SP u fudbalu Rusija 2018. (deo treći) - Mano de Dios

vcucko

Šta gledaju ti ljudi?

Па ето...

Очима и мозгом свакако не гледају.

Сад ће Кежман да плати и ботове и новинаре да пишу о томе како су сви други криви осим СМС.

Atomski mrav

I Matić... navodno se oprašta od reprezentacije. Možda mu je Murinjo suptilno nagovestio da bi bilo bolje za njega i za Mančester Junajted da uradi tako. Što se mene tiče - ako bude toliko umoran posle sezone da nema snage ni za 60 minuta na terenu, bolje da pošteno kaže pa neka igra neko spremniji.

Е, у томе је квака. Што неће да каже.

Или му не дају да каже.

И ако смем да додам, па и сви ови остали (нпр. Шаћири ) су играли целу сезону, често неки од њих носили сав терет своје екипе, па нису деловали баш толико мртвосано на терену у дресу репрезентације.

U pravu je, nego šta. Sad se videlo da se SMS nikako ne uklapa u reprezentaciju.

Ма уклопио би се он... Али постоји начин.

Понављам, биће он добар играч. Једног дана. Можда и велики играч, од оних какви се памте. Али једног дана. Када мало порасте. У глави. Ако порасте. Тренутно нам ништа не говори да ће тако и бити.

Ово сада није био тренутак да буде стартер од првог минута у све три текме. И то по цену тумбања или седења на клупи оних већ уиграних. Никако није био тренутак.)

Овако, на силу, због захтева менаџера?

Не иде.

Мени би било логичније да је мали Живковић играо сваку од почетка на десном крилу, Тадић иза Митровића, а Љајић/Костић (у зависности од ситуације, по левом крилу. И Лука Миливојевић поред Матића јер Матића очигледно не сме нико да помери одатле већ годинама. (Agent: Not clarified - ЛИНК) *

Па чак и када бих погрешио за малог Живковића, мања би штета била.

А да не причам о томе колико нам је фалио (шта год ко мислио о његовим фудбалским способностима) један Гудељ који је код Муслина вазда покривао све то Матићево мртвосано мрцварење и шетање по терену.

Просто мораш да имаш једног који све време трчи као да је Немац (), као навијен, јер, побогу, не можеш играти са све самим уметницима који потрче повремено када им надође инспирација.

А да не причамо о томе са чиме све у глави остали играчи из стандардне поставе изађу на терен када им се саопшти да ће један менаџерски пренадувани СМС или један мртвосани Матић каквог гледају на тренинзима играти од првог минута.

То што су они солидарни са Крстајићем па ћуте, то не значи много када не прођеш даље, зар не?

Понављам још једном, то што смо видели, та 23 наша играча, плус још једно 5-6 њих, то је то најбоље што имамо. И круг избора ти није велики, увек се вртиш око истих имена. Али некакав мали круг избора имена која стартују у текми ипак постоји.

И у томе је сва разлика између искусних тренера какав је Муслин и Крстајића који је овде био марионета ФСС и менаџера налепљених на тај ФСС као муве на говно.

А овако испада да је Муслин игнорисао СМС, а он, боже мој, "вреди толике милионе!"

Па је л' то мерило како се саставља тим?

Тако и ја могу да будем тренер. Само погледам ко од играча највише вреди на тржишту (или још горе, ко му је менаџер) и стрпам га у екипу.

Али то онда није екипа.

OTVORIO DUŠU Muslin progovorio o otkazu, Sergeju, Banetu i Srbiji na Mondijalu


AUTOR: Alo.rs DATUM I VREME: 03.06.2018. 20:00 - 03.06.2018. 20:09

Slavoljub Muslin, čovek koji je odveo Srbiju na Mondijal u Rusiju, odlučio je da otvori dušu, da progovori o svemu što je dugo ćutao.

Slavoljub Muslin je ovim rečima objasnio zašto će Mondijal, kako je konstatovao „Sovjetski sport“, gledati sa strane, iako je sa Srbijom ostvario plasman na finalni turnir osvajanjem prvog mesta u kvalifikacionoj grupi. U intervjuu za moskovski list pričao je i o Sergeju Milinkoviću Saviću, Branislavu Ivanoviću, podršci koju je dobio od reprezentativaca, a najviše o otkazu krajem oktobra prošle godine...

"Kada sam postavljen za selektora Srbije, Savez mi je dao najšira moguća ovlašćenja. Odlučivao sam koga ću da pozivam na okupljanja reprezentacije, ko će da igra, kakva će biti taktika, ko će da uđe u stručni štab. Tokom kvalifikacija niko nije ometao moj rad. Svima je odgovarao. Ali, kada smo ispunili cilj, nedvosmisleno mi je rečeno da bi bilo bolje da promenim tim i igru na Svetskom prvenstvu. Odgovorio sam da je to moj posao i da neću nikog da slušam. Nastala je konfliktna situacija. Kao rezultat toga, morao sam da odem", istakao je Muslin.

Srbija ima Matića, Kolarova...

Muslin ne veruje da Rusija, iako je domaćin, može nešto da uradi na SP-u. Između ostalog i zato što njeni najbolji reprezentativci ne igraju u inostranstvu. - Pogledaj Srbiju. Takođe nemamo jaku ligu, ali tim može da se osloni na Nemanju Matića, koji igra za Mančester junajted, pa na Aleksandra Kolarova, jednog od lidera Rome...

Na pitanje zašto je Savez uopšte reagovao, kad su postojali rezultat i igra, bivši strateg „orlova“ je odgovorio da je to za njega besmisleno.

"Mnogi u Srbiji i dalje ne razumeju zašto će Srbija na SP-u imati drugog selektora. Očigledno, dodirnuo sam nečije interese. Neko je imao drugačiji pogled na razvoj srpskog fudbala. I žrtvovali su me".

Muslin se zatim dotakao Sergeja Milinkovića Savića, zbog čijeg nepozivanja je i nastao konflikt.

"Trener formira tim tako da igrači što bolje budu prilagođeni odabranom modelu igre. Dalje sve opredeljuje rezultat. Ako je dobar, onda je tim izabran ispravno. Otišli smo na Mondijal bez Milinkovića Savića. Ujedno, Dušan Tadić, koji je igrao na svojoj poziciji, postigao je četiri gola i imao osam asistencija. Razmislite o tim brojevima! Od 20 golova Srbije, Tadić je zaslužan za 12. Dakle, sasvim je logično da sam se opredelio za njega i vezu s Ademom Ljajićem".

Konstataciju da bi Milinkovića Savića možda i pozvao za to prvenstvo, da je ostao na klupi, Muslin je potvrdio:

"Teoretski, da. Nemam predrasuda prema Sergeju. On je odličan fudbaler. Ali, odmah sam rekao Savezu: za njega nema mesta u timu na toj poziciji, a konačna odluka će biti doneta po završetku klupske sezone".

Ruskog novinara je ipak čudilo ignorisanje igrača Lacija i, kako je istakao, jednog od najvećih srpskih talenata...

"I šta sad? Benzema je prvi napadač Real Madrida, osvojio je Ligu šampiona tri godine zaredom, ali nije pozvan u francusku reprezentaciju. To nikog ne brine. Zbog nedostatka Benzeme, Francuzi ne igraju gore".

Slična situacija je i u „zbornaji komandi“, navodi novinar. Mnogi smatraju da je Igor Denisov najbolji ruski fudbaler, a selektor Čerčesov ga ne zove."Ali, Čerčesov zbog toga nije otpušten. Ruski savez ne vrši pritisak na njega, a na mene u Srbiji su vršili, iako smo postigli rezultat. A vaš tim, čak i u prijateljskim utakmicama, nije izgledao najbolje".

Zoran Tošić bi bio koristan

Kao bivši dugogodišnji as CSKA, Zoran Tošić je zanimljiv Rusima, pa su Muslina pitali i za njega. Selektor Mladen Krstajić nije uvrstio asa Partizana u reprezentaciju za SP. - Tošić je iskusan igrač. Retko sam ga puštao da igra, ali je bio važan za kolektiv. Za atmosferu u timu takvi igrači su veoma korisni. Verujem da bi na Mondijalu bio koristan Srbiji - smatra Muslin.

Muslin je za „Sovjetski sport“ otkrio da su ga po dobijenom otkazu zvali reprezentativci.

"Mnogi igrači su me zvali, pokušavali da me podrže. To je bio šok za njih. Tim je bio talac situacije. Rekao sam momcima da nastave da igraju najbolje što mogu i da pokušaju da budu dobri na Svetskom prvenstvu", poručio je bivši selektor „orlova“, dodajući da će uskoro odabrati jednu od ponuda za nastavak karijere.

O doskorašnjem kapitenu "orlova", Muslin je rekao:

"Svaki trener uvek može da se osloni na njega. Za lošu sezonu Zenita nije on kriv. Sa takvim izborom igrača, Petrograđani su morali da osvoje titulu. Prema mom mišljenju, Roberto Mančini nije razumeo ruski mentalitet. Bane će, verujem, ostati u timu kod novog trenera Sergeja Semaka. On je u ruskom fudbalu kao riba u vodi".

ЛИНКЛИНКЛИНК

Овај интервју је Муслин дао 10 дана пре почетка првенства.

И из њега најбоље разумеш зашто је Крстајић шетао СМС да буде мало иза Митровића, па онда мало поред Матића на терену. СМС мора да игра, наредило одозго, а ти не знаш где би га ставио. И како онда да победиш где год да га ставиш.

Пази, експериментишеш тако у такмичарским утакмицама у којима свака грешка значи испадање из даљег такмичења! О, Боже! Па то је исто као и ови коментатори Журнала без мозга који сада бране игру СМС, што рече Чучко.

Последице таквог склапања екипе по захтевима менаџера, а не по моделу игре и потребама смо сви видели.

И било ко од нас онда може да буде такав тренер као Крстајић.

Само нека је послушан.

(Зар нису исто срање направили и са Антићем после Јужне Африке 2010. као и сада са Муслином?)

Још смо са свим тим добро и прошли. Могли су Бразилци да нас натрпају (реално гледано) да нису одиграли с пола снаге, у појединим моментима као да је пријатељска утакмица.

А могли су и да нас натрпају к'о ономад Аргентина или Холандија, па да се момци опет врате кући са 6 примљених голова на тој "одлучујућој и историјској" текми. (Вазда су нам утакмице одлучујуће. Ниједна није опуштена јер си пре тога обезбедио пласман за даље.)


И шта сада?

Ништа није непоправљиво. Погреши се, па се иде даље, све је то у реду.

Али када деценијама правиш такве намерне грешке због појединачних интереса...

(А ја то заиста гледам читав свој живот са репрезентацијом моје земље, звала се она Југославија или Србија. ЛИНК)

Или преведено, када деценијама ништа не научиш из својих грешака...

А ботови по медијима и плаћени новинарски пилићари који се хране по клупским ресторанима ће сада да крену у офанзиву и да доказују разочараној фудбалској раји како се "екипа" ипак прави тако што пошто-пото у тим стављаш само оне најскупље играче на фудбалском тржишту.

________________________________________________________________________

* -

Agent: Not clarified

Када је Немања Матић прелазио из Челзија у Манчестер то је био

Ђузепе Ризо (ЛИНК)

(Giuseppe Riso - ЛИНК)


Jose Mourinho was surprised Man Utd were offered Nemanja Matic (ЛИНК)


Сада се не зна...





Pini – gospodar srpskog fudbala rođen na Ostrvu (ЛИНК)

Sve o klubu koji služi za pranje srpskih fudbalera! (ЛИНК)

The Top 10 most powerful agents in football (ЛИНК)


Рек'о Фаљи, јебига...


Чучко, је л' беше Слобода из Ужица била донела одлуку да потписује искључиво и само фудбалере који немају никаквог агента/менаџера или инвестициони фонд за који су везани?

Па је са таквима ипак ушла у Прву лигу.

Али су је одмах брже-боље и избацили из те Прве лиге да им не квари бизИнис.

Разноразне Кокезе, браћа Тончеви из СПС и остали буразери и синови српског фудбала. (ЛИНК)


Нема ту трте-мрте!

У систем смо ти тато, ти бато и ја, а не тамо неки студенти!

vcucko

Nacija od 3 miliona sa dve svetske titule

Мени причали да су ту прву светску титулу 1930. године освојили после једног баш спортски и фер добијеног полуфинала против Југославије када су за њих играли и полицајци и ватрогасци који су дежурали уз аут и корнер линије?

(К'о некада у СФРЈ када су Звезда и Партизан гостовали у Приштини. Па фудбалери само гледали како да извуку живу главу са терена. Сада је, у ово наше доба, ту улогу ФК Приштине био преузео Нови Пазар у нашој лиги, али џабе... Опет испадоше.)

А и финале су те 1930. године Уругвајци тако поштено добили да замало да зарате са Аргентином због фудбала?





Разумем ја твоју емоцију.

Али, превише се ти Уругвајци циганишу по терену, Чучко. Барем за мој укус. И такви су откада пратим фудбал. Деценијама. Не знам да су икада били другачији.

Немој погрешно да ме схватиш, нисам заљубљеник ни у Португал. Али ово како Уругвајци убијају игру тим циганисањем, развлачењем времена, прљавом игром,...

Гори су од Аргентинаца.

А кад и судије крену да се циганишу по терену допуштајући Уругвајцима да раде то што раде...

Овај судија вечерас ћути к'о кучак, а Уруси играју прљавооооо... Само тако...

Све помало, знаш оно... Чук-чук, мало лакат, мало песница у бубреге с леђа, мало мајка ти је курва и ти фазони...

(Зар није мало блесаво да ову текму суди Мексиканац Рамос?

К'о нама што су увалили оног Швабу...)

Portugal vs. Uruguay!

Whoever Wins ... We Lose

We don’t want to overhype this, but we could be approaching some kind of event horizon of shithousery. Uruguay are the undisputed masters of the art, a team built from gristle and needle and spite. Their marking is aggressive, their organisation is terrifying, and they approach the art of disruptive violence with the care and attention of a highly experienced torturer. (Named Diego Godín.) No messing about. There’s the weak spot. And there. And ... broken.

What’s particularly admirable/appalling about Uruguay is their commitment to the cause of being Uruguay, all the time, no matter what else is going on. They don’t just bunker down and shithouse up when playing against the bigger sides. They do it to everybody. They did it to Saudi Arabia. Get the goal, kill the game, and kick anybody who tells you otherwise. It would almost feel gratuitous if it weren’t so on-brand.

ЛИНК




П.С. - Ономад када је судија покрао Чукарички против Радничког Ниш (наредило одозго да Раднички буде трећи у лиги и иде у Јевропу)

Овусу, десно крило Чуке,

није играо за Чукарички због картона, него седео с нама у публици.

Изнервирани сви суђењем на крају текме, ја питам Овусуа, из милоште на Брду званог Црна мамба због брзине (кад узме лопту, можеш да му отвориш слободно капију стадиона колико се залети с њом):

- Мамба, је л' и код вас у Гани и у Африци исто овако суде?

- Исто, брате!

vcucko

Da se razumemo: cela priča oko učešća reprezentacije Jugoslavije na prvom SP, sticajem okolnosti grupe igrača iz Beograda, jeste priča veća od sveta i života. Normalni narodi bi je sto godina pričali svima, svaki dan ceo dan. Srbi su je se verovatno stideli, da ne bi eto povredili nečija osećanja I dobro je što je jedan promoćurni Bjela napravio film, makar i sa nekim nakaradnim faktima.

Ма да, филм је филм. И мислим исто што и ти, добро је да га је неко уопште и снимио макар и са накарадним фактима. Отуд нам и све митологије од прапочетака времена... Да нема накарадних факата, не бисмо имали ни митолошке приче. Написах то у првом посту у овој серији...

Од три последња светска првенства у фудбалу (Јужна Африка 2010, Бразил 2014, Русија 2018.) откако играмо под именом Србија (коначно! - ЛИНК), ми ево учествујемо већ на другом светском првенству.

Богами, тако нешто није постигла ни увелико медијским митолошким маглама обавијена генерација Моше и Тиркета која је умела да пимплује живим јајетом уместо лопте носећи дрес Југославије. (Уругвај 1930.)

- Је л' истина да је само један Мађар до сада умео да пимплује живим јајетом?

- Јесте, ал' тај је одмах умро.






Ја сам ту причу слушао такође од неких актера свих тих догађања 35 година пре него је Бјела снимио филм. (ЛИНК)

Susret s reprezentacijom Urugvaja opisao sam sa preko stotinu reči. Potrošio sam skoro sav novac koji sam imao.

Utakmica je zaista bila vredna tih troškova. O njoj je imalo mnogo šta da se kaže. Iako je rezultat bio 6:1 u korist Urugvaja, naši su igrali vrlo dobro, dali prvi gol i tek kada je sudija otvoreno počeo da navija za domaće, jugoslovenski igrači su posustali.

Не знам да ли бисмо победили ми или Уругвај, али резултат је текао овако:


1.0 за нас Вујадиновић. (5. минут)

1:1 из офсајда. ((19. минут)

2:1 за Уругвај (21. минут)

Поништен гол нама за 2:2 због наводног офсајда и то тако што је судија прво показао на центар, признао гол, па онда после жестоких протеста Уругвајаца и целог Сентенарија поништио гол (ја нисам чуо ни за један други такав случај пре ВАР система, поготово не на светским првенствима; да судија мења накнадно своју одлуку. Чак ни за Марадонину мано де диос.).

Brzo oporavljeni od šoka zbog dva primljena gola za dva minuta, Jugosloveni kreću u napade. Sada se Urugvaj brani. U 25. minutu Ivica Bek prolazi levom stranom, pronalazi Baneta Sekulića koji snažno šutira, lopta pogađa Nasacija ali, na nesreću domaćina, na pravom mestu je Moša Marjanović, pritrčava i iz blizine postiže gol. Sudija pokazuje na centar, rezultat je 2:2, na stadionu opet „minut ćutanja“... Ali, avaj… Urugvajci trče ka sudiji, pokazuju rukom na pomoćnika, reklamiraju nešto… Rego odlazi do pomoćnika iz Bolivije i posle konsultacije poništava gol! Objašnjenje: strelac je bio u ofsajdu!

Полицајац враћа лопту из гол аута и асиситира Уругвајцима за 3:1. (32. минут)

U 32. minutu desio se skandal koji će ući u istoriju svetskih prvenstava. Posle jednog napada Urugvaja lopta odlazi u gol-aut. Jedan policajac, koji je stajao tik uz gol Jakšića, vraća loptu u igralište. Dok Jugosloveni stoje, Dorado centrira, a Anselmo šalje loptu u mrežu. Na opšte zaprepašćenje, sudija pokazuje na centar - 3:1 za Urugvaj. Jugosloveni ne veruju očima, saleću sudiju, ali ne vredi ništa.

У полувремену наши нису ни хтели да изађу да одиграју друго полувреме. (Све ти је јасно зашто.) Натерао их Андрејевић.

После свега тога, до 1:6 није било ни тешко ни немогуће стићи. Са играчима који су дигли руке од утакмице јер су схватили да не могу да победе. Нипошто им се то неће дозволити.


Тако да, Чучко, није било никаквог наводног враћања лопте полицајца у терен из чега је Уругвај повео са 3:1, него се све то стварно догађало на терену.

Како је то могуће?

Па прво светско првенство, ривалитет европских и јужноамеричких екипа и њихов утицај на тек рођену ФИФА и потреба да се на првом светском такмичењу покаже доминација по сваку цену.

Био је жртвован фудбал на тој утакмици и нека тамо репрезентација Југославије која ионако није припадала онима великима који су се већ клали на олимпијским играма.

Откуд таква атмосфера бити или не бити, ко жив ко мртав?

Па и сам кажеш колико је ту ватреног оружја било по Монтевидеу у тим данима.


(Узгред, Ђани Лонци и његова мафијашка екипа наследника у ФИНА то већ деценијама исто ради и у ватерполу, само је ватерполо ипак другачија игра од фудбала, па им и не успева сваки пут. А Србија/Хрватска/Црна Гора и Мађарска су ипак за читаве две клоасе испред осталих. И ватерполо није глобални спорт, него више европски.

Ево, пружа ти се прилика сад у јулу да се увериш у то на предстојећем европском првенству у ватерполу како те мафиозе то раде са намештањем сатница утакмица, намештеним судијама итд. Онако све на фињака, да се Власи не досете и да на сваку твоју примедбу ови из ФИНА само слежу раменима лажући те да ти примедба није поткрепљена доказима. Мађарска и Србија, иако убедљиво најуспешније репрезентације у том спорту, често ту имају третман као да су нека афричка репрезентације.)

А тај Уругвајац што се наљутио што му је домовина представљена као Мексико, није ти ништа помињао око тог суђења на тој полуфиналној утакмици?


Кажем још једном, разумем ја твоју емоцију гледе Уругваја, али ово су факти. И није ми их причао Уругвајац.


Све ово друго што си написао стоји и апсолутно си у праву (климава фудбалска организација у Југославији, Хрвати који су и тада као и после вазда уцењивали Београд и све остало што си написао...)

Али да не спинујемо факта због емоција?

Чињеница је да нас је Уругвај у полуфиналној утакмици првог икада одржаног светског првенства победио уз суђење какво пре приличи некој барајевској лиги (ФК Лисовић - ФК Гунцате) када незадовољни домаћи навијачи после текме судију спусте у бунар да га казне.


П.С. - И једно занимљиво питање за све нас:


Да ли бисте ви изашли на терен после таквог суђења у полуфиналу светског првенства као што је то био случај на утакмици Уругвај - Југославија 1930. године.

Ја, богами, не бих.

А ако би ме и натерали, онда свакако не бих више играо фудбал, него само статирао на терену и чекао крај утакмице.

Јер... Чему онда све то... (ЛИНК)

Zbog svega toga Vidak Bratić (по. тренер Чукаричког) je na konferenciji za medije "osuo paljbu" na suđenje u srpskom fudbalu i poručio svom gazdi da "baca pare".

vcucko

Napred Urugvajci,

А је л' синоћ прцкао мексички судија Португалце онако на ситно? Како је теби то изгледало?

Пази, не много... Мало, онако на ситно... За овакве утакмице сасвим довољно да се на тај начин да предност једној екипи.

(Сети се оног Швабе Бриха који дели жуте картоне нашимa у везном реду, а Шипцарцима за исту врсту фаула који праве не ме да ни усмену опомену или чак наши не добију ни фаул.)

За овакве текме сасвим довољно.


Да подсетим само, Роналдо је ипак званично проглашен од ФИФА за најбољег играча у 2017. (ЛИНК)

Али џабе му.

Наредило одозго. Што каже Чучко: Рек'о Фаљи.


П.С. - Што ти кажеш, одличан судија, из класе најбољих, јер када то ради, ништа му се не може приговорити.

Мислим, може... Али џабе...

Предлог та читање док уживамо у фудбалу


MAFIFA


UEFA MAFIA







(ЛИНК)

David Yallop, How They Stole The Game. Poetic Publishing, London, 1999,
pp. 315, £16.99 (hardback)

An implicit pact has always operated between the organisers of, and those who
watch and follow, top level professional sport. That is that a real contest is being
conducted - a contest where teams (and/or individuals) play to the best, or
limits, of their ability, with the most skilled and able team being victorious.
Other aspects of this pact are that referees are impartial in their decision making
in ensuring that various games are conducted according to, and within, the
rules of the game; and that the overall organisation and administration of the
sport is conducted in such a way that no team has an advantage over competitors.
In short, everything, both on and off the field, is above board - we are watching
a contest, not a ‘fix’.

Top level professional sport, by definition, is a commercial activity. The
various games themselves, and the paraphernalia associated with their
production, provide many opportunities for money making. David Yallop
estimates, for the late 1990s, that football - what is called soccer in Australia -
has an annual turnover of (presumably American) $255 billion, and provides
direct and indirect employment for more than 450 million people (p. 12 -
unfortunately he does not source this data).

The general lament that is directed at this nexus between commerce and
sport is that the latter is reduced to fulfilling the needs of the former. The location
of teams and stadia, the structure of leagues and the staging of games have been
increasingly seen as being determined by the needs of broadcasters and sponsors,
to the chagrin of fans. Despite these problems, despite their apparent increasing
alienation and hankering for a return to the ‘good old days’, fans have been
comforted by the implicit pact - when watching a game a real contest is taking
place.

David Yallop in How They Stole The Game is also interested in the
interconnections between sport and commerce. His particular focus is on the
world game. His point of departure is to expose the corruption that exists in
football; of how those at the very top of the Federation lnternationale de Football
Association (FIFA) have flagrantly breached their side of the implicit pact.
Yallop’s major target is Joao Havelange, FlFA’s president form 1974 to 1988.
How They Stole The Game is about corruption on a grand scale. Yallop provides
information on how Havelange embezzled funds from the Federation of
Brazilian Sport (CBD) and one of his companies to pay for the votes of delegates
to ensure his election as FIFA president. Such moneys were used to fund
Havelange’s tour of the world - and he always travelled first class and lodged
at the best hotels - in drumming up support for his candidacy; and to pay for
the airfares, accommodation and generous expenses of delegates who turned
up for the election. Concerns about Havelange’s management of CBD resulted
in a confidential inquiry being conducted by the Brazilian government. It was
estimated that in the sixteen years of his stewardship $6.6 million vanished
(this is what could be traced). A decision was made not to pursue Havelange in
the courts - apparently because of the embarrassment it would have caused for
Brazil given his exalted position in FIFA (though it may have also been due to
his political connections). Instead, the government bailed out the CBD (pp. 123-
125).

Yallop provides details of Havelange’s various conflicts of interest. For
example, he awarded insurance contracts for World Cups to a company under
his control. Moreover, various companies he has been associated with, according
to Yallop, have been used to launder money from persons and companies
involved in arms dealing and narcotics.

One of Yallop’s major criticisms of Havelange is his relationship with Horst
Dassler of Adidas. Havelange, or FIFA, sold marketing and broadcasting rights
to World Cups to a company controlled by Dassler. Dassler, in turn, sold on
these rights for substantially higher fees. Yallop maintains that between 1986
and 1998 this arrangement cost FlFA/football and/or netted Dassler’s company
somewhere between $500 million and one billion dollars (p. 230).
Besides various developments within FIFA during Havelange’s reign, Yallop
examines matters involving Brazilian football, and the awarding of and conduct
of World Cups. Yallop claims that Sepp Blatter, who succeeded Havelange, bribed
approximately twenty (mainly) African delegates - the price was apparently
$50,000 - to secure his election over Sweden’s (Union des associations Europeenes
de Football president) Lennart Johansson. Yallop is appalled at the extent to
which FIFA officials have their snouts in the trough. He says that ‘The bill for
bringing the FIFA officials to Spain for World Cup 82 was over $3 million - more
than it cost to transport and accommodate the twenty four teams’ (p. 153). The
bill at one of the hotels that hosted FlFA’s 1998 meeting, which incidentally
resulted in Baltter’s election, ran ‘to many millions of dollars’. ‘Havelange’s
Presidential Suite ... cost £3,500 per night. Forty-two nights - £147,000’ (pp. 296
and 294).

Brazilian football is depicted as a haven for gangsters and drug lords. It
alternates between providing a vehicle for money laundering and ‘bread and
circuses’ for various governments. Havelange used his influence to have his
son-in-law, Ricardo Teixeira, installed as head of the CBD. Teixeira was most
skilled at dolling out tickets for World Cup games to persons of influence -
something he ‘inherited’ from his father-in-law. Brazil played off in (and won in
a penalty shot out) the final of USA 1994. Teixeira provided tickets to the final
and paid for all expenses of a number of persons including ‘five members of the
judiciary from Rio; the three judges of the court of appeal; the two district
attorneys and many more lawyers. Most of these legal figures were involved in
the at least forty lawsuits connected with ... [Brazilian football] which were at
the time being processed’ (p. 242). After Brazil won the World Cup Teixeira,
members of his entourage and players returned to Rio and refused (and received
political support from the highest levels) for having approximately twelve tons
of goods, they had brought back with them, not processed through customs.
This was a drama which unfolded live on national television. Yallop suggests
that narcotics formed part of these goods (p. 247).

Because of the implicit pact soccer fans, well, especially neutral ones, don’t
question (overly long) strange decisions by referees - obvious penalties not
awarded, dubious ones granted; players dismissed from the field for standing
on grass, while others who commit vicious tackles suffer little more than a
warning and/or the person they hacked is booked for taking too long to regain
their feet. Yallop explains this phenomena in terms of referees and linesmen
who have been ‘got at’. He provides examples in domestic, and more, alarmingly
in World Cup competitions. His implicit message is that spectators should believe
what their eyes tell them. In addition, Peru were bribed to throw their second
round match against Argentina in 1978 - Argentina subsequently won the World
cup.

This review only scratches the surface of Yallop’s expose. In recent times we
have become increasingly aware of odd-doings associated with the production
of sport. Drug taking in many athletic contests. The buying of votes for the
Sydney summer Olympics in 2000 and the winter games in Salt Lake City 2002.
The match fixing in world cricket. As I write this review the front page of The
Sydney Morning Herald, 11 July 2000, reports on how major sponsors of Sydney
2000 are offering prime tickets to politicians. The back pages of the same edition
carry an article about how Charlie Dempsey, an Oceania delegate to FIFA,
abstained from voting on whether the 2006 World Cup should be awarded to
Germany or South Africa, because of ‘undue pressure’ to secure his vote. How
They Stole The Game is a profoundly disturbing work. It is a damning indictment
on football, in particular, and sport, in general. It is a book which should be read
by all those with an interest in sport. It appears that the implicit pact that his
existed between organisers and spectators is, if it hasn’t already, coming to an
end.


Braham Dabscheck
School of Industrial Relations
University of New South Wales

janospistaferika

Osetim neko perverzno zadovoljstvo svaki put kada Spanci izgube u nekom sportu.

Ја чекам Колумбија - Енглеска, па да се онда стварно радујем.

michiganac

(imao je zelju svojevremeno upravo da preuzme Vosu, ali se povukao i preuzeo dezelce)

Размисли зашто се Мандарић повукао...

Рек'о Фаљи. И Пини Захави.

vcucko

E sad na to dodaj ličnosti selektora. O Čerčesovu sam pisao neki dan. Danas u prenosu se lepo videlo, kako je pogledao Dzjubu jer je ovaj imao nešto da prigovori kad ga je zamenio. Pa neka je Dzjuba deset puta bogatiji, to ovde nije važno. A kod nas je postavljen nebitan lik isključivo da primi odijum javnosti, lik koji tom SMS-u verovatno ne sme ni da se obrati bez dva podignuta prsta. A poteze vuče kolegijum kod Pinija i Faljija.

И газди Чукаричког сви саветују да се повуче јер џабе улаже своје паре у клуб. Шта све вреди кад мафија узме.

Видећемо шта ће бити са Чукаричким од јесени.

Сада тренутно ствари не стоје никако добро.

Човек је уложио око 15 милиона у клуб до сада. Стадион са лиценцом за Европу, лиценца за клуб, годишњи буџети клуба у последњих 5-6 година, бесплатни тренинзи и опрема за млађе категорије (једини у Србији) и остало све што иде уз власништво фудбалског клуба, а није му се вратила ни половина уложеног иако је при преузимању клуба направљена конструкција да му се за ово време уложено врати у потпуности.

(О некој заради ту нема ни говора.)

Али не дају кокезе...


Чукиног газду за клуб за сада још једино држи то што је растао уз клуб и играо за њега као омладинац. Цео живот је уз клуб.

Финансијски интерес - не.

vcucko

Negde sam davno čitao, prastari savet Moše Marjanovića kako se puca penal. Špicem,

Још као клинац слушао сам

Бору Костића (ЛИНК)

(уживо! )

који је давао голове

Лаву Јашину (ЛИНК)

са 35 метара.

Говорио чика Бора, кад шутираш, удараш лопту шпицем, али по средини лопте, ни у горњу ни у доњу половину, него по средини као када хоћеш у билијару директан ударац таком у куглу, и онда фудбалска лопта добија страховито убрзање, али лети право. Уз вежбу, и страшна прецизност ударца.

Ја послушао чика Бору, па читав живот само шпицеројка...

Сви ми се чудили.

Када удараш пуном ногом, ако се ниси нагнуо напред, оде полугом лопта небу под облаке. Шпицем - јок. Само право лети.

Добро, наравно, комбинујеш и фелшеве сваке врсте. Исто шпицем.

Додавања саиграчима могу и унутрашњом страном стопала.

Али шут - само шпицеројка.


И да, лепо рекао Моша, у сваком спорту се пенал пуца право голману у главу. (ватерполо, рукомет)

vcucko

Jednostavno svaki cenaršut im je nerešiv problem protiv ovih velikih krkana.

И јефтино су примили први гол... А и трећи... Као и ми против Шипцараца...

Али да нису онако лако примили први, ко зна како би даље текла фабула радње.

И мора да су страшно ишли на нерве крканима свих 90 минута.

Ти га обиђеш, он опет испред тебе. Опет га обиђеш, он опет испред тебе...

На крају изгубиш стрпљење.


П.С. - Чучко, ако Нејмар калаштура, установили смо због чега, онда је овај Еден Азар калаштура на квадрат. Због истог тог.

И сваки пут добије фаул.

И једном и другом газда је Пини. Азара је ухлебио одавно код Абрамовича, уговор истиче 2020.

Пред првенство се газда Пини бавио ухљебљењем Нејмара.

Pini Zahavi: Meet the man tasked with getting Neymar to Madrid (ЛИНК)


Шта мислиш, Чучко, на колико су осигуране ноге Нејмара, а на колико ноге Азара?

И која ли је осигуравајућа кућа у питању?

vcucko

Domaćine, iskreno, možeš li da zamisliš polufinala Francuska - Belgija i Hrvatska - Engleska?!

Sad me baš uhvatila drhtavica. Šta ono rekosmo, sinhrono plivanje?

И скокови у воду.


Скоро па да из протеста и не гледамо полуфинала и да не отварам нови пост после четвртфиналних текми.

vcucko

Ipak hoću da verujem da Brazil ovo prolazi. Duva krkanima u odbrani, pa Niponci su im prolazili samo tako.

Atomski mrav

Kroz rupu između Kompanija i Vertongena si mogao i kombajn da proteraš...

Пробао је Муслин у једном тренутку у квалификацијама да игра то са три централна одбрамбена (то је, ваљда 5-3-2) где бекови уз аут линије иду много високо глумећи по потреби и крила, али је брзо схватио, пошто смо примали много голова, да за то мораш да имаш много брже играче од Банета Ивановића сада већ у годинама, Тошића такође, Настасића,... Па се вратио на 4-2-3-1 што је и Крстајић играо само са СМС у екипи и осталом десеторицом, којим год, јер то није било очигледно важно.

Нису ни ови белгијски кркани, што каже Чучко, много бржи од тих наших.

Кркана.

Atomski mrav

U ovom slučaju problem nije bio u brzini halfova, već u tome da onaj levi bek

Да, у праву си, код првог гола је тако било. Зато што су бекови превише високо у пољу.

Ne sećam se da je Muslin menjao formaciju tokom kvalifikacija,

Чини мик се да је у Бечу против Аустрије (и то не једини пут у тим квалификацијама) играо 5-3-2.

Па се после када смо се на Грузији вадили, вратио на 4-2-3-1.

А можда и мене сећање вара... Допуштам сасвим...

Kad se malo bolje prisetim, igrao je i Vuković u odbrani,

Да, на њега смо потпуно заборавили!

А искусан играч.

Поред њега можда не бисмо примили други гол од Швајцараца ни први гол од Бразила.

Sasvim je moguće da je igra sa trojicom u odbrani kumovala tome da smo često bili u situaciji da jurimo rezultat, ali je opet s druge strane takva formacija sigurno doprinela da budemo opasniji i efikasniji u napadu. Ova Krstajićeva formacija dovodi do toga da je Mitrović beznadežno usamljen u napadu, to što je SMS glumio gljivu u napadu protiv Kostarike i Švajcarske nam nije nimalo pomoglo.

Atomski mrav

Više mi je žao što je Japan ispao u osmini finala nego što se mi nismo plasirali u osminu finala. Toliko truda i požrtvovanja... a najviše mi se svideo njihov "simple, honest to God football".

Ја и рекох да навијам за њих откада сам прочитао оно како су почистили ђубре са стадиона за собом после утакмице.

Купили ме тиме начисто.




Но, добро...

Остадоше ми још, за сада, Руси и Колумбијци да навијам за њих.

Ови остали ме не дотичу.