

I stvarno, ja ne znam šta bi sad sve ovo trebalo da znač

Ja na primer čak i spavao visoko u planini kod jedne porodice u katunu. Nekih pet-šest kilometara u dubini Albanije. Granicu naravno prešao ilegalno tj. van prelaza, samo prešao preko brda. Osećao sam se apsolutno bezbedno.

srdjan.pajic

Ja na primer čak i spavao visoko u planini kod jedne porodice u katunu. Nekih pet-šest kilometara u dubini Albanije. Granicu naravno prešao ilegalno tj. van prelaza, samo prešao preko brda. Osećao sam se apsolutno bezbedno.

A nas su u Prilepu, u JNA, desetari (glupi martovci, ko bi drugi) plašili da ako zaspimo na straži doći će lokalni Albanci da nas pokolju (što se, navodno, po njihovoj priči i desilo par godina ranije, cenim da su ih tako naložili njihovi desetari septembarci).

I šta sad? Vrabac Šiptar?
Dobro.

freehand

I šta sad? Vrabac Šiptar?
Dobro.

Pod pretpostavkom da se ispostavi kao tačno - kakvog bi to uticaja imalo na bilo šta u tvom životu?

vrabac_onaj

freehand

I šta sad? Vrabac Šiptar?
Dobro.

Pod pretpostavkom da se ispostavi kao tačno - kakvog bi to uticaja imalo na bilo šta u tvom životu?

To je 90% tačno, ako je verovati crkvenim knjigama i rodoslovima.

Nikakvog.

И надам се да напокон барем неко нешто прозбори о Србин-Скендербегу. Он никоме не боде очи.

vrabac_onaj

vrabac_onaj

freehand

I šta sad? Vrabac Šiptar?
Dobro.

Pod pretpostavkom da se ispostavi kao tačno - kakvog bi to uticaja imalo na bilo šta u tvom životu?

To je 90% tačno, ako je verovati crkvenim knjigama i rodoslovima.

Nikakvog.

Mislim, ja to znam skoro 20 godina.

Србин био, Србин ост'о.

freehand

srdjan.pajic

Ja na primer čak i spavao visoko u planini kod jedne porodice u katunu. Nekih pet-šest kilometara u dubini Albanije. Granicu naravno prešao ilegalno tj. van prelaza, samo prešao preko brda. Osećao sam se apsolutno bezbedno.

A nas su u Prilepu, u JNA, desetari (glupi martovci, ko bi drugi) plašili da ako zaspimo na straži doći će lokalni Albanci da nas pokolju (što se, navodno, po njihovoj priči i desilo par godina ranije, cenim da su ih tako naložili njihovi desetari septembarci).

U svakom graničnom odseku postojala je po jedna karaula u kojoj su oni od preko (u mom slučaju Albanci) sve poklali. Kod nas je to bila napuštena karaula Kravari.

Pa kad već pominjem karaulu ("ako ste to hteli da me pitate" "Nisam" "Hvala vam na tom pitanju" ) u leto '83 naš granični odsek dobio je novu karaulu na Fraskanjelu. Fraskanjel je brdo oko koga Bojana pravi petlju kao slovo omega, pa kad si na njemu Albanija ti je sa tri strane a samo iza Jugoslavija. Mislim da je to bila prva karaula sa solarnim panelima.

Ili možda nešto kao Srbin albanskog porekla.

Ili možda nešto kao Srbin albanskog porekla.

maksa83

Ili možda nešto kao Srbin albanskog porekla.

Slučajni Albanac?

mislio sam da su na kraju došli noću Albanci i sve vas poklali...

vrabac_onaj

Ili možda nešto kao Srbin albanskog porekla.

Od pre nekih 700-800 godina?

Pa pre bih onda rekao "Srbin hrvatskog porekla", pa čak i slovenačkog, majčini geni nisu ništa manji bitni, a ta strana je daleko bliža.
Nemoj biti toliko konzervativan, da ne kažem, toliki desničar.

alselone

Goranac.

vrabac_onaj

alselone

Goranac.

E ne bih imao ništa protiv, ali nismo se vrzmali tamo ka Mačedoniji. Dinarsko gorje, uglavnom. Mislim, ona ćaletova strana.

alselone

gordanac.

maksa83

Ili možda nešto kao Srbin albanskog porekla.

Slučajni Albanac?

haklberi_tom

maksa83

Ili možda nešto kao Srbin albanskog porekla.

Slučajni Albanac?

Suši.

Братства племена Цеклин
.............................

„Горњаци“

Братствено име су добили по положају њиховог насеља, у горњем крају у Цеклину.

Према братственом предању, потичу од претка Леке из Климената који се крајем 15. столећа најпре иселио у Пипере, а затим прешао у Цеклин (око 1485). У Пиперима је оженио удову Радивоја Лијешевића и с њом добио сина Крстића. Удова је из првог брака с Лијешевићем имала сина Вукосава, којег је Лека посвојио. Сину и пасторку, Лека је поделио Цеклин.

Горњачки родови потичу од двојице Крстићевих потомака из 17. столећа, браће Љеша и Вулича:

Од Љешевих синова су следећа братства: од Ђураша су Ђурашковићи, од Јанка – Јанковићи, Од Косте – Костићи[9], од Радована – Татари (раније су се презивали Радовановићи и Водичани), и од Новака Зарлије, који су се истражили.

Вуличев старији син Божидар је имао сина Вука, а овај четворицу синова. Од њих су родови: од Јовића – Јовићевићи, од Пеја – Пејовићи, од Шака – Шофранци[10], а од Дамјана, који се иселио у Црмницу Машановићи и Вукославчевићи (славе Аранђелов-дан) у Папратници (племе Дупило). Од млађег Вуличевог сина Ражната су Ражнатовићи. Син Ражнатов Вучић (у запису Ражунат) помиње се у запису владике Руфима из 1631. године.

Горњаци су се, као главно и најбројније братство у Цеклину, населили у све новоосвојене области Цеклина.

Сви Горњаци славе Никољ-дан.

А ђед Леко дошао из Климената, дакле птарШи.

srdjan.pajic

Idi, bre, kako si krenuo sa pričom o toj isturenoj i opkoljenoj karauli, mislio sam da su na kraju došli noću Albanci i sve vas poklali... kad ono solarni paneli...

freehand

А ђед Леко дошао из Климената, дакле птарШи.

I kad je onda, kako i zašto "šiptar" postalo pogrda? I zašto se onda o cincarskim korenima na primer govori normalno a o hrvatskim, šiptarskim ili u poslednje vreme i crnogorskim na pola usta ili nikako?
Pa neće biti da su samo pokatoličena ili braća što su ostala u starom kraju kriva i loša, a starostavni, još od sedamnaestog i osamnaestog veka, šumadijski svinjarski domaćini uvek pravi.

Kako je prištinski muftija za samo nekoliko godina postao najbogatiji čovek na Kosovu? Teško i rizično je i danas biti Srbin na Kosovu ravnom.

U mnoštvu pisama i depeša koje je Branislav Nušić kao srpski konzul u evropskoj Turskoj iz Kosovskog vilajeta slao vladi u Beogradu, ili srpskim diplomatskim predstavništvima u Carigradu, Solunu i Skoplju, jedna reč bila je tako česta i nezaobilazna da je sa njom počinjala ili završavala gotovo svaka Nušićeva poruka: z u l u m i.

Već iz toga se može zaključiti da su fizički i verbalni obračuni, otimačine, progoni, raznovrsna nasilja i nepravde,postali uobičajena, svakodnevna pojava na Kosovu i Metohiji. Zulumi, naravno, nisu bili samo kosovska specifičnost. Njih je bilo i na svim drugim prostorima koje su okupirali Turci. Ali, nigde nisu bili takvog opsega i sa tako dramatičnim posledicama kao u Kosovskom vilajetu. U poimanju Srba, kao i samog konzula Nušića, zulumi su zajednički imenitelj za sve one oblike terora koje su muhamedanci, Turci i Arbanasi, činili nad hrišćanskim stanovništvom.

Iz diplomatske pošte koju su pripremili konzulati Srbije, Austrije i Rusije (srpski se nalazio u Prištini, a ostala dva u Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici) vidljivo je da su najčešći oblici zuluma bili: privremeno ilnji trajno progonstvo sa Kosova i Metohije, nasilno zaposedanje srpskih kuća i poljoprivrednih imanja, otimanje i poturčavanje muške dece, nasilno odvođenje devojaka i mladih žena, razbojništva, pljačke, podmetanje požara, prisvajanje srpskh kuća, dućana, vodenica i druge imovine.

U kosovskoj životnoj stvarnosti s kraja devetnaestog veka, što je vidljivo i iz Nušićevih zapisa, postojali su i mnogi pozitivni primeri. Tako, i u selima i u gradovima bilo je turskih i arnautskih porodica koje su uživale veliki ugled i kod samih hrišćana. One su taj ugled temeljile na tradicionalnim (patrijarhalnim) shvatanjima porodice i njenog odnosa prema okruženju. Uspostavljajući pošten odnos prema susedima i striktno primenjujući besu (koja označava zadatu reč i ima snagu zakletve), te porodice bile su i najpouzdaniji zaštitnici pravoslavnih duhovnih hramova i hrišćana u celini.

U selima Kosovskog Pomoravlja (područje oko Gnjilana, Vitine i Kamenice), Drenice, Sirinića i Podrima u Metohiji, gde je i najbrojnija srpska populacija, bilo je dosta srpskih starosedelačkih porodica koje su bile zaštićene od mogućih zuluma. To su tako zvane čipčije - zemljoradnici koji su radili kod turskih i arbanaških veleposednika i begova. Svi ostali bili su u neizvesnosti i stalnom strahu za svoju imovinu i živote svojih porodica.

Prilikom mnogobrojnih putovanja po staroj Srbiji Nušić je uočio da svako veće mesto na Kosovu, u Metohiji, a isto tako u Raškoj oblasti i Makedoniji, ima svoje ozloglašene silnike. U zapisima sa tih putovanja on kaže da ti silnici udaraju na srpska sela i nagone seljake u bežaniju, posle čega zaposedaju njihove kuće i imanja. To je najsuroviji i najprimitivniji vid brzog bogaćenja, čemu su bili podložni i neki viđeniji ljdi u tadašnjim nahijama.

Bogaćenje na tuđoj nesreći postajala je, na žalost, nekažnjena praksa. Ilustrujući to primerima kojima je i sam bio svedok, mladi konzul Branislav Nušić pominje slučaj prištiskog muftije, koji je imao neprirodno brz uspon u karijeri i za kratko vreme prigrabio ogroman kapital. Taj muftija, kaže Nušić, bio je običan seoski hodža. Kasnije se, podmićivanjem više vlasti, dočepao položaja muftije, da bi zatim, pomoću ucena, pljačkanja, zatvaranja, batinanja i ubijanja imućnih Srba postao najbogatiji čovek na Kosovu. Na tako prljav i nečastan način on je stekao mnogobrojne čifluke u Prištinskom sandžaku.

Zulumi ovakve vrste, ukoliko su ih činili istaknuti i povlašćeni predstavnici turske vlasti, uvek su se događali uz posredovanje nekog silnika koji je bio neposredni izvršilac. Prištinski muftija činio je to uz pomoć ozloglašenog kavgadžije i tiranina Dim Burjana. Njega je angažovao da globi, ucenjuje, a po potrebi i ubija Srbe. A ovaj je to činio javno, bez bojazni od turskih vlasti. Bilo je slučajeva da Dim Burjan i preko hućumeta (turskog suda) u Prištini uputi preteću poruku bogatim pojedincima i prvacima srpskih sela da u određenom roku plate novčanu ucenu, inače će se loše provesti.

Slične ocene i pritužbe iz Prištine stizale su kasnije i od srpskog konzula Svetislava Simića. On je izveštavao o pritiscima i ucenama muftijinim na stanovništvo srpskih sela u blizini Prištine (Slovinj, Babuš i druga). Oni nisu bili turske čipčije - radnici na njihovim posedima - već su imali i obrađivali svoju zemlju. Namera muftije je, međutim, bila da od srpskih imanja u ovim selima stvori još jedan čifluk za sebe. Otuda pritisci i pretnje koje su stizale od Dim Burjana.

Jedan od velikih zulumćara u Prištinskom sandžaku, u godinama kada je tu službovao Branislav Nušić, bio je i Sulejman paša, komandant vojske u prištinskom okrugu.

U širem rejonu Gnjilana, koje je u vreme postojanja srpskog konzulata u Kosovskom vilajetu imalo status kaze (sreza), nalazilo se uglavnom srpsko domicilno stanovništvo. Oni su bili brojniji od Arbanasa, predstavljali su moćniju etničku skupinu, pa je upravo to bio razlog da turske vlasti ovo područje označe kao prioritetno za iseljavanje Srba. U izvršavanju tog nečasnog čina, kako je izveštavao srpski konzulat iz Prištine, isticala su se dva silnika: Husein aga Đakovci i Rašid aga Goranin.

Husein-aga se na ove prostore doselio iz Đakovice, a Rašid- aga sa područja Gore, planinske oblasti između Šare i Koritnika, na krajnjem jugu Metohije. Iz svog vrletnog i siromašnog kraja došli su u plodno i bogato Kosovsko Pomoravlje da bi, ako to bude moguće, proterali Srbe i zauzeli njihove kuće i posede.

Svemoćni Husein je, između ostalog, odlučio da se dočepa prostranih pašnjaka u srpskom selu Rainovac. Učinio je to na jednostavan način: zemlju je podelio novopridošlim seljacima, naloživši im da je preoravaju i tako pretvore u njive.

Srbi meštani posle toga nisu više imali gde da napasaju stoku. To je bio razlog da manja grupa Srba, kao predstavnici sela, odu kod kadije u Gnjilane da se požale. A on im kaže:

Šta mogu, rajo, ja kad je on silan Turčin, pa mu niko ništa ne može. Trpite, pa šta vam bog da!

A Rašid-aga (to je onaj što je doselio iz Gore), inače prijatelj muftijin, otišao je u selo Donje Rudrige, gde je angažovao oko 150 seljaka da mu besplatno oru i kopaju, žanju pšenicu, beru i krune kukuruz, obavljaju i sve druge ratarske poslove bez ikakve naknade.

Ovakvih pritisaka i ucena s kraja devetnaestog veka bilo je širom Kosova i Metohije. Inače, Turcima i Arbanasima, kao pripadnicima muhamedanske vere, posebno su smetale srpske crkve i manastiri. Njihovo rušenje, paljenje i pretvaranje u džamije počelo je već sredinom 15. veka i trajalo, s manjim ili dužim prekidima, sve do 1912. godine, kada je okončana turska vlast na ovim prostorima.

Iz konzulskih pisama je vidljivo da je ovakvog vandalizma bilo i u vreme kada se to najmanje očekivalo - u završnici otomanske vladavine na jugu Balkana, kada su nekadašnji moćnici morali da se pakuju i sele ka Anadoliji.

Tako Branislav Nušić 12. novembra 1895. godine javlja ministru inostranih dela u Beogradu o rušenju pravoslavnh crkava u kosovskim selima Kamenici, Šipašnici, Boževcu i Ranilugu.

Za nepuna četiri meseca razbijene su i opljačkane tri crkve naše u Moravi, a skoro mi stiže glas da je to stiglo i četvrtu. Uporedo sa tim rušena su i srpska groblja. Zabeleženo je da je jedan Arbanas napravio sebi vodenicu od mermera sa srpskog groblja...

Pedantni srpski konzul ništa nije propuštao da zabeleži i o tome blagovremeno izvesti ministarstvo u Beogradu.

gedžu, šumadijskog svinjarskog domaćina

gedza.73

Gedžin svinjar je došao iz okoline Nikšića preko Peći kao pravi Arnautin (pre toga se ne zna ali je najverovatnije njegov, i moj, predak bio glavni barjaktar kod Aleksandra Makedonskog).

milisav68

gedza.73

Gedžin svinjar je došao iz okoline Nikšića preko Peći kao pravi Arnautin (pre toga se ne zna ali je najverovatnije njegov, i moj, predak bio glavni barjaktar kod Aleksandra Makedonskog).

Ma, prouči ti to, možda imaš neki plac u Grčkoj.
A ja ću da se fokusiram na Jadransku obalu, pošto su moji iz Hecegovine, a moje prezime je češće u Hrvatskoj nego u Srbiji.

To je ta civilizacijska razlika.

freehand

Pa da. to je ta civilizacijska razlika u odnosu na velikosrbe poreklom Arnaute što po internetu prebrojavaju tuđa krvna zrnaca, skaču za vrat svkom ko im nije saglasan i to zato što misli da bi trebalo i njihove rođake po prađedovima tretirati kao ravnopravne sagovornike i komšije. Pa iskoči kepec sa Nušićem kao svdokom, baš onim što je pisao pod pseudonimom i robijao, što ne može da ga smisli kao najgrđeg svedoka kad priča priče o monarhiji i njenom slomu.
Al je komendija kako sad odjednom ispade da su svi došli odnekud, al su nam ovaj sadašnji mostić preko potoka i kapijica međe preko kojih dalje neće moći. Jebeš braću preko jendeka.
A "svinjarski" - - tako se definišu rodonačelnici, pitanje je samo ko je za onog što mu je glava poslata a ko za onog ko je glavu poslao.
Bitno je da je sva čast i dostojanstvo u onog ko priča i drži lekcije o visokom moralu.

freehand

I zašto se onda o cincarskim korenima na primer govori normalno a o hrvatskim, šiptarskim ili u poslednje vreme i crnogorskim na pola usta ili nikako?

milisav68

Nego, pošto se pitate odakle mržnja, i još bi hteli da svalite na gedžu, šumadijskog svinjarskog domaćina, evo vam štivo.

vrabac_onaj

Претпостављам да мислиш на "геџу" уопштено не само на Геџу са блога.

Елем, не знам да ли мисилиш да ја сваљујем нешто на геџу-србијанца.

Па мајку му, ваљда нам 250 година боравка овде и учешће у оба устанка и у свим ослободилачким и одбрамбеним ратовима даје за право да се тако осећамо.

А што се тиче свињарских трговаца, гајим дубоко поштовање према њима. Да није било њих, не би би нам било ни ове отаџбине, у каквом год да је она стању тренутно.

alselone

Cccc...opet "desničariš".

alselone

Uzgred, bili smo i danas u šumi, ženu mi zgazio magarac.

vrabac_onaj

alselone

Uzgred, bili smo i danas u šumi, ženu mi zgazio magarac.

Inače upravo krećem za NS, al neću dugo, samo kratko da vidim ćaleta i odnesem mu ajvar. Milsim, on meni čvarke i motani sir (takozvanu "motu" ) ja njemu ajvar i pršut.
Razmena dobara iz raznovrsnih srpskih zemalja, svako daje najbolje šta ima

motani sir (takozvanu "motu" ) j

maksa83

motani sir (takozvanu "motu" ) j

Ovo je mislim ono što zovu mokrinski sir i savršena je zamena za mocarelu (ne onu "mokru" nego suvu).

A mocarela je, Danice - šta? (dok smo u temi)

maksa83

A mocarela je, Danice - šta? (dok smo u temi)

-2 srbopoena?

Prošle godine sam jeo pravu, od bivolice. Iz okoline Peći.

alselone

Predo jesi znao da imamo dvojica vladika iz tvoje padobranske ekipe?

alselone

Ko je "on", druže?

Ми смо овде на Блогу Б92 имали до сада само једно турско шпјунско говно (Предатор се и братимио са њим), али се та турска шпијунчина на сву срећу одавно не појављује.

maksa83

Ми смо овде на Блогу Б92 имали до сада само једно турско шпјунско говно (Предатор се и братимио са њим), али се та турска шпијунчина на сву срећу одавно не појављује.

Je l' to Elis?

И ти то знаш!

Значи, нисам једини који то зна.

maksa83

Kao što rekoh, sjajan tip, baš nedostaje.

Ми смо овде на Блогу Б92 имали до сада само једно турско шпијунско говно (Предатор се и братимио са њим), али се та турска шпијунчина (турска војна обавештајна служба) на сву срећу одавно овде више не појављује.

EDIT: И да додам још због модерације Блога ако то још увек постоји...

Нисам га ја аутовао овде него ти, зар не?

freehand

Kud mu to ne reče dok je bio tu?

Мени не недостаје. Далеко му лепа кућа.

Нисам га ја аутовао овде него ти, зар не?

maksa83


U kom smislu autovao? Pa zvao se ovde 'elis', a u profilu mu je pisalo kako se zove.

Da li si siguran da znaš šta znači autovati?

gvozden1

O čemu se radi?

Срећом, мало нас овде зна његово право име и презиме.

И боље је што је тако.

О српским националним јунацима.

Зар ни после толико коментара на овом Брајином блогу ниси то још увек схватио?

maksa83

Срећом, мало нас овде зна његово право име и презиме.

И боље је што је тако.

Sad sam zaintrigiran.

Zašto je bolje?

shmoo

maksa83

Срећом, мало нас овде зна његово право име и презиме.

И боље је што је тако.

Sad sam zaintrigiran.

Zašto je bolje?

Ма добро, у реду је.

Није то тај кога си ти поменуо.

Нека остане на томе.

Било па прошло и не поновило се.

gvozden1

možeš da odgovoriš a možeš i da ne odgovoriš

freehand

Misliš - nije Ečlis Bektaš taj koga si naztvao turskom špijunčinom nego je neka druga turska špijunčina odgovaral atvom opisu i insinuacijama?

Питај Максу, он је споменуо тај никнејм са Блога.

maksa83

ja ne znam zašto je elis, citiram, tursko špijunsko govno

ti odjednom odbijaš da razgovaraš o tome i sad sve to ostaje da visi u vazduhu

Што, бре, ти то мене питаш?

Не знам ни ја јер ја нисам тај никнејм уопште споменуо. Ти си га први потегао, зар не?

freehand

Znam da će zvučati neverovatno ali - zato što si ti taj koji je 1/1 insinuirao na blogera Elisa koji se u RL zove Elis Bektaš

gvozden1

Не знам ни ја јер ја нисам тај никнејм уопште споменуо. Ти си га први потегао, зар не?

Taso, pričamo o konkretnom čoveku, okarakterisao si ga ekstremno jakom karakteristikom, zar je problem da kažeš, zeznuo sam se, nisam na njega mislio (a takav mi je utisak, da si naknadno shvatio da mislimo da različite ljude, mi na Elisa, ti na nekog drugog)

Reci bar to jbg, fer je.

То нисам урадио ја, него сте то урадили Макса и ти.

Немој и ти да лажеш

Није то тај кога си ти поменуо. (EDIT: Пардон, чији си никнејм на Блогу Б92 поменуо.)

gvozden1

Ti pričaš o špijunčini

Što se bre zezaš sa tim dodavanjem, malo ko to vidi, što to nisi napisao u zasebnom komentaru i završena priča?

Немој и ти да лажеш и да спинујеш јер ја ничије име нити никнејм нисам споменуо.

Видиш да њих двојица воле да причају о томе. Ја не волим.

docsumann

ok, pomenuo si jednog blogera, nagovještujući njegov identitet

il da sačekamo

freehand

Видиш да њих двојица воле да причају о томе. Ја не волим.

Ti voliš da kao pravi palanački intrigant i klevetnik bljuneš šlajmaru pšširoko pa ko se prepozna - prepozna. I onda se izmakneš korak u stranu i samo vrtiš glavom uz "Ju ju ju Bože me sačuvaj i sakloni... Pa gde ide ovaj svet?!"

shmoo

freehand

Видиш да њих двојица воле да причају о томе. Ја не волим.

Ti voliš da kao pravi palanački intrigant i klevetnik bljuneš šlajmaru pšširoko pa ko se prepozna - prepozna. I onda se izmakneš korak u stranu i samo vrtiš glavom uz "Ju ju ju Bože me sačuvaj i sakloni... Pa gde ide ovaj svet?!"

Је л' то нешто од Радомира Константиновића? Код њега си то прочитао?

Извини, опет EDIT:

А откуд то да си се ти тако самоиницијативно и слободноручно препознао у тој мојој шлајмари?

Питам за друга..