TAKO JE KUCALO HRABRO SRCE IZ PLAVE GROBNICE

kratki rezovi

Prvi svetski rat, poznatiji kao Veliki rat je bio najveci vojni sukob izmedju dva drzavna saveza u istoriji covecanstva do tada.

Trajao je od 28. 07. 1914. do 11.11.1918.

Rat se vodio izmedju drzava Antante- Rusija, Velika Britanija, Francuska,

uz pomoc saveznika- SAD, Spanija, Rumunija, Crna Gora, Japan, Grcka i Srbija

i Centralnih sila- Nemacka i Austrougraska 

uz pomoc saveznika- Bugarska i Osmansko carstvo. 

Popriste ovog rata obuhvatalo je teritorije 14 drzava Evrope, Afrike, i Azije, kao i mora i okeane. 

Prilike u Evropi pre I sv. rata

U periodu s kraja 19. i pocetka 20. veka u Evropi su se velike sile borile za prevlast u teritorijalnom, politickom, ekonomskom i vojnom smislu, kao i u podeli kolonija.

 U toj uzajamnoj borbi i odmeravanju snaga stvorena su dva vojno-politicka bloka:

   Drzave Antante-Rusija, Velika Britanija i Francuska

 i  Savez Centralnih sila-Nemacka, Austrougarska i tada i Italija

Srbija je izasla iz Balkanskih ratova sa velikim brojem ljudskih zrtava i fininasijski oslabljena. Trebalo je da se suprotstavi mnogo snaznijem neprijatelju, pa su se mobilisali svi muskarci koji su mogli da nose pusku, zemljoradnici, seljaci, zanatlije, trgovci, obrazovani….tokom celog rata uspela je da mobilise oko 250 000 ljudi, dok je Austrougarska jos na pocetku rata imala 378 000 obucenih profesionalnih vojnika i mnogo veci fundus, bolje i savremenije oruzje i ostalu ratnu tehniku.

Povod

Sarajevski atentat-28.jun 1914. 

Gavrilo Princip- Mlada Bosna- Ubija Franca Ferdinanda, austrougarskog prestolonaslednika.

Bec optuzuje Srbiju i Austrugarska uz podrsku Nemacke upucuje Srbiji ultimatum-23.jul 1914.

Srbija pristaje na skoro sve sulove, sem na delove zbog kojih bi izgubila suverenitet, sto Austrugarska, koja nije uspela u podeli kolonija da zauzme neko znacajno mesto i pretendovala je na teritorije Balkana, jedva docekala i objavljuje Srbiji rat-28.jul 1914.

Srbija dobija saveznika u Rusuji, kojoj Nemacka zbog toga objavljuje rat u koji onda ulaze i Velika Britanija i Francuska. 

Pocetak

Srbija proglasava opstu mobilizaciju,

Vladu i ostale drzavne institucije seli u Nis.

Vrhovni komandant vojske- regent Aleksandar Karadjordjevic,

Na celu generalstaba- komandant vojvoda Ratomir Putnik.

Srpsku vojsku cine 3 armije, trupe odbrane Beogrda i uzicka vojska.

Srpska komanada je ocekivala napade sa severa, preko Dunave i Save, no napad je izvrsen preko Drine.

Avgust 1914- prva velika bitka- Cerska. 

Treca armija usporava prodor austrougarske vojske prema Valjevu.

Druga armija pod komandom Stepe Stepanovica izvrsava mars na Drinu.

Visednevne teske borbe, na planini Cer, rezultirale su pobedom srpske vojske, koja je neprijatelja proterala preko Drine i Save.

Komandant Stepa Stepanovic dobija cin vojvode.

U bitkama na Ceru je ucestvovao, jos iz balkanskih ratova cuveni drugi pesadijski puk “Knjaz Mihajlo”, poznatiji kao Gvozdeni puk, koji se smatrao najsposobnijom jedinicom srpske vojske,  koji je Vrhovna komanda ukljucivala u presudne bitke.

(Kolubarska bitka; kasnije je u prelasku vojske preko Albanije cuvao odstupnicu; 1916. ucestvovao u bici na Gornicevu, a 1918. u oslobadjanju Nisa)

Deo gvozdenok puka, bila je kao dobrovoljac, jednako kao i u Balkanskim ratovima, srpska heroina, zena odlikovana sa najvise odlikovanja u istoriji ratova, Milunka Savic.

Istakla se kao hrabra bombasica na Kolubari, a na Solunskom frontu je u bici na Kajmakcalanu zarobila 23 bugarska vojnika.

Austrougarska vojska je tokom avgusta u Macvi i Jadru, pocinila stravicne zlocine nad civilnim stnovnistvom-4000 zena, dece, staraca i zarobljenika je obeseno ili streljano.

Evorpskoj i svetskoj javnosti, ove zlocine je obelodanio svajcarski kriminolog, dr Arcibald Rajs.

Srpska vojska nastavlja ofanzivu i prelazi u Srem i istocnu Bosnu, ali se povlaci pod jakim napadima AU vojske.

U septembru se odigrava bitka na Mackovom kamenu i Gucevu i srpska vojska zauzima vazne polozaje, ali je imala velike ljudske zrtve- 5700 vojnika je poginulo ili ranjeno.

 Neprijateljska vojska u novembru zauzima Uzice i Valjevo, u decembru Beograd.

Tesko je opste stanje u srpskim redovima, i komandu tada nad prvom srpskom armijom, preuzima general Zivojin Misic, koji radi na podizanju borbenog duha i reorganizovanju vojske.

Posto je srpska vojska znatno bila osakacenja posle balkanskih ratova, Srbija je, znajuci da ce rat biti tezak, dug, i protiv jaceg i opremljenijeg neprijatelja, povukla svoju intelektualnu elitu, koja je trebalo da preuzme znacajne poslove u zemlji, sa studija i poslala ih na vojnu obuku u Skoplje. Ti su mladici, starosti izmedju 22 i 24 godine, posle skracene obuke, jer nije bilo vremena, zbog novih gubitaka i razvoja dogadjaj, koji nisu isli na ruku srpskoj strani i sve vecoj demoralisanosti vojske, posle samo dva meseca obuke, bez da su je zavrsili, dobili cinove kaplara i poslati na Kolubaru i Suvobor, kao pojacanje.

    Ovih hiljadu trista kaplara postala su simbol spremnosti da se za slobodu sopstvene zemlje zrtvuje i bori.

 Kolubarska bitka 

Velikom kontraofanzivom pocetkom decembra, izvojevana je pobeda, austrougarska vojska proterana iz Srbije, teritorija oslobodjena, zrobljeno je vise desetine hiljada neprijateljskih vojnika. Misic postaje vojvoda, za jednu od najvecih ratnih pobeda u dotadasnjoj istoriji srpske vojske.

Crna Gora je kao saveznik Srbije usla u rat.

Iako je dobila primamljive ponude od Austrogarske, ostala je pri svom stavu i dvojnoj monarhiji objavila rat 6. avgusta 1914. iako je bila slabija u naoruzanju i vojnoj opremi.

CG I Srbija su formirale stab Vrhovne komande na celu sa generalom srpske vojske

Bozidarom Jankovicem, a plan zajednickih dejstava, koji je doneo vise pobeda 1914., je osmislio vojvoda Radomir Putnik.

1915 pocinje velikom epidemijom pegavog tifusa, koji su doneli zarobljeni austrougraski vojnici, od koga je samo u prvoj polovini godine umrlo pet puta vise ljudi nego sto je bilo zrtava u bici na Ceru.

Okupacija

Posle zatisja, u oktobru 1915. velika ofanziva austrougarske, nemacke i bugarske vojske, koja se u medjuvremenu priklonila Centralnim silama, protiv Srbije sa tri strane, preko Save i Drine, preko Dunava i sa istoka.

Napad predvodi nemacki feldmarsal Makenzen ispred 800 000 vojnika, dok se za Srbiju bori samo 300 000.

Osvojen je Beograd i srpska vojska potisnuta na jug.

Povlacenje

 Povlaci se dolinom Vardara, sto sprecava bugarska vojska, jer je izostala pomoc saveznika.

U novembru i decembru 1915. srpskoj vojsci se pridruzuju izbeglice i zajedno se preko Kosova povlace ka obalama Jadranskog mora.

Da bi do obale mora stigli, gde je trebalo da ih cekaju saveznicki brodovi, trebalo je preci surove crnogorske i albanske planine zavejane snegom.

Nezamislivo tezak proboj preko bespuca i gudura zavejane Albanije i dodatne golgote pesacenja vise od 160km mocvarnim priobaljem od Skadra do Valone, natcovecanskim naporima su izdrzali hrabri srpski vojnici, no posto ih nisu sacekali dogovoreni saveznicki brodovi, masovno su potpuno slomljeni, poceli da umiru od gladi, tifusa i iscrpljenosti.

(dok se srpska vojska povlacila, crnogorska vojska je ostala sama na frontu, na Bozic 1916. u Mojkovackoj bici pod komandom Janka Vukotica, zasustavljena je austrougarska vojska, koja ubrzo ipak zauzima Cetinje i CG kapitulira.)

Sa srpskom vojskom u povlacenju preko planinskog krsa Crne Gore i Albanije krece i ostareli kralj Petar, bolesni vojvoda Putnik, srpska vlada, drzavna administarcija, vecina poslanika iz skupstine i veliki broj izbeglica. U ovom teskom prelasku, od smrzavanja, bolesti stradalo je vise desetina hiljada ljudi.

Pocetak 1916. obelezava prebacivanje vojske i ostalih na Krf, Korziku i Bizertu.

Nije bilo dovoljno mesta za oko 135 000 tifusara na Krfu i malom ostrvu Vido na koje su iskrcani i gde je organizovana bolnica. U strahu od sirenja zaraze, odluceno je da umrle sahrane u moru- u “Plavu grobnicu”

U Krfskom kanalu je do 23. marta 1916., po nepotpunim podacima, sahranjeno  4 847 srpskih oficira i vojnika.

Od hladnoce, tifusa, bolesti i u borbama sa Albancima tokom proboja, zivote je izgubilo 240 000 ljudi.

(Nasi brodovi koji plove Krfskim kanalom, obicno zastanu kako bi odali pocast stradalim srpskim herojima.

Grcki ribari nisu lovili ribu na tom mestu 50 godina iz pijeteta prema zrtvama).

Na Krfu se organizovalo srediste srpske vlade, gde je rad zapocela i narodna skupstina.

Organizovano je finansiranje vojske, kao i skolovanje za skoro 4000 djaka i studenata, kao i pomoc izbeglicama.

Pored vlade, Narodne skupstine i vojske u izbeglistvu su bili i kralj Petar, i regent Aleksandar.

U martu 1916., zalecena srpska vojska, (oko 150 000), na cije celo je postavljen Petar Bojovic sa Krfa prelazi na Solunski front, da se zajedno bori sa Francuzima, Britancima i Grcima.

Teske borbe se nizu i u septembru 1916. srpska vojska pobedjuje na Kajmakcalanu, a nesto zatim, zauzima i Bitolj.

U okupiranoj Srbiji, prepoznavale su se dve zone:

Istocna zona, koja je bila pod Bugarima

i zapadna, koju su okupirali Austrougari.

Vladalo je veliko siromastvo i celokupan zivot i privreda su bili kontrolisani od okupatora.

Stanovnici su ziveli u strahu i sloboda kretanja je bila ogranicena, u logorima je zavrsilo vise od 15 000 ljudi, a u istocnoj zoni je vrsena bugarizacija stanovnistva i pljacke su bile svakodnevica.

Okupatori su zabranjivali srpski jezik i obicaje, zatvarali su skole i spaljivali knige, dovodili  bugarske popove i menjali srpke svetinje svojim.

Od gladi je umrlo oko 8 000 ljudi.

Ljudi su odvodjeni, navodno u Sofiju, a u stvari su masovno streljani- u Vranju je ubijeno 3 500 ljudi u Surdulici 3 000,…zlocini nemerljivih razmera nad potpuno nevinim civilnim stanovnistvom, koje nije imao ko da brani, jer je vojno sposobno stanovnistvo otislo na front, vrsena su na celom okupiranom podrucju- zverstva, kasapljenja, masakri, mucenja, u Prizrenu, Pristini, Nisu, Vranju, Leskovcu…

Toplicki ustanak

Krajem zime 1917., narod (oko 13 000 ljudi), se posle masovnih zlocina i pokusaja mobilizacije, koju  je bugarska vlast pokusala da sprovede na podrucju Toplice, digao na ustanak, cije su vodje bili Kosta Vojinovic i Kosta Pecanac. Oslobodjeni su Lebane, Prokuplje, Kursumlija i Blace. Za mesec dana oslobodjena je teritorija od oko 80 km, poznata kao “ Toplicka slobodna republika”

Za gusenje ustanka, okupator je morao da povuce vojsku i pored velikog haosa, koji su ustanuci naprvili svojim hrabrim akcijama, ustanak je ugusen u prolece- za odmazdu je unisteno 55 sela i na jesen je potpuno ugusen u krvi, ubijeno je vise od 20 000 civila.

Solunski proces, (Apis)- sudjenje srpskim oficirima, april 1917.

Nakon zauzimanja Kajmakcalana i Bitolja, zalecena i oporavljena vojska Srbije, posto nije dobila ocekivanu pomoc od Velike Britanije i Francuske, nije preduzimala neke ozbiljnije akcije.

Medjutim, stvar se menja u leto 1918., kada se, shvativsi vaznost Solunskog fronta, snage Antante ukljucuju i komandu preuzima francuski general Franse D’epere. 

Francuski maršal Franše d’Epere o srpskim vojnicima: „To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat i eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine..."

Proboj Solunskog fronta

Srpska vojska zapocinje ofanzivu 15. septembra 1918. i u kratkom roku,  probija nemacko-bugarski front i nastavlja ka severu, gde oslobadja Stip i Skoplje i Bugarska kapitulira 29. septembra.

Zivojin Misic o proboju solunskog fronta: «Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom junaci napred u otadžbinu!»

Oslobadjanje

Sledi pobede nad nemackom vojskom kod Nisa.

Prva srpska armija je od 4. oktobra do 1. novembra oslobodila sve veće gradove u Srbiji, Beograd oslobadja 1. novembra i tu ostaje par dana, nakon cega prelazi Savu i Dunav i 9. novembra oslobadja Novi sad.

Kapitulacija Austrougarske je objavljena 3. novemra, a Nemacke 11. novembra 1918.

To je bio kraj I svetskog rata. 

Samo dva minuta pre objave kraja rata, preminuo je kanadski vojnik, Dzon Lorens Prajs, posto ga je ranio vojnik nemacke vojske i tako postao poslednja ztrva Velikog rata.

70 miliona ljudi je bilo pod oruzjem, 60 miliona je mobilisano u Evropi, 10 milona je poginulo, a 20 milona ranjeno.

Iz rata, Srbija izlazi kao pobednik, ali su zrtve i posledice bile ogromne.

Oko 1 250 000 ljudi je dalo svoje zivote u hrabroj borbi protiv nadmocnijeg neprijatelja, sto je bilo oko 30% tadasnjeg stanovnistva, cemu treba dodati i broj invalida, bolesnih i sirocadi.

    Mnogo zena i dece su heroji ucesnici rata.

Kako je nastala Kraljevina Jugoslavija

Na pocetku rata, Niskom deklaracijom, koja je doneta 7. decembra 1914. je iskazana teznja za oslobadjanje Srba, Hrvata i Slovenaca, sto je bio nastavak ideje nastale posle balkanskih ratova, u kojoj bi Srbija trebalo da bude stozer ujedinjenja Juznih Slovena.

U Parizu je 1915. ustanovljen Jugoslovenski odbor, ciji je zadatak bio da radi na dogovorima i podrsci ujedinjenja.

Srpska vlada se trudila u skladu sa Niskom deklaracijom da teritorije koje su bile naseljene juznim Slovenima ostanu nerascepane.

Na Krfu se u leto 1917. dogovaraju principi o uredjenju zajednicke drzave izmedju predstavnika Srpske vlade i Jugoslovenskog odbora. 

Krfskom deklaracijom, koja je doneta 1917., dogovoreno je da ce se buduca zajednicka zemlja zvati- Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, da ce biti ustavna, demokratska, parlamentarna monarhija na cijem celu ce biti dinastija Karadjordjevic.

U oktobru 1917. Hrvatski sabor raskida drzavno/pravne veze sa Becom i Budimpestom i u Zagrebu se osniva Narodno vjece drzave Slovenaca, Hrvata i Srba.

U novembru, Srpska vojska ulazi u Sarajevo, Zagreb, Rjeku i Ljubljanu sa ciljem odbrane nacionalnih interesa Jugoslavije.

U Novom Sadu je 25. novembra odrzana Velika narodna skupstina, na kojoj je vise od 700 izabranih predstavnika Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Banatu, Baranji i Backoj, jednoglasno odlucuju da se ove oblasti pripoje Srbiji, sto su nesto ranije ucinili i Srbi iz Srema.

Na Velikoj narodnoj skupstini srpskog naroda u Crnoj Gori odrzanoj u Podgorici 26. novembra, odluceno je da se i ova zemlja ujedini sa Srbijom.

Tako je, po zavrsetku Velikog rata, 1. decembra 1918. regent Aleksandar Karadjordjevic proglasio stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Zavrsetkom I svetskog rata, nestalo je Nemacko, Austrougarsko, Rusko i Otomansko carstvo.

A nastala su neke nove drzave, medju kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

 Plava grobnica

Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne osećate kako more mili,
Da ne ruši večni pokoj palih četa?
Iz dubokog jaza mirni dremež čili,
A umornim letom zrak meseca šeta.

To je hram tajanstva i grobnica tužna
Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna.
Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,
Mračna kao savest, hladna i očajna.

Zar ne osećate iz modrih dubina
Da pobožnost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra čudna pitomina?
To velika duša pokojnika luta

Stojte, galije carske! Na grobu braće moje
Zavite crnim trube.
Stražari u svečanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!

Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena
Što prolazi morem i umre bez znaka,
I doći će nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena
ogromna i strašna tajna epopeje,
Kolevka će biti bajke za vremena,
Gde će duh da traži svoje korifeje.

Sahranjeni tu su nekadašnji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj leži u talasa senci
Izmeđ nedra zemlje i nebesnog svoda.

Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svršim, klizite u noć crnu
pobožno i nečujno.

Jer hoću da vlada beskrajna tišina
I da mrtvi čuju huk borbene lave,
Kako vrućim ključem krv penuša njina
U deci što klikću pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, poprište se zari
Ovom istom krvlju što ovde počiva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato hoću mira, da opelo služim
bez reči, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha združim
Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesne pošte
Klizite tihim hodom.
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte
Nad ovom svetom vodom!

  Milutin Bojić