Gost autor| Ljubav| Nostalgija| Obrazovanje| Život

Умро је друг Тито!

nsarski RSS / 05.09.2020. u 22:23

Rizikujući da ovaj tekst izazove bolna sećanja kod čitalaca, postavljam ovo viđenje blogera shmoo , poznatijeg kao Tasa, koga svi znamo i volimo. Dakle, prepustite se uživanju.

Dame i gospodo, I give you shmoo!

 

pismo_joebiden_josipbroztito_twitter.jpg?w=618&ssl=1 

 

Посвећено мојим блогодругарима, Емсију/Чарливоју и Елоју ма где били сада и ма под којим никовима се појављивали на Блогу Б92.

 

Сви ми изузетно добро памтимо неки значајан историјски тренутак у којем смо живели. Тачно се сећамо шта смо у том тренутку радили, шта смо рекли, ко је био поред нас,...

Неко памти више таквих тренутака, а неко само један. Углавном, у мојој генерацији и међу онима мало старијима и међу онима мало млађима нисам још увек у свом животу срео ниједног суграђанина и судржављанина (и бивше и садашње државе у којој живим) који не памти тај тренутак када је спикер Миодраг Здравковић изговорио оно легендарно: „Умро је друг Тито!“ Ту Здравковићеву реченицу су пренелe све ондашње радио станице и телевизијске станице бивше СФРЈ.

И ма колико год у већини случајева била тачна она тврдња да је човеково памћење варљиво и да ми оно чега се сећамо врло често прилагођавамо својим тренутним потребама и уподобљујемо то сећање према неким каснијим искуствима у животу, овог тренутка и Здравковићевог саопштења се сви, ама баш сви које ја познајем, одлично сећају. До детаља знају где су били, с ким, шта је ко рекао, урадио...

Ја сам, рецимо, запамтио да сам у том тренутку када је бившим Југословенима саопштено да је умро највећи син наших народа и народности био на Ади. Седео сам са друштвом на оним бетонским трибинама код ресторана „Језеро“, било нас је 5-6 мушкића који смо после тренинга остали да на тим, у том тренутку потпуно празним бетонским трибинама, хватамо зраке пролећног сунца у тишини и миру какве је данас немогуће доживети на Ади јер није било чак ни шетача по том лепом пролећном дану.

(За оне који не знају, плажа на савском језеру се тада протезала само од ресторана „Језеро“ до Округлог купатила, то јест данашње рампе за банџи џампинг, а све остало око језера било је густо грмље и шума са пробијеним пешачким стазицама кроз то грмље и пецарошким и нудистичким сепареима у том грмљу поред воде.)

Елем, нас 5-6 седимо на трибинама истежући уморне мишиће на пролећном сунцу и слушамо радио пренос из Сплита ( исто тако легендарна емисија Првог програма Радио Београда „Време спорта и разоноде“ ) утакмице тадашњег фудбалског првенства Хајдук – Црвена звезда.

И сећам се још да је у моменту када је пренос прекинут и када се из транзистора чула она легендарна Здравковићева реченица један од мојих другара само рекао: „Е, јебига! Сад ће да прекину утакмицу!“

Већ сутрадан по доласку на тренинг саопштено нам је да тренинга до даљег неће бити јер се у наше хангаре са кајацима, кануима и осталим пловилима који се и данас налазе поред ресторана „Језеро“ преко ноћи сместила војска која је одмах била подигнута на тзв. виши степен приправности. Месец дана смо били ван тренажног процеса.

Моја жена (исто смо годиште) памти такође тај тренутак.

Каже, седела је у то недељно поподне и учила нешто у том станчићу, једном од многобројних квартира, у једном дворишту у Граховској улици у Београду, на падини од Чубуре према Јужном булевару од којег почиње Неимар.

Ти квартири нису имали купатила нити тоалет него су све породице које су ту живеле тада користиле један једини ве-це у дворишту, а свако се купао у тим својим собичцима, станчићима, у лавору, „до пола и од пола“.

И каже моја лепша половина, док је она тако учила уз радио, њена мајка, моја будућа ташта, отишла у тај дворишни клозет. Када је саопштено да је Тито умро, моја будућа драга (тада смо обоје имали 15, 16 година и нисмо се још увек упознали) истрчи на врата тог свог дворишног станчића и почне да се дере преко целог дворишта:

 

- Мама!!! Мама!!! Мама!!!

- Шта је, бре, шта се дереш? – одговара ташта из клозета.

- Мама!!! Јавили да је умро Тито!!!

- Добро, бре, немој да се дереш! Пусти ме барем у клозету на миру!

Ето тако нас двоје памтимо тај тренутак када је Миодраг Здравковић саопштио свим бившим Југословенима да је Тито умро.

А како ви памтите тај тренутак?

(Наравно, мислим на вас који сте те 1980. имали довољно година да бисте запамтили тако нешто.)

Или можда памтите шта сте тачно радили, говорили, с ким сте били у неком другом историјском тренутку у свом животу, када се догодило нешто што је директно утицало на животе милиона и милиона људи?

Или памтите можда више таквих историјских тренутака у свом животу?

 


  • postavite na |


Komentari (1110)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski nsarski 00:02 06.09.2020

Re: тако се погодило

Испоставиће се да сам у тренутку кад је умро био у биоскопу "Одеон", неки од оних француских филмова са смотаним полицајцима.


Pa ti si kao Kamijev junak iz "Stranca" (Merso) koji je, po saznanju da mu je umrla majka, otišao u bioskop da gleda Fernandelov film. Dobro, kod tebe je to došlo spontano.

Preporuka: 114 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 00:02 06.09.2020

Re: тако се погодило

А замисли да си се у том тренутку затекао у биоскопу "Партизан" код Железничке станице?

Ма и тамо сам био, а има везе с Титом. Елем, у Београду сам зе затекао 4. маја зато што је био продужени викенд за 1. мај, а ја сам такве викенде често проводио у Београду. Вратим се онда лепо у Македонију и после неколико недеља утоваре нас у аутобусе и однесу нас да плачемо око Куће цвећа -- то нам је било наградно, уместо мале матуре, где нађе баш те године да умре. Мени било занимљивије да сам са другарима (добро, другарицама) него да идем у стан на Нови Београд, а и не знам да ли би ме и пустили, те сам и ја одсео са свима, да л' се зваше хотел „Београд“, код Железничке, баш до тог биоскопа. А у фоајеу биоскопа биле аркадне игре, препуно, убио сам се играјући цео викенд.

После нас, срећом, однесоше пар дана и до Ђердапа/Кладова, па смо имали и тајну вечеру (незванично малу матуру, али званично само вечеру, да нико не зна и не чује).

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 00:04 06.09.2020

Re: тако се погодило

Pa ti si kao Kamijev junak iz "Stranca" koji je, po saznanju da mu je umrla majka, otišao u bioskop da gleda Fernandelov film. Dobro, kod tebe je to došlo spontano.

Не, не, скроз је обрнуто, ја сам у биоскоп отишао пре, а не после, и није била мајка већ отац ... нације.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 00:09 06.09.2020

Re: тако се погодило

nsarski
Испоставиће се да сам у тренутку кад је умро био у биоскопу "Одеон", неки од оних француских филмова са смотаним полицајцима.


Pa ti si kao Kamijev junak iz "Stranca" koji je, po saznanju da mu je umrla majka, otišao u bioskop da gleda Fernandelov film. Dobro, kod tebe je to došlo spontano.


Bioskop je u to doba bio jedina preostala razonoda. Tokom bolesti najvećeg sina TV i radio emitovali su samo ozbiljnu muziku. Tako sam s društvom otišla u Kinoteku, da gledamo Diplomca, i sećam se kako je cela sala trupkala nogom uz Simu i Karanfila:


Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 00:13 06.09.2020

Re: тако се погодило

marco_de.manccini
Pa ti si kao Kamijev junak iz "Stranca" koji je, po saznanju da mu je umrla majka, otišao u bioskop da gleda Fernandelov film. Dobro, kod tebe je to došlo spontano.

Не, не, скроз је обрнуто, ја сам у биоскоп отишао пре, а не после, и није била мајка већ отац ... нације.


Naravno, ali simbolika je slična. Tebe je apsurd pretekao u trenu nacionalne tuge. Praktično si iz bioskopa (Žandarm u Sen Tropeu, recimo) bačen u smrtno ozbiljnu stvarnost. Ili se ona barem tako predstavljala.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 00:20 06.09.2020

Re: тако се погодило

Да има ту нешто, има, не спорим, ја сам београдским улицама увек тумарао као странац -- нити знам како се зову улице, нити знам иког, ... срећом нисам имао пиштољ, а и београдске "врућине" су ми биле смешне.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

vrabac_onaj vrabac_onaj 00:21 06.09.2020

Re: тако се погодило


marco_de.manccini
Вратим се онда лепо у Македонију и после неколико недеља утоваре нас у аутобусе и однесу нас да плачемо око Куће цвећа -- то нам је било наградно, уместо мале матуре,


Mislio sam da si mlađi.
Shvatiti ovo kao kompliment :)

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 00:23 06.09.2020

Re: тако се погодило

mirelarado

u pekari kraj Filološkog, poznatoj kao "Kod Trovača".


Познато ми је.

Posle sam videla da mi je zakinula na kusuru,


И то ми је познато.

Tokom bolesti najvećeg sina TV i radio emitovali su samo ozbiljnu muziku.


Не само током болести, него и пуних месец дана после Здравковићеве реченице у етру.

Сећам се да је прва ствар коју су после тих месец дана пустили на Радију Студио Б а коју сам чуо после месец дана класике била







Каква је то сензација била за уши!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 00:40 06.09.2020

Re: тако се погодило

Mislio sam da si mlađi.

Nezreo, bre, zato tako delujem.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 00:55 06.09.2020

Re: тако се погодило

marco_de.manccini

А у фоајеу биоскопа биле аркадне игре


И тога се сећам!

Обавезно сам у "Одеону" сваки пут возио оне виртуелне мото-трке.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 02:04 06.09.2020

Re: тако се погодило

Обавезно сам у "Одеону" сваки пут возио оне виртуелне мото-трке.

А, бре, аркадне игре сам играо у „Партизану“, a не у „Одеону“, у „Одеону“ је умро Тито док су француски жандари јурили ванземаљце, ништа не пратиш, а тако је проста фабула. После смо сви играли кошарку на Вождовцу, а Здравковић је све покварио, водили смо кад је јавио, ови што су губили побегли кући, ситне плачке Вождовачке, ја сам сутрадан морао за Македонију, југословенски жандари су јурили земљаке, и никад нисмо завршили утакмицу.

Значи све ми је покварио неумрли, како не поживе још неку годину, да имам полуматуру к'о човек у „Континенталу", а не кришом у неком подруму у Кладову, или бар 15 минута, да завршим баскет, 'бем ти и словеначку медицину никакву.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 08:01 06.09.2020

Re: тако се погодило

marco_de.manccini

А, бре, аркадне игре сам играо у „Партизану“, a не у „Одеону“, у „Одеону“ је умро Тито док су француски жандари јурили ванземаљце, ништа не пратиш, а тако је проста фабула.



Све сам побркао.

Крштеница. А коментар писао у два ноћу.

Ако је то оправдање...

А не, драги мој, ја никада нисам ишао у биоскоп "Партизан".



Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 10:03 06.09.2020

Re: тако се погодило

Bioskop je u to doba bio jedina preostala razonoda. Tokom bolesti najvećeg sina TV i radio emitovali su samo ozbiljnu muziku.

Ja sam tad bila 7. osnovne i pristojno dobro se sećam tog vremena.
Elem, to sa bolešću i dnevnim izveštajima konzilijuma je bila prva i mnogo puta ponavljana vest. Ovo vreme sa koronom me jako na to podsetilo.
Elem, kako je to išlo redom, kad su mu amputirali nogu i dalje, videlo se da je kraj. U tim godinama realno ništa ne možeš drugo ni očekivati od organizma.

Moji su pratili ali, mada smo (sad rizikujem da pokrenem lavinu) u najbližoj familiji imali prilično boraca u partizanima, što preživelih što poginulih, generalno mi je familija bila vrlo opoziciono nastrojena, do mere "ćuti, ovo što pričamo po kući ne sme da se čuje okolo".

Elem, nekoliko dana pre tog 4. maja na trenutak je prestao TV program i dobro se sećam da je otac rekao: "To mora da je onaj umro". Međutim, sve se još neko vreme nastavilo po starom, javljali su da je njegovo stanje nepromenjeno, a kućni stav je bio da je on umro nego čekaju pogodan trenutak da objave.
Sad kad pogledam, nedelja posle ručka i jeste nekako najbolje vreme. Nema ljudi na poslu, svi su mahom po kućama i vare.
I ja bih tako, da treba da odlučim kad.
A kad su objavili, to nekako i nije bila vest.
Šta ima da nam saopštavaju ono što smo mi već znali

A što reče Milanče, emoUtivno nisam imala nikakav odnos prema njemu, a baš me se i nije ticao. Kao i ogromnu većinu drugih.

...da, bilo je tu i tamo onih što su uplakani, kao što uvek svugde ima. Dotrčala nam je jedna komšinica sva zadula od plakanja da nam saopšti ono što već svi znamo.
A vidim i Preda imao isto takvog. To je ono "Pera pisar iz administrativnog odeljenja", i u literaturi opisan lik.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 11:15 06.09.2020

Re: тако се погодило

zilikaka

Moji su pratili ali, mada smo (sad rizikujem da pokrenem lavinu) u najbližoj familiji imali prilično boraca u partizanima, što preživelih što poginulih, generalno mi je familija bila vrlo opoziciono nastrojena, do mere "ćuti, ovo što pričamo po kući ne sme da se čuje okolo".



Разумем те сасвим, Зили.

Моја матора, скојевка од своје петнаесте године, затим члан Партије до 1966, често би понављала као мантру када бисмо се сестра и ја разгаламили око шкакљивих питања оног доба:"Тише мало, вас двоје. Овде и зидови имају уши."

А разумео сам и матору. Мученица, радила у Војној штампарији и док смо становали у Гаврила Принципа, први комшија нам био возач Лоренса Иглбергера који је тада службовао у Београду на почетку своје дипломатске каријере почетком шездесетих, не касније када је већ био амбасадор у Бгд.

Матора сваки дан била на информативном разговору код војске по завршетку радног времена.

Није ни чудо што се толико наплашила тада.

После, седамдесетих када је сестру Служба у цивилу почела да спопада убеђујући је да почне да ради за њих док је радила у америчкој амбасади, кева их је одмах провалила.

Искусно.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

cmix909 cmix909 20:46 06.09.2020

Re: тако се погодило

mirelarado
... TV i radio emitovali su samo ozbiljnu muziku...

Izlaganje podanika 'ozbiljnoj' muzici, pri tom komicno sarolikoj, kako bi se u njima osnazilo osecanje gubitka je ozbiljno iritantno i farsicno, ali je super kao antipropaganda za doticnu. Svejedno, bili su to zvezdani trenuci radio programa – potrajali su celu nedelju-dve posle objave, mozda i duze. Sad, ne znam da li je neki urednik bio toliko izvan materije ili dovoljno izazivacki raspolozen da ubaci i Masonsku pogrebnu muziku ili onu manje poznatu od dve Ajne klajne – K 623.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

vrabac_onaj vrabac_onaj 23:18 05.09.2020

Kume izgore ti kesa

Ja sam bio baš klinac, osam godina. Sećam se da smo igrali klikere na trotoaru i da su samo došle keve, babe, dede da nas teraju unutra. Ničeg više sem toga, tako da se verovatno ništa dramatično nije dešavalo u kući.

Ali zato se sećam nekoliko godina kasnije, bili smo sedmi razred, šetamo drug i ja krajem, nemamo blage veze koji je dan, koji datum. Krenu one sirene a ovaj ludak utripuje da je neka svadba pa sviraju sirene na kolima i prodere se iz zezanja na sav glas "KUME IZGORE TI KESA!". U sledećem trenutku ukapiramo da svi prolaznici na ulici stoje mirno :)

Preporuka: 76 / Link / Replika: 6 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 23:28 05.09.2020

Re: Kume izgore ti kesa

Krenu one sirene a ovaj ludak utripuje da je neka svadba pa sviraju sirene na kolima i prodere se iz zezanja na sav glas "KUME IZGORE TI KESA!". U sledećem trenutku ukapiramo da svi prolaznici na ulici stoje mirno :)


Pričao mi drugar ovakvu scenu iz "Prešernove kleti" (kafana za pijance i novinare "Borbe" odmah do Skupštine). Taj čuveni datum, počnu sirene, i svi iz Službe ustanu da odstoje taj minut - a to je manje-više bila sva klijentela. Kad oni sednu, onih par pravih boema ustanu, prekrste se, i jedan kaže: "E, Bog da mu dušu prosti!".

Preporuka: 114 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

maksa83 maksa83 23:37 05.09.2020

Re: Kume izgore ti kesa

Pričao mi drugar ovakvu scenu iz "Prešernove kleti"

Meni pričao drugar (koji je sad neki hrvatski influenser bogznakako, bio urednik njihovog izdanja Playboya, itd.) da je kod njih na času jednom zasvirala sirena, i da su stajali mirno dok neko nije prozborio:

"Kak' je bio debel."

I onda više nisu stajali mirno.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 07:24 06.09.2020

Re: Kume izgore ti kesa

debel.

Ovo za Mirelu, ako se seća kako smo pričali o govoru u kom se još nije desio prelazak l u o. Tako i taj tip kog sam spominjao govori debel i bel.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 08:03 06.09.2020

Re: Kume izgore ti kesa

alselone

još nije desio prelazak l u o.



А ми новоштокавски говорници све златним виљушкама, па боц, боц,...

Код нас то почело још у 15. веку.

Ал' лако га нађемо. То Л. Ако га нема у номинативу, ето га у генитиву. Или ако га нема у мушком роду радног глаголског придева, ето га у женском роду. Итд.


EDIT:


"Kak' je bio debel."




Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda nebu da nam nekak nebu.




Недостаје ми доктор Вагнер. Он ме је једини овде звао "госпон Таса".




Када сам му ономад тражио да ми из Загреба пошаље "Сто му јеленских рогова" Ивице Иванишевића јер у у Београду нисам могао да је нађем, овако ми је писао:

"Госпон Таса, бил сам код издавача за ону Вашу књигу. Налетел сам на неку фину даму, згодна црнка, таман мог узраста. Гледала ме прво мрко, но кад сам поменул да је књига за пријатела из Београда, одмах се насмешила. Мора да је нека ваша."

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 09:18 06.09.2020

Re: Kume izgore ti kesa

Meni pričao drugar (koji je sad neki hrvatski influenser bogznakako, bio urednik njihovog izdanja Playboya, itd

Da nije "naš" zet, M.J.?

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 09:48 06.09.2020

Re: Kume izgore ti kesa

alselone
debel.

Ovo za Mirelu, ako se seća kako smo pričali o govoru u kom se još nije desio prelazak l u o. Tako i taj tip kog sam spominjao govori debel i bel.


Мислим да је и овај Максин другар с кајкавског говорног подручја рекао: как' је бил дебел. :)

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 07:09 06.09.2020

Jako sam mali bio

i ne sećam se najbolje koji je dan bio, nisam znao još na sat i kalendar, a i bio je neki mračan dan. Sećam se da su me odveli na plivanje i da sam pomislio - Alse, ako sada ne budeš prvi, nikad od tebe čovek.

Preporuka: 38 / Link / Replika: 1 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Atomski mrav Atomski mrav 08:18 07.09.2020

Re: Jako sam mali bio

I ja sam bio jako mali i plakao sam kad je Tito umro jer nije bilo crtanog filma u 19:15.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jinks jinks 07:43 06.09.2020

Умро је друг Тито!

Kako li bi istorija drugačije izgledala da je gornja rečenica izgovorena ne u Beogradu maja 1980. nego, na primer, u selu Brajići 1941. godine ili gde već.

Preporuka: 228 / Link / Replika: 7 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

emilia emilia 10:04 06.09.2020

Re: Умро је друг Тито!

jinks
Kako li bi istorija drugačije izgledala da je gornja rečenica izgovorena ne u Beogradu maja 1980. već, na primer, u selu Brajići 1941. godine ili gde već.


"Ajde bre što si sitničar; šta ima veze ta atmosfera straha od potkazivanja i represije zbog eventualnog tumačenja da se ima drugačije mišljenje.

Kad se jednom godišnje išlo na more i vozila se zastava 101 i imao se siguran doživotni posao radio-ne radio, tamo negde od 1970. pa do 1981, do albanske pobune i dospeća kredita.

U se, na se i podase, druže. To je jedino važno. A vidi ovo sad, svako misli svojom glavom i naravno, kao posledicu imamo bogami i neidenje na more a mora zaista i da se zaradi plata, užas".

2013

Preporuka: 228 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jinks jinks 10:20 06.09.2020

Re: Умро је друг Тито!

Pa da, drugačije mišljenje je najgori greh ...

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

emilia emilia 10:43 06.09.2020

Re: Умро је друг Тито!

jinks
Pa da, drugačije mišljenje je najgori greh ...


Shvatili ste da je citat ironija.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jinks jinks 11:04 06.09.2020

Re: Умро је друг Тито!

Stvarno, interesantno, kako je taj ondašnji-ovdašnji sistem uspeo da napravi neku svoju "endemsku" varijantu odnosa prema drugačijem mišljenju, čiji tragovi izgleda da sežu sve do današnjih dana (tipa, od "ja sam kulijana i što bi me išta interesovalo kada mi je dobro", preko "ko drukčije kaže kleveće i laže", pa nadalje).

Ne znam koliko je ta ovdašnja "ironija" postojala i u drugim socijalističkim sistemima. Mada su posledice za mnoge, kako ovde tako i tamo obostrano bile prisutne, samo ovde možda za nijansu drugačije vidljive.

Što u principu na kraju ni ne mora da bude neki poseban pomak, ako ne i suprotno. Jer, na primer, u Čaušeskovoj Rumuniji su se na kraju priče nešto malo i podžapali, gađali kamenicama nekoliko dana, i to je bilo to. U Bugarskoj ili Mađarskoj ni toliko. Dok su ovde posledice Titinog "ironičnog socijalizma" ipak mnogo teže ... raspad zemlje, ratovi, višedecenijsko siromaštvo ...

Preporuka: 190 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jinks jinks 11:14 06.09.2020

Re: Умро је друг Тито!

.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

emilia emilia 11:16 06.09.2020

Re: Умро је друг Тито!

jinks
Stvano, interesantno, kako je taj ondašnji-ovdašnji sistem uspeo da napravi neku svoju "endemsku" varijantu odnosa prema drugačijem mišljenju, čiji tragovi izgleda da sežu sve do današnjih dana.

Ne znam koliko je ta ovdašnja "ironija" postojala i u drugim socijalističkim sistemima. Mada su posledice za mnoge, kako ovde tako i tamo jednako bile prisutne, samo možda za nijansu drugačije vidljive.


Potpuno delim Vaše mišljenje i zapažanje.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 15:20 06.09.2020

Re: Умро је друг Тито!

jinks
Stvarno, interesantno, kako je taj ondašnji-ovdašnji sistem uspeo da napravi neku svoju "endemsku" varijantu odnosa prema drugačijem mišljenju, čiji tragovi izgleda da sežu sve do današnjih dana (tipa, od "ja sam kulijana i što bi me išta interesovalo kada mi je dobro", preko "ko drukčije kaže kleveće i laže", pa nadalje).






Ne znam koliko je ta ovdašnja "ironija" postojala i u drugim socijalističkim sistemima. Mada su posledice za mnoge, kako ovde tako i tamo obostrano bile prisutne, samo ovde možda za nijansu drugačije vidljive.






Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 07:44 06.09.2020

Jajca i krumpira


Za veselo društvo felaha koje ,,nabija na onu stvar,, faraona. Malo iz trezora.

Preporuka: 38 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 08:18 06.09.2020

After party

Možda i ne znači ništa bitno, ja volim da mislim da ovo govori o značaju i ugledu pokojnika i države na čijem je čelu bio.

Spisak stranih delegacija na sahrani Josipa Broza Tita

U svakom slučaju - nije sedeo na hoklicama, čekao po sat i po na prijem i spavao po hodničkim podovima.

Preporuka: 380 / Link / Replika: 3 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

niccolo niccolo 08:24 06.09.2020

Re: After party

Spisak stranih delegacija na sahrani Josipa Broza Tita

U čoveče, u Brazilu u to vreme vladala vojna hunta...nisam znao.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 08:56 06.09.2020

Re: After party

U svakom slučaju - nije sedeo na hoklicama, čekao po sat i po na prijem i spavao po hodničkim podovima.


Imena ,,hokličara,, na sunce.

Zajebana ta Zaharova.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

milisav68 milisav68 09:25 06.09.2020

Re: After party

freehand

Spisak stranih delegacija na sahrani Josipa Broza Tita

Bila lepa sahrana, vrlo uspesna sahrana, bilo milion ljudi na sahrani, ja licno nisam mogao prisustvovati sahrani zbog serije o Dzordzu....

Kazi ti nesto bem ti mater....

Preporuka: 380 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 08:39 06.09.2020

also sprach Омега 68

Него, тема је Свакодневни живот у прошлости:


http://blog.b92.ha.rs/text/27256/%D0%94%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5/


Šta ti je život. Omega bio gost autor kod tebe, ti gost autor kod Sarskog.....

Eppur si muove!

Preporuka: 38 / Link / Replika: 8 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 08:58 06.09.2020

Re: also sprach Омега 68

solo

Eppur si muove!



Је л' беше тај што је ово рекао завршио на ломачи?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 09:41 06.09.2020

Re: also sprach Омега 68

shmoo
solo

Eppur si muove!



Је л' беше тај што је ово рекао завршио на ломачи?



Не, на ломачи је завршио Ђордано Бруно. Галилеј се извукао само с доживотним кућним притвором, те је последњих девет година живота провео у својој кући у Фиренци.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 09:43 06.09.2020

Re: also sprach Омега 68

Галилеј се извукао само с доживотним кућним притвором, те је последњих девет година живота провео у својој кући у Фиренци.


I tad bila korona?

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 09:51 06.09.2020

Re: also sprach Омега 68

solo
Галилеј се извукао само с доживотним кућним притвором, те је последњих девет година живота провео у својој кући у Фиренци.


I tad bila korona?



Јесте, само су је звали Инквизиција.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 11:03 06.09.2020

Re: also sprach Омега 68

mirelarado
shmoo
solo

Eppur si muove!



Је л' беше тај што је ово рекао завршио на ломачи?



Не, на ломачи је завршио Ђордано Бруно. Галилеј се извукао само с доживотним кућним притвором, те је последњих девет година живота провео у својој кући у Фиренци.


Хвала, Мирела!

Имам системску фалинку. Памтим цитате али често заборавим ко је нешто рекао. И онда лупетам извор цитата.

Пре неки дан сам одвалио да је оно Smrt jednog čoveka je tragedija. Smrt miliona je statistika. рекао Бил Гејтс. А оно у ствари Стаљин.

Исправљај ме кад год дође до изражаја та моја системска фалинка, молим те.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zaharaga zaharaga 21:18 06.09.2020

Re: also sprach Омега 68

solo
Галилеј се извукао само с доживотним кућним притвором, те је последњих девет година живота провео у својој кући у Фиренци.


I tad bila korona?



Pre no sto nas otetase s posla u martu, kolega pricao da su italijani masovno napustili gradove, bezeci od virusa. A ja rekoh: E pa cekamo novi Dekameron. A on nije pojma imao sta je to.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 21:27 06.09.2020

Re: also sprach Омега 68

zaharaga
solo
Галилеј се извукао само с доживотним кућним притвором, те је последњих девет година живота провео у својој кући у Фиренци.


I tad bila korona?



Pre no sto nas otetase s posla u martu, kolega pricao da su italijani masovno napustili gradove, bezeci od virusa. A ja rekoh: E pa cekamo novi Dekameron. A on nije pojma imao sta je to.


Kolega Italijan?

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zaharaga zaharaga 09:07 07.09.2020

Re: also sprach Омега 68

mirelarado
zaharaga
solo
Галилеј се извукао само с доживотним кућним притвором, те је последњих девет година живота провео у својој кући у Фиренци.


I tad bila korona?



Pre no sto nas otetase s posla u martu, kolega pricao da su italijani masovno napustili gradove, bezeci od virusa. A ja rekoh: E pa cekamto novi Dekameron. A on nije pojma imao sta je to.


Kolega Italijan?


Kolega pazarac. Bez nipodastavanja, prosto, covek je odatle.

Nego, ja sam nekako pogresno bio ubedjen da je Dekameron deo opste kulture. Izgleda da se opsta kultura pomerila, a ja ostao neprosvecen.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zemljanin zemljanin 08:56 06.09.2020

a u medjuvremenu 5. septembar



“He hesapa kin han tohanl wanlakapi canna he eca oyakihipi ka he icas miksuyapo. Tasunke witko heyin na iya yelo.”

Preporuka: 38 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 08:56 06.09.2020

Има и фришкијих историјских догађаја

за које памтим тачно шта сам радио, где сам био, шта говорио, с ким сам био.

Када је почело оно не повратило се 24. марта 1999. у 8 увече моја мала породица састављена од моје жене, затим мешанца поентера и немачког краткодлаког птичара по имену Маза (која је себи некако увртела у главу да је она алфа женка у нашем малом чопору), папагаја нимфе по имену Ћира и мене, живела је у старој породичној кући у улици одмах испод цркве Светог Ђорђа на Бановом брду.

Прво грување које смо чули било је када су погодили ВТИ у Жаркову. Можда је био и Макиш. Не знам.

Сви у кући у том тренутку гледају у мене као јединог који је служио војску па мисле ваљда да ја знам шта треба радити у тим тренуцима.

Осећајући велику одговорност као лидер, а при томе немајући појма како изгледа савремено бомбардовање (мислим, сећам се ја онога из ЈНА "атомски с лева, атомски с десна", али друго је то у мирнодопским условима) него знам само оно што сам чуо од својих старијих како је изгледало оно немачко и савезничко бомбардовање за време Другог светског рата, трудим се свим силама да одржим хладнокрвност и да наше редове не би захватила паника кажем усиљено смиреним и одлучним гласом мојој жени:

"Дај ми тај ранац са документима!"

Узмем ранац и командујем:

"Сви под сто у кухињи!"

И овако здраво дебели како нас је Бог дао набијемо се на патос испод стола у кухињи успевајући да у тај мали простор угурамо само главе док нам дупета вире изван заштићеног простора.

Маза лежи са нама и чуди се откуд ми на патосу у њеној висини.

После пар минута мртве тишине, у мраку (одмах смо погасили сва светла, бомбардовање је, брате), чујем моју жену како тихо каже:

"Заборавили смо Ћиру."

И стварно, Ћира остао у дневној соби у свом кавезу.

Никада нисам себи опростио толики себичлук и саможивост које сам, иако вођа чопора, показао у тим тренуцима. Извињавао сам се Ћири свакога дана до краја његовог малог папагајског живота.

Preporuka: 76 / Link / Replika: 6 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 08:59 06.09.2020

Re: Има и фришкијих историјских догађаја

Никада нисам себи опростио толики себичлук и саможивост које сам, иако вођа чопора, показао у тим тренуцима. Извињавао сам се Ћири свакога дана до краја његовог малог папагајског живота.


Misliš da ti je oprostio?

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:01 06.09.2020

Re: Има и фришкијих историјских догађаја

фуснота:

Не дајте се ограничавати само на "Црк'о Маршал".

Дајте себи простора.

Опуштено.


Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:03 06.09.2020

Re: Има и фришкијих историјских догађаја

solo
Никада нисам себи опростио толики себичлук и саможивост које сам, иако вођа чопора, показао у тим тренуцима. Извињавао сам се Ћири свакога дана до краја његовог малог папагајског живота.


Misliš da ti je oprostio?




Никада нисам сазнао.

Ћира је био неки ћутљив тип.

Као неки пецарош.

Драо се једино када би чуо шпицу оног Слобиног дневника из деведесетих.


Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 09:12 06.09.2020

Re: Има и фришкијих историјских догађаја

"Сви под сто у кухињи!"


Podseti me na sjajnu scenu.

Nije uvek pametno zavlačiti se pod nameštaj.

,,Stvarno Vasilije šta će tebi ruska radio stanica ispod kreveta,,


Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 13:56 06.09.2020

Ako su lagali mene...

Не дајте се ограничавати само на "Црк'о Маршал".

Дајте себи простора.

E, onda evo jedne novobeogradske priče iz tog vremena.
Veče kad je počelo bombardovanje. Mesto dešavanja - blokovi, mali stan negde iznad 10. sprata.
Bračni par bez dece, on oficir. (Za priču je bitno da su mobilni u to vreme bili retkost)
Taman se te večeri, nešto pre nego će pasti prve bombe on vratio sa Kosova, i to u nekakvoj privatnoj organizaciji, jer se tamo masovno pregrupisavalo.

Nije se ni znalo da će doći, tako ispalo
Odmah po dolasku kreće da se raspakuje i prvo da opere papuče koje je nosio po kasarni, kao skroz su zagađene.

Zvoni telefon, zove rođak i N. Sada, računa da je ovaj upućen, i kaže da je tamo nešto grunulo.
Akter priče ga smiruje, kao, nema šansi da će iko gađati gradove, bar ne odmah, oni očekuju da prvo ode neki centar na Kopaoniku i takve stvari.

Taman završi priču, nastavi pranje papuča, kad komšija zvoni i kaže kako mu ortak javio da je nešto grunulo kod B. Brda.
Ovaj ponavlja svoje uz opasku šta vam je ljudi, šta ste se uspaničili, ko zna šta je puklo.

Zove, pajz sad, dežurnog aerodroma Batajnica, da se javi da je stigao. Oni se naravno svi sklonili, ostalo par ljudi, i akter naše priče se javlja da će sutra ujutro doći na taj neki ratni položaj, i, kad je već na vezi, pita da li ima nešto novo. Dežurni mu odgovara da nema.
Ovaj sav zadovoljan komentariše kako je eto narod poludeo, te zove ovaj, te onaj. I tu se oni slože kako je narod paničar.

Vrati se da nastavi da pere čuvene papuče, kad se zatresu stakla na prozorima, i njegovoj ženi padne na pamet da uključi TV, kad ono, snimci bombardovanja se prikazuju na Dnevniku.

...verovatno su njih troje, sa sve dežurnim na Batajnici, bili poslednji koji su saznali da je počo rat.



Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 14:00 06.09.2020

Re: Ako su lagali mene...

...verovatno su njih troje, sa sve dežurnim na Batajnici, bili poslednji koji su saznali da je počo rat.

Garant. I koji celo popodne i veče nisu gledali u direktnom prenosu kako se dižu avioni iz Avijana i drugih baza naokolo a posle i kako se ispaljuju krstareće rakete.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Milan Novković Milan Novković 08:57 06.09.2020

Da nije ...

... Druga Emsija i sličnih meni bi od sećanja na Tita ostalo samo to ime i slika.

Sad sam na Gugletu proverio kad je umro, i godinu, da bih nagađao šta sam možda radio: visio u radio klubu pri ETFu, gledao sa devojokm neku indijsku melodramu u bioskopu (šala, mi smo jedno 3x nedeljno išli u bioskop i gledali svašta).

Ja se ne sećam ni jedne osobe koja je "sekla vene" za Titom, "volela ga više od mame i tate" što bi Emsi rekao i što ukazuje na neko njegovo iskustvo od kojeg sad ovako glasno pokušava da pobegne podsećajući nas svako malo ...

... tačnije, ne sećam se ni jedne osobe kojoj je Tito često uopšte padao na pamet, ili slučajno padao na pamet - on uopšte nije imao gotivnu facu - hladna, odsutna i ko bez duše iza.

Meni je Tito kao fora danas sličan partizani-četnici fori - nadriistoričari amateri, pa pogotovo "mislioci", naduvavaju šarene balone iz puke dokonosti.

Kod nas su u selu seljaci više brinuli da li će komšiji crknuti krava dok se teli (iskreno, komšije su se uglavnom volele i jedni drugima donosili kolače kad ih peku) iako su mnogima ostali bližnji pobijeni od ustaša i Nemaca u sećanjima ...

... volja za mržnjom je ono što se u međuvremenu poprilično uvuklo u Srbe, u mnoge nekontrolisano, zato su toliko i puni lažne ljubavi za nekom abstrakntom Srbijom i Srbima na sve strane.

Preporuka: 228 / Link / Replika: 78 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 09:04 06.09.2020

Re: Da nije ...

... volja za mržnjom je ono što se u međuvremenu poprilično uvuklo u Srbe, u mnoge nekontrolisano, zato su toliko i puni lažne ljubavi za nekom abstrakntom Srbijom i Srbima na sve strane.

I onda mržnjom, lažimai spinovima mlate okolo u beskrajnoj spirali čekajući da se neko upeca pa da hiljaditi put iz svoje septičke arhive povade uvek iste izmišljotine i floskule koje kipe od mržnje prema svemu što štrči iz te ideološke i šovinističke matrice.

Preporuka: 418 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

predatortz predatortz 09:11 06.09.2020

Re: Da nije ...


I onda mržnjom, lažimai spinovima mlate okolo u beskrajnoj spirali čekajući da se neko upeca pa da hiljaditi put iz svoje septičke arhive povade uvek iste izmišljotine i floskule koje kipe od mržnje prema svemu što štrči iz te ideološke i šovinističke matrice.


Jbte, ovo ko saopštenje iz komiteta!

Nego, ovde ne vidim da iko prosipa mržnju i šovinizam.
Većina smo bili deca tog 4. maja. Moje sećanje na taj događaj je sasvim dečije.

Evo, reći ću još jednu crticu o tome.
Bio sam jako iznenađen što nema umrlica po gradu. Posmrtnica, kako smo ih mi zvali. A u mom dečijem viđenju sveta, očekivao sam da budu bar veličine prozorskog okna.

Preporuka: 342 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 09:16 06.09.2020

Re: Da nije ...


Nego, ovde ne vidim da iko prosipa mržnju i šovinizam.
Većina smo bili deca tog 4. maja. Moje sećanje na taj događaj je sasvim dečije.

I ja sam prijatno iznenađen Šmuovom odmerenošću, bez obzira što je tema nekako žanrovska. Nema čak ni svinjske glave.


Jbte, ovo ko saopštenje iz komiteta!

Mogu ja i jedno iz štaba za betonske glave, nije problem.
Mada, ja mislim da ti nikad nisi ni video ni pročitao saopštenje iz komiteta, niti znaš kakav je u tim saopštenjima jezik i stil korišćen.

Preporuka: 190 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 09:19 06.09.2020

Re: Da nije ...

Bio sam jako iznenađen što nema umrlica po gradu. Posmrtnica, kako smo ih mi zvali


Tamo su ih zvali ,,rahmetli poster,,

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:22 06.09.2020

Re: Da nije ...

Milan Novković

Ja se ne sećam ni jedne osobe koja je "sekla vene" za Titom, "volela ga više od mame i tate" što bi Emsi rekao





Ја се сећам и таквих са исеченим венама, али и оних других.

Знам обе те популационе групе у Србији и међу Србима и данас.

Него, тема је Свакодневни живот у прошлости:


Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да, кроз упознавање с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе у контексту "другог", да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости.



ЛИНК

А питање љубави према никада умрлом највећем сину наших народа и народности није забрањено споменути. Таман посла.

Али то питање је успутно и периферно у овоме.

Много важнија су лична сећања, доживљаји свега тога у одређеним историјским тренуцима.

(Надам се да ово чита и понеки клинац који се родио много касније и нема појма како су изгледала та времена из којих вадимо поједине историјске догађаје које смо доживели у својим животима... Како су обични људи живели, како се понашали, шта мислили, говорили,...

А О (сваком) покојнику све најлепше, што се мене тиче.







gledao sa devojokm neku indijsku melodramu u bioskopu (šala, mi smo jedno 3x nedeljno išli u bioskop i gledali svašta)




Можда ниси приметио онај линк који сам горе окачио Марку?



7 priča o filmovima koji su uticali na život u socijalizmu





Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

predatortz predatortz 09:23 06.09.2020

Re: Da nije ...

Mada, ja mislim da ti nikad nisi ni video ni pročitao saopštenje iz komiteta, niti znaš kakav je u tim saopštenjima jezik i stil korišćen


Misliš, manje su bili ostrašćeni i nisu koristili kičasti stil koji kipti od mržnje, boreći se protiv iste?
Moguće.
Ja za ta saopštenja znam iz filmova, koje su doduše oni sami pravili, te iz objavljenih u novinama, u člancima pisanim o tim vremenima.

U pravu si, ovo tvoje više liči na Slobin vakat. Fali samo Spomenka Jović, da izražajno pročita.

Preporuka: 228 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 09:27 06.09.2020

Re: Da nije ...

I ja sam prijatno iznenađen Šmuovom odmerenošću, bez obzira što je tema nekako žanrovska. Nema čak ni svinjske glave.



zato su tu beli bubreGi.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 09:33 06.09.2020

Re: Da nije ...

U pravu si, ovo tvoje više liči na Slobin vakat. Fali samo Spomenka Jović, da izražajno pročita.

Ne treba Spoma dok si ti tu. I Sonja Karadžić.

P.S. Inače, Spomenka Jović bila je izvanredan voditelj na Studiju B. Uz Anetu Farago i neprevaziđenog radijskog voditelja, čarobnjaka Noćnog programa Dragana Jelića.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:36 06.09.2020

Re: Da nije ...

predatortz

Većina smo bili deca tog 4. maja.



Широк је то појам. Деца.

Неки од нас су то још увек и данас.




П.С. -

"Деца" - Иво Андрић (ЛИНК)


(на 30. страни)


Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:50 06.09.2020

Re: Da nije ...

freehand

I ja sam prijatno iznenađen Šmuovom odmerenošću, bez obzira što je tema nekako žanrovska. Nema čak ni svinjske glave.



Има више разлога за тај, за тебе необични, феномен.

Прво и најважније, ја сам овде гост. Нисам тако васпитан да на гостољубивост и предусретљивост свог домаћина узвратим неодмереношћу која би довела до непријатних ситуација и стављала домаћина у неугодан положај.

Не волим када се неки мој гост понаша тако у мојој кући, па онда не бих ни ја да тако нешто радим својим домаћинима.

Не чини другима никада оно што не волиш да други чине теби.


Друго, прочитај коментар који сам оставио Милану Новковићу. Свакодневни живот у прошлости. Без идеолошких и политичких острашћености. Обични, мали људи у историји.

Треће, "четници" и "партизани" су већ свима досадили, а и помало су демоде, право да ти кажем.

Четврто! Викенд је. Ред је да се мало опусти онај ко је преко недеље напорно радио.

Пето... Нема петог.


П.С. - Зар ти ја стварно тако дејствујем увек и вазда на Блогу Б92? Непристојно, неодмерено,...?

А ја сам мислио да сам непристојан и неодмерен само према онима који су према мени непристојни и неодмерени. И то не на прву лопту, него када се понашају неодмерено и непристојно према мени тек после дужег времена. А и то не увек, има када ме и мрзи да на такве ствари узвраћам јербо ми то отпуштање вентила због фрустрација у RL овде на Блогу Б92 никада није било блиско.

Био сам убеђен да сам на Блогу Б92 неодмерен и непристојан само понекад. Као уосталом и сви ми који се овде окупљамо. Колико сам приметио, на прсте једне руке могу набројати оне који нису никада били неодмерени и непристојни на Блогу Б92. (Мирела, гос'н Чер, Џинкс, Лоудер... мој дубоки наклон за то јер треба бити мајстор и укротити сопствену сујету у таквим тренуцима.)

А теби ја делујем као да сам вазда такав? Неодмерен и непристојан?



Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

niccolo niccolo 09:55 06.09.2020

Re: Da nije ...

zato su tu beli bubreGi.

Jel ovo Bora Drljača?

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 09:57 06.09.2020

Re: Da nije ...

Jel ovo Bora Drljača?


Liči,da 'ebe oca.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:59 06.09.2020

Re: Da nije ...

solo
Jel ovo Bora Drljača?


Liči,da 'ebe oca.




Вас двојица сте Бору Дрљачу упознали само отпозади?

Preporuka: 114 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

g.radicevic g.radicevic 10:01 06.09.2020

Re: Da nije ...

Liči,da 'ebe oca.


na drljaču ili Boru???


Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:01 06.09.2020

Re: Da nije ...


Ja se ne sećam ni jedne osobe koja je "sekla vene" za Titom, "volela ga više od mame i tate"

Ali su morali da se ponašaju kao da ga vole više.

Hajmo da budemo objektivni, nekako mi je previše ovde slučajeva tipa, ma baš me bilo briga.

A u stvarnosti su suze tekle potocima, slike mu kačene i tamo gde mu za života nikad nisu visile, a visile su skoro svuda, tad se još pojačalo, na autobuse i kamione su lepljenje, Druže Tito mi ti se kunemo je bila najsviranija kafanska pesma.

I ko je iskreno bio radostan što je skot crko nije znao šta sledi, da li će biti još gore i da li je on sad bezbedniji ili ugroženiji.
To sudim po vlastitom iskustvu.

Olako zaboravljamo kolika je to tiranija bila, koliko je tu bilo idolopoklonstva i ispiranja mozga.
Sad vidim da kao skoro niko nije obraćao pažnju, kao svima bilo svejedno.
Nije nego.

Preporuka: 304 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Milan Novković Milan Novković 10:13 06.09.2020

Re: Da nije ...

shmoo




gledao sa devojokm neku indijsku melodramu u bioskopu (šala, mi smo jedno 3x nedeljno išli u bioskop i gledali svašta)




Можда ниси приметио онај линк који сам горе окачио Марку?



7 priča o filmovima koji su uticali na život u socijalizmu






Razumem - ja još uvek odrastam uz Emanuelu, a sam-svoj-majstor nunčake su jedna od retkih stvari koje su se u Moskviču gurale sa jastucima i jorganima kad sam se "selio" u UK 1987.

Tih Tito-ljudi znam i ja, ne previše da bi mi osvežavali sećanja, a i često mi se čini da oni više kukakaju o starim vremenima i Tito im je više "index" u ta vremena.

Svakodnevni život u prošlosti je integralni deo života, ne može se bez njega i svakodnevnom refaktorisanja sećanja kako život ide dalje.

Zašto se ponekad živi samo u prošlosti, tj uglavnom, nije olako zaključiti, zato što bi kreativnosti sadašnjosti, bliska pa svake budućnosti trebala da bude mnogo jači magnet, skoro pa aftodizijak - šta ubija ljudima strast za kreativnošću, i pored privlačnosti kreiranja i rekreiranja prošlosti, je teško pitanje.

Ali ako pogledamo Internet, gde ljudi sve više preferiraju online flertovanje u odnosu na opasnosti da se dobiju realne batine u realnom klinču - nešto je novi stil života pomerio u nama.

Zamislimo da smo prosto ukroćeni, upregnuti u kola i divljak u nama je pripitomljen kao jednu od teza .... vidi šta Amer nobelovac priča u US wild-frontier koju Evropljani nemaju (doći će i jadnim Amerima glave, tj dolaze ovih dana) ... predugačko, fizičar, al može da se prestane sa čitanjem ranije, iako ne treba previše mašte ni umetnicima, pravnicima, ekonomistima, inženjerima ...(pre toga Vajat Erp quote za brzi Internet život:

"Fast is fine, but accuracy is everything." - Wyatt Earp (možda nas u Internet vreme keca prebrza brzina i preneprevizna nepreciznost)

"Frontier Law Nature is a collective idea, and though its essence exist in each individual of the species, can never its perfection inhabit a single object. Henri Fuseli

MANY YEARS AGO , WHEN I WAS LIVING NEAR NEW YORK, I attended a retrospective of Ansel Adams, the great nature photographer, at the Museum of Modern Art. Like many people born in the American West, I had always liked Mr. Adams’s work and felt I appreciated it better than New Yorkers ever could, so I jumped at the chance to see it firsthand. It was well worth the effort. Anyone seeing these images close up realizes at once that they are not simply sterile pictures of rocks and trees but thoughtful comments on the meaning of things, the immense age of the earth, and the impermanence of human concerns. This exhibition made a much stronger impression on me than I had expected, and it flashes into my mind even now when I am wrestling with a tough problem or having difficulty separating what is important from what is not.

Public television viewers were reminded recently by Ric Burns’s excellent American Experience documentary that Mr. Adams’s work, like any other art, was as much a creation of a specific time and place as of the artist himself. In the early part of the twentieth century, when Adams was a boy and the frontier had been declared closed, Americans debated vigorously over what its loss implied for their future. In the end, they decided that they did not want to be like Europe, that part of their identity, and of meaningful life generally, was in close proximity to wildness. Thus was born the metaphorical frontier—the myth of the cowboy, the vast landscape of the possible, the ideal of the rugged individual—that defines American culture to this day. Adams’s work grew to maturity alongside this metaphor and derives its power by eliciting the nostalgia for untamed wilderness at its core. In Europe, the myth of the frontier is often dismissed as quaint provincialism.

The idea of the frontier is not just quaint provincialism. It is often spoken of as such, especially in Europe, where the mythological nature of the American West has always been easier to discern than it is here and is often viewed with suspicion. I first saw this idea expressed in a lengthy article on America in the magazine Stern when I was a soldier stationed in Germany in the early 1970s. Such articles are appearing with increasing frequency nowadays as the cold war recedes into history. But the perception is incorrect. While the confluence of cultural forces that generated Adams’s images is uniquely American, the images themselves are not. The longing for a frontier seems to lie deep in the human soul, and people from different parts of the world and with different cultural backgrounds understand it quickly and intuitively. In no country does one have to dig very deep to find an appreciation of, and identification with, wildness. Adams’s work travels well for this reason and has universal appeal.

The idea of science as a great frontier is similarly timeless. While there are clearly many nonscientific sources of adventure left, science is the unique place where genuine wildness may still be found. The wildness in question is not the lurid technological opportunism to which modern societies seem so hopelessly addicted, but rather the pristine natural world that existed before humans arrived—the vast openness of the lone rider splashing across the stream with three pack animals under the gaze of mighty peaks. It is the choreography of ecologies, the stately evolution of minerals in the earth, the motion of the heavens, and the birth and death of stars. Rumors of its death, to paraphrase Mark Twain, are greatly exaggerated.

My particular branch of science, theoretical physics, is concerned with the ultimate causes of things. Physicists have no monopoly on ultimate causes, of course, for everyone is concerned with them to some extent. I suspect it is an atavistic trait acquired long ago in Africa for surviving in a physical world in which there actually are causes and effects—for example between proximity to lions and being eaten. We are built to look for causal relations between things and to be deeply satisfied when we discover a rule with cascading implications. We are also built to be impatient with the opposite—forests of facts from which we cannot extract any meaning. All of us secretly wish for an ultimate theory, a master set of rules from which all truth would flow and that could forever free us from the frustration of dealing with facts. Its concern for ultimate causes gives theoretical physics a special appeal even to nonscientists, even though it is by most standards technical and abstruse.

It is also a mixture of good news and bad news. First you find that your wish for an ultimate theory at the level of human-scale phenomena has been fulfilled. We are the proud owners of a set of mathematical relationships that, as far as we know, account for everything in the natural world bigger than an atomic nucleus. They are very simple and beautiful and can be written in two or three lines. But then you find that this simplicity is highly misleading—rather like those inexpensive digital wristwatches with only one or two buttons. The equations are devilishly difficult to manipulate and impossible to solve in all but a small handful of instances. Demonstrating that they are correct requires arguments that are lengthy, subtle, and quantitative. It also requires familiarity with a huge body of work done after the Second World War. While the basic ideas were invented by Schrödinger, Bohr, and Heisenberg in the 1920s, it was not until powerful electronic computers were developed and armies of technically competent people were generated by governments that these ideas could be tested quantitatively against experiment over a wide range of conditions. Key technical developments, such as the purification of silicon and the perfection of atomic beam machines, were also important. Indeed, we might never have known for certain that the whole thing was correct had it not been for the cold war and the economic importance of electronics, radar, and accurate timekeeping, which made financing easy on various ostensibly practical grounds.

Thus eighty years after the discovery of the ultimate theory we find ourselves in difficulty. The repeated, detailed experimental confirmation of these relationships has now officially closed the frontier of reductionism at the level of everyday things. Like the closing of the American frontier, this is a significant cultural event, causing thoughtful people everywhere to debate what it means for the future of knowledge. There is even a best-selling book exploring the premise that science is at an end and that meaningful fundamental discovery is no longer possible. At the same time, the list of even very simple things found “too difficult” to describe with these equations continues to lengthen alarmingly.

Those of us out on the real frontier listening to the coyotes howl at night find ourselves chuckling over all this. There are few things a real frontiersman finds more entertaining than insights about wilderness from people back in civilization who can barely find the supermarket. I find this moment in history charmingly similar to Lewis and Clark’s wintering on the Columbia estuary. Through grit and determination their party had pushed its way across a continent, only to discover that the value had not been in reaching the sea but in the journey itself. The official frontier at that time was a legal fiction having more to do with property rights and homesteading policy than a confrontation with nature. The same is true today. The real frontier, inherently wild, may be found right outside the door, if one only cares to look.

Despite being a wild place, the frontier is regulated by laws. In the mythical old West the law meant the force of civilization in a land where there was none, and it was often enforced by some heroic figure holding back the wildness of human nature through strength of will. A man had a choice of whether to obey this law or not, but he stood a good chance of getting gunned down if he did not. But there are natural laws as well, relationships among things that are always true regardless of whether people are present to observe them. The sun rises every morning. Heat flows from hot things to cold ones. Herds of deer spotting cougars always dash away. These are the exact opposite of laws of myth, in that they flow out of wildness and constitute its essence rather than being a means for its containment. Indeed, describing these things as laws is somewhat misleading, for it implies a kind of statute that otherwise willful natural things choose to obey. This is not correct. It is a codification of the way natural things are.

The important laws we know about are, without exception, serendipitous discoveries rather than deductions. This is fully compatible with one’s everyday experience. The world is filled with sophisticated regularities and causal relationships that can be quantified, for this is how we are able to make sense of things and exploit nature to our own ends. But the discovery of these relationships is annoyingly unpredictable and certainly not anticipated by scientific experts. This commonsense view continues to hold when the matter is examined more carefully and quantitatively. It turns out that our mastery of the universe is largely a bluff—all hat and no cattle. The argument that all the important laws of nature are known is simply part of this bluff. The frontier is still with us and still wild.

The logical conflict between an open frontier on the one hand and a set of master rules on the other is resolved by the phenomenon of emergence. The term emergence has unfortunately grown to mean a number of different things, including supernatural phenomena not regulated by physical law. I do not mean this. I mean a physical principle of organization. Human societies obviously have rules of organization that transcend the individual. An automobile company, for example, does not cease to exist if one of its engineers gets run over by a truck. The government of Japan does not change very much after an election. But the inanimate world also has rules of organization, and they similarly account for many things that matter to us, including most of the higher-level physical laws we use in our daily lives. Such commonplace things as the cohesiveness of water or the rigidity of steel are simple cases in point, but there are countless others. Nature is full of highly reliable things that are primitive versions of impressionist paintings. A field of flowers rendered by Renoir or Monet strikes us as interesting because it is a perfect whole, while the daubs of paint from which it is constructed are randomly shaped and imperfect. The imperfection of the individual brush strokes tells us that the essence of the painting is its organization. Similarly, the ability of certain metals to expel magnetic fields exactly when they are refrigerated to ultralow temperatures strikes us as interesting because the individual atoms out of which the metal is made cannot do this.

Since principles of organization—or, more precisely, their consequences—can be laws, these can themselves organize into new laws, and these into still newer laws, and so on. The laws of electron motion beget the laws of thermodynamics and chemistry, which beget the laws of crystallization, which beget the laws of rigidity and plasticity, which beget the laws of engineering. The natural world is thus an interdependent hierarchy of descent not unlike Jonathan Swift’s society of fleas:

So, naturalists observe, the flea Has smaller fleas that on him prey;
And these have smaller still to bite ’em
And so proceed ad infinitum.

This organizational tendency is so powerful that it can be difficult to distinguish a fundamental law from one of its progeny. The only way we know that the behavior of cats is not fundamental, for example, is because cats fail to work when pushed beyond their proper operating limits, so to speak. Similarly, the only way we know atoms are not fundamental is that they come apart when caused to collide at great speed. This principle continues down to smaller and smaller scales: the nuclei from which atoms are made come apart when caused to collide at greater speed, the parts liberated from the nucleus come apart at even greater speeds, and so forth. Thus the tendency of nature to form a hierarchical society of physical laws is much more than an academic debating point. It is why the world is knowable. It renders the most fundamental laws, whatever they are, irrelevant and protects us from being tyrannized by them. It is the reason we can live without understanding the ultimate secrets of the universe.

Thus the end of knowledge and the closing of the frontier it symbolizes is not a looming crisis at all, but merely one of many embarrassing fits of hubris in civilization’s long history. In the end it will pass away and be forgotten. Ours is not the first generation to struggle to understand the organizational laws of the frontier, deceive itself that it has succeeded, and go to its grave having failed. One would be wise to be humble, like the Irish fisherman observing quietly that the sea is so wide and his boat so small. The wildness we all need to live, grow, and define ourselves is alive and well, and its glorious laws are all around."

Tako, mi smo neko vreme prebrzog, nepreciznog, otromboljenog i okrenutog u pogrešnu stranu, ... možda

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

g.radicevic g.radicevic 10:16 06.09.2020

Re: Da nije ...

Hajmo da budemo objektivni, nekako mi je previše ovde slučajeva tipa, ma baš me bilo briga.


a kakva očekivanja imaš od derana, kojima je najvažnija stvar u životu bila da jurcaju za loptom, i koji su tek otkrivali da se razlikuju od devojčica, i da ih ta razlika privlači???
da posle crtaća sede sa roditeljima, gledaju dnevnik i bistre politiku ???




Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 10:18 06.09.2020

Re: Da nije ...

Olako zaboravljamo kolika je to tiranija bila, koliko je tu bilo idolopoklonstva i ispiranja mozga


Tebi bila ,,tiranija,, nekom nije. Svet nije crno-beli. Ima i nešto između samo crni i beli ne vole ,,nešto između,, i zato na kraju uvek dobiju baš to ,,između,,.

Inače ovako se to radi kad se dostigne neki civilizacijski nivo.




Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:20 06.09.2020

Re: Da nije ...

kakva očekivanja imaš od derana

Pa makar da kažu da njihovo viđenje sveta u tom uzrastu uopšte nije realno viđenje:)

Ovako ispade da je to bilo, umro pa šta.
A daleko je bilo od toga.

Preporuka: 114 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:24 06.09.2020

Re: Da nije ...


Tebi bila ,,tiranija,, nekom nije

Ne trebaju navodnici, i ne može nekom jeste nekom nije.
Zna se šta je tiranja, kad jedan čovek ima apsolutnu vlast i doživotnu.
To jeste tiranija, ona samo može nekome da odgovara nekome ne, a ne može da ne bude tiranija.

Preporuka: 228 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Milan Novković Milan Novković 10:24 06.09.2020

Re: Da nije ...

shmoo
...
Прво и најважније, ја сам овде гост. Нисам тако васпитан да на гостољубивост и предусретљивост свог домаћина узвратим неодмереношћу која би довела до непријатних ситуација и стављала домаћина у неугодан положај.
...

Šališ se

Pa Šarski je potpuno divlji lik, pogledaj mu samo fLizuru, a i seti se koje je cunning fazone potezao da bi upoznao svoju buduću ženu (sam je priznao na blogu, ne odajem nikakve tajne ovde)

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 10:27 06.09.2020

Re: Da nije ...

Ne trebaju navodnici,


To nisu navodnici, to su četiri zareza.

Preporuka: 114 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:29 06.09.2020

Re: Da nije ...

alselone
Ne trebaju navodnici,


To nisu navodnici, to su četiri zareza.

alselone
Ne trebaju navodnici,


To nisu navodnici, to su četiri zareza.

:)

U pravu si, znači tiranija bez navodnika.

Preporuka: 190 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gedza.73 gedza.73 10:34 06.09.2020

Re: Da nije ...

A u stvarnosti su suze tekle potocima





Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 10:36 06.09.2020

Re: Da nije ...

To jeste tiranija, ona samo može nekome da odgovara nekome ne, a ne može da ne bude tiranija.


Dobro. Tebi nije odgovarala nekome jeste. A nekoga je boleo tuki i za jedne i za druge.


što je skot crko


Nisam žalio niti plakao ali nemam potrebu ni danas da ga nazivam skotom koji je crko. Ne zbog njega - zbog sebe.
Pritom tvoja potreba da napišeš da je ,,skot crko,, je tvoje apsolutno demokratsko pravo,pogotovu ako ti je zbog toga lakše.O umetničkom dojmu se može raspravljati ali nema potrebe.

Sad bi Čarli verojatno dodao ,,ko ti je reko da je hoochie ostrašćen,,


Preporuka: 342 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:38 06.09.2020

Re: Da nije ...

gedza.73

Ma naravno Gedžo, to je to isti prizor, isto razmišljanje.

Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:40 06.09.2020

Re: Da nije ...


Sad bi Čarli verojatno dodao ,,ko ti je reko da je hoochie ostrašćen,

I bio bi u pravu.

Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 10:40 06.09.2020

Re: Da nije ...

Milan Novković

Razumem - ja još uvek odrastam uz Emanuelu, a sam-svoj-majstor nunčake su jedna od retkih stvari koje su se u Moskviču



Па да ли си морао баш ТО да поменеш?

(Заокружити по нахођењу тачан одговор на питање шта је ТО:

1) Емануела
2) сам-свој-мајстор нунчаке
3) москвич)


сам-свој-мајстор нунчаке


'Ајде да видимо колико вас овде је правило скејтборд од једне дугуљасте дашчице и точкића распаднутих ролшуа?

Или троколицу од дрвеног поклопца даске за клозетску шољу и старих куглагера? (На тој клозетској дасци озго нацртана муња после стављања куглагера одоздо.)

москвич


"А који то други ауто да возим?" - мој теча, Илија Чворовић пре Илије Чворовића.

Када је теча коначно преломио и прешао на голфа двојку, Југославија је почела да се дефинитивно распада.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 10:42 06.09.2020

Re: Da nije ...

Milan Novković

Pa Šarski je potpuno divlji lik, pogledaj mu samo fLizuru



Милане, љубоморко један!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 10:48 06.09.2020

Re: Da nije ...

U pravu si, znači tiranija bez navodnika.


Znam da si veseo što se pokrenula ova priča, taman su zaključali prethodan blog na kom smo opet velikim delom pričali o Titu, skroz iznenađujuće.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:51 06.09.2020

Re: Da nije ...

Znam da si veseo što se pokrenula ova priča,

I da je tako, jel to neki greh?

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 10:52 06.09.2020

Re: Da nije ...

Znam da si veseo što se pokrenula ova priča, taman su zaključali prethodan blog na kom smo opet velikim delom pričali o Titu, skroz iznenađujuće.


Da stvarno. Ko stalno pokreće te teme i zašto?
Nikove na sunce.

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 10:53 06.09.2020

Re: Da nije ...

I da je tako, jel to neki greh?


Nikako, svako ima svoju zabavu.
Samo mi je čudno da je nečija Tito i komunisti.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 10:54 06.09.2020

Re: Da nije ...

А ја сам мислио да сам непристојан и неодмерен само према онима који су према мени непристојни и неодмерени. И то не на прву лопту, него када се понашају неодмерено и непристојно према мени тек после дужег времена. А и то не увек, има када ме и мрзи да на такве ствари узвраћам јербо ми то отпуштање вентила због фрустрација у RL овде на Блогу Б92 никада није било блиско.

Био сам убеђен да сам на Блогу Б92 неодмерен и непристојан само понекад. Као уосталом и сви ми који се овде окупљамо. Колико сам приметио, на прсте једне руке могу набројати оне који нису никада били неодмерени и непристојни на Блогу Б92. (Мирела, гос'н Чер, Џинкс, Лоудер... мој дубоки наклон за то јер треба бити мајстор и укротити сопствену сујету у таквим тренуцима.)

А теби ја делујем као да сам вазда такав? Неодмерен и непристојан?



Moram da te citiram

Сморност је у оку посматрача, мајн камарад!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 10:57 06.09.2020

Re: Da nije ...

Nikako, svako ima svoju zabavu.
Samo mi je čudno da je nečija Tito i komunisti.

Zabava ili interesovanje?

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Milan Novković Milan Novković 10:59 06.09.2020

Re: Da nije ...

shmoo
Milan Novković

Pa Šarski je potpuno divlji lik, pogledaj mu samo fLizuru



Милане, љубоморко један!


A šta drugo

Da mi ovih 125 dlaka nije zauzelo čvrstu busiju na vr glave bio bih još gori

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 11:00 06.09.2020

Re: Da nije ...

Zabava ili interesovanje?

Zabava, interesovanje je nešto drugo. Ovo je čista vašarska zabava.

Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

predatortz predatortz 11:02 06.09.2020

Re: Da nije ...

hoochie coochie man
Nikako, svako ima svoju zabavu.
Samo mi je čudno da je nečija Tito i komunisti.

Zabava ili interesovanje?


Pazi, ova balavurdija poput Alsa nikad neće skapirat to naše često vraćanje na temu Tita, života u tom periodu, kritiku tog sistema.
Ali će se redovno vraćati na devedesete, Slobu, sankcije, siromaštvo, prazne rafove, ponižene roditelje...
Ne kapirajući da rade u dlaku istu stvar koju radimo mi.

Preporuka: 266 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 11:04 06.09.2020

Re: Da nije ...

alselone
Zabava ili interesovanje?

Zabava, interesovanje je nešto drugo. Ovo je čista vašarska zabava.


Dobro, valjda ti bolje znaš od mene šta me samo zanavlja, a šta interesuje.
Tebe vidim interesuje tumaranje po nečijim motivima, a i to da se po Titi i komunistima, a i partizanima, ne govori baš mnogo loše.

Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 11:07 06.09.2020

Re: Da nije ...

Ali će se redovno vraćati na devedesete, Slobu, sankcije, siromaštvo, prazne rafove, ponižene roditelje...

Pričaš gluposti druže. Ne vraćam se redovno na devedesete, sankcije, rafove i slično.

Sastavio si sebi pričicu da bi opravdao svoju vašarsku svakodnevnu zabavu u kenjanju po Titu i komunistima.

Preporuka: 342 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 11:08 06.09.2020

Re: Da nije ...

Dobro, valjda ti bolje znaš od mene šta me samo zanavlja, a šta interesuje.


Sa strane se bolje vidi.

Preporuka: 76 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

predatortz predatortz 11:16 06.09.2020

Re: Da nije ...

Sastavio si sebi pričicu da bi opravdao svoju vašarsku svakodnevnu zabavu u kenjanju po Titu i komunistima.


Ajde, molim te, citiraj mi gde sam to ovde učinio.
Svakodnevno znači svaki dan.
Opet te molim da nađeš neki moj komentar na tu temu, skorijeg datuma.

Da, na temama koje se tiču Tita i komunizma nisam blagonaklon ni prema njemu, ni prema komunistima.
No, reći da to činim svaki dan je čist bezobrazluk i nevaspitanje.
Evo, ovde je tema Tito, odnosno doživljaj njegove smrti.
I ja sam rekao tačno onako kako se toga sećam, iz ugla desetododišnjeg dečaka. Ništa uvredljivo, nema kenjanja...

I, ko je sad smislio "pričicu"?

Preporuka: 152 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

niccolo niccolo 11:18 06.09.2020

Re: Da nije ...

Ali će se redovno vraćati na devedesete, Slobu, sankcije, siromaštvo, prazne rafove, ponižene roditelje...

Zaista, od kad se to mi mlađi redovno vraćamo na devedesete?

Preporuka: 38 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

predatortz predatortz 11:30 06.09.2020

Re: Da nije ...

alselone
Opet te molim da nađeš neki moj komentar na tu temu, skorijeg datuma.

Misliš da ću to stvarno raditi. Dobro, nisi nedelju dana, al zato brate mesecima i godinama pre toga.


Ja kad nešto tvrdim, spreman sam i da dokažem.
No, ovo što ti radiš je težak bezobrazluk.
Ja bih razumeo da je neko principijelno protiv trolovanja, rekao bih ozbiljan čovek, naučen da bude koncizan, poštovao bih to.

Ja, sa punim pravom, mogu reći da ste usrali mnogo tema sa pričama o bušilicama, baštama, dvorištima i stvarima za koje mene realno boli kurac u životu. I to na temama koje su mene i neke druge zanimale. Pa razvezete to u desetinama komentara.
Pa ti neko, kome je to struka, kaže da to što pišeš i nije baš tako, a ti se drzneš da osporiš komplet njegovo obrazovanje i podrediš to mudrostima koje si pročitao u par članaka.
Šta je to sinac, ako nije vašarsko palamuđenje, bezobrazluk i smaranje?
Ja tebe cenim, ali u poslednje vreme si ušao u neku bezobraznu fazu i krenuo da se kačiš na neke ljude i na sve što izgovore.
Ne priliči ti to.

Preporuka: 380 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 11:35 06.09.2020

Re: Da nije ...

Ali će se redovno vraćati na devedesete, Slobu, sankcije, siromaštvo, prazne rafove, ponižene roditelje...

S tim da su Tita i komunuzam značajnije pojave u istoriji od sankcija i bombardovanja, sa većim i dugoročnijim posledicama, od kojih je samo jedna devesesete i sve što u njih spada, pa dolazimo u poziciju da se kaže, ej, ajd da ne pričamo o uzrocima, dosadno je, hajd samo da pričamo o posledici jer je to meni baš kul.

Preporuka: 342 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

nsarski

nsarski
RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana