Moj Beograd

Poljoprivreda je subvencionisana djelatnost, a subvencije na jednoj strani možeš davati samo ako imaš pare na nekoj drugoj strani, to može biti zarada od industrije ili neke usluge. Dakle, da bi se uopšte davale dobre subvencije poljoprivredi (bez kojih je teško biti konkurentan cijenom na svjetskom tržištu) mora prvo dobro da se napuni budžet kroz druge grane ekonomije.

Azbuka.

A i samo postojanje subvencija normalnima jasno govori da tu zarade kao u drugim granama ne može da bude.
Ne može po prirodi stvari, nepromenljivih stvari.

Sa tim se počelo u vreme privrednog buma posle rata kad je zapretila opsanost da svi napuste poljoprivredu i da se presele u profitabilnije grane.
A kako je poljoprivreda strateški važna jer proizvodi hranu, a onaj koji nema svoju hranu lako može da bude ucenjen, države su rekle, hajde da platimo ljude koji će da ostanuu poljoprivredi pošto se tamo zaraditi ne može.
Da ih platimo tako što ćemo malo od ovih koji zarađuju dosta uzeti, i dati njima.



Onda se to primilo, kasnije nastane takmičenje zbog politike, te subvencije dostignu nekad nenormalne cifre, ali već se ozbiljno razgovara o smanjvanju.

Nije redak slučaj, u Italiji naročito, da je cena po kojoj se neki proizvod prodaje niža od cene koštanja, tj od onoga koliko se u taj proizvod uloži da bi se napravio.
Razliku i zaradu pokrivaju subvencije.

Sve je sve toliko logično i jednostavno da ne verujem da to ne kapiraju i ovi koji pričaju o šansi u selu, ali dosta populacije je na ovaj ili onaj način naslonjeno na selo, što znači dosta glasača, pa im ne ide na ruku da kažu stvarno stanje.

hoochie coochie man

A kako je poljoprivreda strateški važna jer proizvodi hranu, a onaj koji nema svoju hranu lako može da bude ucenjen, države su rekle, hajde da platimo ljude koji će da ostanuu poljoprivredi pošto se tamo zaraditi ne može.

Mora da tu ima i nešto više, nešto što se ne vidi na prvi pogled. Možda grešim, ali bi stvar, u praksi mogla da bude ovakva:

Poljoprivrednik uloži 100Eur u proizvodnju. Proizvod izveze i dobije za njega 80Eur. Na gubitku je 20Eur, ali dobije subvencuju 50Eur.

Jesu li svi zadovoljni? Poljoprivrednik je zaradio, država "gubi" 50Eur (koje ipak ostaju u zemlji), ali je spoljnotrgovinski bilans "dobar" za 80Eur.

Mislim da su svi na dobitku.

deset_slukom
Ćit'o.

A i bio sam u Nemačkoj, ukupno oko pola godine. Dovoljno da se upoznam sa radnom etikom i odgovornošću običnih zaposlenih, onih od kojih bi se očekivalo 'vatanje krivine čim gazda ne vidi

mogu poimence da ti nabrajam i pričam. Od prehrambene, metalske, drvne, poljoprivredne, transportne industrije pa nadalje.

Što se preduzetništva tiče, da ne poveruješ da se u podrumu oveće kuće može smestiti mali, moderno opremljen industrijski pogon.

ne bih ti verovao da nisam bio u takvim radionicama .

Kakve veze ima gde rade srpski naučnici? Ako nisi razumeo - reč je o našoj (nas, u Srbiji) nesposobnosti da pratimo svetske tehnološke trendove, osim kao korisnici, tj. kupci.

pa baš ima veze. jer da 'smo mi Srbi nesposobni da pratimo svetske tehnološke trendove' onda Srbi ne bi bili uspešni u svetskim naučnim laboratorijama. Bili bi nesposobni i tamo.

Dakle imamo pametnih ljudi, vrednih, preduzimljivih trebao im je (i treba im) sistem koji će im dati vetar u krila.

pošto nismo imali mi danas imamo ovakav Beograd, ovakvu Srbiju... i danas krećemo sa prvog nivoa igrice.

Poljoprivrednik uloži 100Eur u proizvodnju. Proizvod izveze i dobije za njega 80Eur. Na gubitku je 20Eur, ali dobije subvencuju 50Eur.

Jesu li svi zadovoljni? Poljoprivrednik je zaradio, država "gubi" 50Eur (koje ipak ostaju u zemlji), ali je spoljnotrgovinski bilans "dobar" za 80Eur.

A što ne bi taj bilans pavila izvozeći nešto za šta ne mora da gubi 50 evra?

gedza.73

Kakve veze ima gde rade srpski naučnici? Ako nisi razumeo - reč je o našoj (nas, u Srbiji) nesposobnosti da pratimo svetske tehnološke trendove, osim kao korisnici, tj. kupci.

pa baš ima veze. jer da 'smo mi Srbi nesposobni da pratimo svetske tehnološke trendove' onda Srbi ne bi bili uspešni u svetskim naučnim laboratorijama. Bili bi nesposobni i tamo.

Ma, nema to veze. Moglo bi da ima ako naučnik radi u razvojnom centru neke firme, pa smisli nešto pametno. Potpuno je u domenu nagađanja imamo li takvih ljudi i koliko?

Ono što nas ukopava je drugi, važniji deo priče - upakovati ideju u traženi proizvod i plasirati na tržište. "Tehnologija" podrazumeva proizvodnju. Inženjere pre svega, ne obavezno i naučnike.

Potpuno je u domenu nagađanja imamo li takvih ljudi i koliko?

čisto sumnjam da nas je neko ogradio kupolom pa u Srbiji ima manje takvih ljudi nego u ostatku Evrope. neće da bude kako je do granice sa Srbijom prosek oko deset procenata a čim uđeš u Srbiju padne na jedva 0,1.

Ono što nas ukopava je drugi, važniji deo priče - upakovati ideju u traženi proizvod i plasirati na tržište.

pa to i kažem. kasnimo. a kasnimo Đuro zbog čega? nije da su samo ratovi i nacionalisti sjebali stvar, oni su samo zakucali par eksera u sanduk, 'naša' krivica je daleko veća.

"Tehnologija" podrazumeva proizvodnju. Inženjere pre svega, ne obavezno i naučnike.

ima i toga u Srbiji, nije da nema. problem je što su subvencije dobijali partijski članovi, rođaci, kumovi... pa je dosta tih sredstava umesto u proizvodnju išlo na tviter fotografije sa džipovima, letovanjima, bahanalijama...

ima solidan broj preduzeća koji rade za Nemce, Italijane...

Jeste, bilo je i nešto avio-industrije.

Bilo je još koječega, ali nije stvar u tome, već u privatnom vlasništvu, odnosno privatnoj inicijativi (negušenju iste), i tržišnoj ekonomiji.

U čemu je fora, pa država te ne zaskače odmah kad kreneš nešto da radiš, već kad počneš da trošiš na sebe i porodicu, u smislu skupih kola, nekretnina, letovanja itd.

Zašto smo mi zaglavljeni (između ostalog) u nekom međuprostoru?

Pa zato što ti država ne da prostor da se razviješ, već te odmah zaskače sa svim svačim, radio ti ne radio, odnsosno zarađivao ili ne, ti moraš svašta nešto da plaćaš, apre toga da se mlatiš sa administracijom.

Da se razumemo, ne mislim da bi smo mi sad bili nekakva sila (industrijska/poljoprivredna), ali ne bismo ovako ljosnuli o dno, i bili primorani da uvozimo sve i svašta.

Poljoprivrednik uloži 100Eur u proizvodnju. Proizvod izveze i dobije za njega 80Eur. Na gubitku je 20Eur, ali dobije subvencuju 50Eur.

Jesu li svi zadovoljni? Poljoprivrednik je zaradio, država "gubi" 50Eur (koje ipak ostaju u zemlji), ali je spoljnotrgovinski bilans "dobar" za 80Eur.

Mora da tu ima i nešto više,

Ima, vojska, odnosno vojna sila, vojni blok, koji će da ti odobri gde možeš da izvoziš (ili da kupi od tebe).

Ili splet okolnosti, kao što je bila blokovska podela sveta u vreme SFRJ.

Gde su sad "Nesvsrtani"?

Nema ih, pregazilo ih vreme (odnosno kauboji).

hoochie coochie man

A što ne bi taj bilans pavila izvozeći nešto za šta ne mora da gubi 50 evra?

Sad se petljamo u ekonomiju, iako, očigledno, ni ti ni ja nismo ekonomisti.

Pretpostavljam da je to zbog toga što je potražnja odlučujuća. Ma koliko je Mercedes dobar, ne možeš ih prodavati beskonačno mnogo. Kupci traže i hranu - ako je ti nemaš na prodaju, kupiće je od nekog drugog, ti ostaješ kratak za onih osamdeset Eura, i to je to.

Tvoje pitanje je - a zašto ne prodaješ nešto treće? Ma koliko si dobar, nisi jedini konkurent, u nečemu ima i boljih od tebe. Prodaješ ono što možeš, makar i uz subvenciju.

Osim toga - ukidanjem subvencije hrana dramatično poskupljuje na domaćem tržištu, što otvara vrata uvozu, i to po većoj ceni jer ti više nisi konkurentan... sve je to, bre, uvezano.

deset_slukom

gedza.73

Kakve veze ima gde rade srpski naučnici? Ako nisi razumeo - reč je o našoj (nas, u Srbiji) nesposobnosti da pratimo svetske tehnološke trendove, osim kao korisnici, tj. kupci.

pa baš ima veze. jer da 'smo mi Srbi nesposobni da pratimo svetske tehnološke trendove' onda Srbi ne bi bili uspešni u svetskim naučnim laboratorijama. Bili bi nesposobni i tamo.

Ma, nema to veze. Moglo bi da ima ako naučnik radi u razvojnom centru neke firme, pa smisli nešto pametno. Potpuno je u domenu nagađanja imamo li takvih ljudi i koliko?

Ono što nas ukopava je drugi, važniji deo priče - upakovati ideju u traženi proizvod i plasirati na tržište. "Tehnologija" podrazumeva proizvodnju. Inženjere pre svega, ne obavezno i naučnike.

Netačno!
Nema ništa 'pre svega'!
Sve mora da bude zastupljeno - u odgovarajućoj proporciji.
Naučnici su obavezni u svakom procesu.
Naučni rad je najkompleksniji, najvažniji - i najteži.
Države koje su to shvatile su na vrhu - a mi smo na dnu dna.

gedza.73

mene nerviraju kukumavke kako je bilo dobro, kako se lepo živelo, danas ništa ne valja... pa ko vam brani da vam bude bolje?

Poslednji sam koji bi prodavao tu apologetiku. Ali ima mnogo toga što devojci sreću kvari.

Moguće si pohvatao negde, da je moja tazbina B. Bašta. Apsolutno četnički kraj, mislim da o tome nema ni ozbiljne rasprave. Samim tim, priče koje sam slušao tamo o Kraljevini od starijih ljudi sigurno nisu komunistička nagvaždanja.
Znači, ideš u nadnicu za neki cvonjak, dirinčiš od jutra do mraka, dobiješ i kocem preko leđa ako gazda i njegovi procene da zaostaješ. Kad je vreme da ručaš, sednu svi u krug i dobiju parče proje ili malo kačamaka ili tako nešto, da žvaću i kao jeli su. A gazda sebi meso, kobaje, vino, duvan, namerno tu pred svima da ih provocira i još više ponizi. I to je bila svakodnevica za brat bratu tri četvrtine naroda.

Blagodeti Nj. V. parlamentarne demokratije i svega što ide uz to uživalo je 10 do veoma nategnutih 20 % stanovništva. Ostali su jeli kad su imali i šta su imali, veoma neredovno.

Slažem se, pokazalo se da komunizam nije rešenje. Ali (ponavljam, već koji put) ne bi komunizam tek tako ovladao, bez dva ključna faktora:
- ponašanje druge strane u 2.SR
- stanje i životni standard masa u Kraljevini

vcucko

I to je bila svakodnevica za brat bratu tri četvrtine naroda.

Ene sad!

I morali krediti da se vraćaju (ko danas švajcarci), a da ih ne pojede inflacija.

Naravno da se teško živelo, jbga zemlja izašla iz rata, a i dobar deo sveta je bio u krizi, ali to kao četnički kraj, pa ne lažu, pa još generalizacija sa tri četvrtine....

Na 15 miliona stanovnika imao si dva miliona seoskih gazdinstava, od toga 67% je bilo do 5 hektara.

nepopustljiv

Naučnici su obavezni u svakom procesu.

Gluposti.

Wikipedia

Tehnologija je razvoj i primjena alata, strojeva, materijala i postupaka za izradu nekoga proizvoda ili obavljanje neke aktivnosti; također i znanost koja proučava primjenu znanja, vještine i organizacije u provedbi nekoga procesa.

Strogo sam apostrofirao reč "tehnologija". Ima milion stvari koje su već izmišljene, treba ih "samo" umeti napraviti da budu što bolje, lepše, jeftinije. Uz primenu odgovarajuće tehnologije, za šta nam je dovoljan talentovan inženjer i/ili dobar majstor zanata.

vcucko
Znači, ideš u nadnicu za neki cvonjak, dirinčiš od jutra do mraka, dobiješ i kocem preko leđa ako gazda i njegovi procene da zaostaješ.

pisao sam i ja. jeste tako bilo pre rata. moji su nadničili, bili sirotinja, kulučili.
posle rata moji su nadničili, bili sirotinja, kulučili.

i iz te sirotinje oni kupovali imanje, kućili. Kuću su počeli pred kraj rata, četres pete završili.

znaš onu o mladom igumanu i starom monahu?
Ide iguman oko manastria, kuka i čupa kosu s glave
-Joj nikad nije bilo ovako strašno, joj nikad nije bilo ovako loše, joooj!!!!
a monah polako iza njega
-Jeste, jeste, bilo je, samo ti nisi bio tad iguman.

inače sam baš tvoj avatar 'teo da spomenem pre neki dan kod Tase na blogu u vezi mitologije. Da si bio u Šervudu bio bi Robin Hud.
Kosovski boj bi u USA bio Alamo a u Grčkoj Termopili

milisav68

vcucko

I to je bila svakodnevica za brat bratu tri četvrtine naroda.

Ene sad!

I morali krediti da se vraćaju (ko danas švajcarci), a da ih ne pojede inflacija.

Naravno da se teško živelo, jbga zemlja izašla iz rata, a i dobar deo sveta je bio u krizi, ali to kao četnički kraj, pa ne lažu, pa još generalizacija sa tri četvrtine....

Na 15 miliona stanovnika imao si dva miliona seoskih gazdinstava, od toga 67% je bilo do 5 hektara.

Ogradio sam se odmah, da sam sve samo ne apologeta najvećeg sina i njegovog vakta. Ali znam šta su mi pričali stari ljudi, koji sigurno nisu bili komunisti. I upravo zato što je komunizam u osnovi smešna idelogija, pokušavam da dokučim kako je tako brzo i efikasno zavladao. Za one dve tačke stojim dobar.

Ovo što kažeš dve trećine gazdinstava do 5 ha (što u prevodu znači dve trećine od dve trećine hektar-dva i resto preko pet, u pretežno brdskoj zemlji) - to je prečica za bedu. Sve to lepo zvuči, seljak-domaćin, svoj na svojih hektar i po koji se neprekidno dele i usitnjavaju među sinovima, nije očigledno išlo ni onda, još manje bi ferceralo danas.

P.S. isti odgovor i za Gedžu

gedza.73

Dakle imamo pametnih ljudi, vrednih, preduzimljivih trebao im je (i treba im) sistem koji će im dati vetar u krila.

Samo što SISTEM nije meteorološka kategorija. Ne dolazi sa neba pa da kažemo - kome padne više kiše njemu padne i više sistema.
Nego jedna zajednica sama ukapira da će svim pojedincima život u prosjeku biti bolji i lakši ako se izgradi dobar sistem koji u stvari podrazumijeva da donosimo dobre, razumljive zakone koje onda poštujemo - uvijek. Uz još par dodatnih i jednostavnih principa - imaš SISTEM.

Dakle, gdje je zapelo?

gedza.73

inače sam baš tvoj avatar 'teo da spomenem pre neki dan kod Tase na blogu u vezi mitologije. Da si bio u Šervudu bio bi Robin Hud.
Kosovski boj bi u USA bio Alamo a u Grčkoj Termopili

Da. I upravo kad smo kod mitologije - to o seljaku-domaćinu sa hektar-dva-pet zemlje je jošte kako mitologija. To je možda funkcionisalo na prelazu velikih sistema. Oslobođenje kmetova ili u srpskoj varijanti oslobođenje od Turaka. Pa prva-druga generacija kako tako, posle malo pa nikako.

To je kao kod migranata. Prva generacija se seća gladi i ko zna čega pa ćuti, radi i u osnovi je zadovoljna. Onda ih deca puknu u glavu, jer ne znaju za glad i ne zanima ih, nego hoće kao drugi, oni oko njih.

Ali znam šta su mi pričali stari ljudi,

Ono sa kocem po leđima i meso za gazdu dok nadničari žvaću kačamak, je, naravno, preterivanje.
Da li je bio neki skot koji se baš tako ponašao, moguće je, svašta je moguće, ali da je to bilo u tri četvrtine slučajeva, to je naprosto, van pameti.

Ja priče o tome nisam slušao u tazbini, ja sam u tom okruženju rastao, znam mnogo priča i o gazdama i o nadničarima, priča koje pričaju naslednici gazda i naslednici nadničara, a takvu ni jednu nisam čuo.
Ni približnu.
Ova mi baš liči na komunističku izmišljotinu.

Sve priče o gazdama su priče o radnim ljudima, i štednim.
Možda se mogu zvati i škrticama, cicijama ali uvek radnim.
Sve žene iz tih porodica su bile radne i imale zaduženja.
Stanare, one koje se brinu o mleku i mlečnim proizvodima, i redare, one koje se brinu o kuhinji, hrani za ukućane i radnike.

Tačno je da nisu bili oličenje humanosti i razumevanja, ali ima li toga u kapitalizmu?

Jedna priča svedoči o njihovom odnosu prema nadničarima.
Nadničar je tražio od gazde volove i plug da i on uzore i poseje nešto malo kod sebe, i da mu tu uslugu odradi.
Gazdin sin mu obećao i dao kad je ovaj tražio.

Otac mu je zamerio i rekao da ako tako bude postupao neće dugo biti gazda, jer će i ovaj nadničar uskoro imati svoje ako bude orao i sejao na vreme, nego da treba da mu da sve to kako bi ga zadužio, ali kad prođe vreme za setvu.
Tako će mu nadničar biti dužan, ali ništa neće imati od te setve pa će opet morati da dođe kod njega da traži.

Ćosić je u korenima, a i u seriji je to lepo urađeno, dobro opisao odnos gazda nadničar u Srbiji.
Nema humanisti, nema razumevanja, ali nema ni koca po leđima.

to o seljaku-domaćinu sa hektar-dva-pet zemlje je jošte kako mitologija.

Vcucko, mit je i da je u Srbiji previše usitnjeno gazdinstvo.
Italija je slična,

deset_slukom

nepopustljiv

Naučnici su obavezni u svakom procesu.

Gluposti.

Wikipedia

Tehnologija je razvoj i primjena alata, strojeva, materijala i postupaka za izradu nekoga proizvoda ili obavljanje neke aktivnosti; također i znanost koja proučava primjenu znanja, vještine i organizacije u provedbi nekoga procesa.

Strogo sam apostrofirao reč "tehnologija". Ima milion stvari koje su već izmišljene, treba ih "samo" umeti napraviti da budu što bolje, lepše, jeftinije. Uz primenu odgovarajuće tehnologije, za šta nam je dovoljan talentovan inženjer i/ili dobar majstor zanata.

Dakle: "Ima milion stvari koje su već izmišljene, treba ih "samo" umeti napraviti da budu što bolje, lepše, jeftinije." . Navedi samo nekoliko od tih milion, ako ti nije teško.

Evo, na primer, trenutno je veliki hit materijal koji se zove twisted bilayer graphene , koji, veruje se, ima ogromnu potencijalnu budućnost u mnogim primenama, uključujući superprovodne materijale. Nema inženjera koji bi znao da takav materijal uopšte proizveda, a kamoli da ga "usavrši".
Evo ti rad iz Science magazina od pre mesed dana da se detaljnije informišeš.
Tuning superconductivity in twisted bilayer graphene.

Druga "izmišljena" stvar je CRISPR, ili gene editing tehnika, kojoj predviđaju ogromnu budućnost u ovom veku. Konretno, tim metodom je moguće da se neka falinka u genu ukloni i zameni se "ispravnom" sekvencom. Misliš da se tim procedurama bave inženjeri i zanatlije ili biolozi, hemičari, genetičari, itd?

Da bu napravio malo bolji mobilni telefon, dovoljni su tvoji inženjeri, ali to nije ništa revolucionarno. Da bi napravio 5G sistem ili novu klasu AI sistema trebaju ti naučnici koji se bave computer science-om, information technologies, neuronaukama, itd.

Evo, da ne bismo tumarali kao guske u magli, napravio sam tabelicu, na osnovu nekih raspoloživih podataka.

Tu je praktično čitava zapadna Evropa, dio južne i mali dio centralne.
Ali su sve one bitne, ekonomski jake zemlje tu. Nedostaju samo Norvežani.

U pitanju su hektari, naravno.
Podsjećam da je ha = 10 000 m2, a 100 ha = 1 km2.
Iz tabele se vidi da na svijetu ima zemalja gdje prosječno poljoprivredno gazdinstvo prelazi kilometar kvadratni. To su mahom "stočarske" zemlje.



Što se Srbije tiče, stvari su 2002. ovako stajale:

Ukupno: 778 891

< 1ha: 214 388 (27,52%)
1-2 ha: 145 929 (18,76%)
2-5 ha: 244 064 (31,33%)
5-10 ha: 131 438 (16, 88%)
10-20 ha: 36,772 (4,61%)
20-50 ha: 6,300 (0,81%)

Eo još malo o Srbiji (iz rada koji potpisuju: dr Zoran Simonović, naučni saradnik
Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
dr Branko Mihailović, viši naučni saradnik
Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
Doc. dr Nikola Ćurčić, Univerzitet Union Nikola Tesla, Beograd,
Fakultet za menadžment, Novi Sad)

nsarski

Dakle: "Ima milion stvari koje su već izmišljene, treba ih "samo" umeti napraviti da budu što bolje, lepše, jeftinije." . Navedi samo nekoliko od tih milion, ako ti nije teško.

Pa, evo: mikroskop, stetoskop, analitička vaga, teleskop, laboratorijska centrifuga, spektralni analizator, multimetar...

Ovo je bilo skroz nasumice, mogao sam krenuti od kirnera i šrafcigera. Elektronske komponente, TV ekrani? Bicikl, trotinet, ali sa nekom inovacijom - deca su najbolji "kupci"...

Nešto si me, očigledno, pogrešno razumeo. U postu koji je citirao Čarli napisao sam:

Ono što nas ukopava je drugi, važniji deo priče - upakovati ideju u traženi proizvod i plasirati na tržište. "Tehnologija" podrazumeva proizvodnju. Inženjere pre svega, ne obavezno i naučnike.

Nemam, dakle, ništa protiv nauke, samo mislim da nam trenutno fali proizvodnja barem nekih realnih stvari, po kojima bi nas neko prepoznao u svetu. Svaki uspešan naučnik će ionako otići, tu bitku gubimo već više od sto godina, gubićemo je još sto.

nsarski

Da bu napravio malo bolji mobilni telefon, dovoljni su tvoji inženjeri, ali to nije ništa revolucionarno.

Pa hajde, neka neko napravi malo bolji telefon i neka ga proda u deset miliona primeraka. Ako to uradi, neka najmi naučnike i neka prave 5G...

Jesam spomenuo gedžete, ali nisam mislio isključivo na telefone. Ima i drugih zanimljivih stvari:

Evrostat je zakon.

16,1 ha je prosječna veličina poljoprivrednih gazdinstava u svih 28 članica EU.



Zanimljivo je da od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava trećina se nalazi u Rumuniji koja ima vrlo malu prosječnu veličinu poljoprivrednog gazdinstva.

bate kad počnete da se gađate sa ivi tabulatori i ostale cifre sve bive nabio u zatvor. ko će popanti tolke cifre?

jadragoljub

bate kad počnete da se gađate sa ivi tabulatori i ostale cifre sve bive nabio u zatvor. ko će popanti tolke cifre?

Ovako reaguje čovjek koji ima traume iz škole.

aureus

jadragoljub

bate kad počnete da se gađate sa ivi tabulatori i ostale cifre sve bive nabio u zatvor. ko će popanti tolke cifre?

Ovako reaguje čovjek koji ima traume iz škole.

pa šta je pogrešno?

jadragoljub

aureus

jadragoljub

bate kad počnete da se gađate sa ivi tabulatori i ostale cifre sve bive nabio u zatvor. ko će popanti tolke cifre?

Ovako reaguje čovjek koji ima traume iz škole.

pa šta je pogrešno?

Ajmo, Dragoljube, bez gledanja, površina Rumunije?

vcucko
to o seljaku-domaćinu sa hektar-dva-pet zemlje je jošte kako mitologija.

jeste.
s tim što su porodične zadruge imale malo više hektara, 'srce' imanja je uvek ostajalo u njima a manje parcele dobijali sinovi koji su se odeljivali.

saću opet malo duže.

Srbija je bila na kraju XIX veka jedna od najmlađih (starost populacije) država u Evropi i etnički srpska sa negde 90%. tada se otvaraju poljoprivredne škole, rasadi... pre I svetskog rata je bilo preko 600 zadruga sa solidnim novčanim kapitalom (još jedan mitbaster kako Srbi ne mogu da rade zajedno).

Srbija je imala zakon kojim dodeljuje zemlju onome koji je obrađuje ili ima tapiju.

u prvoj polovini njive su činile skoro 70%, livade skoro 30 %, vinogradi razliku od skoro 3 %.
Krajem XIX veka njive 67 %, livade 20 %, voćnjaci 6 %, vinogradi 3,5 %. i povećava se krčenjem obradiva površina.

posedi do 5 Ha, skoro 90 % stanovništva u selima (otkud toliko ljudi sa 'Ser' još od magna carte poreklom danas bog bi ga znao)

za 50 godina Srbija je tri puta uvećala svoje stanovništvo. više natalitetom manje migracijama. u tu i takvu jadnu, malu, UŽASnu Srbiju se doseljavali ljudi a pola veka kasnije se iz progresivne, uređene države iseljavaju njeni građani.
u istom periodu po statistikama stopa smrtnosti odojčadi je bila manja u Srbiji nego u zapadnoj Evropi.

pred balkanske ratove natalitet je bio 43 % (ujedno razlog usitnjavanja poseda).

pismenost na selu oko 15 %, po gradovima 55 (porast ka 70 %).
u selu Čumić škola postoji već 230 godina.

Krajem XIX veka počinje spora modernizacija nabavkom poljomehanizacije. Požarevački kraj, kao razvijeniji ratarski, nabavlja plugove, trijere, vetrenjačke, krunjače preko zemljoradničkih zadruga. Prskalice su kupovali od fabrike braće Gođevac. preko 60 zadruga je kompletairalo nabavku mašina (čak i parne vršalice).

Nabavka se vršila bez prethodne novčane uplate već obavezom plaćanja rata od prihoda.

Organizovano se učestvuje na svetskim sajmovima pa u Antverpenu čak dobijaju i nagrade. odlaze u Pariz i London. Ministarstvo novčano finansira odlaske kao i izložbe po Srbiji. Stvara se srpsko poljoprivredno društvo koje radi po ugledu na zapadnoevropske zemlje, izdaje se list 'Težak'.

Stvaraju se pčelarsko - voćarske zadruge (jedna od prvih bila u kragujevcu, vinogradarska u Pirotu, melkarska u Žarkovu... za deset godina njihov broj raste na četrnaest)

i rez. Ratovi. Tu i takvu Srbiju napadaju skoro sve zemlje iz regiona. Gine ogroman broj mladih, sposobnih ljudi, ruši se i pljačka Srbija od strane svojih suseda.

Tokom Velikog rata okupacione snage sa Balkana, iz 'Regiona' su radile na potpunom uništavanju imovine i sprava tako da srpska zadruga ulazi u kraljevinu SHS kao najslabija i najsiromašnija

vcucko
I upravo zato što je komunizam u osnovi smešna idelogija, pokušavam da dokučim kako je tako brzo i efikasno zavladao

silom i milom. mekom okupacijom.

oni vlast nisu dobili na demokratskim već na nameštenim izborima prethodno uništivši svako vid otpora ustanovljavanju svojetskih političkih, ekonomskih i društvenih donosa na teritoriji Srbije.

usput veći doprinos Srbiji su dali Rusi koji su se sklonili u Srbiju nakon Oktobarske revolucije nego svi komunstičko - staljinistički zakoni nakon WW2.

i danas smo tu gde jesmo. na početku XX veka ili u najboljem slučaju u A.D. 1945.

imao si neki smer stvaranja, razvijanja... naravno da to nije bilo idealno ali su sličan put prošle pojedine evropske zemlje nekih par decenija ranije koje nisu imale baš iste istorijske okolnosti. Mi smo taj put presekli dolaskom komunista koji su eksperimentisali po svom Marksovom Svetom pismu stvarajući Novog čoveka.

eto ga on danas glavom i bradom kod nas na delu.

vcucko

I upravo zato što je komunizam u osnovi smešna idelogija, pokušavam da dokučim kako je tako brzo i efikasno zavladao.

Golom silom, došla CA i uspostavila vlast.

Mislim, ko je mogao u tom trenutku da Staljinu kaže ne?

Čerčila boleo tuki, a i zapad uopšte je više brinuo o kolonijama.

Uostalom, i neposredno posle rata se živelo teško, samo niko nije smeo da se buni jer bi ga pojeo mrak.

u selu Čumić škola postoji već 230 godina.

U Krnjevu postoji i originalna zgrada škole iz tog vremena (mislim da je najstarija sačuvana zgrada).

milisav68

u selu Čumić škola postoji već 230 godina.

U Krnjevu postoji i originalna zgrada škole iz tog vremena (mislim da je najstarija sačuvana zgrada).

U Krnjevu je škola još starija.
Osnovana 1779.
Dakle, pre 240 godina.
Bio pre desetak godina.


Eeee, da.
Ne znam da li će se u narednih 240 godina Srbija oporaviti od dela faraona, dragog (im) druga Tite!?
Da - ali smo sa crvenim pasošem i vrećom za spavanje, autostopom išli u Makarsku.
Poserem im se u crveni pasoš!
Da prostite.

U Krnjevu postoji i originalna zgrada škole iz tog vremena (mislim da je najstarija sačuvana zgrada).

a kažu kako nismo ništa imali do vlasti jugoslovenskog Kim Sunga.

kad ono ispade da su to malo crkavice koja je bila na evropskom putu prvo razbila naša 'braća' u jednom ratu, pa kad se opet malo podigla glava, koja je malkice bila pognuta kako se ta naša 'braća' ne bi uvredila što se ljutimo jer su nas rušili i palili, onda još jedan krug uništavanja pa dođu 'oslobodioci' koji kažu kako su svi ti srpski ustanci i sva ta srpska privreda, pismenost velikosrpsko šovinistička i svetskoj revoluciji nemila pa zatarabe do kraja.

nepopustljiv

milisav68

u selu Čumić škola postoji već 230 godina.

U Krnjevu postoji i originalna zgrada škole iz tog vremena (mislim da je najstarija sačuvana zgrada).

U Krnjevu je škola još starija.
Osnovana 1779.
Dakle, pre 240 godina.
Bio pre desetak godina.

U Krnjevu prave med koji volim da konzumiram.

Reklamiraju ga riječima: kako su ga pčele unele u košnicu, tako smo ga mi, netaknutog, sipali u tegle.

U Krnjevu prave med koji volim da konzumiram

ako je livadski pošalji mi par kila na pepeju. samo njega mogu da jedem bez posledica na moj crevni trakt koji pada u agonije dijareje od bagremovog.

gedza.73

pa dođu 'oslobodioci' koji kažu kako su svi ti srpski ustanci i sva ta srpska privreda, pismenost velikosrpsko šovinistička i svetskoj revoluciji nemila pa zatarabe do kraja.

Možda malo pretjeruješ, Gedžo.

A film "Marš na Drinu" iz 1962? Onako slavljenje srpske vojske.
A Kursulina rečenica: "Ne može se tek tako da upada u Srbiju!"?

Pa onda Titov govor (1979):

Povodom 175. GODIŠNJICE PRVOG SRPSKOG USTANKA

(Karađorđevo, 12. decembar 1979)

Drugarice i drugovi,

Zbog spriječenosti da lično prisustvujem vašoj manifestaciji, upućujem vam tople pozdrave, sa željom da uspješno realizujete cjelokupni program obilježavanja 175. godišnjice Prvog srpskog ustanka.


Slavni ustanički dani iz daleke 1804. godine predstavljaju nezaboravni svijetli događaj u historiji srpskog naroda, inače veoma bogatoj revolucionarnim zbivanjima. Prvi srpski ustanak učinio je najznačajniju prekretnicu u srpskoj historiji i za sva vremena postao sastavni dio ukupne revolucionarne tradicije srpskog naroda. U širem smislu, značio je i početak odlučne borbe porobljenih naroda Balkanskog poluostrva protiv vjekovne tiranije turskog feudalizma. Njegova dalekosežnost ogleda se u tome što je podstakao revolucionarno buđenje ugnjetanih naroda u smislu potpunog oslobođenja.

Slobodarski ustanički duh snažno se odrazio na sva kasnija politička opredeljenja i revolucionarnu borbu srpskog naroda za nacionalno oslobođenje i nezavisnost. Upravo su te davne ustaničke bitke označile početak demokratske revolucije u Srbiji, podstakle rađanje i razvijanje srpske nacije i stvaranje osnova samostalne srpske države. Revolucionarnost te borbe izražavala se tim ešto je ona istovremeno bila usmjerena na oslobođenje od tuđeg ropstva i na ukidanje feudalnih odnosa. Pored srpskih ustanika, u toj borbi su učestvovali i brojni rodoljubi iz drugih krajeva naše današnje domovine. U tome je i njen opštejugoslovenski značaj, jer se zajednička misao o oslobođenju svih naših naroda više nije mogla ugasiti. Naprotiv, danas to opredeljenje dobija svoj puni smisao u daljem produbljivanju i jačanju bratstva i jedinstva svih naših naroda i narodnosti.

Zato smatram da je veoma dobro što Socijalistička Republika Srbija svečano obilježava 175. godišnjicu Prvog srpskog ustanka. Značaj okolnosti što se obilježavanje te godišnjice vrši istovremeno s proslavom jubilarne godine Partije, SKOJ-a i revolucionarnih sindikata , sastoji se u tome što se radi o svojevrsnom kontinuitetu oslobodilačkih težnji najširih narodnih masa. Ovo naglašavam i zato što su sinovi srpskog naroda, u cjelokupnom predratnom revolucionarnom djelovanju KPJ, a naročito od prvih dana narodnooslobodilačke borbe, ostali vjerni slobodarskim tradicijama svojih hrabrih predaka. Oni su se odlučno svrstali u prve redove borbe za puno oslobođenje radnog čovjeka i za ostvarivanje sveukupnih ciljeva socijalističke revoluvije. To su pokazali u borbama proleterskih brigada i partizanskih odreda, u naporima za obnovu i izgradnju ratom opustošene zemlje, u odlučnom suzbijanju svih devijacija i otpora našem putu socijalističkog razvoja, kao i u beskrompromisnom suprotstavljanju spoljnim pritiscima na našu zemlju.


Sinovi srpskog naroda i danas djelima dokazuju svoju revolucionarsnost, prvenstveno svakodnevnim naporima u borbi za dalji razvoj socijalističkih samoupravnih odnosa u Republici Srbiji i nastojanjima da doprinesu punom procvatu socijalističke samoupravne, nezavisne i nesvrstane Jugoslavije – bratske zajednice svih naroda i narodnosti, socijalističkih republika i autonomnih pokrajina. Stoga koristim ovu priliku da izrazim svoje duboko uvjerenje da će slobodarski srpski narod i njegove organizovane socijalističke snage nastaviti da jačaju i svestrano učvršćuju bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti, cementirano u vatri narodnooslobodilačkog rata i neprekidno produbljivano obezbjedživanjem pune ravnopravnosti i socijalističkog zajedništva.

Na kraju, dozvolite da vam poželim nove uspjehe u obavljanju mnogobrojnih društvenih poslova.

„Politika“, 12.12.1979. godine

jadragoljub

U Krnjevu prave med koji volim da konzumiram

ako je livadski pošalji mi par kila na pepeju. samo njega mogu da jedem bez posledica na moj crevni trakt koji pada u agonije dijareje od bagremovog.

To čudo može da se kupi po prodavnicama.
"Krnjevac" marka, kompanija "Medino", razumio sam da je iz Krnjevca. Inače, najveći proizvođač i izvoznik meda u Srbiji. Valjda nema više Krnjeva u Srbiji.

Nemam, dakle, ništa protiv nauke, samo mislim da nam trenutno fali proizvodnja barem nekih realnih stvari, po kojima bi nas neko prepoznao u svetu. Svaki uspešan naučnik će ionako otići, tu bitku gubimo već više od sto godina, gubićemo je još sto.

Mi kao da pričamo sa drugih planeta, pa neka tako i ostane.

Mikroskop, spektrometar? Da poboljšamo, ulepšamo? Misliš da neko kod nas proizvede "bolji" mikroskop, na primer? Čuo si za elektronski mikroskop? Za atomic force microscopy? To su sve "poboljšanja" mikroskopa za razne svrhe i potrebne rezolucije (neki od njih i 500 puta veću rezoluciju od optičkih mikroskopa). Njih su otkrili naučnici koji su za to dobili Nobelove nagrade. Da bi te mikroskope poboljšali, to je u rangu ideje da poboljšamo letilicu za Mars.
Znači, mora da misliš na poboljšanje i ulepšanje optičkog mikroskopa. Za to ti treba precizna optika. Na primer, jedna od svetski poznatih firmi koja se bavila preciznom optikom je stara poznata Zeiss iz Jene. Njihov profesionalizam ni komunjarske štetočine iz DDR nisu uspele da sjebu. (Njihovo vrhunsko automobilsko dostignuće je vozilo marke Trabant)
Znači, misliš da kod nas neko napravi bolji optički mikroskop, po nižoj ceni, i proda desetine miliona komada toga? Tržište je gladno za izvanrednim optičkim mikroskopima i nećemo stići da proizvedemo dovoljno.
Kada s tim završimo, onda da napravimo sat bolji od Rolex-a.?
Ubeđen sam da se zezaš.

Ipak, ima stvari po kojima smo poznati u svetu. Kod nas se profesionalno, i uspešno, i jeftinije nego u svetu obavljaju operacije promene pola. Pisalo i u Njujork Times-u.

Srbija postaje centar za operacije promene pola.
Ali, jbg., te operacije ne obavljaju inženjeri već veoma stručni hirurzi. I, drugo, mnogo važnije, radnička klasa slabo profitira od tog uspeha naše hirurgije. Između ostalog zato što ničim ne učestvuje u tom uspehu.
Živeo praznik rada!

P.S. Shvatio sam tvoju poentu, i, nadam se, ti moju, pa da obustavimo dalju komunikaciju o ovoj temi.
Sloboda narodu!

Tačno je da nisu bili oličenje humanosti i razumevanja, ali ima li toga u kapitalizmu?

Prva polovina 20 veka i pre toga ista je prica i u Holandiji. Odnos gazde i nadnicara na selu i sirotinje od radnicke klase (deca su im masovno radila i kao sluge po kucama ili kao prostitutke) i industrijalca u gradu.

Jedina razlika je u tome sto je drzava sama (kraljevina Holandija, tj. parlamentarna monarhija dok se monarh nesto jos uvek pitao) bila razvijenija i bogatija a cije blagodeti vecina naroda u svakodnevnom zivotu nije imala sanse da oseti. (umetnost, pozorista, muzeji, medicina, bolje obrazovanje, luksuzna roba, kvalitetna ishrana, putovanja, itd.)

I pismenost je bila nesto veca nego kod nas ali sve u svemu u to vreme je vecina zivela jako tesko i na ovu stranu.

Malo' su se okozili' Holandjani dok nisu dosli do neke socijalno svesne drzave, tek negde posle rata sezdesetih/sedamdesetih godina 20 veka se zacela (stupila na politicku scenu) socijal-demokratija..

Toliki kažu kako Srbi danas ne mogu da se oporave od komunizma i kako kapitalizam (i demokratija) ne mogu da uspiju jer su još (nakon tri decenije) jake komunističke žile i taj neki majndset...

Niko da primijeti da komunizam nije uspio jer su bile previše jake kapitalističke tradicije, monarhizam i sklonost ka demokratiji!

Niko da primijeti da komunizam nije uspio jer su bile previše jake kapitalističke tradicije, monarhizam i sklonost ka demokratiji!

Pa nisu dzaba drustveni poreci trajali vekovima i redjali se u ovakvom istorijskom nizu..

U Rusiji i Kini su prakticno preskocili kapitalizam pa stvarali sistem koji je trebao da se bazira na socijalnoj pravdi i jednakosti uz koji kapital?

I uz prisilu uspostavljen i strah i prisilu odrzavan u vreme kada su u ostatku sveta osvajane neke slobode i borba za ravnopravnost kroz parlamentarne izbore i slobodu izbora.

Jedina razlika je u tome sto je drzava sama (kraljevina Holandija, tj. parlamentarna monarhija dok se monarh nesto jos uvek pitao) bila razvijenija i bogatija a cije blagodeti vecina naroda u svakodnevnom zivotu nije imala sanse da oseti

ima još nešto, holandija je, po meni, prva država koja je formirala građansku svest i to formirala, čitajući i gledajući tekstve i emisije iz njihove istorije. tako je i došlo do

socijalno svesne drzave,

mada se sad trude da sve to pokvare.
vrlo 'čudna' zemlja sa takođe 'čudnom političkom i socijalnom istorijom. na žalost slabo mogu da nađem neku ozbiljniju knjigu o njenoj istoriji, ne samo političkoj već prvenstveno socijalnoj.
ne znam možda su danci i ostali vikinzi slični ali o njihovim istorijama neznam ništa osim da su se kao vikinzi posle 150 godina ratovanja odjednom povukli i podelili na dance,norvežane i šveđane, pa šveđani porobili norvežane neko vreme.

apacherosepeacock

Tačno je da nisu bili oličenje humanosti i razumevanja, ali ima li toga u kapitalizmu?

Prva polovina 20 veka i pre toga ista je prica i u Holandiji. Odnos gazde i nadnicara na selu i sirotinje od radnicke klase (deca su im masovno radila i kao sluge po kucama ili kao prostitutke) i industrijalca u gradu.

Jedina razlika je u tome sto je drzava sama (kraljevina Holandija, tj. parlamentarna monarhija dok se monarh nesto jos uvek pitao) bila razvijenija i bogatija a cije blagodeti vecina naroda u svakodnevnom zivotu nije imala sanse da oseti. (umetnost, pozorista, muzeji, medicina, bolje obrazovanje, luksuzna roba, kvalitetna ishrana, putovanja, itd.)

I pismenost je bila nesto veca nego kod nas ali sve u svemu u to vreme je vecina zivela jako tesko i na ovu stranu.

Malo' su se okozili' Holandjani dok nisu dosli do neke socijalno svesne drzave, tek negde posle rata sezdesetih/sedamdesetih godina 20 veka se zacela (stupila na politicku scenu) socijal-demokratija..

Da!
Bez obzira na kozenje, Holanđani su uspeli da se okrljaju u monarhiji.
Mi nismo bili te sreće da imamo monarha - mi smo imali faraona Titu.

Možda malo pretjeruješ, Gedžo

ma kakvi malo, mlogo, al taka mu priroda.
ja svojim očima gledao u amersfortu, olandija poklon tom gradu , mermerna kamenčuga iz aranđelovca koju je tita poklonio tom gradu i natpis na čistoj ćirilici sa titovim potpisom. amersforćani imaju neku opcesiju kamenčugama i ima ig svuda po dvorištima i to bogatijim kućama, advokatskim kancelarijama. imaju neku legendu o tome al ja nisam mogo da nađem u svojoj bližoj okolini nekog ko zna tu legendu. nešto slično o onom pis manekenu u belgiji.

ne samo političkoj već prvenstveno socijalnoj.

Pa ima i ranih pozitivnih primera u istoriji NL u toj globalno mracnoj slici onih mucenika sto nisu imali srece da se rode sa srebrnom kasikom u ustima.

Staracki domovi na primer, datiraju jos iz 17/18 veka. U jednom amsterdamskom je sacuvano staro krilo iz tog vremena sa spomen plocom i medicinskim i upotrebnim predmetima iz tog doba, ostatak okolo je sagradjen skroz moderno, izgleda sasvim dobro sve zajedno - i dalje je u istoj funkciji.

PS. Za fetis na kamenje stvarno ne znam.. (mozda zato sto su na vodurini nastali )

apacherosepeacock

ne samo političkoj već prvenstveno socijalnoj.

Pa ima i ranih pozitivnih primera u istoriji NL u toj globalno mracnoj slici onih mucenika sto nisu imali srece da se rode sa srebrnom kasikom u ustima.

Staracki domovi na primer, datiraju jos iz 17/18 veka. U jednom amsterdamskom je sacuvano staro krilo iz tog vremena sa spomen plocom i medicinskim i upotrebnim predmetima iz tog doba, ostatak okolo je sagradjen skroz moderno, izgleda sasvim dobro sve zajedno - i dalje je u istoj funkciji.

PS. Za fetis na kamenje stvarno ne znam.. (mozda zato sto su na vodurini nastali )

muzej fransa halsa je smešten u staračkom domu u kom je i on proveo zadnje dane, harlem.

Samo što SISTEM nije meteorološka kategorija.

sistem? to smo ti ti tatko, ti batko i ja

jadragoljub
mermerna kamenčuga iz aranđelovca koju je tita poklonio tom gradu i natpis na čistoj ćirilici sa titovim potpisom

Venčački kamen je putovao svetom daleko pre TIta.

oko preterivanja si možda u pravu. OZNA, koja bez Tita ništa nije radila, je proglasila komandanta srpske vojske koja je oslobodila Beograd za narodnog neprijatelja i neprijatelja NOB-a.
Zato svaki 'nosilac spomenice' uz svedočenje dva 'heroja' da je mrko pogledao Nemca a bio pripadnik Stranke mogao je da računa na SUBNOR apanažu i za čukunučiće.

Meni to više govori od njegove ćirilice.

jel' bre Dragoljube onaj pop što si ga čitao pominjao li štogod koliko ste vi Nišlije koštale nas Šumadince?

Vi ste se kasno oslobodili TUraka pa je Berlinskim ugovorom predviđen drugačiji način dobijanja zemljišta. Moralo da se otkupi pa su lokalne Nišlije počele da sarađuju sa Turcima, dojučerašnjim gospodarima, i lažiraju ugovore kako bi se ovajdili od Srbije.

Onda se država zadužila u inostranstvu kako bi od Turaka otkupila imanja a solidarno su preneli dug na seljake na rok otplate od dvadesetak godina. Pošto su ljudi bili siromašni deo duga je bio otpisan.

ali zanimljiv detalj ovaj oko zloupotreba i saradnje lokalnog niškog stanovništva sa okupatorom zarad vajde i ćara.

nsarski

Mikroskop, spektrometar? Misliš da neko kod nas proizvede "bolji" mikroskop, na primer? Čuo si za elektronski mikroskop? Za atomic force microscopy? To su sve "poboljšanja" mikroskopa za razne svrhe i potrebne rezolucije. Njih su otkrili naučnici koji su za to dobili Nobelove nagrade.
Znači, mora da misliš na poboljšanje i ulepšanje optičkog mikroskopa. Za to ti treba precizna optika. Ma primer, jedna od svetski poznatih firmi koja se bavila preciznom optikom je stara poznata Zeiss iz Jene. Njihov profesionalizam ni komunjare iz DDR nisu uspele da sjebu.
Znači, misliš da kod nas neko napravi bolji optički mikroskop, po nišoj ceni, i proda desetine miliona komada toga? Tržište je gladno za izvanrednim mikroskopima, nećemo stići da proizvedemo dovoljno.
Kada to završimo, onda da napravimo sat bolji od Rolex-a.?
Ubeđen sam da se zezaš.

Kakav gubitnički mentalitet...

Ovakvim razmišljanjem se lako dolazi do zaključka da se na svetu već sve proizvodi i da ne možemo da konkurišemo najboljima.

Zahvaljujući Guglu se lako dobija spisak najvećih proizvođača mikroskopa. Gle, među njima su barem dve firme osnovane u poslednjih par decenija. Jeste, tu je Zeiss, i tu su neki svetski proizvođači foto-aparata. Postoji čitava lepeza modela - od dečijih za pedesetak dolara do profesionalnih.

Koliko ima mikroskopa u našim školama? Zašto ih ne bi bilo i po kućama? Možda bi neko dete radije gvirnulo u to nego da gleda parove?

Naravno da ni jedna optičarska firma ne pravi samo mikroskope, ima tu svašta nešto. Mikroskop ispade prvi na mojoj listi sasvim slučajno - ako je ipak prevelik zalogaj, ne treba odmah odustati, spisak je skoro beskrajan.

@Aerus

Pored srpskih ustanika, u toj borbi su učestvovali i brojni rodoljubi iz drugih krajeva naše današnje domovine
Tito

poput njega. uf on je bio u austrougarskoj vojsci. vata mistejka aj mejka. doduše u WWI.
kakve veze ima SKOJ i Staljin sa srpskim ustanicima i kraljem da mi je znati.
čuj brojni rodoljubi. ja gledam kod mene spisak poginulih u prvom svetskom ratu da me ubiješ ako ima upisan i jedan jedini 'rodoljub iz drugih krajeva naše zemlje' a meštana baš podugačak spisak.
još na vrhu spomenika srpska ocila, hrvatska šahovnica i muslimanski polumesec.
a ispod ime do imena.

inače je govor obična relativizacija i, kako ono kažu, istorijski revizionizam.

ima odlična knjiga 'Istorija Vizantije' od Ostrogorskog.

Tu se kaže

dok je starija ruska vizantinologija pokazivala posebno interesovanje za probleme ekonomske i socijalne istorije, današnja sovjetska vizantinologija baca glavno težište svog rada na ove probleme, pokušavajući da ih osvetli sa stanovišta marskističke nauke.

onda uzmeš knjigu pored koja se zove 'Istorija religije Istoka i Zapada' nekog Engleza i nigde ne naiđeš na tako neku političku zadrtost.

Moj Beograd se najbolje može razumeti kao grad kojeg je zadesilo četiri katastrofalna događaja u 20tom veku. Svaki od tih događaja je fundamentalno promenio (pocepao) život ovog mesta. Prvi svetski rat. Nacistička okupacija. Komunistička revolucija. Danas je Beograd sasvim pod uticajem ratova koji su trajali do 1999. godine. Beograđani, ali i svi u Srbiji, danas žive po godišnjem ritmu koji počinje sa obeležavanjem NATO bombardovanja 25 marta 1999 i traje do operacije Oluje 7 avgusta 1995. Kao paralalno društveno vreme koje preskače godine i spaja ih u jedan veliki srpski mit - pun smrti i obmane.

...Onda se to spoji sa obeležavanjem naci bombardovanja 6 aprila 1941, pa se spoji sa savezničkim bombardovanjem 10 aprila 1945 godine. Onda se to dobro začini sa mistikom brojeva i nastavi preko današnje komemoracije žrtava i operacije Bljeska 1995. Sve u zavisnosti od mističkog obeležavanja Hristovog vaskresenja - nadilaženja smrti kroz Crkvu. Tako se se u našem službenom i medijskom prostoru vodi politika iz godina 1999, 1995, 1941 i 1945. Naravno tu se doda i 28 juni 1389 i odvođenje Miloševića u Hag 2000. Pre nego što ratna sezona utihne operacijom "Oluja". Ali naravno ni to nije kraj jer dolaze komemoracije ustaških žrtava 1941-45. Zločin izgleda traži komemoracije. Sve ovo vreme prođe da ni trunke samokritike ne možemo naći u dnevnim medijima. Budi svestan i drži glavu iznad vode! Da parafraziram St Siluana.


Moj Beograd je kučka koja je bila rasporena katastrofama dvadesetog veka. Kako ne voleti takvu polomljenu kučku?

"Post-truth has gone from being a peripheral term to a mainstay in our language and culture."

"The value of “post-truth” lies in the fact that it is a phenomenon that manipulates public opinion and suppresses truth with remarkable political effectiveness. And this is happening not only in dictatorships in the developing world—but also in Western democracies."

"Westerners have displayed a cognitive bias thinking that we are automatically able to distinguish between fact and fiction, knowledge and opinion, factual accounts and myths. Nonetheless, postmodernism has described us as a “consumer, media and postindustrial” society. Habermas’ Öffentlichkeit, Jacques Derrida’s “deconstruction” and Baudrillard’s “simulacra,” have been an attempt to identify the changes regarding our understanding of language, truth, and knowledge. In the matter of politics, our society has become a consumer of emotions, constructed values, and ambiguous promises."

"And this taste, on the part of the public for consuming fantasies, rather than realities, has only grown. We are in the midst of a transition from a society based on facts to one based on data, which promises to sense shifts in public sentiments. Donald Trump is the leading exponent of post-truth politics, described by The Economist, for instance, as, “a reliance on assertions that ‘feel true’ but have no basis in fact.”President Trump’s discourse appeals to sentiments. A simple but clear example is when in his speeches he uses the phrase “billions and billions of dollars,” never giving an exact number but using language for an emotional statement to magnify a situation. Politics has become about making believe, and it is now based on problematic distinctions between rationality and emotion."



https://merionwest.com/2019/04/29/slavoj-zizeks-concept-of-rupture-and-post-truth/

romi.daba

Donald Trump is the leading exponent of post-truth politics, described by The Economist, for instance, as, “a reliance on assertions that ‘feel true’ but have no basis in fact.

Sve potpuno tačno. Jedan od nosilaca zaraze.

Nego, ako je Beograd kučka, šta je onda ovaj što piše, njen sin?

Kakav gubitnički mentalitet...

Mislio sam da smo završili ovu priču.

Ako imaš još štogod da dodaš, pozovi telefon 555-5555 i tu ćeš dobiti sledeće:

"osoba sa kojom želiš da komuniciraš ne želi da bude u kontaktu s tobom; ako želiš da slušaš tužne pesme, pritisni taster JEDAN; ako želiš da se još uvek držiš nerealnih snova o druženju, pritisni DVA; ako ti treba profesionalna pomoć i savet, pritisni TRI."

Hvala.

Bez obzira na kozenje, Holanđani su uspeli da se okrljaju u monarhiji.
Mi nismo bili te sreće da imamo monarha - mi smo imali faraona Titu.

u doba kad su stvarali nezavisnost od španije to je bilo normalno uređenje društva, danas je kralj samo figura bez vlasti,, a čini mi se da je tako bilo od početka, da su od starta imali parlamebnntarnu monarhiji sa ograničenim pol. pravima monarha. danas se sve više čuju glasovi o ukidanju iste, jedino to što je pose više generacija kraljica dnajzad došao miškarac pa ih to drži. inače preovladava mišljenje da ih skupo košta a oni su štedljivi ljudi. kao i obično meša se u nešto očemu pojma nemaš al imaš stav. glup al za tebe...

jadragoljub

Bez obzira na kozenje, Holanđani su uspeli da se okrljaju u monarhiji.
Mi nismo bili te sreće da imamo monarha - mi smo imali faraona Titu.

u doba kad su stvarali nezavisnost od španije to je bilo normalno uređenje društva, danas je kralj samo figura bez vlasti,, a čini mi se da je tako bilo od početka, da su od starta imali parlamebnntarnu monarhiji sa ograničenim pol. pravima monarha. danas se sve više čuju glasovi o ukidanju iste, jedino to što je pose više generacija kraljica dnajzad došao miškarac pa ih to drži. inače preovladava mišljenje da ih skupo košta a oni su štedljivi ljudi. kao i obično meša se u nešto očemu pojma nemaš al imaš stav. glup al za tebe...

Šta buncaš nepismenjakoviću jedan!?
Ti znaš bolje od njih da li im monarhija odgovara ili ne?!
To je, u stvari, manje bitno od onoga što sam ja rekao - a ti uhvatio da pojašnjavaš.
Jebote - svaka šuša se pravi pametna!
Strašno!

apači pošto smo o ovoj temi započeli trol najlakše mi je da se prišljamčim sa ovim,pošto se tasa naljutio na mene

Šta je narod, nacija, narodne mase, masa sveta?

Sa Francuskom revolucijom počinje da se pojavljuje narod, na ulicama i u političkim govorima. Istoričar Žil Mišle ne odbacuje ove dvosmislenosti, ali veliča narod kao idealnu figuru, nosioca bratstva PIŠE EVELIN PIEJE

Mond Diplomatik - 29/04/20190
Share
link
Foto: Profimedia
Godine 1846, Žil Mišle, šef katedre za istoriju na Kolež de Fransu, poznat kao medijavelista, objavljuje malu knjigu pod naslovom Narod (1). Ovaj esej je doprineo da se on kasnije transformiše u republikansku ikonu, promotera “velikog nacionalnog narativaˮ, tako dragog Trećoj republici. On je takođe za dugo vremena učvrstio zamisao koja je bila istovremeno grandiozna i bliska francuskom narodu – između rada i pobune – kao izuzetne nacije, koja je dovela do afirmacije jednakosti među ljudima.

Bilo je to, bez sumnje, prvi put da je jedan istoričar uzeo na sebe obavezu da opiše, razume, da slavi “veliku nemu Francuskuˮ, onu koja je pripadala radnicima, svim onim nevidljivim ljudima, “koje je već dugo nadjačavala jedna mala Francuska, bučna i nemirnaˮ. Ali, ako je Mišle tada prvi koji ga imenuje i najsistematičnije proučava, uspon naroda kao heroja istorije karakteristika je velikog romantičarskog pokreta u celoj Evropi, i odvija se na talasima revolucije 1789. godine i pobedâ “malog kaplaraˮ – nadimak Napoleona Bonaparte – zahvaljujući gorčini i političkom previranju u suočavanju sa onim što je došlo posle toga.

Kada Mišle odlučuje da učini da progovore “oni kojima čak nije dato da znaju da li imaju pravo na svetˮ, Luj-Filip je kralj Francuske, zahvaljujući veoma efikasnoj konfiskaciji revolucije od 1830. godine i svoja Tri slavna “julska danaˮ. Pristalice republike ipak nisu nestale. Što se tiče socijalnog pitanja, u pozadini industrijske revolucije, ono se postavlja kao sve akutnije. Bedu radnika sve je teže ignorisati. Dve pobune (1831. i 1834. godine) tkača u Lionu, odlučnih da odbiju sniženje zarada, obeležile su duhove tog doba. Istraživanje Luj-Renea Vijerma, Slika fizičkog i moralnog stanja zaposlenih u manufakturama pamuka, vune i svile (1840. godine), tako dobro potvrđuje brutalnost eksploatacije koja će dovesti do zakona o dečjem radu. Od Knjige naroda Felisite de Lamne do Organizacije rada Luja Blana, od Šta je svojina? Pjer-Žozefa Prudona do Putovanja u Ikariju Etijena Kabea, brojni eseji svedoče o snažnom argumentovanom odbijanju poretka koji se izgrađuje.

Borba ideja odvija se uz veliku buku, dok se tajni revolucionarni klubovi pripremaju da uzmu oružje, a radikalna opozicija širi u nekoliko mladih pokreta – socijalni katolicizam, socijalizam, anarhizam, komunizam. Avanturista Luj-Napoleon Bonaparta takođe smatra da je to prilika da sebi izgradi reputaciju reformiste, i piše a da nije ni trepnuo Izumiranje siromaštva, 1844. godine.

“Jevanđelje jednakostiˮ

“Dođite radnici. Mi vas dočekujemo raširenih ruku. Donesite nam novu toplinu; da svet, da život, da nauka… ponovo počnu.ˮ Za Mišlea, narod, to je pre svega onaj vredni, seljak, radnik, ali on ne vidi nikakvu klasnu borbu: bogataš može da bude zaslužan, kada je na svoj način stvaralac projekta preduzeća. Temeljno suprotstavljanje je između buržoazije, koja je po svojoj suštini “bolesnaˮ, ne proizvodi ništa važno, a pojedincu daje privilegije i prava više nego građaninu, i više nego “plebejcuˮ, koji je bez sumnje neznalica, ponekad vulgarna, ali koji poznaje život. Zato što “ga upoznaje samo po cenu da: pati, radi, bude siromašanˮ.

Njega njegov “instinktˮ ne vara, on nije oslabljen ili obmanut nekorisnim znanjem; i zbog toga, “kada su u pitanju njegova prošlost, moral, srce i čast, ne plašite se, učeni ljudi, da prepustite njemu da vas podučavaˮ. Kao prva verzija common decency (“uobičajene pristojnostiˮ) koja će biti draga Džordžu Orvelu.

Ova figura naroda pojavljuje se uvećana kao slika onog “jednostavnogˮ, što je blisko detetu, bogato istinskim vrednostima – što su intelektualci zaboravili, u snažnoj vitalnosti koja se obnavlja nošena ljubavlju francuske nacije. Zato što je narod, koji prema Mišleu sebe prepoznaje, povezan sa istorijom svoje zemlje “čiji je naslednik i nastavljač, daleko od elita koje o sebi maštaju kao o kosmopolitskim i odvojenim od svoje domovine i kojima se više sviđaju druge zemlje, naročito ako su bogatije i moćnije.

Ali tu se ne radi o etničkom patriotizmu. Narod je predstavnik i branilac nacije, jer Francuska je “više od nacije, to je jedno živo bratstvoˮ, i ono što čini “život svetaˮ, to je “skrivena toplina njegove Revolucijeˮ. Oni jednostavni, tihi, prepoznaju da je tu jedinstvena zemlja koja je “najviše pomešala svoj interes i svoju sudbinu sa interesom i sudbinom čovečanstvaˮ i utemeljila, “za ceo narod, jevanđelje jednakostiˮ. Siromašni čovek je čuvar tog jevanđelja, za koje se nekada davno borio i za koje će ponovo početi da se bori jednog dana…

Ne radi se ovde, dakle, o nacionalizmu, već o nekoj vrsti mesijanizma, koji tvrdi “prava Francuska, [to je] Francuska Revolucijeˮ, a potrebu za njom najbolje razumeju najsiromašniji. “I tvoja rasa je 89ˮ (2)…

Očigledno, ova predstava o narodu i nacionalnom geniju je mistifikujuća i opterećena dvosmislenostima, ponekad je to: narod čiji instinkt ne greši, koji spontano bira pravedni put i koji treba da ostane takav kakav jeste, “izvor života u kojem kultivisane klase danas treba da se podmlađujuˮ, zaštićene od svakog sticanja naučnih znanja, koja su suštinski pokvarena… I ona je slepo religiozna, više nego politička.

Ali, u tom misticizmu, koji je iritirajući, ako ne i opasan, nalazi se sjajan elan, koji nosi i transformiše tu celinu u aktivnu emociju. Mišle je znao da je ono što je opisao bio ideal: “Ljudi, u svojoj najuzvišenijoj ideji teško mogu da se nađu među ljudima. Kada posmatram ovde ili onde, to je takva jedna klasa, ova parcijalna forma ljudi, izmenjena i prolazna.ˮ Ali to nije važno: ovaj ideal, žestok, sa snažnim lirizmom, postaje objava ljubavi prema revolucionarnim težnjama i “varvarimaˮ, divnim poput legende koja će, preuzeta od “narodaˮ, postati oružje.

Godine 1848, jedna revolucija ruši tron i uspostavlja – nakratko, naravno, ali ipak – Drugu republiku.

PREVOD: Aleksandar Stojanović

(1) Jules Michelet, Le Peuple, uvod i beleške Pola Vialanea, Flamarion, coll. « GF », Pariz, 1992. Svi citati su preuzeti odatle, ukoliko nije drugačije navedeno.

(2) Jules Michelet, La Bible de l’humanité, Complexe, Brisel, 1999. Mišle je bio nadahnuti pedagog Revolucije, kojeg će mnoge generacije upoznati preko njegovog dela.

[url=http://www.nedeljnik.rs/sta-je-narod-nacija-narodne-mase-masa-sveta/?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=noizz_rs_showbizz_feed&utm_campaign=Sta_je_narod__nacija__narodne_mase_][/url]

nsarski

Kakav gubitnički mentalitet...

Mislio sam da smo završili ovu priču.

Ako imaš još štogod da dodaš, pozovi telefon 555-5555 i tu ćeš dobiti sledeće:

"osoba sa kojom želiš da komuniciraš ne želi da bude u kontaktu s tobom; ako želiš da slušaš tužne pesme, pritisni taster JEDAN; ako želiš da se još uvek držiš nerealnih snova o druženju, pritisni DVA; ako ti treba profesionalna pomoć i savet, pritisni TRI."

Hvala.

Nisi dobro mislio. Ne možeš krenuti nekog da opovrgavaš i sam odlučiti kada ti je dosta razgovora, završavajući zaključkom da si shvatio poentu, ali si ti u pravu a ja nisam. I to rečima "Ubeđen sam da se zezaš."

Istina je da je tačno ono što sam tvrdio, tačno je i ono što tvrdiš ti, ali jedno ne isključuje drugo. I istina je da si tek kasnije shvatio moju poentu.

E, sad možemo da završimo priču. Evo ti jedna vesela pesmica:

deset_slukom

...

Istina je da je tačno ono što sam tvrdio, tačno je i ono što tvrdiš ti, ali jedno ne isključuje drugo. I istina je da si tek kasnije shvatio moju poentu.

E, sad možemo da završimo priču. Evo ti jedna vesela pesmica:

Ne tiče me se direktno, no, svejedno - samo da primetim.

Ne možete da završite priču kada kaže sagovornik, nego samo kada kažeš ti?!
Jebote - gde raste ta prepotentnost da i ja malo naberem?!

nepopustljiv

deset_slukom

...

Istina je da je tačno ono što sam tvrdio, tačno je i ono što tvrdiš ti, ali jedno ne isključuje drugo. I istina je da si tek kasnije shvatio moju poentu.

E, sad možemo da završimo priču. Evo ti jedna vesela pesmica:

Ne tiče me se direktno, no, svejedno - samo da primetim.

Ne možete da završite priču kada kaže sagovornik, nego samo kada kažeš ti?!
Jebote - gde raste ta prepotentnost da i ja malo naberem?!

Pravi Srbin bi morao da se više potrudi da savlada srpski jezik. Nerazumevanje ovako jednostavnih iskaza se zove "funkcionalna nepismenost". Dakle, em se mešaš iako te se ne tiče direktno, em ispadaš glup.

Ako nešto "možemo" to ne znači da moramo. Shvataš? Ako Šarski ima da kaže još nešto, od volje mu.

deset_slukom

nepopustljiv

deset_slukom

...

Istina je da je tačno ono što sam tvrdio, tačno je i ono što tvrdiš ti, ali jedno ne isključuje drugo. I istina je da si tek kasnije shvatio moju poentu.

E, sad možemo da završimo priču. Evo ti jedna vesela pesmica:

Ne tiče me se direktno, no, svejedno - samo da primetim.

Ne možete da završite priču kada kaže sagovornik, nego samo kada kažeš ti?!
Jebote - gde raste ta prepotentnost da i ja malo naberem?!

Pravi Srbin bi morao da se više potrudi da savlada srpski jezik. Nerazumevanje ovako jednostavnih iskaza se zove "funkcionalna nepismenost". Dakle, em se mešaš iako te se ne tiče direktno, em ispadaš glup.

Ako nešto "možemo" to ne znači da moramo. Shvataš? Ako Šarski ima da kaže još nešto, od volje mu.

Pravi Srbin je tolerantan!
Pravi Srbin ne vređa onoga ko mu sugeriše logičku nekonzistentnost.

Što se logike tiče - tu mogu da ti držim predavanje.
No - čemu?!

nepopustljiv

Pravi Srbin je tolerantan!
Pravi Srbin ne vređa onoga ko mu sugeriše logičku nekonzistentnost.

Što se logike tiče - tu mogu da ti držim predavanje.

Zaboga, nisi u stanju da napišeš post bez neke logičke frljoke. Dakle, ovako:

- Pravi Srbin je tolerantan!
- ti si me nazvao prepotentnim

Zaključak: ti nisi pravi Srbin.

Nemoguće.

deset_slukom

nepopustljiv

Pravi Srbin je tolerantan!
Pravi Srbin ne vređa onoga ko mu sugeriše logičku nekonzistentnost.

Što se logike tiče - tu mogu da ti držim predavanje.

Zaboga, nisi u stanju da napišeš post bez neke logičke frljoke. Dakle, ovako:

- Pravi Srbin je tolerantan!
- ti si me nazvao prepotentnim

Zaključak: ti nisi pravi Srbin.

Nemoguće.

U pravu si!

Pogresna je slika da u 'uredjenim' zemljama vecina 'seljaka' zivi od poljoprivrede, stocarstva ili sl. Vecina tih 'seljaka' ili rade u lokalnoj industriji (reciklaza smeca, mala pogoni za proizvodnju obuce, hrane, gradjevinskog materijala, etc., turizam, IT usluge) ili u obliznjim gradovima.

U Norveskoj, jednoj od uredjenih zemalja, poljoprivrednici/farmeri dobijaju svake godine finansijsku pomoc od drzave. Tako je 2018 godine 40 000 farmera dobilo
ukupno 8,9 milijardi NOK finansijske pomoci od Ministarstva za poljoprivredu.

https://www.landbruksdirektoratet.no/no/produksjon-og-marked/produksjonstilskudd/om-produksjonstilskudd/8-9-milliarder-kr-ut-til-norske-b%C3%B8nder

Bili Piton

romi.daba

Donald Trump is the leading exponent of post-truth politics, described by The Economist, for instance, as, “a reliance on assertions that ‘feel true’ but have no basis in fact.

Sve potpuno tačno. Jedan od nosilaca zaraze.

Nego, ako je Beograd kučka, šta je onda ovaj što piše, njen sin?

**f*fxswopxc!!

Ali tu se ne radi o etničkom patriotizmu. Narod je predstavnik i branilac nacije, jer Francuska je “više od nacije, to je jedno živo bratstvoˮ, i ono što čini “život svetaˮ, to je “skrivena toplina njegove Revolucijeˮ. Oni jednostavni, tihi, prepoznaju da je tu jedinstvena zemlja koja je “najviše pomešala svoj interes i svoju sudbinu sa interesom i sudbinom čovečanstvaˮ i utemeljila, “za ceo narod, jevanđelje jednakostiˮ. Siromašni čovek je čuvar tog jevanđelja, za koje se nekada davno borio i za koje će ponovo početi da se bori jednog dana…

Ne radi se ovde, dakle, o nacionalizmu, već o nekoj vrsti mesijanizma, koji tvrdi “prava Francuska, [to je] Francuska Revolucijeˮ, a potrebu za njom najbolje razumeju najsiromašniji. “I tvoja rasa je 89ˮ (2)…

Francuska revolucija, komunistička revolucija su događaji koji su rascepili društva, napravili diskontinuitet. Francuska se ne vraća nekim francuskim korenima već nekim opštim. Mi smo krenuli neki pravoslavnim podviživanjem i identitskog građenja. Što je isto ljudski, ne krivim nikog osim onih iz perioda 1945-1990 što su nam ostavili rat u amanet. Ali moglo je biti drugačije naročito kod ratobornih Srba.

Biti pravi Francuz ili pravi Srbin na primer? Ques que c'est? Šta me briga, odgovaralo mi je da živim kao pravi Britanac, sad ću malo kao pravi Srbin Gružanac da gledam "Moje rođake sa sela".

Kao što dragi naši dijasporci znaju - sve je to isti qrac.

"Pljačka koju su izveli Sarkozi, Klintonova, Obama..." istakao je Kusturica.

"Upitavši zašto Levija nema u Venecueli, reditelj odgovara da je to zbog toga što je on "raspali šezdesetosmaš, korumpurina intelektualac, rutavi pisac čije knjige, napisane u pariškom Cafe d'flor izemđu dva kapućina, niko više i ne čita."

"Normalni ljudi u državama gdje se vjeruju u suverenu demokratiju odmahuju rukom na pomen njegovo imena i sjećaju se filma Prohujalo sa vihorom, istakao Kusturica u kolumni."

nezavisne.com


Kusturica je levičar ( film "El Pepe" i suverenista. Logična pozicija.


Film o bivšem predsedniku Urugvaja Muhika

izvini Natasa, a sto si obrisala moj komentar, a ostavila odgovor na njega?

A ovo je stvarno vrhunski šlager, as far as šlagers go, vrhunski. Baš mi se javio pre neki dan sa sve onim dramatičnim uvodom.

Beogradsaka kosava za glas i kalvir.

evo onda i Dunav i Sava,...ovu sam dobila na poklon.

Ranije mi je ovo od Vlade i Bajke bilo dosadno, sad mi deluje simpaticno sa svim tim likovima koji su svojim zivotima ispisali lepe price o Beogradu a kojih vise nema bilo fizicki bilo duhovno. Ni likova ni prica.

Od kada je ovo? Smesno je kako svi nose one SPO sive mantile. Tada mozda kao indirektna politicka poruka.

Dobra pesma sa Suzanom Mančić!

Zanimljivo mi je bilo da procitam tekst kao i komentare koji su usledili i jos se nizu.


Fotografija koju je postavio Bili je neobicna

tasadebeli

...


Извини, Наташа, а шта је то "београдски акценат"? Како он звучи? Које су му карактеристике? Како да га препознам?

У Београду у којем од милион и по становника данас живи само 30 000 људи чији су преци живели у Београду пре 1930. године.

Ја на улицама, по кафићима итд, чак и када се Београд испразни током празника, чујем најразличитије акценте са све четири стране света докле се простире српски језик. И онда не знам који је од тих акцената београдски.
...

Taso, da to što se misli pod 'beogradskim' akcentom nije ono kako je sinoć u 'Utisku nedelje' zatezala Biljana Srbljanović?
Da prostiš, pomislio sam - ova mora da se usere od tolikog otezanja - nema druge.

Što se tiče sela ... meni su 4 praznična dana previše. Ponekada mi je previše i dva.
Te stoga, rekoh ženi - ajde da se izvezemo negde, ubih se od dosade.
I prihvatim njen predlog da to bude sremska strana - uz Dunav.
Novi Banovci kako-tako (jer je to skoro u Zemunu), ali kada smo ušli u Stare banovce, bez obzira što su naslonjeni na nove - na sve strane se vidi taj karakterističan seoski trulež sela u nestajanju - kuće oronule, u koje ko zna koliko godina nije niko ušao.
A o već izbledelim natpisima 'Kuća na prodaju' da ne govorim.
O tome kako to izgleda na putu dalje, tj. Belegiš, te Surduk da ne pričam. Isto tako izgleda u Starom Slankamenu.
Ajde, tu smo se spustili na Dunav, u Marinu - i ja sam pojeo pljeskavicu.
Pljeskavica sa pomfritom, dosta salate od luka, lepinjom, mala flašica kisele vode, te tonik - čitavih 410 dinara.
Kažem ja seki - izračunaj ti to ponovno, mora da si nešto ispustila - neko piće, od dva, možda zaboravila?
Ne, kaže - toliko je.
Eto, jedino to - u bilo kojoj beogradskoj prčvarnici bi taj račun iznosio najmanje 800 dinara.
Za nazad sam se ipak odlučio da preko Novih Karlovaca izađemo na autoput.
Jer - ako me nešto deprimira, onda su to sela u izumiranju.
Inače, sela, te tužne spomenike nekadašnjeg života (i, kako huči kuči reče, ta mesta u kojima samim rođenjem postaneš delimično hendikepiran), bi trebalo porušiti i grupisati u gradiće gde bi ljudi mogli da žive život dostojan čoveka.
Sve u svemu - prva asocijacija na selo - trulež.

Nemam ni ja gde da odem za praznike. Sem na Miljakovac ili Bezanijsku kosu.
Dete nas pita sto nemamo babe i dede na selu. Meni zao, prosto ne znam sta da joj kazem.

Ima finih mesta u blizini BGa, kao sto je recimo jezero Tresnja. Teoretski.

Nemam ni ja gde da odem za praznike. Sem na Miljakovac ili Bezanijsku kosu

Au zar je dotle došlo.

Кажу упућени да баш због те кошаве све Београђанке имају тако бистре очи.

Kome je košava izbistrila oči taj je stvarno upućen.

nepopustljiv

Taso, da to što se misli pod 'beogradskim' akcentom nije ono kako je sinoć u 'Utisku nedelje' zatezala Biljana Srbljanović?

Не знам, друже, не гледам Утисак недеље. (Рекох ти, постао ми је досадан још пре 20 година.)

Заправо, данас више и не гледам телевизију уопште, то јест врло ретко је гледам. Па кад, брате, не преносе утакмице Чукаричког! (Немам Арену спорт, него Спортклуб. Такав ти је тај СББ, мајку им њихову дебеовску! )

Ето, прексиноћ бих пропустио сјајни, сјајни архентински филм "Тајна у њиховим очима" да ме, док сам блејао овде по Блогу, Шарски није преко ПП обавестио да се врти на Синеманији то вече.

Eto, jedino to - u bilo kojoj beogradskoj prčvarnici bi taj račun iznosio najmanje 800 dinara.

Да знам. Тако је чак и у већим градовима по Србији, а да нису Београд.

Ево, ја сам пре пар дана на екскурзији у Нишу две лимунаде и две нес кафе у Пеливану платио 250 динара. То исто би ме на Ади у оним шатро фенси кафићима типа "На крају света", "Режисер", "Сансет" и слични коштало најмање 600 динџи.

Додуше, у овом хипер ултра модерном, исто тако шатро фенси, приватном хотелу типа "мермер, стакло и метал" (више ми личи на апотеку него на хотел) у Нишу сам једну нес кафу плаћао 200 динара. Али нико ме није терао да пијем кафу у хотелу у којем смо и одсели. Него сам морао да останем будан. Клинци умеју свашта да направе када их не надзиреш.

natasa_tasic_10

Razvuceno onako opusteno pricanje.

Па знаш шта, Наташа...

Развучено и опуштено причају и људи у Новом Бечеју (прошле године сам тамо био на екскурзији) и људи у Нишу (ове године сам тамо био исто на екскурзији). Причају много развученије и опуштеније него Београђани и "Београђани".

Ваљда је овај град са оволико набутаних људи на малом простору у борби за опстанак од нас направио хистерике на лековима за смирење јер овде више нико нема стрпљења никог другог да саслуша макар до краја реченице. А све у тој бесомучној хистеричној свакодневној трци.

(Што би рекао мој деда, Нишлија, који је још са својих 15 година стигао у Београд:

"Ди жури овај народ? Па сви ћемо стићи тамо где треба." )

Овде испод мог прозора на раскрсници са семафором свакодневно гледам барем по две туче нервозних возача. Чак и на Ускрс.

У Нишу и у Бечеју и Новом Саду и у Суботици нисам видео толику хистерију на улицама.

Ти вероватно под тим "београдски развучено и опуштено" чујеш оно отворено Е које је карактеристично за неке Београђане. (Не све.) Оно: Баез ваезе!


Али Београђана има разних, не само тих девојчица са отвореним Е. (ЛИНК)


Или, што би рекли мој таст и мој ћале, такође рођени Београђани:"Џоко, Џоко, ала ти је ижџикљало ово цвече!" (опет ЛИНК)

shone

Кажу упућени да баш због те кошаве све Београђанке имају тако бистре очи.

Kome je košava izbistrila oči taj je stvarno upućen.

Поводом тих бистрих очију... Због београдске кошаве...


За мене је ово, друже, некако најбеоградскија песма.







А одмах за њом, хронолошки, као најбеоградскија уследила је и ова.







И на томе сам највише захвалан свом родном граду.

Тако је то ишло код мене.

А код тебе?


П.С. - Какве ли тек очи имају ове из Баната? Шта мислиш?

(О Сремицама и Бачкуљама не бих, зна се о њима све.)

Мора да тамо, у Банату, много јаче дува него у Београду јербо је равница и нема зграда да секу тај ветар.


Како ли су тек Банаћанкама бистре очи када су ове наше Београђанке чак и са тако изломљеном кошавом овако бистрооке.

natasa_tasic_10

Jeste to "e". Stvarno se zuri. U poslednje vreme sve vise

Највише ме погађа што овде сви мисле да све знају и да не треба ништа да чују од других људи јер мисле да за њих нема више ничега новога што би могли да сазнају, науче... Сви Београђани данас су најпаметнији на свијет са својом у се, на се и пода се животном филозофијом. И то без обзира на разлике у годинама и генерацијама.


Није Београд био такав пре 20-30 година.


П.С. - Писао сам о томе једаред овде на Блогу, али мислим да нам се ти тада још увек ниси била придружила.

Наиме, као студент лингвистике радио сам половином осамдесетих са екипом са факса, а на подстицај професорке Весне Половине, истраживање које се бавило тиме каква се имена дају новорођеој деци на општинама Стари град и Раковица (упоређивање). Рецимо да је то била нека врста социолингвистичког истраживања.

(Социолингвистика код нас ни до данас још увек није заживела како треба јербо немамо јасно издиференциране друштвене класе што је наше наслеђе од 1945. на овамо.)

Елем, осим што смо установили да су половином осамдесетих на општини Стари град била у моди имена попут Немања, Урош, Јована, Милица и слично, а на општини Раковица је било пуно Жаклина, Кристина, Роберта и сличних имена, морали смо да урадимо и демографску слику ондашњег Београда.

И запањили смо се када смо по добијању података од надлежних служби видели да је механички (тј. досељени у Београд из разних крајева тадашње Југославије, не однос рођени:умрли у Бгд.) износио 90 000 - 100 000 на годишњем нивоу између 1981. и 1985. године.

То је много више него што је то био прилив становништва у Београд деведесетих док је трајао грађански рат у бившој СФРЈ, па су људи притиснути невољом пристизали у Београд.

А примећујем да данас Београђани својој деци најчешће дају имена као да су им деца, нарочито ћерке, салонске гарнитуре: Леа, Уна, Лола, Теа, Ива, Миа, Ела, Лана, Ема...

Стекао сам утисак да нам се Београд због тога претворио у једну огромну Симпову продавницу намештаја.




Градски човек, специјално наш, обезљуђује се наглим преласком из села у град, наши градови су јучерашња села, нигде то не иде брже и шокантније него у земљи која је до пре сто година извозила само свиње и која грађанско друштво није ни имала, такорећи. Треба га зато тек оживети, оно тек настаје. Наш човек мора да прође прво фазу грађанина, човека у папучама пред телевизором, са колима због којих гладује и убија, са бесмисленим, лажним стилским намештајем, са пакетима услуга за кружна путовања, о викендима у село из кога је безглаво побегао, са децом која уче балете, и језике, и клавире... Том човеку, таквом, треба помоћи, ако га волиш. А он се може волети, ипак... ЛИНК

А примећујем да данас Београђани својој деци најчешће дају имена као да су им деца, нарочито ћерке, салонске гарнитуре: Леа, Уна, Лола, Теа, Ива, Миа, Ела, Лана, Ема...

budu udobne te salonske garniture kad treba da se prilegne...

dragosevacsutra

А примећујем да данас Београђани својој деци најчешће дају имена као да су им деца, нарочито ћерке, салонске гарнитуре: Леа, Уна, Лола, Теа, Ива, Миа, Ела, Лана, Ема...

budu udobne te salonske garniture kad treba da se prilegne...

Ал' су малолетне! Још увек...

(Педофилу један! )






Јбт, ови су ми свирали на игранкама петком увече у Тринаестој гимназији. Био сам друга година. Бане, Кикијев млађи буразер и касније басиста у групи, моја је генерација, заједно смо били у Панчићкој.

Баново брдо република!






А ови су, нарочито браћа Грујић (млађи, Дејан, исто био са мном у Панчићкој; исто басиста; ми из Панчићке смо одувек знали добро да кидамо бегеш ), у то време много, баш много, слушали групу Канзас... И Дајер Стрејтс.

tasadebeli

nepopustljiv
Taso, da to što se misli pod 'beogradskim' akcentom nije ono kako je sinoć u 'Utisku nedelje' zatezala Biljana Srbljanović?

Не знам, друже, не гледам Утисак недеље. (Рекох ти, постао ми је досадан још пре 20 година.)

Bilo je super. Biljana Srbljanović je rekla Olji Bećković da Olja ima više zajedničkih stavova sa Anom Brnabić nego sa Biljanom (mi ovako kulturno razgovaramo a da je jedna od nas premijerka nalazile bismo mnogo mana jedna drugoj)

tasadebeli

Eto, jedino to - u bilo kojoj beogradskoj prčvarnici bi taj račun iznosio najmanje 800 dinara.

Да знам. Тако је чак и у већим градовима по Србији, а да нису Београд.

Ево, ја сам пре пар дана на екскурзији у Нишу две лимунаде и две нес кафе у Пеливану платио 250 динара. То исто би ме на Ади у оним шатро фенси кафићима типа "На крају света", "Режисер", "Сансет" и слични коштало најмање 600 динџи.

Ama obični Smoki u prodavnicama duž Njegoševe košta okruglo 30 din a na trafici pored iste te prodavnice 40 din. Smoki obični od 50 grama, u minimarketu gde se ti i ja jedva provlačimo između dva rafa koliko je usko