Društvo| Istorija| Politika| Putovanja| Religija

Božićna poslanica za Badnje veče *

tasadebeli RSS / 03.01.2019. u 12:59

Једна мала лична исповест-путопис у подножју Историје која тече и која није дошла до свог Краја нити ће икада доћи...

Јер...

Краја и нема... Има само Сеоба... 

 

mount-athos-peninsula.jpg

 

 

Или о томе како свака батина има два краја.

У пролеће 2010. године, одмах после Ускрса, скуписмо се нас четворица некако и отиснусмо се на једно путовање. Необична је то екипа била. Различита по годиштима, много различита, а опет током путовања ниједан једини пут није дошло до неког неспоразума у договарањима шта ћемо и како ћемо.

Путовали смо аутомобилом од Београда до Уранополија. Један од нас је поседник и британског пасоша поред српског, па смо тај његов британски пасош увек стављали на врх гомиле при прелажењу међудржавних граница. Занимљиво је било гледати како вам тај британски пасош отвара сва државна врата на Балкану јер смо границе прелазили брзо, без задржавања и икаквих проблема, пошто би се све пограничне власти, српске, македонске, грчке, само мало тргнуле када би виделе тај британски пасош, заиграло би им лево око к'о да имају тикове, као да виде нешто чега се треба плашити боже ме прости, и без икаквих питања не отварајући наше пасоше само нам показивали руком да продужимо даље.

На том путовању било је такође још неких занимљивих догађаја, али они нису тема овог текста.

Преспавали смо у Уранополију, одакле креће трајект за Свету Гору. Ујутро смо потврдили у локалној канцеларији монашке републике своје визе (тзв. дијамонтирионе) за Свету Гору које смо обезбедили још у Београду и трајектом се пребацили до луке Јовањица (коју је најстарији од нас упорно звао Ивањица :-) ), а затим и манастирским аутобусом до Хиландара.


hilandar.jpg

 

Током нашег једнонедељног боравка у Хиландару уклопили смо се у живот манастира, помагали братији у манастирским пословима, присуствовали службама, одлазили у лаганим шетњама уз разговор неколико пута до грчког зилотског манастира Есфигмен (којем на улазу пише „Православље или смрт" ), 2-3 километра од Хиландара, попели се до крста Светог Андреје као и на пирг краља Милутина и посетили пар пута скит Светог Василија у којем је један једини монах из Хиландара живео сам, обнављао полусрушени скит својим рукама, камен по камен, и којем су храну доносили из Хиландара.

(Скит је, на прилику приближно, исто што и манастир, само не поседује своја имања него се издржава од манастира којем припада. Скит Светог Василија припада Хиландару.)

У Есфигмену, који је трн у оку и грчким властима и грчкој Цркви, разговарали смо са монасима, а један од њих који је пре личио на неког пирата са Кариба који више времена проводи у теретанама него на испосника који своје време проводи у молитвама и посту, на савршеном енглеском језику нас је прво испитивао колико је повећан број умрлих од канцера у Србији после бомбардовања 1999. јер он има пријатеља лекара на ВМА који му се жалио на то, а онда нас је изненада запитао шта ми мислимо, када ће почети Трећи светски рат.

Затечени питањем, прво смо ћутали, да бих му ја после кратке паузе одговорио, како год сам знао и умео, да је Трећи светски рат одавно започео и да се води у главама људи. На то су и он и остали присутни само климнули главама, па се разговор наставио у неком другом правцу.

 

esfigmen-ban.jpg

 

После тих недељу дана проведених у Хиландару где смо се уклопили у живот манастира помажући манастирској братији и радницима који су радили на обнови Хиландара после великог пожара 2004. да не испадне  да смо за џабе јели њихов лебац јер нисмо ми никакви туристи који су дошли да се сликају па да слике показују фамилији и пријатељима, наумили смо да одемо до јединог градића на Светој Гори и административног центра монашке републике која траје, ево, преко хиљаду година.

Света Гора је, званично, под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, али откада постоји, баштини аутономију, има своју владу која се састоји од по једног представника сваког од 20 манастира на Светој Гори и та влада аутономне монашке републике доноси одлуке које су значајне за живот читаве светогорске монашке заједнице.

Преко хиландараца смо уговорили да боравимо у светоандрејском скиту у Кареји.

Светоандрејски скит су управо тог пролећа од Руса, чији је број монаха био опао испод границе која дозвољава преузимање скита или манастира, преузели Грци. Светоандрејски скит је, иначе, огроман. Као мали град. Рекоше нам да је у доба Лењинове револуције у Русији у скиту боравило и преко 1000 руских монаха не рачунајући многобројне мирјане избегле из отаџбине због грађанског рата који се тада водио под фирмом револуције.

Током вишедневног боравка у Кареји, обишли смо и некадашњи румунски манастир који је током времена постао грчки и некадашњи грузијски манастир који је током времена постао грчки,...
Наиме, данас од 20 манастира на Светој Гори 17 припадају Грцима, а само за три може да се сматра да припадају другим православним народима: Свети Пантелејмон који припада Русима, Зограф који је званично бугарски манастир и наш Хиландар.

Некада није било тако... На Светој Гори су постојали и манастири других народа, православних хришћана, али се током Историје која тече и не зауставља се никада и нема свој Крај, стање ствари довело до овог односа: 17 грчких манастира, 1 руски, 1 бугарски и 1 српски манастир.


У Кареји смо обишли и Испосницу Светог Саве. (ЛИНК)

 

7-61.jpg

tipikarnica.jpg

tipikarnica(1).jpg

 

У Испосници иначе борави само један наш монах који брине о њој и редовно одржава службу која се махом састоји од читања псалтира. Наишли смо баш у тренутку када је требало да почне служба, па смо нас четворица, заједно са тим нашим монахом, учествовали у обреду. Током обреда стигла је у испосницу и група од десетак Срба из Швајцарске са својим парохом које је он довео на Свету Гору на ходочашће.

Да бисте схватили следећу сцену која и јесте тема овог мог блога, морам за оне који то не знају да направим мали увод..

Наиме, поменух већ како су баш тог пролећа Грци преузели од Руса Светоандрејски скит, онај у коме смо ми боравили у Кареји. Аргумент је био да је број руских монаха опао испод границе која им даје право да скит задрже у свом поседу.

Пошто ту неке ствари око броја монаха нису биле баш рашћишћене, Прот Свете Горе (она поменута влада аутономне монашке републике која се састоји од по једног представника сваког од 20 манастира на Светој Гори, дакле и Грка) донео је био одлуку да Светоандрејски скит ипак остане до даљњег руски.
Међутим, васељенски патријарх Вартоломеј је, по тврдњама светогораца, ту одлуку Прота Свете Горе у бесу исцепао не признајући је и тиме заправо нарушио хиљадугодишњу аутономију ове монашке републике коју чак ни разни освајачи, од крсташа и Латинског краљевства на рушевинама Византије, до Турака и Немаца у Другом светском рату, нису нарушавали тако осионо и бахато.

Многи на Светој Гори су у том тренутку били с правом љути на васељенског патријарха Вартоломеја.

Елем, после службе у Испосници Светог Саве повео се разговор баш на ту тему. У једном тренутку видели смо како онај наш монах у Испосници Светог Саве претећи подиже прст у вис и каже:
„Нека, нека! Послаће њима Путин подморнице!"

У том моменту се један од оне тројице мојих другара с којима сам пошао на ово путовање, поседник британског пасоша, нагнуо ка мом увету и прошапутао:

„Профо брате, зар не би требало да је овај пацифиста?"

„Па... Требало би, брате... Требало би да буде..."

 

Nova ukrajinska crkva od Vaseljenske dobija dekret 6. januara

Vaseljenski patrijarh Vartolomej planira da preda Tomos (dekret) o autokefalnosti poglavaru ukrajinske novouspostavljene (pravoslavne) crkve, izjavio je večeras za TASS portparol Vaseljenskog patrijarha.

"Patrijaršija pozdravlja uspeh saveta ujedinjenja u Ukrajini. Patrijarh Vartolomej je pozvao mitropolita Epifanija (u Istanbul) 6. januara da mu preda Tomos o autokefalnosti. U telefonskom razgovoru patrijarh je čestitao Epifaniju na izboru", kazao je portparol Vaseljenskog patrijarh.

Sveštenici kanonski priznate pravoslavne Moskovske patrijaršije nastaviće da obavljaju službu u Ukrajini i nakon što je u Kijevu ranije danas proglašena autokefalna Ukrajinska pravoslavna crkva, izjavio je prethodno ovoj agenciji portparol ruskog patrijarha Kirila.

"Ruska pravoslavna crkva moli se za sveobuhvatnu konsolidaciju Ukrajinske pravoslavne crkve (koja je u kanonskoj vezi s Moskovskom patrijaršijom) na čelu sa mitropolitom Onufrijem", dodao je portparol patrijarha.

On je upozorio da će posle stvaranja autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve u toj zemlji ojačati podele medju vernicima i porasti broj šizmatskih verskih grupa.

Na današnjem saboru predstavnika nove ukrajinske crkve, kome je prisustvovao i predsednik Ukrajine Petro Porošenko, za poglavara crkve izabran je mitropolit Epifanij."

(ЛИНК - Блиц)

 

 

_______________________________________________________________________________ 

 


* - Земље које прослављају Божић 7. јануара и који је због тога тамо државни празник су: Белорусија, Египат, Етиопија, Грузија, Казахстан, Македонија, Мочдавија, Црна Гора, Србија, Русија и Украјина.

 


 

 

 



Komentari (168)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

softelectronics_e softelectronics_e 09:16 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

tasadebeli
softelectronics_e

Hoćemo staroga Tasu, ovaj nam se manje dopada.



Ау, извини Чарли, тек сада видим ову твоју примедбу.

Па знаш шта, тешко да ће то моћи...

Не видим ниједан једини ваљани разлог зашто бих ја у својој близини трпео разноразне ликове попут некаквих wish to be Јевреја који су Јевреји таман онолико колико је моја жена Немица или Хрватица само њој никада није пало на памет да поред српског пасоша тражи немачки или хрватски пасош због тога, ма колико год у Србији било тешко живети. Мислим, више сам ја Јеврејин од таквих ликова, али то сада није важно па да не објашњавам зашто то тврдим.

И не видим зашто бих трпео неког лика који је, поред горе наведенога, на Блогу Б92 самог себе још прогласио и портпаролом зизјуласовштине у Српској православној цркви скичећи успут на сав глас о антисемитизму и љотићевштини у Срба сваки, ама баш сваки, пут када се неко не слаже са његовим мишљењем о било чему, од похованих тиквица преко фудбала и српске националне културе до глобалне политике и религије.

Као што не видим ниједан разлог зашто бих у својој близини трпео ликове који од пролећа до јесени, па онда од јесени до пролећа у следећем циклусу, пролазе кроз духовне трансформације од Гебелса преко Далај Ламе и Душка Дугоушка до Латинке Перовић (алијас Радомир Константиновић) и назад.

Зашто бих такве ликове трпео у свом непосредном окружењу ако већ имам могућност да бирам своје друштво?

Мислим, ако смо већ на јавној сцени Србије оставили лудару откључану, што каже Балашевић, са свим оним агресивним примитивизмом и вулгарношћу који су на та врата покуљали онда напоље, зашто бих ја последице несмотрености чувара те лударе морао да трпим и у свом непосредном окружењу које ипак могу да бирам?

Неће то више да може, Чарли друже...

Odgovor na sva pitanja koja pokrećeš je ekstremno prost, sličan sledećem ...
ti se svima obraćaš čista srca, a oni iz raznoraznih insuficijencija reše da 'guze' baš tebe --- racionalizujući i smišljajući kako da te što kvalitetnije uvrede. Njihova muka nije malena.
Na to njihovo ponašanje postoji fenomenalan recept - jer njih hrane tvoje reakcije. Što više ti reaguješ, oni sve više likuju.
Svešću to na svoj primer - recimo, meni oko 1000 puta 'jebu mater', a ja njima 'jebem mater' jedan do dva puta.
A najefikasniji metod je potpuna ignorancija - recimo, ja na blogu uopšte ne odgovaram dvojici blogera - jedan je poprilično esencijalno zlo, no, olakšavajući faktor je da toga nije svestan, a drugi je, kako da kažem, priglup.
No, obojici je to terapija koja ih najviše 'pogađa'.
Dakle, da svedem - takvima uopšte, ni po koju cenu ne odgovaraš - i uz to bivaš dosledan da odluku, opet, ni po koju cenu ne promeniš.
Za takve je ignorisanje najveća 'kazna'.
tasadebeli tasadebeli 11:45 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

softelectronics_e

Za takve je ignorisanje najveća 'kazna'.



Ма нисам ја, Чарли, своју сврху бивствовања на Блогу Б92 икада видео као кажњавање непоћудних. Далеко од тога. Сасвим другачије сам ушао у ово. Нека буде тако како си га и назвао: чиста срца.

И тачно је да су неки и користили такав мој приступ.

Али од сада ја више не пристајем на то да будем коришћен и искоришћен.

И у том непристајању користим сва расположива средства.

О томе се овде сада ради.
Bili Piton Bili Piton 14:09 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

softelectronics_e


Za takve je ignorisanje najveća 'kazna'.


Aj kazni jednom tako i mene pa da mi svane, molimte molimte molimte.
Bili Piton Bili Piton 14:10 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

tasadebeli


Али од сада ја више не пристајем на то да будем коришћен и искоришћен.



A i ti bi mogao da sidješ malo s pozornice za promenu, samo ja pa ja pa ja.
softelectronics_e softelectronics_e 15:27 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

Bili Piton
softelectronics_e


Za takve je ignorisanje najveća 'kazna'.


Aj kazni jednom tako i mene pa da mi svane, molimte molimte molimte.

Ako zaslužiš, neće biti problem.

No, ti mi za sada ne deluješ kao da poseduješ elemente zla.
Nedostatak samokontrole i relativna nesocijalizovanost se leče - da tako kolokvijalno kažem.

softelectronics_e softelectronics_e 15:28 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

Bili Piton
tasadebeli


Али од сада ја више не пристајем на то да будем коришћен и искоришћен.



A i ti bi mogao da sidješ malo s pozornice za promenu, samo ja pa ja pa ja.

Našao se ko će da mu to kaže.
Страшно !
zilikaka zilikaka 15:42 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

Nedostatak samokontrole i relativna nesocijalizovanost se leče - da tako kolokvijalno kažem.


Čarli, pa ti si nepoderiv, definitivno!
Ni nakovanj ti nije ravan.
tasadebeli tasadebeli 16:44 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

Bili Piton
tasadebeli


Али од сада ја више не пристајем на то да будем коришћен и искоришћен.



A i ti bi mogao da sidješ malo s pozornice za promenu, samo ja pa ja pa ja.



Сишао.

(Срећом, не користим ошишану латиницу. Зато и избегавам латиницу генерално и из принципа. И ону космату и ону ћелаву. Да се не бих баш у томе тако зајебао.)

Или, што би рекла моја баба за излазак из возила градског превоза, скинуо се.

Безбеднији је тај израз...

Скинуо се.

Због те латинице код које се човек тако лако зајебе.

EDIT: Признајем да сам сада помало изненађен, али не и увређен. Напротив.

Нисам уопште очекивао да ти и даље читаш оно што ја напишем на Блогу Б92. Баш си ме изненадио.

Мислим, нико те не тера на то.

А ти све тако сам, слободоручно и својом вољом, добровољно.

Баш си ме изненадио. Мислио сам да смо разговор завршили у импотенцији.

Хвала ти. Поласкан сам.
softelectronics_e softelectronics_e 18:29 05.01.2019

Re: Eh ... Selektivno informisanje je lose...

zilikaka
Nedostatak samokontrole i relativna nesocijalizovanost se leče - da tako kolokvijalno kažem.


Čarli, pa ti si nepoderiv, definitivno!
Ni nakovanj ti nije ravan.

Pa to ti kažem.
Ajde, srećna i tebi Nova godina - i svi sveci, pride!
tasadebeli tasadebeli 23:02 03.01.2019

Размножавање простом деобом

Намножило се овде час посла 50 коментара к'о 50 малих исламских терориста са Блиског и Средњег Истока у Јевропи. (Или, не дај боже никоме, мосадоваца.)

А и даље ништа о декларисаном пацифисти, васељенском патријарху Вартоломеју и признавању аутокефалности украјинске цркве (осим часног Врапчевог покушаја који је без икакве потребе отишао у календарисање).

Па реко', можда не би било лоше да подсетим и на то...
tetris tetris 23:28 03.01.2019

Re: Размножавање простом деобом

Намножило се овде час посла 50 коментара к'о 50 малих исламских терориста са Блиског и Средњег Истока у Јевропи


U trenutku pisanja 22, od ukupno 55 komentara, je tvojih
tasadebeli tasadebeli 23:51 03.01.2019

Re: Размножавање простом деобом

tetris
Намножило се овде час посла 50 коментара к'о 50 малих исламских терориста са Блиског и Средњег Истока у Јевропи


U trenutku pisanja 22, od ukupno 55 komentara, je tvojih


Нисам им улазио у подријетло.

Вероватно би тих мојих коментара било мање да није било потребе за њима.

А овако...

Овај је 23. Од 57.


EDIT: Са оних обрисаних десетак коментара, сада би се овде догурало већ и до свих 70. Од тога мојих 30.

Срећом, те сам неке бановао, иначе ко зна где бисмо сада били.

Еманциповао се и ја откако смо у Јевропи, научио шта је то контрацепција.
vcucko vcucko 23:55 03.01.2019

Re: Размножавање простом деобом

tasadebeli

А и даље ништа о декларисаном пацифисти, васељенском патријарху Вартоломеју и признавању аутокефалности украјинске цркве

Samo još jedni koji su otišli u sirće.
Posle nas, Bulgara i ostalih koji smo navukli prokletstvo odvajajući se od i na račun Vizantije, drugog Rima. Usput paktirajući sa svakom vranom, ne bi li otkinuli bar nešto od vizantijskog, rimskog sjaja.
Oni se odvajaju od Moskve, trećeg Rima. Sledeći potpuno istu liniju.
Prokleti smo. Ništa novo.
myredneckself myredneckself 12:11 04.01.2019

Re: Размножавање простом деобом

tasa
Шта ће урадити у датој ситуацији Српска православна црква?

(Оно што мене највише и занима.)

I mene.
Raskol na pomolu, ili je već u zbilji, Taso?
Ne razumem se u crkvene kanone, a ne znam ni kojem ćemo se privoleti carstvu - moskovskom ili carigradskom. Od mene dakle nema neke pomoći, ali eto me da bar delimo zabrinutost.
Možda će odluku doneti Centralna Komiteja iz Uošingtonadisi, oni znaju sve.
Nego, vreme nam ističe, kažu bliži se kraj vremena, Taso, apokalipsanau, Otkrovenje, i te fore, dolazi nam παρουσιαu= parusija tj. Njegov drugi dolazak, pa kom obojci, kom opanci.
tasa
А и даље ништа о декларисаном пацифисти, васељенском патријарху Вартоломеју и признавању аутокефалности украјинске цркве


Pacifizam koji ide preko neminovnog nasilja, ne gleda se taj film prvi put. Čekaj samo da vidiš kad bi počeo grabež...
Ali, kako je rekao ruski predsednik, (parafraza) u svakom slučaju braniću pravoslavlje.
Ideja da se od RPC otkine dobar deo pravoslavnog sveta (sa sve imovinom) je paklena, plus, znamo šta za rusku duhovnost znači Kijev, tj. kolevka.

Nego, priča se o nekom preokretu:
Украјинска црква не добија аутокефалност
link

P.S.
Taso, zaboravila sam najvažnije: (šta ćeš mlados' ludos' . )
Želim ti sve najbolje u 2019. čestitam ti Badnje veče, i još da ti kažem, Hristos se rodi!
Želim ti i manje posla oko ličnih reformi. Po mom mišljenju dosta si se ti trudio, vreme je da se trude i reformišu neki drugi.
tasadebeli tasadebeli 16:01 04.01.2019

Re: Размножавање простом деобом

myredneckself

Raskol na pomolu, ili je već u zbilji, Taso?



На помолу - не.

За нешто даље од помола - не знам.

(Види доле коментаре са Апостатом.)


Nego, vreme nam ističe, kažu bliži se kraj vremena, Taso, apokalipsanau,


Да, чуо сам и ја... Шушка се нешто о томе последњих пар десетина хиљада година.

Želim ti i manje posla oko ličnih reformi. Po mom mišljenju dosta si se ti trudio, vreme je da se trude i reformišu neki drugi.


Па добро, није лепо сада да се псујемо међусобно.

Želim ti sve najbolje u 2019. čestitam ti Badnje veče, i još da ti kažem, Hristos se rodi!


Хвала ти, такође!

Све најбоље желим теби и твојима!
apostata apostata 00:17 04.01.2019

Ispravka

On je upozorio da će posle stvaranja autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve u toj zemlji ojačati podele medju vernicima i porasti broj šizmatskih verskih grupa.

Ne znam odakle ovaj naziv Blicu, ali to nema veze sa životom.

Do ovoga na Ukrajini su postojale Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata /UPC MP/, Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevskog patrijarhata /UPC KP/, Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva /UAPC/, Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva (obnovljena) /UAPC (o)/ i Ukrajinska autonomna istinsko-pravoslavna crkva /UAIPC).

Novu Crkvu faktički stvorile su UPC KP i UAPC (koje su predstavljali poglavari tih crkvi). Od UPC MP prisustvovali su dva mitropolita, dva arhimandrita i dva protojereja.
Za UAPC(o) i UAIPC nemam podatak da su učestvovali, ali znam da se poglavar ove posljednje još prije pozdravio tu incijativu, a ona prva je ionako u procesu ujedinjenja sa Ukrajinskom grkokatoličkom crkvom, tako da ...

Na tzv. Saboru ujedinjenja Ukrajinskih pravoslavnih crkava (održanom prije nekih 15 dana i na kojem je radni jezik bio engleski ) stvorena je Pravoslavna crkva Ukrajine /PCU/.

Po ideji sve ostale pravoslavne crkve trebale bi se samoukinuti i vjerovatno će se to i dogoditi sa svim (mada i tu može biti svašta), osim sa UPC MP.

RPC sa ovakvim stvarima ima iskustva - poslije revolucije Vaseljenska patrijaršija je od nje otimala šakom i kapom.
Fin primjer je Estonija, tamo je 1923. Vaseljenski patrijarh proglasio Estonsku pravoslavnu mitropoliju, koja će '34. (čini mi se) biti preimenovana u Estonsku Apstolsku pravoslavnu crkvu /EAPC/, pod jurisdikcijom Vaseljenskog patrijarhata.

Nakon prisajedinjenja SSSR-u doći će naravno do ujedinjenja sa RPC. Sa dolaskom Švaba ponovo će početi raditi EAPC, s tim što će tada doći do podjele vjernika, estonski pravoslavni će pripadati toj crkvi, a Rusi jednom njezinom dijelu koji će ostati vjeran RPC.

1944. rukovodstvo EAPC će emigrirati u Švedsku i tamo u sastavu Konstantinopoljskog patrijarhata čekati kraj SSSR-a. Zvanični povratak se desio 1993, a 1996. Vaseljenski patrijarh obnavlja pravosnažnost Tomosa iz 1923.

RPC prekida sa njim odnose, a onda nešto kasnije počinju pregovori, koji završavaju saglasnošću da mogu postojati obje pravoslavne crkve u Estoniji.
EAPC danas ima nekih 7000 vjernika (uglavnom Estonci), a ova druga negdje oko 150 hiljada (uglavnom Rusi).

RPC je sve ovo mogla očekivati. Čim se situacija na globalnom planu zakuha, problemi koje ona ima postaju veoma poželjni za eksploataciju.

Tako je bilo i prije patrijarh Maksim V je smjenjen zato što je odbio stati na bilo koju stranu u grčkom građanskom ratu, a i zato što je 1946. obnovio obićaj (prekinut 1917.) da ga noću od rezidencije do hrama prati diplomatski predstavnik Rusije (ovog puta SSSR-a).

Sinod Patrijaršije krajem 1948. na pritisak SAD bira za novog patrijarha Atanagoru. Grčka je imala svog kandidata, ali je morala odustati, a Turska je isto morala progutati knedlu, jer po dogovoru sa patrijaršijom za patrijarha nikada nije smio biti izabran čovjek koji nije podanik Turske.

Atanagora je dopremljen iz SAD avionom predsjednika SAD i na aerodromu turski pasoš mu uručuje prefekt Istambula.


U svemu ovome čudna je pozicija Turske. Tu Erdogan očito igra neku igru sa Amerikancima.
Da je htio (da oraspoloži svog "prijatelja" Vladimira) on je mogao Vartolomeja, inače bivšeg kapetana turske vojsk, smiriti jednom posjetom oficira turskog MIT-a.

tasadebeli tasadebeli 00:41 04.01.2019

Re: Ispravka

apostata


Хвала ти за читав коментар.

U svemu ovome čudna je pozicija Turske. Tu Erdogan očito igra neku igru sa Amerikancima.
Da je htio (da oraspoloži svog "prijatelja" Vladimira) on je mogao Vartolomeja, inače bivšeg kapetana turske vojsk, smiriti jednom posjetom oficira turskog MIT-a.





Твоја прогноза: Шта ће урадити у датој ситуацији Српска православна црква?

(Оно што мене највише и занима.)
hoochie coochie man hoochie coochie man 00:53 04.01.2019

Re: Ispravka

Твоја прогноза: Шта ће урадити у датој ситуацији Српска православна црква?


Laička pretpostavka na prvu, staće na stranu na kojoj je RPC, znači UPC MP.
apostata apostata 01:03 04.01.2019

Re: Ispravka

Твоја прогноза: Шта ће урадити у датој ситуацији Српска православна црква?

(Оно што мене највише и занима.)

Evo
tasadebeli tasadebeli 01:22 04.01.2019

Re: Ispravka

apostata
Твоја прогноза: Шта ће урадити у датој ситуацији Српска православна црква?

(Оно што мене највише и занима.)

Evo - ЛИНК


Знам за то.

Него, твоја претпоставка: Да ли ће то и остати тако?

(Ако узмемо у обзир постојећи распоред снага. У свету, у Европи, на Балкану, у Србији и у самој Српској православној цркви.)
apostata apostata 01:44 04.01.2019

Re: Ispravka

tasadebeli
apostata
Твоја прогноза: Шта ће урадити у датој ситуацији Српска православна црква?

(Оно што мене највише и занима.)

Evo - ЛИНК


Знам за то.

Него, твоја претпоставка: Да ли ће то и остати тако?

(Ако узмемо у обзир постојећи распоред снага. У свету, у Европи, на Балкану, у Србији и у самој Српској православној цркви.)

Ne znam Taso vjeruj mi.
Sve je moguće, za sada je ovako.
tasadebeli tasadebeli 01:54 04.01.2019

Re: Ispravka

apostata
tasadebeli
apostata
Твоја прогноза: Шта ће урадити у датој ситуацији Српска православна црква?

(Оно што мене највише и занима.)

Evo - ЛИНК


Знам за то.

Него, твоја претпоставка: Да ли ће то и остати тако?

(Ако узмемо у обзир постојећи распоред снага. У свету, у Европи, на Балкану, у Србији и у самој Српској православној цркви.)

Ne znam Taso vjeruj mi.
Sve je moguće, za sada je ovako.



У реду, разумем те.

И ја сам на истом том, па се зато и распитујем около.

Ово сада стварно и јесте таква ситуација да може да се размишља само од утакмице до утакмице, или за шахисте од потеза до потеза, а мени нико није крив што се много комотније осећам када видим два-три или неколико потеза унапред шта ће бити.

Па када то не видим, онда се узмувам. И распитујем се.

Хвала ти још једном на овим твојим коментарима.

И хвала Хучију јер је и он одговорио на моје питање иако, као ни нас двојица, не може бити сигуран у то што мисли, али је отворено, без увијања и покушаја спиновања и троловања попут неких, рекао оно што мисли о овом питању.
gavros gavros 12:22 04.01.2019

Lijepo putovanje

zavidim ti. Gdje ste spavali kad ste bili u Hilandaru? Imaju li neke gostinjske sobe? Kakav je smještaj?
tasadebeli tasadebeli 16:27 04.01.2019

Re: Lijepo putovanje

gavros
zavidim ti. Gdje ste spavali kad ste bili u Hilandaru? Imaju li neke gostinjske sobe? Kakav je smještaj?



Имају конаке за госте. Ми смо спавали у оном изван манастира јер су се конаци у самом манастиру управо обнављали после поменутог пожара. Тада када сам био, ти конаци изван манастира су тек били саграђени. Одмах су уз манастир, а поред оне чувене баште у коју је својевремено деведесетих слетео Слободан Милошевић хеликоптером и упропастио сав засађени манастирски парадајз да би по изласку из хеликоптера пружио руку тадашњем игуману и рекао му:"Здраво, друже игумане!"

(Да не поверујеш како ипак може неки простор да се одржава чистим и уредним иако у њему обитавају само мушкарци. Ни војска не одржава тако своје просторије.)


ЛИНК


Ту је одмах поред и костурница манастира Хиландар. (Доња врата воде у костурницу.)





Поред конака је и гроб јединог мирјанина који је икада сахрањен на Светој Гори, односно у лаври манастира Хиландар, Ђорђа Роша. (ЛИНК)

На линку се налази и прича зашто Рош није сахрањен поред манастира Раковица иако му је то била жеља.

Рошови су, иначе, били и власници куће у чијем приземљу је била смештена сада већ легендарна "Златна моруна" код Зеленог венца, на углу Каменичке и Краљице Наталије. (ЛИНК)

Тај споменик поред конака је уједно био и прво место на које смо отишли одмах по приспећу у манастир и оставили ствари у конаку јербо је онај најстарији међу нама што је хиландарску луку Јовањица упорно звао Ивањица припадник породице која пријатељује са Рошовима већ неких... Па отприлике 150 година уназад.




Фотографија је из горе линкованог текста Вечерњих новости "Politički emigrant spasao Hilandar".


(У позадини иза крста се види део зида конака, а горњи прозор је прозор спаваонице у којој смо спавали. Па сам, гледајући кроз прозор заједно са тим најстаријим мојим другаром са којим сам се отиснуо на ово путовање, слушао много и о Ђорђу Рошу и о породици Рошових. )
stefan.hauzer stefan.hauzer 12:07 05.01.2019

*

Sine, i mi smo samoproglašavali patrijarha/patrijaršiju i to dva put. I to nikad nije bio verski čin, nego politički.


Edit: 3x 1920. (ali da ne računamo)
niccolo niccolo 12:52 05.01.2019

Re: *

Sine, i mi smo samoproglašavali patrijarha/patrijaršiju i to dva put. I to nikad nije bio verski čin, nego politički.

Dobro, mi smo u redu, to tako treba. Nije u redu kada se to radi na štetu Rusa...
tasadebeli tasadebeli 17:12 05.01.2019

Re: *

niccolo
Sine, i mi smo samoproglašavali patrijarha/patrijaršiju i to dva put. I to nikad nije bio verski čin, nego politički.

Dobro, mi smo u redu, to tako treba. Nije u redu kada se to radi na štetu Rusa...


А у корист кога? Запада?

Јер, то је неки природни и историјски закон још откада је света и века.

Никад и нигде још није било да се некоме ради нешто на штету, а да неко други није из тога извлачио корист.
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:48 06.01.2019

Re: *

Sine, i mi smo samoproglašavali patrijarha/patrijaršiju i to dva put. I to nikad nije bio verski čin, nego politički.

Стварно, нема смисла што побегосте, крајње је време да, у интересу јединства, замолите за опроштај и вратите се под окриље Охрида.
tasadebeli tasadebeli 10:55 06.01.2019

Печурке лударе, модели и метафоре

Ничу неке нове аутокефалне НАТО цркве широм мајчице Јевропе, и то само оне православне хришћанске Јевропе, к'о печурке после кише.

Тешке кише.





Одмах за Украјином: Широм Црне Горе плакати који најављују аутокефалност непризнате цркве


05.01.2019.


У градовима широм Црне Горе осванули су плакати на којима пише да ће канонски непризната „црногорска православна црква“ ускоро обновити своју аутокефалност.

На плакату пише да је српски регент Александар Карађорђевић „нелегалним и нелегитимним актом укинуо ’црногорску аутокефалну цркву‘“.

„Акт о укидању аутокефалне ’црногорске цркве‘ није базиран на Уставу Краљевине Црне Горе, већ на нелегалним одлукама такозване Подгоричке скупштине, те фалсификованим и као таквим безвредним актима и голом насиљу српске војске“, наводи се на плакату.

„Вакат је да се та историјска неправда исправи“, пише на плакату, преноси „Блиц“.

Реч „вакат“ је архаизам турског порекла, а значи „време је“.


(ЛИНК)







Well, the doctor interrupted me just about then
Sayin, Hey I've been havin' the same old dreams
But mine was a little different you see
I dreamt that the only person left after the war was me
I didn't see you around

Well, now time passed and now it seems
Everybody's having them dreams
Everybody sees themselves walkin' around with no one else
Half of the people can be part right all of the time
Some of the people can be all right part of the time
But all of the people can't be all right all of the time
I think Abraham Lincoln said that

I'll let you be in my dreams if I can be in yours
I said that
vcucko vcucko 14:11 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

tasadebeli

Ничу неке нове аутокефалне НАТО цркве широм мајчице Јевропе, и то само оне православне хришћанске Јевропе, к'о печурке после кише.

Jeste Taso, ali...
Prvo, to je bilo i biće sasvim predvidivo.
Drugo je kompleksnije, verovatno i manje popularno.
Elem, u pitanju je naravno najprizemnija politika. A postojeće ustrojstvo pravoslavnih crkava kao nacionalnih je, kako da se izrazim a da me pogrešno ne shvatiš, samo po sebi politika i to prilično prizemna. Natezanje tipa - vi možete, iz nekog razloga, a vi opet iz nekog razloga ne možete.
Naravno i papizam je politika par ekselans, ali na žalost rekao bih na višem nivou i svakako otpornije na udare spolja.
Možda - ponavljam možda - je vreme da svi zajedno, što kažu, upremo prstom u čelo i dobro se zamislimo. Pa kažemo - OK, vaseljenska kao drugorimska je iz razumljvih razloga nepodesna da bude prva i izvršna. Jbg, nepodesna je od 1453. samo nam to izgleda niko nije rekao. Ajde onda lepo na trećerimsku, a zna se koja je to. Ne mora da bude u Moskvi, Sergijev Posad se nekako sam nameće.
Jer iovako, kad dođe stani-pani svi gledaju i zazivlju Moskvu. Dok jednom Moskvi ne doqrči. Pa kaže, znate šta bratja, odo ja da prodajem gas Kitajcev i Bog da me vidi, a vi se jepte sa tetka Natom kako znate, š'amestiče.
Pa kad ti dođu oni UNP-ovci, što si pred njima vijao po Minhenu, kad dakle oni dođu da ti kroje kapu po Banetovom Brdu, biće jao i naopako. Ali bilo misliti na vrijeme.
A sve to lepo zvuči, prvi među jednakima bla-bla. Ali ne biva. Miš i tigar ne pregovaraju i ne zaključuju ugovore. Miš se privije tigru u senku pa kud tigar tu i on.

Klasika: dixi et salvavi animam meam.
freehand freehand 14:25 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Možda - ponavljam možda - je vreme da svi zajedno, što kažu, upremo prstom u čelo i dobro se zamislimo. Pa kažemo - OK, vaseljenska kao drugorimska je iz razumljvih razloga nepodesna da bude prva i izvršna.

Koji "mi"? Jesi li ti, vcucko, vernik?
Jer crkvena pitanja i državna pitanja razlikuju se utoliko što se o crkvenim pitanjima pitaju samo vernici i sveštenstvo. O državnim svi građani. Te je inače više nego interesantno - ovo se dsad apsolutno ne odnosi na tebe - da bi se crkvenim pitanjima, naročito onim najosetljivjim po pravilu najrađe i najgorljivije bavili deklarisani anticrkveni aktivisti i mlitantni ateisti.
vcucko vcucko 15:49 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

freehand

Koji "mi"? Jesi li ti, vcucko, vernik?
Jer crkvena pitanja i državna pitanja razlikuju se utoliko što se o crkvenim pitanjima pitaju samo vernici i sveštenstvo. O državnim svi građani. Te je inače više nego interesantno - ovo se dsad apsolutno ne odnosi na tebe - da bi se crkvenim pitanjima, naročito onim najosetljivjim po pravilu najrađe i najgorljivije bavili deklarisani anticrkveni aktivisti i mlitantni ateisti.

Nekako ne ide da sami sebe deklarišemo kao vernike. Jer ako je vera opravdana onda ima ko da sudi, jesmo li vernici ili nismo. I naš iskaz se tu ne pika, štaviše suvišan je.
U protivnom najveći vernici bili bi oni najglasniji i najveštiji u samopromociji.

Crkvena pitanja se, hteli mi to ili ne, još kako odražavaju na državna. Pogotovo pitanja ranga ovog koje je postavio Tasa. Znači da ipak ima mesta da svako kaže šta misli i šta mu je na srcu.
Da se razumemo, isto važi i za pitanje kalendara. Svako ima pravo da kaže, ali ako pri tom nastupi kao "mi smo grupa građana/nvo/štagod, mi smo podneli peticiju, zahtevamo da crkva postupi po njoj..." onda taj ima da istrpi i moje pravo da se tome nasmejem
Vera je jedno, crkva je drugo, država i politika opet nešto treće. Crkva bi možda htela da funkcioniše kao politička stranka. Ono, plati članarinu, dolazi na sastanke i raznosi materijal pa tek onda pričaj, predlaži itd. Hoću da verujem, da imam pravo da se s tim ne složim.
freehand freehand 16:03 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vcucko
freehand

Koji "mi"? Jesi li ti, vcucko, vernik?
Jer crkvena pitanja i državna pitanja razlikuju se utoliko što se o crkvenim pitanjima pitaju samo vernici i sveštenstvo. O državnim svi građani. Te je inače više nego interesantno - ovo se dsad apsolutno ne odnosi na tebe - da bi se crkvenim pitanjima, naročito onim najosetljivjim po pravilu najrađe i najgorljivije bavili deklarisani anticrkveni aktivisti i mlitantni ateisti.

Nekako ne ide da sami sebe deklarišemo kao vernike. Jer ako je vera opravdana onda ima ko da sudi, jesmo li vernici ili nismo. I naš iskaz se tu ne pika, štaviše suvišan je.
U protivnom najveći vernici bili bi oni najglasniji i najveštiji u samopromociji.

Crkvena pitanja se, hteli mi to ili ne, još kako odražavaju na državna. Pogotovo pitanja ranga ovog koje je postavio Tasa. Znači da ipak ima mesta da svako kaže šta misli i šta mu je na srcu.
Da se razumemo, isto važi i za pitanje kalendara. Svako ima pravo da kaže, ali ako pri tom nastupi kao "mi smo grupa građana/nvo/štagod, mi smo podneli peticiju, zahtevamo da crkva postupi po njoj..." onda taj ima da istrpi i moje pravo da se tome nasmejem
Vera je jedno, crkva je drugo, država i politika opet nešto treće. Crkva bi možda htela da funkcioniše kao politička stranka. Ono, plati članarinu, dolazi na sastanke i raznosi materijal pa tek onda pričaj, predlaži itd. Hoću da verujem, da imam pravo da se s tim ne složim.

Dosta solidan građanski stav,k samo se u crkvenim pitanjima ništa ne pika. Crkva funkconiše na malo drugačijim principima, a da bi u tome učestvovao moraš, za poćetak, da budeš njen verujući prpadnik. I tu nema dalje.
Mislim - tu smo negde nas dvojica u razmišljanju sem tog sitnog zeza. Ja, naime, ne mislim da sam pozvan da o tim pitanjima sudim i odlučujem.
Mogu, naravno, da imam mišljenje kao i o bilo čemu u društvu i kosmosu, ali tu je kraj.
Hrist, sveštenstvo i vernici - to je Crkva. Ne možemo svi biti vladike, naročito oni nekršteni.
tasadebeli tasadebeli 16:12 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vcucko

Nekako ne ide da sami sebe deklarišemo kao vernike. Jer ako je vera opravdana onda ima ko da sudi, jesmo li vernici ili nismo. I naš iskaz se tu ne pika, štaviše suvišan je.
U protivnom najveći vernici bili bi oni najglasniji i najveštiji u samopromociji.





Vera je jedno, crkva je drugo, država i politika opet nešto treće. Crkva bi možda htela da funkcioniše kao politička stranka. Ono, plati članarinu, dolazi na sastanke i raznosi materijal pa tek onda pričaj, predlaži itd. Hoću da verujem, da imam pravo da se s tim ne složim.






Ти као ја када размишљам о тим питањима.

Својевремено на ограду порте ове моје помесне Цркве Светог Ђорђа на Бановом брду, у којој сам крштен пре више од пола века што за мене ипак има некакав значај, окачили шљаштећу рекламу за кафану Prestige на Царевој ћуприји код стадиона БАСК.

То је онај Бојан Радовановић, недавни "самоубица" с Вучићевом сликом на грудима на крову те своје кафане и хотела, а пре тога афере ДИПОС, па фузионисање БАСК-а са Новим Пазаром, па затвор, па опет афере, па Чуме, итд. Знаш ту причу...

Неко из Цркве Светог Ђорђа му то дозволио.

(Добро је што још увек немамо званичне легалне борделе са шљаштећим рекламама. Ко зна шта би тек онда све висило на огради црквене порте.)

Отишао ја бесан због тога у школу и ухватим вероучитеља (један од оне четворице, најмлађи од свих нас на том путовању на Свету Гору описаном овде у уводном тексту) и кажем му:

"Слушај, Сале! Кажи ти мени коме да се обратим у Патријаршији? Таква и таква ствар, реклама за кафану на цркви. Волим ја, брате, кафану исто као и ти и сви ми, али код мене ти је, брате, у мом свету кафана кафана, школа је школа, а црква је црква. И то и треба тако да остане. Коме да се жалим?"

Сале се прво слатко исмејао са мном, а онда ми рекао коме да се обратим.

Углавном, реклама за кафану уклоњена са ограде црквене порте.

Иначе, Сале је Чарапан који ми се стално обраћа са ПроФЕсоре (баш тако наглашено) и вазда ми пушта или пева ону од Смака:





tasadebeli tasadebeli 16:34 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vcucko

Pa kad ti dođu oni UNP-ovci, što si pred njima vijao po Minhenu,



То је у мојим мемоарима у поглављу под називом "Беж'те ноге, усраћу вас!"

А једини мој грех те далеке '84. у Минхену је био што сам на њихово питање рекао да сам Србин из Југославије.

Како ли бих се тек данас, после Мајдана, провео када бих тај свој зајеб поновио негде у цивилизираним еуропским демократијама...


kad dakle oni dođu da ti kroje kapu po Banetovom Brdu, biće jao i naopako. Ali bilo misliti na vrijeme.


Па ја и мислим, друже... Као што видиш, и мислим...

И покушавам да тражим и да смишљам планове бе, це, де,...

За разлику од наших државних и националних вођа и друштвене елите, што оне пзиционе, што оне опозиционе.
vcucko vcucko 16:41 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

freehand

Mogu, naravno, da imam mišljenje kao i o bilo čemu u društvu i kosmosu, ali tu je kraj.
Hrist, sveštenstvo i vernici - to je Crkva. Ne možemo svi biti vladike, naročito oni nekršteni.

Pa ja i iznosim mišljenje, ne pokrećem peticiju
Kod nas je običaj da svako smatra da može da bude predsednik, fudbalski slektor i vladika.
Nego, ko je ovde nekršten
vrabac_onaj vrabac_onaj 17:54 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vcucko

Nekako ne ide da sami sebe deklarišemo kao vernike. Jer ako je vera opravdana onda ima ko da sudi, jesmo li vernici ili nismo. I naš iskaz se tu ne pika, štaviše suvišan je.


Ovo jednostavno nije tačno i nije mi jasno zašto Tasa tako ushićeno diže palac.
Pravoslavni vernik je svako ko se oseća kao pripadnik crkve i učestvuje u liturgijskoj zajednici. Takođe, izjašnjavanje po tom pitanju ne bi trebalo da bude nikakva sramota niti je ikakav odraz gordosti.
O tome koliko je nečija vera u skladu sa crkvenim dogmama može se razgovarati i ne samo da može, već se vrlo živo i diskutuje među samim vernicima, pošto je to prilično aktuelna tema zbog savremenog života.

A ovo "onda ima ko da sudi", je iz jedne druge priče tj. malo si pobrkao lončiće :) To se odnosi na onaj konačni sud o tome kako si proveo svoj život na ovom svetu.
Dakle, ne da je normalno da se deklarišeš kao vernik ili ne, već niko sem tebe samog ne može i nema pravo to da uradi.

Mislim ljudi, ovo su elementarne stvari i nisu nekakve moje "interpretacije", raspitajte se malo.

EDIT:
Naravno, postoji i mehanizam ekskomunikacije ali se njemu veoma retko i nerado pribegava. Pa čak je i tu upitno da li time zaista prestaješ da budeš vernik. Bilo je i svetitelja koji su određenim periodima života bili u nemilosti, da tako kažem, "crkvenih organa".
vrabac_onaj vrabac_onaj 18:13 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vcucko


No u pravu si, ima dana, svako dobro i tebi na ovo Badnje veče
softelectronics_e softelectronics_e 18:52 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vrabac_onaj
vcucko

Nekako ne ide da sami sebe deklarišemo kao vernike. Jer ako je vera opravdana onda ima ko da sudi, jesmo li vernici ili nismo. I naš iskaz se tu ne pika, štaviše suvišan je.


Ovo jednostavno nije tačno i nije mi jasno zašto Tasa tako ushićeno diže palac.
Pravoslavni vernik je svako ko se oseća kao pripadnik crkve i učestvuje u liturgijskoj zajednici. Takođe, izjašnjavanje po tom pitanju ne bi trebalo da bude nikakva sramota niti je ikakav odraz gordosti.
O tome koliko je nečija vera u skladu sa crkvenim dogmama može se razgovarati i ne samo da može, već se vrlo živo i diskutuje među samim vernicima, pošto je to prilično aktuelna tema zbog savremenog života.

A ovo "onda ima ko da sudi", je iz jedne druge priče tj. malo si pobrkao lončiće :) To se odnosi na onaj konačni sud o tome kako si proveo svoj život na ovom svetu.
Dakle, ne da je normalno da se deklarišeš kao vernik ili ne, već niko sem tebe samog ne može i nema pravo to da uradi.

Mislim ljudi, ovo su elementarne stvari i nisu nekakve moje "interpretacije", raspitajte se malo.

EDIT:
Naravno, postoji i mehanizam ekskomunikacije ali se njemu veoma retko i nerado pribegava. Pa čak je i tu upitno da li time zaista prestaješ da budeš vernik. Bilo je i svetitelja koji su određenim periodima života bili u nemilosti, da tako kažem, "crkvenih organa".

Mudro zboriš čoveče!
freehand freehand 20:44 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Pravoslavni vernik je svako ko se oseća kao pripadnik crkve i učestvuje u liturgijskoj zajednici.

Krštenje i pričest. To kako se ko oseća je idi mi-dođi mi.
freehand freehand 20:45 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Mudro zboriš čoveče!

vcucko vcucko 20:49 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vrabac_onaj

Mislim ljudi, ovo su elementarne stvari i nisu nekakve moje "interpretacije", raspitajte se malo.

Nema potrebe za raspitivanjem, sasvim mi je jasno da mi ispravno predočavaš definiciju crkve kao institucije. Da ne kažem društveno-političke organizacije

Mene u toj konstelaciji zanima, zašto bi Tvorca neba i zemlje, svega vidljivog i nevidljivog, zanimalo šta sam ja danas jeo
I dolazim do zaključka da bih time (ubeđenjem da ga zanima) unizio Tvorca, a sebi (nama, ljudima) dao na značaju i podišao našoj taštini. Eto mnogo smo bitni pa nam Tvorac, da prostiš, sastavlja jelovnik.
Bez ljutnje, volim ja malo tako da peckam, opusti se i uživaj, Badnje je veče.

Znaš li šta mi nedostaje ovde? Naše crkve tamo, bez obzira koja - Rijeka je veliki hrvatski grad, svejedno - su ostale pri starom običaju da Božićna liturgija počinje u 4 ujutro. Tačka. Beogradske su to napustile, ovo meni više liči na katoličke ponoćke, još jedan večernji izlazak za mladež, opet bez ljutnje, ne mislim ništa loše.
Pa bi tamo za tako velike prilike kao što je Božić aktivirali onu veću crkvu, Sv. Đorđa na Sušaku. Sa velikim dvorištem i tako to. Koje bi bivalo puno od večernje službe, harmonike, frule i kuvana rakija i vino, kolo (ravnopravno i moravac i kozaračko) do te jutarnje službe. Pa svi, i oni koji su stali unutra i oni napolju izgovaraju simbol vere i pevaju, odjekuje. Pa posle opet harmonika i kolo, bome i do ručka
Možda će Tasa da se najedi na ovo, glede one reklame za kafanu na crkvenoj ogradi. Ali verujem da njemu smeta komercijalizacija, a toga jednostavno nije bilo. Ništa pare. Samo velika radost i osećaj zajedništva. I bez provokacija i bilo kakvih ružnih misli.
Ko nije doživeo, ne verujem da može da shvati.
Ajde svako dobro, još jednom!
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:13 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Pravoslavni vernik je svako ko se oseća kao pripadnik crkve i učestvuje u liturgijskoj zajednici.


Pa ne mora ni da učestvuje.
Veruješ - vernik si, ne može drugačije.
Sad, da li će te neka organizacija, crkvena npr, smatrati svojim članom ili neće to je druga tema.

Jer šta bi drugo osim vernik, hrišćanin, mogao da bude onaj ko veruje da je bog stvarno poslao Isusa i da se ovaj žrtvovao za sve ljude?
zemljanin zemljanin 21:43 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

ko veruje da je bog stvarno poslao Isusa i da se ovaj žrtvovao za sve ljude?

cela poenta tog religijskog pokreta je uskrsnuce ... bez toga je samo jedna od ... sto je cudo vece to ce veci broj ljudi u njega da poveruje ...

PS. a svima koji slave nek' je sa srecom
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:53 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

a svima koji slave nek' je sa srecom

Hvala :)

Super je što si ćestitao ljudima, stvarno super.
vrabac_onaj vrabac_onaj 22:43 06.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

freehand
Pravoslavni vernik je svako ko se oseća kao pripadnik crkve i učestvuje u liturgijskoj zajednici.

Krštenje i pričest. To kako se ko oseća je idi mi-dođi mi.


Kada bi malo pažljivije pročitao rečenicu koju si citirao uvideo bi da nije bilo potrebe za ovom intervencijom.
softelectronics_e softelectronics_e 08:30 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vrabac_onaj
freehand
Pravoslavni vernik je svako ko se oseća kao pripadnik crkve i učestvuje u liturgijskoj zajednici.

Krštenje i pričest. To kako se ko oseća je idi mi-dođi mi.


Kada bi malo pažljivije pročitao rečenicu koju si citirao uvideo bi da nije bilo potrebe za ovom intervencijom.

Ma normalno!
No, poštoo je suština intervencija sama po sebi - onda jbg.
softelectronics_e softelectronics_e 08:31 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

zemljanin
ko veruje da je bog stvarno poslao Isusa i da se ovaj žrtvovao za sve ljude?

cela poenta tog religijskog pokreta je uskrsnuce ... bez toga je samo jedna od ... sto je cudo vece to ce veci broj ljudi u njega da poveruje ...

PS. a svima koji slave nek' je sa srecom

Fala leeeepa!
Neka je sa srećom i vama koji ne slavite!
tasadebeli tasadebeli 10:42 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vrabac_onaj

Ovo jednostavno nije tačno i nije mi jasno zašto Tasa tako ushićeno diže palac.
Pravoslavni vernik je svako ko se oseća kao pripadnik crkve i učestvuje u liturgijskoj zajednici.



Дижем палац јер је, што се мене тиче, верник неко ко верује у Бога, а Бог и црква уопште не морају нужно да се поклапају. Нити мора човек да буде део неке заједнице, или припадник нечему било чему, да би веровао у Бога.

Црква је ипак само организација коју су установили људи мислећи да тако, на тај начин, тумаче и веру и Бога.

Али су је ипак установили људи.

(Што би рекао Чучко, црква као друштвено-политичка организација. )

Уосталом, зашто онда у православном хришћанству постоје две врсте монаха, људи који су свој живот посветили Богу, а које називамо општежитељи (живе у манастирским братствима) и тзв. самци, пустињаци у изолацији од читавога света, па и од оне своје сабраће, монаха који живе у заједницама.

У току историје, хришћанско монаштво се развијало у два облика:

анахоретско монаштво (гр. αναηοπειν - отићи, удаљити се), пустињско односно потпуно усамљено повлачење од света.

киновијско монаштво (гр. κοινος + βιος, coenobium) у општежитију, то јест у организованој заједници или манастиру.


Општежитељи су се заветовали на тишину, самци су се заветовали на ћутање, што би рекао Павић.

А тишина и ћутање ипак никако нису исте ствари.

Да те подсетим на то колико су то различити појмови, а баш поводом овог нашег појављивања и дописивања на Блогу Б92:

Коначно, није ли ћутање као избор, имајући у виду обесмишљеност јавног простора, једини начин да се не учествује у својеврсној производњи буке? Није ли оно, упркос хорским оптужбама за дефетизам и неодговорност интелектуалаца, управо последња одбрана могућности отпора свеопштој културној патологији која, упркос својеврсној принуди умрежавања, опозива концепт заједнице као хоризонт смисла?


Е, па то исто онда важи, што се мене тиче, и за веру и за вернике и за цркву.

Кроз ћутање као избор до оне праве истинсе заједнице људи, а не некаквих вештачких замена, квазизаједница које производимо непрекидно хиљадама година.

Јеси ли помислио икада колико у тој заједници са којом учествујеш у литургијском животу има људи поред тебе, током обреда, који би без размишљања наудили другом човеку само зато што не припада тој заједници? А све се заклињући у своју веру?

Ја јесам. И није ми се допало када сам сабрао резулате свог размишљања.

(Не бих сада овде помињао нека имена, поготово не нека звучна имена из СПЦ али и нека друга, која везујем за та моја размишљања јербо сам због таквог помињања имена овде морао да банујем неке пошто су превише осетљиви на такве ствари.)

И током свога живота упознао сам многе такве, ја кажем да ми је сам Бог дао прилику да то спознам, који редовно учествују у обредима своје црквене заједнице (причам о православним хришћанима међу Србима), неки од њих и предводе ту заједницу у обредима, тврде за себе да су верници, али би зато без много размишљања нанели Зло другом човеку за којег претпоставе да не припада тој њиховој заједници.

Е, па за такву заједницу онда могу само да кажем: Нека, хвала, не треба, немам апетита.

Ја хришћанство и реч Христову заиста не видим тако.

И молим те да нотираш да сам све време уз именицу "верник" избегавао да употребим онај твој придев "православни".

Сви верници на овом свету било које вере дубоко верују да су баш они православни, они које је Бог изабрао да шире његову реч на овој планети и да га кроз своју људску организацију насталу тек као последицу тог веровања у јединствену посебност своје вере славе кроз молитве и обреде.

А то, што се мене тиче, и нема баш неко чврсто утемељење када је у питању овај део нашег живота који проводимо на овом свету, у тзв. реалном животу.

Једну ствар са сигурношћу могу да ти кажем:

У Љубав, Добро и у ону Божанску искру дату сваком човеку, па и оном најгорем, на рођењу која нас чини другачијим и издваја нас од осталих бића на овом свету, дубоко верујем јер је за мене то Бог.

И у Христа као овоземаљско оваплоћење Љубави, Доброг и Божанског на овоме свету које се појавило међу нама да би нам указало Пут ка Богу такође верујем.

Све ово остало овде поменуто, црква, заједница, правила заједнице и све остало за мене је ту од секундарног значаја.

Тако барем ја то видим и осећам.

А да ли сам у Праву, да ли сам на добром Путу, не знам. Можда ћу то спознати тек са оним "последњим трачком свести, када будем последњи пут склапао очи" што каже Андрић. А можда нећу ни тада. Не знам.

Мислим да је и од тога ипак важније, најважније у свему томе, да ја јесам на том неком Путу. Па какв год да је, то је онај мој Пут, а не нечији туђи, нечији Пут на којем само гостујем у свом животу заваравајући самог себе да у том гостовању верујем у Бога.


vrabac_onaj vrabac_onaj 12:38 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Тасо, Христос се роди.

Православне вернике сам спомињао зато што је о њима реч, ако би се мало сабрао врло лако би могао да реконструишеш ток дискусије. Да ти помогнем почело је од овога:

Možda - ponavljam možda - je vreme da svi zajedno, što kažu, upremo prstom u čelo i dobro se zamislimo. Pa kažemo - OK, vaseljenska kao drugorimska je iz razumljvih razloga nepodesna da bude prva i izvršna.


Па је Фрихенд сасвим логично упитао:
Koji "mi"? Jesi li ti, vcucko, vernik?


И сасвим коректно закључио:

Jer crkvena pitanja i državna pitanja razlikuju se utoliko što se o crkvenim pitanjima pitaju samo vernici i sveštenstvo.

При томе је из контекста сасвим јасно на које вернике и које свештенство се мисли.

Међутим, нисам ја уопште због тога писао тај коментар.

Да те подсетим на ово се дизао палац:

Јer ako je vera opravdana onda ima ko da sudi, jesmo li vernici ili nismo.


да би сада уследила оваква тирада:

Јеси ли помислио икада колико у тој заједници са којом учествујеш у литургијском животу има људи поред тебе, током обреда, који би без размишљања наудили другом човеку само зато што не припада тој заједници? А све се заклињући у своју веру?

Ја јесам. И није ми се допало када сам сабрао резулате свог размишљања.

(Не бих сада овде помињао нека имена, поготово не нека звучна имена из СПЦ али и нека друга, која везујем за та моја размишљања јербо сам због таквог помињања имена овде морао да банујем неке пошто су превише осетљиви на такве ствари.)

И током свога живота упознао сам многе такве, ја кажем да ми је сам Бог дао прилику да то спознам, који редовно учествују у обредима своје црквене заједнице (причам о православним хришћанима међу Србима), неки од њих и предводе ту заједницу у обредима, тврде за себе да су верници, али би зато без много размишљања нанели Зло другом човеку за којег претпоставе да не припада тој њиховој заједници.


Видиш, управо сам због тога што сам претпостављао шта стоји иза тог дизања палца сам се уопште јавио.
Много је гордости иза твоје скрушености Тасо, много.
А ово потезање пустињака да би се образложило нешто сасвим друго је или незнање или безобразлук.
tasadebeli tasadebeli 12:50 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vrabac_onaj

Много је гордости иза твоје скрушености Тасо, много.






Не знам на шта мислиш, али ја сам и са тим палцем и са оним после написаним мислио на цркву као друтвено-политичку организацију као такву чији судови и судови њених верника, те цркве као такве, друштвено-политичке организације, о томе да ли сам ја верник или нисам немају апсолутно никаквог значаја за мене.

Заправо, никаквог значаја за мене немају судови било ког човека о томе да ли сам ја верник или нисам.

То ме једноставно уопште не занима.

Или, другим речима, има ко да суди да ли смо верници или нисмо. А то свакако нису други људи нити смо то ми сами.

Тако сам ја разумео Чучка.

Зато вероватно онда и не знам на шта мислиш под "скрушеност", али за "гордост" може бити и да си у праву.

Ипак сам и ја само човек.

Видиш, управо сам због тога што сам претпостављао шта стоји иза тог дизања палца сам се уопште јавио.


Изгледа да ипак ниси добро претпоставио шта стоји иза тог мог дизања палца (које си ти још обогатио и прилогом "усхићено", али нисам ја крив што ови туперасти заглупљукући смајлији баш тако изгледају; ипак је њих смислио неко ко је само човек).

Па тако изгледа да си и ти ипак само човек.

Ништа бољи и ништа гори од мене или било ког другог човека.

Човек који још уз то воли да да другим људима даје оцене попут "скрушеност", "гордост", "безобразлук" и слично.

Што је такође некаква гордост, зар не?


А ово потезање пустињака да би се образложило нешто сасвим друго је или незнање или безобразлук.




Шта друго?


Христос се роди.


Ваистину се роди, мир Божји међу људима и у људима!
freehand freehand 13:03 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Заправо, никаквог значаја за мене немају судови било ког човека о томе да ли сам верник или нисам.

Или, другим речима, има ко да суди да ли смо верници или нисмо. А то свакако нису други људи.

Ovo je potpuno tačno i ispravno ako se pod "vernik" podrazumeva odnos čoveka prema Bogu. to je lična i unutrašnja stvar u koju se niko pristojan ne meša.
Kad je, međtuim, u pitanju odnos čoveka i verske zajednice - a neozbiljno bi bilo tvrditi da ovde iz kontekstta nije potpuno jasno da je o tome reč - stvar stoji drugačije.
Ja, sam, na primer, potpuno siguran da bi se ti sa mnom složio kako Sonja Biserko (da uzmem tvrd primer) nema šta da smatra po pitanju bilo kakvih unutrašnjh odluka SPC pa i one o odnosu sa drugim crkvama.
E isto je i sa drugimateistima li inovercima I sa onima koji se iako kršteni ne osećaju njenim pripadnicima, mada se crkva ni takvih javno ne odriče.
tasadebeli tasadebeli 13:14 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

freehand

Ovo je potpuno tačno i ispravno ako se pod "vernik" podrazumeva odnos čoveka prema Bogu. to je lična i unutrašnja stvar u koju se niko pristojan ne meša.



О томе управо и говорим у овом низу коментара.

Однос човека према Богу.

А тако сам разумео и Чучка, мада би било боље да он сам каже да ли је то и мислио.

Наглашавам ја сам га тако разумео.

А из тог личног односа према Богу зависи онда много тога и у односу човека према цркви, зар не?

Само, то је од секундарног значаја у овом низу од последњих неколико коментара овде. Барем за мене.


Kad je, međtuim, u pitanju odnos čoveka i verske zajednice - a neozbiljno bi bilo tvrditi da ovde iz kontekstta nije potpuno jasno da je o tome reč - stvar stoji drugačije.


Ако мислиш на тему уводног текста овог мог поста, сасвим си у праву.

Ако мислиш на оно о чему је ових последњих неколико мојих коментара реч, ниси онда у праву.

Она твоја прва реченица је тема ових мојих неколико последњих коментара.

Ja, sam, na primer, potpuno siguran da bi se ti sa mnom složio kako Sonja Biserko (da uzmem tvrd primer) nema šta da smatra po pitanju bilo kakvih unutrašnjh odluka SPC pa i one o odnosu sa drugim crkvama.
E isto je i sa drugimateistima li inovercima I sa onima koji se iako kršteni ne osećaju njenim pripadnicima, mada se crkva ni takvih javno ne odriče.


Како нема право да сматра?

Има право да сматра колико год хоће.

Нема право да својим делањем утиче на унутрашње одлуке СПЦ ако већ није њен следбеник, верник, како год. Нити јој ико даје за право да при своме сматрању и делању јавно вређа оне који својом вољом припадају СПЦ као њени верници.

Ја такође сматрам понешто и помало, али не утичем на унутрашње одлуке у СПЦ. (Добро, не рачунамо ону шљаштећу рекламу за кафану на огради црквене порте. )

Нити било кога вређам при томе јер говорим искључиво о себи.

И својим делањем утичем искључиво на свој сопствени живот, овострани и онострани.

(Да ли сам при томе верник или не, одлучиће неко други, али људи свакако неће.)

А то што се некима не свиђа такав Таса каквог га онда виде и то што би тог Тасу онда хтели да преумњују, како Чарли каже, према неком свом замишљеном моделу, то је већ нешто што није до мене него до тих преумњивача. И за мене је то такође од секундарног значаја када причамо о том односу Бог-Човек (појединац)-Црква (заједница).


Него, то код Соње Бисерко је нешто сасвим друго. Као и код још многих других, колико ја видим, чујем и читам.

Ево ти једноставан пример са Блога.

Мој брат Земљанин.

Никада нисам ја њему рекао да он, као атеиста, нема право да сматра црквена питања.

Има право, што не би имао право?

Дато му је то право као човеку.

Мени је само било мало чудно што је Земљанин више пута изјављивао да га се то, црквена питања, уопште не тичу и не дотичу, а онда смо читали његове дугачке тираде (често пуне увреда и подсмевања са његове куле од слоноваче) онима који не мисле као и он) о црквеним питањима што се не слаже са оним што је првобитно рекао.

То се у мом свету назива лицемерје.

Ако се неко заиста и попео на ту кулу од слоноваче, он се онда, по мени, никада неће подсмевати нити вређати друге који не мисле као и он.

Није то његово лицемерје исто као и оно лицемерје оних који у своме тобож хришћанском правоверју другим људима каче разноразне епитете покушавајући на тај начин да их дисквалификују као људе који мање вреде од оних правоверних (не мислим при томе на Врапца), што је сасвим нехришћански по мени, али је и то опет неко лицемерје.

Или фарисејштина, она врхунска, ако хоћеш тако да га назовемо.

(Друже Фрихенде, удбо-комунистички антисемитистички титоистичко-љотићевски пиониру један који се још и усуђујеш да пребројаваш мртве Палестинце!)
zemljanin zemljanin 15:19 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

То се у мом свету назива лицемерје.


moracu jednostavnije, ti verujes da su plavuse najlepse a ja da su crnke ... verovatno mozemo da se prepucavamo oko toga ali je besmisleno, osim kao zezanje ... onda u nekom trenutku, ja, potegnem dokaz ili autoritet, koji je ludilo ... i naravno, pri tome se jedim na tebe sto se smejes mom dokazu i sto uopste ucestvujes u debati kad ti se svidjaju plavuse ... koji djavo, tebe interesuju moji dokazi o crnkama

to se podvodi pod spinovanje jer zelim da skrenem temu sa nebuloze mog, ludilo, dokaza

PS.
Не могу да понављам све оно што тамо написах. Тамо има преко 250 коментара од којих су барем 20-30 моји.

ali pozitvno je da se vidi skromnost i kod tebe ... recimo "tamo" ima, brat-bratu, barem 100 tvojih komentara
softelectronics_e softelectronics_e 16:12 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

zemljanin
То се у мом свету назива лицемерје.


moracu jednostavnije, ti verujes da su plavuse najlepse a ja da su crnke ... verovatno mozemo da se prepucavamo oko toga ali je besmisleno, osim kao zezanje ... onda u nekom trenutku, ja, potegnem dokaz ili autoritet, koji je ludilo ... i naravno, pri tome se jedim na tebe sto se smejes mom dokazu i sto uopste ucestvujes u debati kad ti se svidjaju plavuse ... koji djavo, tebe interesuju moji dokazi o crnkama

to se podvodi pod spinovanje jer zelim da skrenem temu sa nebuloze mog, ludilo, dokaza

PS.
Не могу да понављам све оно што тамо написах. Тамо има преко 250 коментара од којих су барем 20-30 моји.

ali pozitvno je da se vidi skromnost i kod tebe ... recimo "tamo" ima, brat-bratu, barem 100 tvojih komentara

Eeee, vala, nećemo tako da brojimo - nego ćemo da brojimo koliko ko je objavio redova.
Usput - nije mi jasno zašto se rugaš Tasi pominjući plavuše i crnke?
vcucko vcucko 16:50 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

freehand

Ja, sam, na primer, potpuno siguran da bi se ti sa mnom složio kako Sonja Biserko (da uzmem tvrd primer) nema šta da smatra po pitanju bilo kakvih unutrašnjh odluka SPC pa i one o odnosu sa drugim crkvama.
E isto je i sa drugimateistima li inovercima I sa onima koji se iako kršteni ne osećaju njenim pripadnicima, mada se crkva ni takvih javno ne odriče.

Hristos se rodi.
Ima Biserko i svako drugi pravo da priča šta hoće, niko im ne brani. Stav koji iznosiš sve vreme je faktografski tačan i to niko ne spori. Ali je onako, previše milenijalski (a cenim da si daleko od te grupacije bar koliko i ja). Da prostiš, piše na tarabi pa mora da je tako (ne mislim na tebe lično, nego na milenijalce generalno

Pre svega, ko priča. Nije isto kad vcucko iznosi neka svoja razmišljanja i stavove i kad priča dotična. Koja je na sopstveni ponos glasnogovornik NATO, najveće sile i ordije otkad je sveta.
Ali još važnije: SPC je svojim delovanjem kroz vekove svakako najviše doprinela očuvanju srpskog naroda u najtežim mogućim uslovima. No isto tako, upornim delovanjem u tom pravcu, realno je kreirala situaciju Srbin = pripadnik SPC. U toj situaciji, kad odluke i delovanje SPC (a pogotovo na nivou o kome je reč u blogu) još kako utiču na stanje i sudbinu čitave nacije, ima pravo (i opet: ima pravo) da nešto kaže i traži i neko ko nije, recimo, najprilježniji član biblioteke. U smislu da u knjižici ima sve markice za plaćenu članarinu ili sve recke za prisustvo sastancima DPO. O tome pričam.
vrabac_onaj vrabac_onaj 17:16 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

vcucko
freehand

Ja, sam, na primer, potpuno siguran da bi se ti sa mnom složio kako Sonja Biserko (da uzmem tvrd primer) nema šta da smatra po pitanju bilo kakvih unutrašnjh odluka SPC pa i one o odnosu sa drugim crkvama.
E isto je i sa drugimateistima li inovercima I sa onima koji se iako kršteni ne osećaju njenim pripadnicima, mada se crkva ni takvih javno ne odriče.

Hristos se rodi.
Ima Biserko i svako drugi pravo da priča šta hoće, niko im ne brani. Stav koji iznosiš sve vreme je faktografski tačan i to niko ne spori. Ali je onako, previše milenijalski (a cenim da si daleko od te grupacije bar koliko i ja). Da prostiš, piše na tarabi pa mora da je tako (ne mislim na tebe lično, nego na milenijalce generalno

Pre svega, ko priča. Nije isto kad vcucko iznosi neka svoja razmišljanja i stavove i kad priča dotična. Koja je na sopstveni ponos glasnogovornik NATO, najveće sile i ordije otkad je sveta.
Ali još važnije: SPC je svojim delovanjem kroz vekove svakako najviše doprinela očuvanju srpskog naroda u najtežim mogućim uslovima. No isto tako, upornim delovanjem u tom pravcu, realno je kreirala situaciju Srbin = pripadnik SPC. U toj situaciji, kad odluke i delovanje SPC (a pogotovo na nivou o kome je reč u blogu) još kako utiču na stanje i sudbinu čitave nacije, ima pravo (i opet: ima pravo) da nešto kaže i traži i neko ko nije, recimo, najprilježniji član biblioteke. U smislu da u knjižici ima sve markice za plaćenu članarinu ili sve recke za prisustvo sastancima DPO. O tome pričam.


Ово је сасвим легитиман аргумент. Међутим, само бих те подсетио да си ти први увео у дикусију критеријум подобности да се о неким стварима говори. Треба ли да те цитирам или је јасно на који моменат мислим?
А иначе, пошто си питање календара сам сместио (управо тада) у сферу духовног, мораћу да те исправим. Питање календара није питање ни вере ни догме нити има икакве везе са духовношћу. Опет, никаква моја интерпретција већ консенсус у оквиру СПЦ прихваћен и од једне и од друге стране. Дакле, моја поређење са метром за мерење авлије је сасвим адекватно, то што се разнима привиђа у свему томе неки виши смисао је сасвим други проблем.
Мрзело ме ономад да и то објашњавам, ал ево сад.
zemljanin zemljanin 17:32 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Ali još važnije: SPC je svojim delovanjem kroz vekove svakako najviše doprinela očuvanju srpskog naroda u najtežim mogućim uslovima. No isto tako, upornim delovanjem u tom pravcu, realno je kreirala situaciju Srbin = pripadnik SPC.

ako mislis na period Turaka, legitimno je postaviti pitanje: da li bi Srbi i dalje bili Srbi da su prihvatili islam? ... i kako bi to uticalo na taj period u smislu ocuvanja zivota ljudi i drzavnosti ...

konkretnije, posledice nekih desavanja tokom istorije su vidljive ali sta je bio motiv? ... kod monoteistickih religija postoji samo jedan motiv i on je kristalno jasan i dokumentovan!

PS. a tu se krije i pitanje kako su Srbi postali ili ostali Srbi i nakon sto su sa politeizma presli na hriscanstvo? ... pri tome se to vodi kao "dobrovoljno"
niccolo niccolo 18:00 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

da li bi Srbi i dalje bili Srbi da su prihvatili islam?

Ili bismo, ne daj bože, postali bošnjaci...
vrabac_onaj vrabac_onaj 18:13 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

niccolo
da li bi Srbi i dalje bili Srbi da su prihvatili islam?

Ili bismo, ne daj bože, postali bošnjaci...

Не би, само не би било потребе да се измишља бошњачка нација.
vcucko vcucko 21:10 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

zemljanin

PS. a tu se krije i pitanje kako su Srbi postali ili ostali Srbi i nakon sto su sa politeizma presli na hriscanstvo? ... pri tome se to vodi kao "dobrovoljno"

Pa svi evropski narodi su u nekom momentu istorije pokršteni. Jednako "dobrovoljno" kao i mi. I manje-više su nastavili da govore istim jezikom i da se isto nazivaju itd. (nacije u današnjem smislu i sastavu su ipak kasnija kategorija).
Tako da ne vidim neku našu posebnost po tom osnovu.
vcucko vcucko 21:13 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

zemljanin

ako mislis na period Turaka, legitimno je postaviti pitanje: da li bi Srbi i dalje bili Srbi da su prihvatili islam?

zemljanin zemljanin 21:47 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре



Pa svi evropski narodi su u nekom momentu istorije pokršteni. Jednako "dobrovoljno" kao i mi. I manje-više su nastavili da govore istim jezikom i da se isto nazivaju itd. (nacije u današnjem smislu i sastavu su ipak kasnija kategorija).


dobro u cemu je onda posebnost i zasluga SPC u ocuvanju srpskog naroda? ... nije provokativno pitanje, samo razgovaramo, pa bih da suzimo temu na nesto konkretnije ... nadam se da smo izbacili pitanje religije kao osnovu ocuvanja srpskog naroda
vcucko vcucko 22:33 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

zemljanin


Pa svi evropski narodi su u nekom momentu istorije pokršteni. Jednako "dobrovoljno" kao i mi. I manje-više su nastavili da govore istim jezikom i da se isto nazivaju itd. (nacije u današnjem smislu i sastavu su ipak kasnija kategorija).


dobro u cemu je onda posebnost i zasluga SPC u ocuvanju srpskog naroda? ... nije provokativno pitanje, samo razgovaramo, pa bih da suzimo temu na nesto konkretnije ... nadam se da smo izbacili pitanje religije kao osnovu ocuvanja srpskog naroda

Stilsko preterivanje.

Prvo, pravoslavne crkve su nacionalne crkve. O tome možemo da diskutujemo zimski dan do podne, ali situacija je takva da one to jesu.
Dalje, osvajač je bio druge vere. I to - da se izrazim - mnoogo druge vere. Naravno da je borba crkve za očuvanje pravoslavnog hrišćanstva ujedno bila i borba za očuvanje naroda kao takvog. Poklopilo se.

Kod recimo Hrvata u AU monarhiji je bila druga situacija. Oni su se iz nekog razloga redovno krpili sa Mađarima, a mnogo bolje se razumevali sa Austrijancima. Pri čemu su i prvi i drugi i treći katolici. Plus je katolička crkva ionako nadnacionalna. Tako da se njihovo radikalno poistovećivanje katoličanstva sa hrvatstvom razvilo uglavnom pre, za vreme i posle Jugoslavije, znači oko odnosa sa Srbima. Kad se u državotvornost umešao faktor druge vere.

Pre toga je bilo normalno da bana Jelačića kruniše srpski pravoslavni patrijarh i da niko od toga ne pravi pitanje.
omega68 omega68 23:35 07.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

Тако ми данас имамо међународни Божић као глобално вероватно најпрепознатљивији празник на свету, али је он до те мере затрпан конзумеризмом, до те мере комодификован и секуларизован, да га велики део људи који га славе уопште више ни не везује за Исуса Христа и хришћанство, већ за Деда Мраза, „Кока-колу“, и раскалашно трошење новца на тричарије које нам нису потребне.
Истовремено, у православним земљама попут Русије, Србије, или Грузије, „кашњење“ и „нетачност“ Јулијанског календара имало је неочекивано позитивне последице по очување изворне духовности и религијског садржаја Божића.

„Пребацивши“ празновање Божића иза међународне Нове године – још једног бесмисленог и конзумеристичког секуларног празника, овај календар је омогућио Новој години да служи као „громобран“ за манију куповине, раскалашно и неумерено славље, претпразничну грозницу и сву агресију и фрустрације које носи са собом. Захваљујући Старом календару, уместо за Божић, све оно што је иначе неумерено, секуларно, и нехришћанско у међународном Божићу, у Србији и Русији се везује за Нову годину, укључујући ту и наведене негативне појаве, али и радосну, али нехришћанску детињу романтику Деда мраза, кићења јелке, размене поклона и сл. Уместо да пада усред конзумеристичке предновогодишње грознице, српски Божић се догађа у „заветрини“ после Нове године, након што су се сви отрезнили и наспавали, најели и налумповали, и сада помало скрушено чекају најрадоснији хришћански празник везујући га искључиво за црквену традицију и национални фолклор.

Празновање Божића у Србији је стога у културолошком смислу кудикамо аутентичније, традиционалније, али и духовније него у земљама Запада, па и у православним земљама које су прешле на „Миланковићев“ календар. Људи који нису превише религиозни, опет посте на Бадњи дан, уносе и пале Бадњаке, разбацују сламу по кући, и поздрављају се са „Мир Божји, Христос се роди“, што у ова обезбожена и комерцијализована времена није мала ствар. А онима који су више религиозни, Божићни пост служи као фактор смирења, а против предновогодишње нервозе и новогодишње раскалашности. Уосталом, сама чињеница да је Стари календар Србима одвојио међународну Нову годину од „српске“, појмовно парадоксалне и оксимороничне „Старе нове године“, утиче на зауздавање озлоглашене српске неумерености, која се у некој мери ипак мора распоредити између ова два празника.
Одвојени временски ток за духовну стварност
Наравно, Божић је само најочигледнији пример огромне културне користи коју Срби и други православни народи имају од свог „ишчашеног“ календара. Сама чињеница да се црквени празници у Србаља дешавају „у алтернативном временском току“ ишчашује их из секуларне свакодневице, и изолује од изазова савременог живота и културе. Без обзира на све вулгаризације, на које наш народ, наравно, није имун, обележавање по старом календару било које српске славе, или чак државних празника као што су Сретење или Савиндан, као да православне хришћане за потребе празника преноси у један трансцендентни, духовни свет, у једну посебну димензију са одвојеним временским током, као да између њих и ефемерности секуларног живота уздиже невидљиве манастирске зидине. А то је управо функција коју религијски календари врше код муслимана или Јевреја — и разлог зашто су Атињани своје календаре религијских светковина и политичких и пореских обавеза држали строго одвојене.

И заиста: погледајте колико је, у ствари, потпуно небитно што Јулијански календар лошије превазилази временску несводљивост земљине револуције на њену ротацију и револуцију њеног природног сателита, када се упореди са огромним заслугама које има у чувању наше националне културе, духовности, и народних обичаја!

Попут Јевреја, или Иранаца, Срби се не придржавају свог нарочитог календара зато што је „тачан“, него зато што је то начин на који су од памтивека рачунали када почиње Божићни, а када Велики пост, када се иде на Ђурђевдански уранак, а када комшијама на славу, када се деца удешавају за Врбицу, а када носи даћа на Задушнице. Према том календару су се Срби од памтивека крстили и венчавали, према њему су се дизале буне и доносили устави, по његовом диктату су се хајдучке чете састајале и растајале. И Атињани су ово добро знали, и зато се њима празновање Панатенеја, Дионизијских и Ленејских свечаности, или Елеусинских мистерија планирало и организовало по сасвим другом рачунању времена од оног које се користило за наплату пореза и обрачун камата. Баш као што су и нама Србима некада харач ударали и камате зарезивали по Хиџретском, а данас по Грегоријанском календару.

Без сумње, Србија као модерна земља која је информативно и економски повезана са целим светом мора да користи заједнички, Грегоријански календар када емитује своје хартије од вредности, исплаћује дугове ММФ, или договара испоруке нафте и гаса. Али не постоји никаква реална потреба да своје обележавање Божића, Васкрса, или Видовдана, прилагођавамо било каквим „светским стандардима“ на уштрб наших хиљадугодишњих традиција, обичаја, и навика.

И чак ако би се све православне цркве једног дана договориле да заиста усвоје Миланковићев календар, ако им је већ толико стало да он буде „тачнији“ од оног који користе католици и протестанти, било би им паметно да никада не обришу ову разлику од две недеље, која стоји као темпорално опредмећење духовног јаза који постоји између Источног и Западног хришћанства.
А ако то никада не учине, и ако наш Божић настави да се са сваким новим веком удаљава од њиховог, неће од тога бити никакве штете. Јер велико је питање ко ту кога треба треба да сустигне, а ко чему да се врати. И ко је ту “заостао”, ко се “истрчао”, а ко је – можда – залутао
.

Ali ima i drugih tumačenja:

И у западном и источном Римском царству важио је календар Јулија Цезара, ни један други. Све значајне грађевине, документи, догађаји, надгробни споменици у средњовековној Србији датирани су по старом српском календару. Чак су и црквени великодостојници датирали по том календару. Задњи ко је датирао по том календару је почивши патријарх Павле, датирао је свој крст, који се тренутно налази у манастиру Милешева. Један од највећих доказа српског календара је тврђава у Смедереву, град деспота Ђурађа смедеревца. На кули дословно пише ,,Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и поморја зетског по наредби (вољи) његовој сагради се овај град у лето 6938.''.


Pa još nekih :

Od najranijih vremena pa do danas u svetu je korišćeno oko 1.500 kalendara.
Razlike u njima nastaju zato što se jedni ravnaju prema
Suncu, drugi prema Mesecu, a treći prema zvezdama.
------------------

Словенско аријевски календар

Његова хронологија није повезана са Сунцем, Земљом,
Месецима или Звездама, већ је повезана са Законом Створитеља СВАРОГА.

Календар се заснива на најстаријем хексадецималном броју система.
16 Светла формирају Круг који пролази кроз 9 елемената, стварајући Круг живота за 144 године.
Овај календарски систем је упркос свему најтачнији и најпогоднији од свих постојећих календара у овом тренутку.

Током протеклих неколико десетина хиљада година,
овај календар није „побегао“ и није заостао ни за један дан,
јер се ослања на модел Универзума и на аксијалну централизацију и галактичку оријентацију Земље.
Mislim da je apsurdna diskusija o Julijanskom i Gregorijanskom kalendaru
I JEDAN i DRUGI su rimsko papska tvorevina.
*
Julijanski kalendar je proistekao iz reforme rimskog kalendara,
uveo ga je Julije Cezar 46. pne.,
*
Gregorijanski kalendar koji je uveo papa Grgur XIII (1502-1585)
Papska bula јe sadržala sledeće odredbe:
Iz kalendara će se izostaviti 10 dana,
tako da posle četvrtka 4. oktobra 1582. sledi petak 15. oktobar.
-------------
Pitanje svih pitanja je, zašto smo se tako neodgovorno i lako
odrekli Srpskog (narodnog) kalendara... ???
tasadebeli tasadebeli 09:01 08.01.2019

Re: Печурке лударе, модели и метафоре

softelectronics_e

nije mi jasno zašto se rugaš Tasi pominjući plavuše i crnke?



Кула од слоноваче од које добијеш Вавилонску кулу?








Шта каже Врабац, гордост у скрушености, а?

Или скрушеност у гордости?

Веровао ти у Бога, плавуше и црнке, поховане или пуњене тиквице или шта год већ... Небитно је.

Ово је ионако доба када људи верују, вероватно тражећи сами себе, у све и свашта и свакога.

Идемо сви ЗАЈЕДНО и СЛОЖНО у КОРАК са духом времена у којем живимо.

Оскар Вајлд је ионако говорио да чим нека господа почну да говоре о духу времена, он онда зна да то и није ништа друго него дух саме те господе.






П.С. - Ти си ми, Чарли, више пута говорио да ми је основна системска грешка у томе што се правдам разноразнима објашњавајући оно што сам рекао.

А ја ти сваки пут одговарао да ја то не доживљавам као правдање него као разговор са људима.

Међутим, сада када све саберем и одузмем, помножим и поделим, ипак и сам видим моју основну системску грешку. Она је, кажу резултати рачунских операција, у ствари у томе што сам такав какав сам никакав уопште ту где јесам.





omega68 omega68 21:42 07.01.2019

Ау, људи

Срећни Божићни и Новогодишњи празници
tasadebeli tasadebeli 16:49 08.01.2019

Јављају ми

да у неким помесним храмовима Српске православне цркве у иностранству Божићна посланица српског патријарха Иринеја није читана иако су годинама и деценијама то обавезно радили.

Ау, људи...


П.С. - Реднек, нема ништа од онога што си ти начула да се шушка...


НА ПОМОЛУ ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ

Pravoslavni svet na rubu raskola?

Па се овај хладни, да не кажем хибридни, рат изгледа наставља...

Једна чињеница све говори: Новом „митрополиту“ још нико није честитао


А при томе, нико ништа не пита вернике шта они мисле о томе...

Упркос забранама: У Украјини милиони верника присуствовали служби канонске цркве


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana