Društvo| Kultura| Literatura

Ica-kapetan govori…

amika RSS / 02.10.2018. u 19:14

ИЦА-КАПЕТАН ГОВОРИ...

ИЦА-КАПЕТАН није

 - из америчке Агенција за имиграцију и царине (ИЦЕ). Агенција за спровођење закона савезне владе Сједињених Држава задужена за спровођење имиграционих закона Сједињених Држава и истраживање криминалне и терористичке активности страних држављана који живе у Сједињеним Државама. ] ИЦЕ има две основне компоненте: истраживања о унутрашњој сигурности (HSI) и операције за извршење и уклањање (RUE).

А није ни познатији

 Icе Cube амерички реперглумацпродуцентсценарист и редатељ.

Каријеру је започео 1984. године као члан рап групе C.I.A., а касније се придружио рап групи N.W.A. коју је напустио 1990. године и изградио  успешну каријеру као музичар, глумац и филмски продуцент. Глумио је у многим филмовима. Ice Cube је у САД продао 15 милиона албума, а широм света 25 милиона.

 

Ице-капетана нема на Мрежи, ни свезнајући Гугл не зна за њега.

ИЦА-КАПЕТАН је београдска легенда, први градски „криминалац“. У Београд је дошао из Гаџин-хана и довео групу од 17 радника са жељом да оду у Немачку на рад. Било је то негде 60 – тих година прошлог века.

На станици им се понудио Ђино и одвео на преноћиште (2.000 празан кревет, плус договор за пун). Ици-капетану је женска тражила 20.000 за једнократни секс али је њен заштитник спустио на 7.000 за целу ноћ.

„Ока несам склопил“ – прича Ица. ....басмо се ко на филму... Измишљасмо позе, бре...Песмо се и на астал, она се обрта и овако и онако... Мен почеше бубрези да болу...“.

Ујутру је Ђино обезбедио колективну визу за Немачку а Ица-капетан је остао и покупио паре од сапутника јер њима више не требају и са Ђином поделио зараду за пуне кревете за свих 17 јеб..а. Остао је у Београду, укључио се у шверц сатова, штофова и тапкање карата. Упоредо је доводио женске из унутрашњости, а Ђино је налази муштерије и тражио нове женске: стара, кратке ноге, мала задњица... Ица је постепено довео све своје познанице, је..чице, даље рођаке и сваку су прво он па Ђино морали. да пробају.

„А Ђино је посебно чудо – прича Ица-капетан. Он по цел сат може да издржи, а не вади га. Сат и петнаест минути! Ама десет вола немају ту снагу. Ноћ му кратка...Вијетнам прави од њи. Ко Баш-челик. Чаршави се распадоше од зној...

Потом су даме ишле у промет и за сваку ноћ или је..бање које „његова женска“проведе са муштеријом добијао је 5.000 од Ђина.

Онда је Ица-капетан, после више писама и поклона, довео Јагоду, своју даљу рођаку коју замало није... „И такој ми сами, чували си бостан, и ја јој га скоро укара, за мал да га убутам, кад наиђе њен татко...“ Беше заиста невина“. Две недеље је наговарао Јагоду да „уђе у посао“ и она најзад пристаде под условом да зараде милион и да се врате у село и венчају.

Наравно, Ђино је морао и Јагоду да проба и после грдне препирке понуди Ици „дваес иљади“. Ицо одбије паре, али пристане „на пробу“.

 Ујутру, Ђино поведе Ицу и Јагоду на Дедиње, на журку где су све саме зверке. Међутим, ауто их одвезе у Градску милицију, у Улици 29. новембра где је Ица темељно обрађен и саслушан.

„Леле кад улете један грмељ, па кад ме опизди с песницу преко очи, свитке ми ко јаја излетеше. Јас с гузицу директ на патос. Он још једанпут, с ногу, ја се претури ко снопље. А Ђина нико ни да дирне. Он и њихов и наш. Еве и ја ћу да работим за вас, викам, ал мене ич не ..бавају.“

„А Јагоду врнуше дома. Па се волови отргнули од плуг и настрада, кажу. После чујем: остала је у друго стање па је татко утепа и  пусти волове на њу. Ете ти зашто не идем дома: Бојим се „волова“ на њен татко“.

 Исповест Ица-капетана из „Дела“, књижевног часописа, година 1975, рубрика „Људи говоре“.

Записао (или написао) Душан Јагликин (право презиме  Кокотовић,  Краљево 1938 – Београд, осамдесетих година) је мистериозни српски писац седамдесетих и осамдесетих година прошлога века.

Мало је података о његовом животу и раду. Његова једина објављена књига су приповетке „Људи јачи од времена и судбине“ (ПросветаБеоград1985, едиција „Просвета“, уредник Милан Комненић)  Поједине приповетке из књиге су драматизоване и игране као монодраме на позоришним даскама у Београду и Вршцу.

1610898_scan0002.jpg 

За текстове „Људи говоре“ добио је Домановићеву награда за сатиру коју му је доделио жири у саставу Меша Селимовић, Данило Киш, Ерих Кош, Влада Булатовић Виб, Бранко Ћопић... Сав тај полет младости Јагликин прекида одласком у Аустралију, из које се враћа неколико година касније, психички ослабљен. Јагликина су спопале параноје, а заједно са њима је ишло и опредељивање за наглашени национализам, спиритуализам, езотерију. Напустивши књижевност, одрекао се и колега писаца, покушао самоубиство, а канцер га је убио 1992. Нестао је како се мрачно каже: нетрагом.

Заступљен је у антологијама српске сатире и српске фантастике.

 

Недавно се појавило издање одабраних текстова Душана Јагликина под насловом ДА СЕ ОБЈАСНИМО, које на близу 400 страна већег формата покушава да уклетог аутора врати у нашу књижевност. Тираж је – 100 примерака.

1610898_scan0001.jpg 

Овако своју тамну исповест почиње јунак приче Герга:

"Ја сам, жарећи и палећи, пљачкајући и лажући народ, за двадесет година постао пљачкаш. Други су се, радећи исто, овајдили. Ето то је закон! Ја сам постао лопов. Нацентрирало ми се, ваљда, тако."

Од приче Родитељка Даша Дрндић је својевремено начинила успешну монодраму коју је режирао Дејан Мијач, а глумила велика Љиљана Крстић. Интересантна је и прича Шести април која се бави судбином групе сељака који 6. априла 1941. зором, крећу за Београд, не знајући да хрле у сусрет бомбардовању, што је згодној вези и са филмом Ко то тамо пева. С правом је пре 33 године Светлана Велмар Јанковић забележила: "Аутор је успео да постигне оно што је желео: да читалац има утисак како слуша магнетофонске траке на којима су снимљени тајни разговори јединке са самом собом..."

Из богатог садржаја Јагликинових одабраних текстова издвојићу и циклус Кореспонденције. Реч је о фантастичким причама, у којима се у 17 писама, ванземаљац, убачен на Земљу као инсајдер, обраћа пријатељу са звезда с именом Уо, објашњавајући му чудни живот Земљана и апсурдне појаве на Земљи. И овде је реч о сатиричкој књижевности универзалних амбиција, атипичној за српску белетристику, и формално и жанровски.

 

 

 



Komentari (16)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:01 03.10.2018

Ух, добро је

Гледам, да вам се нису колеге из ЦИА-е опет нешто замерили? Па гледам даље, да није Брат Ајс Кјуб нешто против Вучића, ипак је Кјуб одавно са Системом на down with the P... Шта ће бити до краја, прибојавам се, а оно сетна приповест о судбини једног непрепознатог писца.

Него, Амико, 'оће л' бит' да је 'вако?
60 – тих


Шес'десеттих? Шестдесетих? Шездесетих прошлог века направи држава од себе јебарник, значи?




amika amika 08:50 03.10.2018

Re: Ух, добро је


Srđan Fuchs
08:01 03.10.2018 / *novo
Ух, добро је
Гледам, да вам се нису колеге из ЦИА-е опет нешто замерили? Па гледам даље, да није Брат Ајс Кјуб нешто против Вучића


Твоје прве (и то јутарње) асоцијације су ЦИА и Вучић? Не ваља то, брате, ослободи се тога. Живот је много сложенији и дужи и од Вучића па и од ЦИЕ. Само Јерусалим ти је довољан да све то прекрије тонама песка и пепела.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:47 03.10.2018

A danas kriminal?

Nište od ove naivete XX veka

-


[url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=03&nav_category=16&nav_id=1451026]Pokušaj otmice školske dece
[/url]



Ovo je valjda najdublji strah svakog rofitelja. U rangu je ne kriminala, već najcrnjeg terora protiv naroda jedne zemlje.
amika amika 08:58 03.10.2018

Re: A danas kriminal?

Ovo je valjda najdublji strah svakog rofitelja. U rangu je ne kriminala, već najcrnjeg terora protiv naroda jedne zemlje.


А заврши се овако, само са модернијим средствима:
После чујем: остала је у друго стање па је татко утепа и пусти волове на њу. Ете ти зашто не идем дома: Бојим се „волова“ на њен татко“.

maksa83 maksa83 09:17 03.10.2018

zapravo

Odlična informacija, šteta što je tiraž tako mali, ne znam da li da se potrudim da je jurim po knjižarama (i kojim?).
tasadebeli tasadebeli 12:40 03.10.2018

Питање




(Слушам два пензионера која стоје испред графита на зиду JOVE TRAVARI који су клинци из краја исписали и један пензионер каже другом:"Нисам, богати знао да тих Јова травара има више!" )



Амика, читам више пута, али никако да повежем...


Записао (или написао) Душан Јагликин (право презиме Кокотовић, Краљево 1938 – Београд, осамдесетих година) је мистериозни српски писац



па онда


Напустивши књижевност, одрекао се и колега писаца, покушао самоубиство, а канцер га је убио 1992. Нестао је како се мрачно каже: нетрагом.



А на Википедији нађем:


Не зна се тачно када је умро. (ЛИНК)


Реч је о истом човеку? Добро сам схватио?

И мистерија се продубљује налажењем различитих података о њему?

(Не зна се када се упокојио: 1992; не зна се шта и како, нетрагом је нестао:убио га је канцер.)


Сав тај полет младости Јагликин прекида одласком у Аустралију, из које се враћа неколико година касније, психички ослабљен. Јагликина су спопале параноје, а заједно са њима је ишло и опредељивање за наглашени национализам, спиритуализам, езотерију. Напустивши књижевност, одрекао се и колега писаца, покушао самоубиство,



Ух, Амика! (Одакле ти овај део што сам га цитирао, нарочито ово болдирано?)


Zašto više ne pišem u novinama

Odgovor na pitanje iz naslova, ukoliko bude odštampan u novinama, sam po sebi predstavlja paradoks. Paradoks je, međutim, nešto na šta smo se, valjda, za poslednjih dvadesetak godina prilično navikli.

U stvari, osećam potrebu da na ovaj način odgovorim mnogim prijateljima i poznanicima koji mi često postavljaju to pitanje. Najčešće se izvlačim na vreme i zauzetost.

Pre nekih nedelju dana sreo sam na raskopanom Bulevaru (kralja Aleksandra, ranije Revolucije) Vladimira Mijanovića, poznatijeg kao Vlada Revolucija. Žuri peške prema Cvetku. Vlada se Ovde vratio pre oko dve godine. Živeo u Americi duže od dvadeset i pet godina bez ijednog papira. U Americi mu ostalo troje dece. Pitam ga da li ima adresu, a on mi kao Pitija: adresu nemam, što znači da sam nigde i svugde. Onda Vlada pita mene: zar ti se ne čini da je oko nas ona ista Služba koja je i u naše vreme vladala? Zar ne vodi Služba ne samo tajkune i državu nego i nevladine organizacije? Oko tajkuna sam se složio, s tim da više ne znam ko koga vodi i ko kome služi, što se Vlade tiče, ona je po svojoj prirodi srasla sa Službom. Samo mi je malo čudno bilo to oko nevladinih organizacija, jer ih ima veoma mnogo i veoma različitih.

Vlada se sve vreme okretao oko sebe kao da i tog časa neko vreba i prati šta radimo i o čemu pričamo. Onda mi otkri tajnu svoga puta. Krenuo u jednu radnju na Bulevaru gde se prodaju lepljive trake u raznim bojama. Hoće da kupi nekoliko koturova traka i da ih pokloni ljudima koji brane Poslednji Platan na Bulevaru, onaj kod Jagićeve. – Oni su tako sami, kaže Vlada. Nema nijedne nevladine organizacije da stane sa njima. – A znaš li koliko je platan plemenito drvo? Od njega se prave kundaci!

Onda pokušam da ga ohrabrim da će verovatno poštedeti Poslednji Platan jer se podiglo dosta buke oko njega. Vlada odmahne rukom: mogu da ga iseku kad hoće, nema ko da ga brani osim ljudi koji se tamo okupljaju. (U petak, 25. juna, isekli su i Poslednji Platan. Osvanula je kratka vest o neophodnosti tog čina. Možda je to zaista bilo neophodno, ali zašto to nisu odmah rekli već su odložili akciju do „prave“ prilike – kad prestane medijski interes za ovu akciju.)

Kad su sekli platane i vodili besomučnu kampanju o tome koliko je ovo drveće bolesno i koliko ugrožava bezbednost građana nisam rekao ni reč, niti napisao jedno slovo. Obišao sam poprište borbe protiv bolesnog i opasnog drveća i od par stotina stabala video samo dva šuplja i bolesna. Neobična crvena piljevina od pobijenog drveća nije se dugo zadržala. Sečenje i uklanjanje tragova bilo je ekspresno. U isto vreme na televizijama smo mogli da vidimo samo ostatke nekoliko bolesnih stabala. U novinama, osim pisama čitalaca nijedan novinarski tekst koji bi bar doveo u sumnju brzinu i opravdanost cele akcije. Na televiziji potpuni muk. Ako je seča drvoreda i rekonkstrukcija saobraćajnica angažovala toliki marketing i kontrolu medija, šta će se desiti ako se budu donosile odluke od zaista dalekosežnog značaja. Nisam, međutim, zbog osećanja usamljenosti i bespomoćnosti odustao od pisanja o svemu ovome. Pisao sam i govorio u vreme kada sam bio daleko bespomoćniji protiv svega i svačega. A sada?

Nije u pitanju samo to strašno osećanje tihog očajanja, kombinacija starenja, usamljenosti i bespomoćnosti, već nešto mnogo teže: strah da bi moje angažovanje moglo da dovede u opasnost poslove preduzeća na čijem sam čelu. Nije ista odgovornost za sebe i za svoju porodicu kao i odgovornost za pedesetak ljudi i njihovih porodica. Ne smem da se poigravam sa Službom ma kako ona danas izgledala.

Vlada Revolucija naravno greši. Nije u pitanju Služba iz vremena Aleksandra Rankovića ili Jovice Stanišića. Nema više ni izvršnih sekretara, ni partijskih ukora pred isključenje. Umesto svega toga: marketing. Onaj ko kontroliše marketing taj kontroliše i medije. Kad mi urednik jednih velikih novina kaže da dve agencije kontrolišu preko sedamdeset odsto oglasnog prostora njegovih novina i da on nije u mogućnosti da pokreće teme koje bi bile kritične prema vlasti i pojedinim političkim strankama, jer to može da ga košta gubitka zarade od oglasa, onda mi je jasno da je moja lična potreba da reagujem na neke stvari potpuno besmislena. Kada se u društvu stvori takva ravnoteža straha, korupcije i kontrole, onda je individualna pobuna preko medija pre odraz panike i očajanja nego stvarni otpor.

Za poslednjih sedam-osam godina bio sam svedok tolikim nameštenim tenderima, izložen prostakluku i aroganciji raznih stranačkih apartčika, zaprepašćujućem neznanju funkcionera, o podlosti i drugim manifestacijama poslovne sposobnosti da i ne govorim, da mi je muka od svakog ubeđivanja i raspravljanja o društvu u kojem živimo. Svi mi, normalni i pristojni ljudi, danas smo taoci partijsko-oligarhijske vlasti koja je naše živote isparcelisala po svim šavovima – vertikalno po ministarstvima, horizontalno po lokalnim upravama.

Priče o nacionalnim interesima: od onih „najkrupnijih“ – teritorijalnih, pa do onih „sitnih“ – vezanih za ekologiju i očuvanje baštine, samo su zgodni povodi da bi se realizovao stranački reket, pre svega preko raznih prijateljskih firmi i agencija. Ne vidim da mogu išta korisno i novo da napišem na tu temu. A kad ne možete da pišete o ključnim temama, zašto biste pisali o prolaznosti života i proleću u Beogradu. Nikada nisam doživljavao pisanje kao terapiju.

Još uvek vidim leđa Vlade Revolucije. On žuri teran svojom opsesijom da pomogne ljudima koji brane Poslednji Platan na Bulevaru. Možda su platani stvarno morali da se poseku. Nisam stručnjak za šumarstvo, ni za saobraćaj. Ali način na koji se ta odluka sprovela, a još više kako je prošla u medijima i u nevladinom sektoru, govori mi veoma mnogo o današnjoj Srbiji.

Bojim se da će tolika koncentracija moći, praćena ličnim sebičnim interesima nekoliko stotina familija, odvesti ovu zemlju ne samo daleko od Evrope nego i od svake ideje pristojnog i civilizovanog života. U međuvremenu je u ovom delu Zvezdare Parking servis brže-bolje uveo parking zonu, iako je Bulevar još daleko od završetka. To znači da građani koji stanuju na Bulevaru moraju da se parkiraju u susednim ulicama koje su odavno zakrčene. Toliko o brizi Grada i opštine Zvezdara za svoje građane. Nisam primetio da je to neko na nekom mediju prokomentarisao. A i što bi kad je sve svejedno.

Vlada ostario, sede kose i brade, još uvek visok i mršav, stalno na oprezu, kao Poslednji Mohikanac, brzo plete prema Cvetku. To će mi se urezati u dušu kao beleg vremena u kojem je sve bilo beznačajno i ništavno osim krupnih, patetičnih reči o nacionalnim interesima. I kad su se neki definitivno nepristojno obogatili.



(ЛИНК)









Хоћу рећи, Амика, и Клинтонови су били шесетосмаши такође, зар не?



Little Wheel Spin and Spin (ЛИНК)


Little Wheels Spin and Spin Big wheels turn around & around (4x)

Merry Christmas Jingle Bells
Christ is born and the devil's in hell
hearts they shrink Pockets swell
Everybody know and nobody tell
Little Wheels Spin and Spin Big wheels turn around & around (4x)

Oh the sins of Caesar's men
cry the pious citizens
who petty thieve the 5 & 10s
and the big wheels turn around and around
Little Wheels Spin and Spin Big wheels turn around & around (4x)

Blame the angels, blame the fates,
Blame the Jews or your sister Kate
Teach your children how to hate
and the big wheels turn around and around
Little Wheels Spin and Spin Big wheels turn around & around (4x)

Turn your back on weeds you've hoed
silly sinful seeds you've sowed
Add your straw to the camel's load
Pray like hell when your world explode
Little Wheels Spin and Spin Big wheels turn around & around (4x)

Swing your girl fiddler say
Later on the piper pay
Do see do, swing and sway
Dead will dance on judgement day
Little Wheels Spin and Spin Big wheels turn around & around (4x)
amika amika 13:19 03.10.2018

Re: Питање

tasadebeli
13:40 03.10.2018 / *novo
Питање

Амика, читам више пута, али никако да повежем...

Записао (или написао) Душан Јагликин (право презиме Кокотовић, Краљево 1938 – Београд, осамдесетих година) је мистериозни српски писац

па онда

Напустивши књижевност, одрекао се и колега писаца, покушао самоубиство, а канцер га је убио 1992. Нестао је како се мрачно каже: нетрагом.

А на Википедији нађем:


Не зна се тачно када је умро. (ЛИНК)


Реч је о истом човеку? Добро сам схватио?

И мистерија се продубљује налажењем различитих података о њему?

(Не зна се када се упокојио: 1992; не зна се шта и како, нетрагом је нестао:убио га је канцер.)


Сав тај полет младости Јагликин прекида одласком у Аустралију, из које се враћа неколико година касније, психички ослабљен. Јагликина су спопале параноје, а заједно са њима је ишло и опредељивање за наглашени национализам, спиритуализам, езотерију. Напустивши књижевност, одрекао се и колега писаца, покушао самоубиство,

Ух, Амика! (Одакле ти овај део што сам га цитирао, нарочито ово болдирано?)


На википедији пише прво, а у приказу новообјављене књиге, текстове сакупио његов сестрић ако добро памтим - наводи се Аустралија, канцер и то болдовано. Не чувам линкове, тако да не могу да га дам линк.
amika amika 14:05 03.10.2018

Re: Питање

Ево линка другог текста који је и мене изненадио па сам само пренео - да разјасним мистерију или да је појачам, ко зна?

ЛИНК

[url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1610898][/url]

[url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1610898][/url]
tasadebeli tasadebeli 08:24 04.10.2018

Re: Питање

amika


ЛИНК

[url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1610898][/url]

[url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1610898][/url]



Ааааа, Васа Павковић!

Ево линка другог текста који је и мене изненадио па сам само пренео - да разјасним мистерију или да је појачам, ко зна?





Иначе, поменут је Јагликин једаред на Блогу Б92. У вези са Црњанским.

Изузетно занимљива приповест од пре 8 година о Пекићу, Црњанском,...


Moj veliki prijatelj, pokojni pisac Dušan Jaglikin, vodio ga je pred kraj života u Temišvar da vidi grad u kome je proveo mladost i išao u gimnaziju. Pričao mi je da je jedan Srbin u Temišvaru, njegov obožavalac, kad ga je video i čuo prezime, rekao: "Vi se šalite, niste vi Miloš Crnjaski, pa on je lep i ima skoro dva metra!" A pred njim je, kaže Jaglikin, stajao mali pogrbljeni čovečuljak, izmožden teškim životom u emigraciji.



Sentimentalna povest... (ЛИНК)


Ovo nisam stigla da objavim kod Predraga. Dok je stiglo objasnjenje, blog je vec bio zakljucan. ali, posto se pominje u ovom blogu...



Ана је овде вероватно мислила на овај Брајовићев блог о Црњанском... Не знам, нагађам... (ЛИНК)


И није Јагликин баш у потпуности невидљив... Нађох по нету неке текстове и коментаре у којима га помињу...

А нађе се ту и тамо понека његова прича.

Ова је баш пригодна за овај твој текст о њему. (ЛИНК)


DUŠAN JAGLIKIN

JESTE


Prvo mu jedan reče: jeste. Dođe drugi pa mu reče: nije. Zatim dođoše druga dvojica pa mu rekoše: jeste. Ali onaj isti opet reče: nije. Onda dođe desetina njih, pa stotina, i svi kao jedan rekoše: jeste! A onaj osta jedan jedini pa opet reče: e, nije!
- Jeste!
- Nije!
- Jeste!
- Nije!
I – ubiše onog negatora.
Tako ostadoše sami: učenik u moru učitelja. I onda ga svi, bez izuzetka, učiše: jeste!!!
I tako onaj odraste pod istim vaspitanjem, pa shvativši sve, jednog dana poče i sam da uči: JESTE!
To izazva talas oduševljenja sa velikim olakšanjem, ali im on i sutradan, sav ushićen i sa nesmanjenom žestinom reče:
JESTE! JESTE! JESTE!
- Tako je – pohvališe ga opet.
- Jeste – reče on – ali ja sada više verujem od vas.
JESTE I VIŠE OD TOGA!
- Jeste, znamo – rekoše mu najzad – pa mi smo te tome i naučili.
- Da! Ali, bio je tu jedan koji je govorio: nije! Dajte mi njega. Bio je tu jedan...
- Bio pa otišao.
Nije verovao da ga nema. On ućuta pa se duboko zamisli.
- A šta će mi nauk ako nemam kome da ga dam – reče posle trećeg dana. – Ja moram onoga da nađem. Onoga što je govorio: NIJE! A nije znao da JESTE! A jeste i više od toga!
Ja moram za njim.



И Хармс и Емброуз Бирс и Бранко Ћопић... Све то у једном.
amika amika 10:06 04.10.2018

Re: Питање

- A šta će mi nauk ako nemam kome da ga dam – reče posle trećeg dana. – Ja moram onoga da nađem. Onoga što je govorio: NIJE! A nije znao da JESTE! A jeste i više od toga!
Ja moram za njim.

И Хармс и Емброуз Бирс и Бранко Ћопић... Све то у једном.


Да, сва тројица, али у елементарној форми. Ја сам се сетио оног НЕ-ефендије кога је држао султан (Андрић) да му опонира. Потреба за другачијим мишљењем, да би се имао противник (Јагличин) или преиспитала понека одлука. Опозиција у заметку.
Черевићан Черевићан 13:40 03.10.2018

од судбине јачи

објашњавајући му чудни живот

дух би Он немиран - као поветарац
усталас'о јавност потом се изгуби,
жал' му Боже труда - идеја - указа
верујем и где је да баш не дангуби
amika amika 18:31 03.10.2018

Re: од судбине јачи

жал' му Боже труда - идеја - указа


То је време "стварносне прозе" коју је Јагликин довео до краја, потписујући се као приређивач. Мома Димић, Драгослав Михаиловић, Видосав Стевановић и други су написали књижевно вреднија дела, али је Јагликин промовисао људе из народа, разних дијалеката, који говоре о темама којих није било у штампи, а ретко и у књижевности.
Черевићан Черевићан 18:41 03.10.2018

прст од мисли бржи

жал' му Боже труда - идеја - указа


у комбинацији која је претходила ми стиховању била и ова варијанта која се нажалост провукла приликом постирања а треба финално да гласи

алал богме труда - идеја- указа

пaрдонирам г amika на пропусту а кои битно смисао коментарами мења
amika amika 20:04 03.10.2018

Re: прст од мисли бржи

Черевићан
14:40 03.10.2018
од судбине јачи
објашњавајући му чудни живот

дух би Он немиран - као поветарац
усталас'о јавност потом се изгуби,
алал богме труда - идеја- указа
верујем и где је да баш не дангуби


Хвала госп`н Чер! Ево исправљених стихова.
bauer. bauer. 08:28 06.10.2018

,

.
amika amika 17:04 06.10.2018

Re: ,

bauer.
.


...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana