Kultura| Ljubav| Muzika| Zdravlje| Život

Mače, da si samo tu

natasa_tasic_10 RSS / 05.12.2018. u 00:11

Suzana-Suvakovic-savic.jpg

 

 

 

Mače da si samo tu, pa da tvoj smeh odzvanja pustim hodnicima,
Da si tu, da ispričamo sve neispričane priče ovoga sveta,
Eh, kada pomislim da te nema, da si nestala kao vihor, kao letnja kiša,
Kao sunce pred olujnim oblacima,

Zaćuti moje srce. 

Mače, kako bismo se smejale i šalile,
I sedele u bašti hotela Moskva,
U belim haljinama, sa šeširima na glavi.

Pa, opet tebe nema.
Sveprisutna i odsutna, sada i svagda.

Nadam se da si našla mir,
Da setaš po paperjastim oblacima, pojući najlepše pesme.
Jer dok god postoji sećanje na tebe,
Postojaćeš i ti.

Ove reči posvećijem ženi koja nije među nama, a opet je prisutna, duhom, pesmom, osmehom, nežnošću i oštrinom.
Umela je da svakome  kaže šta misli, bez uvijanja, onako u lice pošteno, borila se sama sa sobom, ali se nije izborila sa svetom oko sebe, nije se izborila sa najtežom bolešću, iako je dobila najveću bitku na svetu. Bitku za svoju dušu.

Svima koji su pogođeni kancerom, koji su ga pobedili i onima koji nisu, mojim prijateljicama, deci, muževima i ženama, svima bez obzira na veru i veroispovest, na naciju, i nacionalnost, posvećujem ovo i govorim, kancer napada tiho, on je taj koji ne štedi, a nalazi se van naših okvira.
Ne dopustite mu da vam se približi i koliko god zvučalo čudno, ne pružajte mu ruku, jer je njegov stisak, stisak očajanja, nemoći, gordosti, zavisti i mržnje.
Odbijte lažna prijateljstva, osmehe, poglede. Odbijte svojom duhovnošću loša sećanja i tugu.
Odbijajte sve od sebe što ne valja, a ako se ipak nađete okruženi sa svim tim, setite se da se na dnu Pandorine kutije nalazi, vera, ljubav, nada i mudrost.
Ruku pod ruku hodite kroz život sa njima, a sunce će rasklanjati mrak pod vašim nogama.

Mače, nedostaješ, samo da znaš.

 



Komentari (9)

Черевићан Черевићан 00:25 05.12.2018

dnom Pandorine kutije

prisutna, a ..... odsutna

оних ...којих нема
(нек' речи не чуде),
потрајаће уз нас
док присета буде
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 00:47 05.12.2018

Re: dnom Pandorine kutije

Bila je jedinstvena. Jedna i jedina.
angie01 angie01 10:38 05.12.2018

,

Gde je nestalo sve sto je bila

bio je neki ruzan dan
cetvrtak, to se dobro secam, jer sam imala zakazano...
padala je kisa sa snegom i bilo je vlazno i hladno,

i ja sam iz kola jedva izasla i usla u ulaz, trazeci taster na interfon tabli,
popela se stepenicama i na spratu iza otvorenih vrata je stajala senka
moje prelepe, nezne i mile drugarice i smeskala mi se sireci ruke,
grlimo se i ja pod prstima osecam samo njenu pidzamu,
ona razvlaci smesak u veliki osmeh a ja spetljana nesto blebecem
kaze, stiglo je ulje sinoc, jedva su ga nasli i utrljava ga u desni
pa spava po ceo dan,...al jebace mu kevu,
sto se tako prisunjao, sakrio skot,
a evo, proslog cetvrtka se vratila sa puta, vesela i srecna
ni ne sluteci da je tu i da vreba.
treba da sredi kosu, kaze, stalno neko dolazi, ne moze tako zarozana,
lepa si, kazem, uvek si,
cerka donosi caj i stavlja na sto pun cokolada,
jer smo preskocile specije koje je za drugarice ostavio muz,
i odzvanja zvonki smeh trece, sa mnom pristigle,
koja svakoga dana ove nezvane sitaucije, donosi sve sto preporucuju,
a sada je tu da istamponira uznemirenost,
skoro da je kao pre, da nema tih uplasenih pogleda,
sve se dogovaramo, kada ce kod mene i sta cemo,
i onda peti put glupavo ponavljam kako joj je divan novi stan,
kao da cu time prekinuti ovaj greskom ukljuceni film,
ja odlazim, jedva hodam bolesna od nekog sranja i od nje,
i ulazim izasavsi iz tog haustora u nesto mutno,
koje ne nestaje ni sutradan i onaj dan posle, ni...
u ponedeljak mi javljaju da je otisla
i mi je s nevericom pratimo u cetvrtak
neki fini svet iz nekih boljih vremena rastrkan na sve strane
ponovo se skupio...ovako,
niko ne progovara,samo klimanje glavom u znak pozdrava,
sviraju tiho noci dok je spustaju,
gomile cveca kao poslednji poljupci,
i onda usporeno razilazenje.
od cetvrtka do cetvrtka, pomislim,
i da smo se dogovorile i sve to...

pa joj svaki put kad ima nesto ispricam
da zna, da se ne pita i ne brine
i ne pominjem joj kako jos uvek osecam
dodir njene prazne pidzme na rukama koji me boli.



Sneski

natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 11:26 05.12.2018

Re: ,

Zaboli, kada ih vise nema...zaboli
cassiopeia cassiopeia 13:50 05.12.2018

Re: ,

natasa_tasic_10
Zaboli, kada ih vise nema...zaboli


Zapanjila sam se kad sam pročitala blog. Nisam pojma imala da je umrla. Pokušavam da se setim gde sam bila tog oktobra.


natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 15:37 05.12.2018

Re: ,

natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 20:44 05.12.2018

Re: ,

Otisla je kao vihor. Sve se mislim, pojavice se negde, tu iza coska. Izaci ce iz neke sobe, nasmejana...
Stvarno nedostaje
Jelica Greganović Jelica Greganović 23:47 05.12.2018

Nema

Tanje, još malo pa će februar i tada je posebno bolno neće biti.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 10:30 08.12.2018

Re: Nema

Joj Jelice, mnogo je tesko

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana