Društvo| Jubileji| Moj grad

Monika, stisni zube

amika RSS / 28.03.2019. u 10:08

МОНИКА, СТИСНИ ЗУБЕ

Осећање да се мора издржати упркос бомбардовању те 1999. године стварало је осећај надмоћи над догађајима, онај специфичан ратни хумор у коме се духовитост смењује са горчином, а "вицкастост" укључује и неке друге, иначе непожељне теме. То је смех који проистиче из слободног односа према догађајима посматраном са дистанце, из нових и несвакидашњих углова. Тиме се догађајима одузима судбинска тежина и они постају реалнији, привремени и променљиви, па тиме и смеху подложни... 

Уз бројне вицеве који су се смењивали на форуму "Хумор" у којима нико није био поштеђен, често су и свакодневна, ратна догађања добијала своју хуморну варијанту или читаве мале "смехотворне" приче у којима су се непознати саговорници смењивали и надмашивали у духовитостима, сведочећи о тим данима као својеврсни документи духовне слободе.

        Ево неколико примера који то илуструју:

 

После жестоког ракетирања Ниша јавља се Београђанин и пита пријатеља:

- Јеси ли добро?

- Ма, не знам ни сам... - Па како се осећаш од јутрос?

- Како се осећам? Некако промашено...

        

Наградна игра: Ко нађе шест локатора, добије томахавк на кућну адресу!               

          

И две поруке: београдска - Не бојте се, браћо Руси, Срби су са вама!

и никшићка: - Бомбардујте и нас, нијесмо ни ми губави!

Занимљиво је да током свих 78 дана Црна Гора, тада део СР Југославије, бомбардована је само на граници са Србијом (мост) и војна морнаричка база на Превлаци. Планови НАТО-а су далекосежни... 

Најкраћи је био виц који је касније илустрован:      

 

Моника, стисни зубе!

Monika%2BStisni%2Bzube%2Bliveinternet.ru.jpg%2B%2Bscandal.rs.jpg

 

 

ХХХ - Мај 24, 1999 21:56 (209.103.*)

             Најеб... су!!!!!  Из поузданих извора сазнајем да се Војвода Момчило повампирио, са све Јабучилом. Кажу: Јабучилу порасла крила! Генерал Кларк ухваћен како чита српске јуначке пјесме, у нади да ће наћи неко рјешење.

             Зоза - Мај 24, 1999 22:01 (194.247.*)

             Последње вести говоре да је онај воз безобразно излетео пред ракету, и то не једном већ три пута. Поведена је истрага против машиновође.

             Такође се сазнаје у добро обавештеним изворима да су стотинак избеглица трчале ка авиону и викале "авионе, баци нам бомбоне", што је пилот схватио и бацио касетну бомбу како нико не би остао ускраћен. Води се истрага о томе ко је одлучио да се то догоди без сагласности СНН.

Кремба - Мај 25, 1999 04:50 (212.62.*)

Имам у дворишту "поклоњену" рупу од једно 3,5 метра дубине и једно 10-ак метара ширине...

        Шта би могао да засадим??? (Мислим, да не зврји онако празна!).

        П.С. Да знате само колико је ваздух у стану свежији кад нема прозора!!! А и околина је мало другачија...

 

 ГАГИЈЕВИ И ТАЊИНИ РАТНИ ИЗВЕШТАЈИ

          Током трагичних дана рата, издвојиле су се две личности чији су извештаји, преношени са форума на форум и размењивани: Гаги из Косовске Митровице и Тања из Београда. Нашавши се у ситуацији да о ратним догађањима може да извештава из свог града, и то о догађајима о којима ни јавна средства информисања нису била обавештена, Гаги је то схватио као своју националну и људску обавезу, јављајући се сваког дана, у сталној трци између бомби, нестанака струје и исправности веза са Интернетом. Његови извештаји су на појединим радио-станицама редовно читани јер су често били једини опширнији извештаји са Косова и Метохије.

          Тања се повремено јављала из Београда, говорећи о догађајима о којима се овде знало, али су они били посматрани из посебног, њеног угла; хуморни на онај специфични, београдски начин који вас прво насмеје и ободри, а онда натера да се замислите над тим догађајем, па и над својим смехом. И када се рат завршио, њени извештаји су били тражени, преснимавани са Интернета и чувани у меморијама компјутера као документ о трагичним данима које нисмо желели али који нису могли да сломе наш дух.

 

Ево извода из "ТАЊИНОГ РАТНОГ ИЗВЕШТАЈА БРОЈ10":

        "Београд, 22.5.1999. 1.30 а.м.

          Јављам се из Београда или како то НАТО пилоти зову "оно између Стражевице и Батајнице", у прве сате педесет и деветог дана рата. Седим на тераси, ослушкујем ноћне звуке и чекам да почне друго  полувреме утакмице НАТО - ПВО.

        Таман смо се били навикли да спавамо ноћу, Черномирдин је дошао да разговара. Пошто све што долази од НАТО-а и почиње са "мировни" у преводу на српски значи капитулација и окупација, Черномирдин се није дуже задржавао него је продужио кући. Већ научени да сваки пут кад се неки мировњак прошета Београдом, НАТО интензивира бомбардовање, спремили смо се на целовечерњу журку са пуцањем и плакањем. И нисмо били разочарани, јер су само мала деца, наглуви и они на 50+ мг бенседина, успели да преспавају ту ноћ.

Изгледа да је до Черномирдина стигла прича да чим он дође да преговара о миру, Срби зажде у склоништа, те је одбио да прими Карла Билта и финског преседника, који су запуцали цео пут до Москве да се виде са њим, под изговором да је презаузет. Шпански председник Азнар је такође стигао у Москву са намером да изиграва великог лидера Алијансе, да би му се Јељцин јавио телефоном на пола пута за Сочи, где је отишао на двонедељни одмор. Русија ужива што их по први пут у последњих десет година неко зарезује, па враћају Западу за сва слична понижења. НАТО одуговлачи, јер не зна шта ће. Једино се нама изгледа жури. Што би рекли нишки Цигани: "Предај се Ната, јер ће сви поцркамо."

После бомбардовања кинеске амбасаде имали смо десетак дана затишја, па смо на миру могли да уживамо у буђењу змаја. Просто не знам шта нас је више радовало, протести по Кини или изговори челника НАТО-а , од чега је онај да је ЦИА (или како је сад зову Center for Incorrect Addresses) имала старе мапе Београда, ипак био најоригиналнији. Поготову ако се зна да је на том месту раније била ледина обрасла коровом. Београдска кинеска заједница се одмах активно придружила нашим чуварима мостова у јуришу на америчку амбасаду, на челу са Кинезом који је на труби свирао "Марш на Дрину", док су наши покушавали да им преведу шта значи парола "Ако дирнете Кину, најеба.... као жути".

А онда су пре пар дана амбасаде опет постале "колатерална штета", кад су у хуманитарном нападу на болнице на Дедињу настрадале шведска и либијска амбасада. Либијски амбасадор, кога је телевизијска екипа затекла како чисти стакло у башти, мирно је изјавио да се он сродио са српским народом, те ако се они не плаше, зашто би њега било страх.

Шведски амбасадор и његова жена су били толико потресени да нису давали изјаве за штампу, већ су, да би се мало смирили, отишли у амбасаду Швајцарске на званичну вечеру поводом националног празника. Но НАТО се изгледа баш намерачио да сустигне Швеђане, те је ко за инат, баш тада гађао складиште Југопетрола на Чукарици, на само 300 м од швајцарске амбасаде. Усред вечере, баш у време за дезерт, почели су да лете шарени стаклићи са витражних прозора и да пада малтер са таванице, те је шведски амбасадор заборавио на етикецију и бацио се под сто заједно са папским нунцијем. Београђани су му одмах наденули надимак "локатор".

 

                   "КЛИНТОНЕ, ПОЈЕЛА ТЕ ПИПА"

 

Пошто авиони лете ван домета, ПВО је морао да се задовољи шпијунским беспилотним летилицама. Толико су се испраксирали, да их обарају готово целе и без већих оштећења у скоро савршеном стању. Летилице врхунске технологије, на којима су међународни стручњаци радили у тајности годинама, а производња коштала преко два милиона долара, сада леже на ливадама и њивама, док војници пажљиво разгледају њихове делове, огледају се у сочивима и мере распон крила.   

Знате онај виц: свађају се мали Србин и мали Американац. Мали Србин каже: "Какав сте па ви народ, немате ни историју." А мали Американац одговара: "Да, али ви сада немате географију!" Што је најгоре то већ престаје да буде виц. Планински врхови Таре, Букуље, Копаоника, на којима су се налазили репетитори су погођени са толико пројектила да ће се морати поново мерити њихова висина. Чак су разорили Панчићев гроб и спалили његове  оморике. На Косову су бацили касетне бомбе на расадник косовских божура, а у  Делиблатској пешчари многе ендемске врсте нису ни процветале нити ће пустити семе, јер је црни облак из панчевачке Петрохемије пао на њих. Од Новог Сада је забрањен риболов јер је концентрација тешких метала у рибама 500 пута већа него у води. Примећена је и миграција животиња са Косова, а у Македонији су се појавиле ендемске врсте птица и сокола које никад до сад нису имали. И онда нам се јавило међународно удружење за заштиту животиња забринуто због гласина да српска војска малтретира кућне љубимце на Косову! Било би интересантно чути по којој се то основи прави разлика између српских и албанских куца и маца. Ваљда шиптарске имају белу флеку на глави?

Зликовци користе фреон за разбијање облака, а графитна влакна су потпуно пореметила природне токове наелектрисања, те имамо некакве научно-фантастичне олује са муњама које се гранају преко читавог небеског свода, праћене снажним ветром и кишом. Изазвали су град величине тениске лоптице у околини Београда, који је десетковао скоро приспеле кајсије и уништио повртњаке. И наравно, светске еколошке организације које свесрдно нападају мале неразвијене земље зато што користе спрејове и лакове за косу, овом приликом немају коментара. Уосталом, као врхунац хипокризије, један од највећих заговорника овог уништења природе је Зелена партија Немачке, на челу са Јошком званим "Црвено Уво". Само ли ми на неком страном аеродрому приђе нека плачипич.. са касицом за помоћ Гринпис-у, има да јој направим рупу у озонском омотачу!

Уопште, од како је почео рат, сви смо много више постали свесни природих феномена и средине која нас окружује. Одједном савршено знамо где се налазимо у односу на стране света и да ли се детонације чују са југа или југоистока. Проучавамо у пракси феномене кретања звука и како то да се експлозија боље чује са Батајнице, него са Чукарице. На основу знакова у природи, што су у нашим градским условима паркирана кола, знамо одакле је стигао ваздушни удар, јер се аутомобилски аларми укључују у том правцу. К'о Каменко Катић помно пратимо развој облачности и да ли се то смрачило од Земуна, или сева са Звездаре. Пошто стално пиљимо у ноћно небо, почели смо да примећујемо кретање звезда и да препознајемо констелације.

        Животиње су нам постале најбољи системи оглашавања. Пси много пре људи зачују звук авиона или ракета и почињу да лају и завијају, најављујући опасност боље од сваког радара. Пошто је недостатак горива обуставио немилосрдно поткресивање градских стабала, гачци су искористили прилику да направе гнезда испред мог прозора, у густој крошњи, на висини петог спрата. Кад ујутру чујем гачце како креште и раде јутарњу гимнастику летећи од гнезда до крова и назад, знам да могу мирно да спавам, јер је свануло и опасност од напада је прошла.

Као градско дете никад нисам слушала извештаје о пољопривреди и разноразна "Знања-имања". Сад пажљиво одслушам како се сетва, ево већ два месеца, приводи крају и како је стасала пшеница и олистала шећерна репа. И забринем се због могућности појаве шећерне пипе, иако појма немам шта је то. Пре неки дан је на панчевачком мосту један мали дечак носио паролу већу од њега: "Клинтоне, појела те пипа!"

***

I tako posle gotovo nedelju dana zatisja, fasisticke zlocinacke horde su se vratile nocas da pod okriljem tame... uups, treba da prestanem da gledam RTS. Izgleda da su zlocinci veceras resili da primene sve sto su vezbali poslednjih dana, pa su prvo bacili grafitna vlakna, a onda su opet gadjali Generalstab i zgradu Saveznog SUPa. Pa dobro dokle, majku mu? Pametnom bi I jednom bilo mnogo. 

Kad struja nestane oko 23.00 u mirnodopsko vreme, prosecna Beogradjanka ode da spava, bilo sama ili u dvoje. U ratno vreme prioriteti se menjaju i obuhvataju sledece postupke: 
1.pogledati kroz prozor da bi se ustanovilo da li su svi u istom sosu
2. pronaci svetlo u tami 
3. iskljuciti telefon-fax-sekretaricu, kupljen pod varljivim utiskom da
zivimo krajem XX veka i ustekati stari, crni, sa brojcanikom i okrnjenom
slusalicom 
4. staviti krpe oko zamrzivaca, ako pocne da se otapa i 
5.oprati sudove, jer mozda sutra nece biti vode

Nakon sto sam uspela da napipam put do terase, oborivsi pri tom kao domine sve dvolitarske flase koka-kole napunjene vodom, sto je danas izuzetno aktuelan element unutrasnje dekoracije beogradskih stanova, puko mi je pogled na mrkli mrak. Kao zivi primer narodnog dara za improvizaciju, vezala sam ranije pripremljenu baterijsku lampu za letnji sesir (Marks and Spencer, 26.99 GBP), pa sam se kao dementni rudar bacila u potragu za svime sto radi na baterije i sibice. Sreca te sam se primila na dekadentnu zapadnjacku opsesiju za aromaticnim svecama, pa sam omamljena pomesanim mirisima cherry-vanilla i apple spice, pocela da perem sudove. Da me je neko gledao, pomislio bi da obavljam neki uvrnuti satanisticki ritual.

No pored neprijatnosti, nestasica struje donela nam je i lepe novine. U
mraku smo poceli da vidimo stvari koje ranije nismo ni primecivali ili smo poceli da ih gledamo na sasvim drugi nacin. Parkovi su odjednom postali neprohodne crne dzungle pune nepoznatih zvukova, kroz koje se samo odvazni porobijaju sa baterijskim lampama umesto macetama. Koraci odjekuju po mracnim ulicama vestackim tupim zvukom kao u nadsinhronizovanim filmovima, pa se prolaznici stalno okrecu da provere da li ih neko prati. Nevidljivo lisce susti u ulicnim drvoredima gotovo primalnim sapatom, a pitomi gradski kucici njuskaju vazduh i pocinju da zavijaju na mesec.

Jedina svetla su farovi kola koji se reflektuju o prozore prelamajuci se u spektru boja kao kaleidoskop. A tek nebo! Bez konkurencije elektricnog osvetljenja, nebo nad Beogradom se osulo hiljadama zvezda i ljudi su poceli da zastaju i bez daha posmatraju zaneseni to bogatstvo, koje se do sad krilo od nasih pogleda.

Ali najgora je tisina. U Beogradu nikad nije bila tisina, cak ni nocu. Sad
sam po prvi put pocela d shvatam onaj izraz gluvo doba, jer dok izvirujem na ulicu ne bi li videla neki znak zivota, cini mi se kao da je neko na televizoru iskljucio ton. Sto je najgore znam da svaki cas ovu zlokobnu tisinu moze narusiti zaglusujuca detonacija. Posto je grobni mir i iscekivanje postajalo nesnosno, izvukla sam sa dna fioke stari vokmen, jedino sto sam nasla da radi na baterije. A onda se javio moralno patriotski problem izbora muzike, pa sam posle dugog razmisljanja odabrala pesme bratskog naroda Kube, koji vec decenijama odoleva pritiscima i ucenama zajednickog nam neprijatelja. I samo sto sam pocela da pevusim prigodnu pesmu: De mi tierra bella, de mi tierra santa...zacuh kroz ritam sona eksplozije. Opet isprobavaju neko novo oruzje. Al su nocas navalili...

Prosli put sam u pismu iz zezanja pomenula da se nadam da nece bombardovati Kalenica pijacu, jer hocu da odem da kupim rasad za zardinjeru. Te iste noci dve bombe su pale nedaleko od pijace, pogodivsi privatne kuce u Vardarskoj ulici. Tada sam se zarekla da vise necu praviti nikakve planove za sledeci dan, ali sam to prekrsila danas popodne, dodgovorivsi se sa drugaricom da se prosetamo pored hotela Jugoslavija. I sad mi javljaju da nema vise hotela
Jugoslavija. Gde kafance, tu poljance - sto bi rekla Mira Banjac u Radovanu III. 
Ali kako mi javlja obavestajna baza Novi Beograd, nema vise ni Kineske ambasade. Ne znam ko ih je tako gadno zajebao, ali ko god da je - svaka mu cast! 
**********
Posto nam se konacno ustalila struja, sela sam nocas ( nedelja, 9.5., 4.30 a.m.) za kompjuter, da vam prekucam i posaljem ovo. Ne mogu nikako da zaspim jer se sirene nisu oglasile! Prva noc od pocetka rata da nismo imali uzbunu!
Gde su, majku mu, da im se nije nesto desilo? 
Smrt fasizmu, sloboda narodu.
Zabrinuta, ali prosvetljena 
Tanja 


PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------

КО ЈЕ ТАЊА – НЕ ЗНАМ, АКО ЗНАТЕ – ЈАВИТЕ!

http://www.amika.rs/

 


 



Komentari (6)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 11:27 28.03.2019

mi tierra bella

с осећајем надмоћи над догађајима

знала Mistress Monica је зашто зубе стишће
(на лествици White House степеница више),
г Дудланог (шефа моћне силе).... ће поимат'
како нам Србију и живот у њој............ брише

п.с.
услед све те муке .........на ивици наада
наш Народ је чудо, шала нас превлада
amika amika 14:01 28.03.2019

Re: mi tierra bella

услед све те муке .........на ивици наада
наш Народ је чудо, шала нас превлада


Gde su, majku mu, da im se nije nesto desilo?
Zabrinuta, ali prosvetljena
Черевићан Черевићан 15:09 28.03.2019

nuda veritas

Gde su, majku mu

искуства нас научише
и то не баш мала,
Нада мре последња
(а са њом и Шала)
mirelarado mirelarado 15:19 28.03.2019

Re: nuda veritas

amika amika 16:39 28.03.2019

Re: nuda veritas



Изложба „Windows 99“

Изложба је направљена за време бомбардовања Србије 1999. године и комбинује најпознатније корпоративне визуелне индентитете Запада са тадашњим ванредним стањем бомбардованог Новог Сада.Изложба је обишла 20 градова широм света, а пројекат „Windows 99“ проглашен за пројекат године у Европи. „Windows 99“ је међу ретким културним производима са ових простора који успевају да прескоче цивилизацијско-културолошке баријере.
amika amika 17:11 28.03.2019

>broj 28 *** 1 maj 1999 vecernje (bombasti

>izdaje: Petnica (www.psc.ac.yu)
>Bombland, the last year, Europe ++
>broj 28 *** 1 maj 1999 vecernje (bombasticno) izdanje
> - dan nerada, kratkih haljina i pritajenih osmeha -
>-------------------------------------------------------
>
> + ;-)
>
>:) Sloba je odlucio da pusti tri americka vojnika.
> Trideset dana bilo je dovoljno. Mogu da se vrate
> kuci. Niko ne sumnja da ce na sledecim izborima u
> Americi barem tri glasa dobiti SPS.
>
>:) Tri americka vojnika su odlucila da odu. Kazu da
> su prvih pet dana ocekivali interventne komandose
> da ih oslobode. Nista.
Drugih pet dana nadali su
> se da ce NATO pobediti, Srbija kapitulirati, Sloba
> potpisati, a njih svecano pustiti. Nista.
Trecih
> pet dana su ocekivali da ce Klinton postati ljut,
> pritisnuti Ruse, Rusi ubediti Srbe, a njih pustiti.
> Malo morgen.
Cetvrtih pet dana ocekivali su veliki
> pritisak zapadnih medija, demonstracije, peticije
> i tiho pustanje na slobodu. Jok.
Petih pet dana su
> racunali da ce CIA korumpirati njihove cuvare i da
> ce neko da ih neprimetno izvede iz zemlje. Cvrc.

> Sestih pet dana su konstatovali da je hrana bolja,
> da cuvari govore bolji engleski od njih, naucili
> su da solidno psuju i piju ljutu, a kada su
> shvatili da je srpski TV program definitivno bolji
> od onog na koji su bili navikli, i mi smo shvatili
> da vise nema svrhe da ih dalje drzimo. Narocito kada su krajem
>aprila poceli da kukaju za cigarete.
>
>:) Zapadni politicari i mediji likuju jer su otkrili
> podelu u nasim redovima: Politicari vicu "NATO
> trupe ne smeju da stupe nogom na nase tlo", a narod i vojska
>insistiraju "Samo da nam dodju, samo
> da nam dodju."

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana