Društvo| Gost autor| Ljudska prava| Mediji| Politika

"STOP MOBINGU!" - CENZURISANO!

Filip Mladenović

/ 23.05.2018. u 00:05

Komentari: 22
Čitanost: 7983
/
Preporuke: 612
/

Kao da se ništa nije dogodilo...

Samo 2 novinarke...

Nije bilo redakcije štampanih, elektronskih i digitalnih medija koja nije pozvana da pošalje izveštača sa prošlonedeljne promocije knjige i portala „STOP MOBINGU!" u beogradskom Medija centru. Pa još tema veoma bitna za normalan status novinarki i novinara Srbije: zaštita od zlostavljanja na radnom mestu i apel za donošenje i primenu posebnog Kolektivnog ugovora za medijske radnice i radnike - GARANTA minimalnih ekonomskih i socijalnih uslova rada, čime bi se znatno smanjile mogućnosti mobinga.

Epilog: na promociju u Medija centru tog 16. maja 2018. došle su samo 2 (i slovima: dve) novinarke: Ema Sokolović iz agencije BETA i Vera Ponti iz specijalizovanog časopisa za bezbednost i zdravlje na radu „ZAŠTITA PLUS"!!! Koleginica Ema Sokolović je napisala dobar tekst sa pratećom fotografijom, da bi potom sve to agencija BETA prosledila svim medijima u Srbiji - https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/89799-knjiga-i-portal-stop-mobingu-novinara-filipa-mladenovica-predstavljeni-u-beogradu.

Epilog: NIKO, sem sajta www.cenzolovka.rs, nije objavio NIŠTA o promociji, kao ni o knjizi i portalu „STOP MOBINGU!" Drugim rečima, radna prava, kolektivni ugovori, sindikalno organizovanje, zlostavljanja na radnom mestu... za gazde, direktore i glavne urednike svih ovdašnjih medija su tabu teme. I ne samo za njih, već i za sve dosadašnje režime u Srbiji. Još od 2006. godine, od Koštunicine vlade, pa preko Tadić/Cvetkovićeve, Dačić/Vučićeve, Vučić/Dačićeve i ove sadašnje Brnabićevske vlade, Evropska unija, tj. Evropska komisija neprestano traži, zahteva, upozorava... da se već jednom načine bilo kakvi pomaci u pogledu Kolektivnih ugovora i reprezentativnosti. Ali, uzalud!

Jednostavno, nema političke volje da se u bilo kom smislu poprave i osiguraju bolji ekonomski i socijalni uslovi rada za sve kategorije zaposlenih u Srbiji!!! U prevodu: zabole uvo sve nabrojane režime za temeljna radna i ljudska prava gradjanki i gradjana ove opljačkane i ponižene zemlje!

Do sada su potpisana samo 4 posebna, tj. sektorska Kolektivna ugovora (muzički umetnici i izvodjači, poljoprivreda, gradjevinarstvo i hemijska industrija). Od ta četiri, samo se dva primenjuju (muzički umetnici i izvodjači, poljoprivreda), dok su preostala 2 (gradjevinarstvo i hemijska industrija) raskinuli - POSLODAVCI!!!

Takodje, nije ostvaren nikakav napredak u pogledu trostranog socijalnog dijaloga Poslodavci - Sindikati - Vlada, a posebno je traljavo uključivanje socijalnih partnera u odlučivanje o glavnim rešenjima vezanim za radna prava i socijalni položaj zaposlenih.

Kako sada stvari stoje, Poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) u pregovorima za pristupanje EU nikada neće biti ni otvoreno, a kamoli zatvoreno!

Eto zašto su promociji knjige i portala"STOP MOBINGU!" prisustvovale samo 2 novinarke!

Vlastodršci + medijadršci = CENZURA na kvadrat vila, rezidencija, bazena, jahti...

Sledi takodje dobar tekst koleginice Vere Ponti za časopis „ZAŠTITA PLUS":

ZLOSTAVLJANJE NA RADU - RADNIČKA NOĆNA MORA U SRBIJI

SPAS OD MOBINGA TRAŽE U SAMOUBISTVU!

I pored toga što Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu obavezuje hitnost postupka nakon dostavljanja tužbe sudu, ročišta se zakazuju na 5 do 6 meseci. Teško je poslodavca optužiti za mobing, jer je nemoguće odrediti sve načine na koji se zlostavljanje na radnom mestu sprovodi. Radnici u Srbiji degradirani su na nivo modernog roblja. Sedam radnica tekstilne fabrike u Smederevu dobile su nedavno otkaze zbog objave štrajka na društvenoj mreži Fejsbuk. Masovno zlostavljanje zaposlenih postala je tabu tema u našim medijima.

Čak i u onim medijima gde su vlasnici nemačke i švajcarske kompanije, čiji su zaposleni u matičnim državama zaštićeni i Kolektivnim ugovorima i sindikalnim organizovanjem, naši novinari dobijaju otkaze putem SMS poruka. Zahvaljujući portalu "Stop mobingu!" (https://stopmobingu.wordpress.com) zlostavljani radnici više neće biti sami, jer sada imaju detaljna uputstva o tome kako da načine prve pravne korake u odbrani radnih i ljudskih prava i tuže poslodavca.

Društvene prilike u Srbiji, odnos između poslodavca i radnika kao stvorene su za zlostavljanje na radu. Apsurdi i paradoksi u pravnom sistemu pružaju pregršt kafkijanskih tema za romanopisce i pesnike. S jedne strane, to je pravi raj za književnike, bezbroj bizarnih situacija. S druge strane, radnici koji se usude da na sudu traže svoja Ustavom zagarantova prava okarakterisani su kao neradnici, izdajnici, neprijatelji i strani plaćenici. Tretiraju se kao dresirani slonovi u Indiji. Kao mali vezani su za uže i vrte se u krug, a kada odrastu i dalje se vrte u krug, iako lanca ili užeta više nema. Razlika između tako dresiranih slonova i ljudi jeste što ljude u tom krugu ne drže lanci i užad, već neznanje, nemanje stava i strah od represije. Plaše se otkaza, čulo se na promociji knjige i portala "Stop mobingu!", na konferenciji za novinare održanoj 16. maja 2018. u beogradskom Medija centru na Terazijama.

O zlostavljanju na radu govorili su pravna savetnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Vukasović, predsednik NUNS-a Slaviša Lekić, kao i autor knjige i portala novinar, satiričar i književnik Filip Mladenović. Portal i knjiga osmišljeni su kao svedočanstvo i uputstvo za borbu protiv zlostavljanja na radu u preduzećima, javnim ustanovama, privatnim firmama, bankama, medijima... Zaposleni radnici, koji su u stalnom radnom odnosu, ali i honorarci, mogu se informisati o tome kako da napišu tužbu sudu i tuže poslodavca, kako da se pobune protiv zlostavljanja na radu i kršenja elementarnih radnih i ljudskih prava.

Portal je posvećen novinarki Jasminki Kocijan (1959-2017) koja je zbog psihičkog nasilja, zlostavljanja na radu u jednoj novinskoj agenciji, prerano preminula. Kako je istakao Mladenović, ona nije otišla na onaj svet, kao i kolega Dušan Bogavac 1990. godine, oni su "privedeni" na onaj svet.

ODMAZDA ZBOG OBJAVLJIVANJA NA FEJSBUKU

- Zlostavljanje na radu pokojne Jasminke Kocijan započelo je posle plodne novinarske karijere, duge 30 godina, posle jednog komentara na društvenim mrežama, koji je objavila dok je bila na bolovanju. Ignorisanje i omalovažavanje na radnom mestu obeležilo je poslednje tri godine njenog života. Direktorka agencije je htela da je predstavi kao manje sposobnu, psihički nestabilnu, samo da bi je spustila na nižu poziciju. Premeštena je sa uredničkog mesta i degradirana u distributera štampe. Osim umanjena plate za oko 30.000 dinara, morala je da prihvati rad u noćnoj smeni, što joj je dodatno oslabilo imunitet, jer je već bila obolela. Zbog zlostavljanja tužila je poslodavca, ali je proces pred sudom trajao čak 3 godine. Pravdu nije dočekala. Slučaj je arhiviran, jer tužioca više nema među živima! - kazao je novinar Filip Mladenović na promociji knjige i portala „STOP mobingu!".

Prema njegovom mišljenju, masovno zlostavljanje zaposlenih, bez ikakvih pravnih posledica po zlostavljače, uz prećutnu saglasnost države Srbije, rezultira velikim brojem obeshrabrenih, depresivnih, obolelih od neizlečivih bolesti, umrlih, pa čak i onih koji u samoubistvu traže spas od zlostavljanja na radu. I pored toga što je to svakodnevica kod nas, nije medijiski propraćena. Na delu je svojevrsni "mobingcid" - svođenje zaposlenih na moderno roblje. Filip Mladenović je pomenuo najnoviji slučaj štrajka radnica tekstilne fabrike u Smederevu, koji govori o razmerama zlostavljanja. Sedam radnica je sredinom maja otpušteno zato što su fotografisale protestnu obustavu rada u fabričkoj hali, a zatim na Fejsbuku objavile te slike. Poslodavac nije dozvoljavao formiranje sindikata u ovoj tekstilnoj fabrici i pored postojanja Ministarstva za rad, Inspektorata rada i delovanja sindikata u Srbiji.

- Radnice su imale pravo na dve čaše vode tokom smene, a supervizor je vodio računa o tome koliko se koja radnica zadržava u jednom od dva nužnika. Postojala su samo dva toaleta na oko 300 zaposlenih!? Ništa bolje ne prolaze ni medijski radnici i radnice u Srbiji, naročito honorarci, koji su takođe degradirani u moderno roblje. Zato što se još ne primenjuje poseban Kolektivan ugovor za zaposlene u medijima, koji bi garantovao minimalne ekonomske i socijalne uslove rada. Zlostavljanje na radu dešava se čak i u onim medijima čiji su vlasnici nemačke i švajcarske kompanije, a znamo da su u Nemačkoj i Švajcarskoj novinari zaštićeni kao beli medvedi. U tim medijima naši novinari dobijaju otkaze putem SMS poruka, i to uoči Nove godine - kaže Mladenović.

NAJSPOSOBNIJI RADNIK NA METI POSLODAVCA

Glavni i osnovni cilj portala, koji se lako i brzo može pronaći na internet adresi https://stopmobingu.wordpress.com, jeste da pomogne u borbi protiv pljačkaške verzije kapitalizma u Srbiji, da ohrabri sve oni koji trenutno pate i pomišljaju na samubistvo zbog zlostavljanja na radu. Zlostavljani će moći na lak i pregledan način da dođu do svih važnih informacija, saveta i konkretne pomoći. Portal će im omogućiti da kopiraju obrazac tužbe, da na osnovu tog obrasca popune lične podatke i predaju sudu. To će biti samo jedan od načina kako da olakšaju svoje muke. Uskoro će biti napravljena i aplikacija o tome kako se boriti protiv zlostavljanja na radu, takodje besplatna i lako dostupna na svim modernim mobilnim telefonima.

Ukoliko se uskoro ne stane na put bahatim poslodavcima, Filip Mladenović upozorava da će biti sve više radnika koji će spas od otkaza potražiti u samoubistvu, jer više neće videti smisao svog života, a neće više imati snage da obijaju pragove novih poslodavaca.

Da je zlostavljanja na radu bilo i pre 15 godina istakao je Nenad Novičić, novinar u penziji. Da apsurd bude veći, poslodavci najčešće zlostavljaju najmlađeg, najstarijeg i najsposobnijeg radnika.

- Zlostavljanje na radu doživeo sam pri kraju svog radnog veka, posle 40 godina rada, kada sam postavio profesionalne zahteve uredništvu, da se list ne cenzuriše u kabinetu direktora... Hteli su da pokažu kako izgleda kad udarite na savesnog radnika, a šta onda preostaje drugim manje savesnim radnicima? - postavio je Nenad Novičić pitanje od javnog značaja.

KADIJA TE TUŽI, KADIJA TI SUDI!

Poražavajuća je i statistika ishoda sudskih procesa po tužbama za zlostavljanje na radu. Višem sudu u Beogradu, od stupanja na snagu Zakona 2010. godine, pa do kraja 2017. godine ukupno je podneto 635 tužbi protiv poslodavaca. Pravosnažno su okončana 282 predmeta, što je malo više od trećine. Tokom sedam godina primene Zakona, samo su dve tužbe potpuno usvojene, osam je delimično usvojeno, dok su dve rešene takozvanim poravnjanjem. Dakle, svega 12 osoba je dobilo kakvu-takvu satisfakciju zbog pretrpljenog zlostavljanja na radnom mestu, a to nije ni 2 odsto zlostavljanih, što je zanemarljiv procenat u odnosu na broj podnetih tužbi.

I u višim sudovima širom Srbije nije bolja situacija. U malim sredinama se mali broj zlostavljanih uopšte odlučuje da podnese tužbe. Razloga za tu pasivnost ima više. A prvi i osnovni razlog odbijanja tužbi na osnovu dosadašnje sudske prakse ogleda se u činjenici da se zlostavljanje na radu teško dokazuje. Prema narodnoj izreci "Kadija ti tuži, kadija te sudi!", dobijena je zakonska mogućnost za namirenje pravde, ali kad se to i pokuša - pravda je, uglavnom, nedostižna. Uvek je lakše dokazati da je običan radnik neradnik, nego da je poslodavac zlostavljač!

Trenutno nema pouzdanog pravnog leka o tome kako se boriti protiv zlostavljanja na radu u Srbiji. Naše pravosuđe nije efikasno u donošenju presuda. Ročišta se zakazuju na pet do šest meseci, iako Zakon obavezuje na hitnost postupka, koji u sudskoj praksi zna da potraje i više godina.

Jedan od razloga lošeg tretmana medijskih radnica i radnika je nepostojanje posebnog Kolektivnog ugovora za sve zaposlene u medijima širom Srbije. Učesnici konferencije su se obraćali Ministarstvu za rad, Ministarstvu za kulturu i informisanje, ali su uvek dobijali isti odgovor da ne postoji Udruženje medijskih poslodavaca i upućivali ih na Uniju poslodavaca.

Takodje, nemoguće je odrediti sve načine na koji se zlostavljanje može izvršiti, a utvrđuje se da li je poslodavac svojim ponašanjem povredio neko pravo zaposlenog propisano zakonom. Zakon o radu, na opšte upozorenje koje vam dostavi poslodavac, daje vam mogućnost da se u roku od pet dana izjasnite, ali to ne obavezuje poslodavca da on promeni odluku na to što ste se izjasnili.

- Kod zlostavljanja na radu ne bole najviše postupci zlostavljača, već taj prokleti kafkijanski osećaj usamljenosti, ostavljenosti na cedilu, bespomoćnosti... Na sreću, satiričan duh i osećaj samopoštovanja održavaju na zavidnom nivou etički imunitet i autorski kredibilitet, što je na kraju rezultiralo tužbom zbog mobinga! - kaže Filip Mladenović, koji još uvek čeka okončanje pokrenutog sudskog procesa zbog zlostavljanja na radu. Čeka da Justicija skine povez s očiju i da pravda bude zadovoljena.

Vera Ponti

ANTRFILE 1
OGOVARANJE DEO MOBINGA

Engleska reč „mobbing" u prevodu bi značila "prostački napasti, nasrnuti", a odnosi se na patološku, neprijateljsku, neetičnu komunikaciju na radnom mestu, kada jedna osoba ili grupa ljudi psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu. Cilj uznemiravanja jeste da se radniku ugrozi ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i integritet, a pre svega da dovede do otkaza. Primeri zlostavljanja su i širenje zlonamernih glasina, ogovaranja, socijalna izolacija osobe, fizičko zastrašivanje i zlostavljanje, pretnje, potcenjivanje i namerno omalovažavanje onoga što osoba radi, zbijanje šala koje su uvredljive, bezrazložno izbegavanje davanja odgovornih poslova, stalno menjanje upustva za rad i postavljanje rokova koje je nemoguće ostvariti.

ANTRFILE 2

HONORARCI POTROŠNA RADNA SNAGA

- Nakon 20 godina honorarnog statusa na RTS-u mogu da kažem da sam nezakonito dobio otkaz Ugovora o radu, i to nakon podnošenja Obrazloženog zahteva za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prekršen je član 27. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. U njemu doslovce piše da pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, kao i učešće u njemu, ne može da bude osnov za stavljanje zaposlenog u nepovoljni položaj. To se odnosi na prava i obaveze na osnovu rada, na otkaz ugovora o radu, na proglašavanje zaposlenog viškom. Moja satirična emisija „Mućni glavom" na talasima Radio Beograda 202, posle 13 godina emitovanja, bez obrazloženja je skinuta sa programa. Udavljena je na radio talasima RTS-a, na frekvenciji uredničkih i direktorskih (auto)cenzura. Ukidanje satirične emisije, koja je godinama trajala 60 minuta, pratio je proces mrcvarenja autora. Pre nego što su je ukinuli, sveli su je na 6 minuta rubrike. To što je emitovana u okviru zabavne emisije, koja se bavi zamenom osigurača, čišćenjem fleka i receptima za pasulj i uštipke, jeste poražavajuće za status kulture na RTS-u. Najgore je kada vas kao psa isteraju iz neke firme, javne ustanove, banke ili redakcije. Izmišljaju razne budalaštine, da ste neradnik... Mene su optužili da sam čovek željan pažnje, publiciteta... Izgleda da je zlostavljanje na radu kao "dobar dan", neformalni narodni običaj u Srbiji. Ironijom sudbine, upravo su novinari, koji treba da se bave ovom temom i animiraju javnost, pri samom vrhu zlostavljanih! - upozorava Filip Mladenović.

ANTRFILE 3

PRVA PRESUDA zbog mobinga

Prva pravosnažna presuda u Srbiji za zlostavljanje na radu doneta je krajem 2008. godine, i to po tužbi novinarke. Naše pravosuđe je tada prepoznalo zlostavljanje na radu, a ceo postupak, od podnošenja tužbe do trenutka donošenja pravosnažne presude, trajao je samo godinu dana. Primera radi, prva pesuda za zlostavljanje na radu u Hrvatskoj doneta je tri godine kasnije. Izrekao ju je sud u Zadru, u vezi sa tužbom jedne radnice Privredne komore. Tri godine kasnije u odnosu na Srbiju doneli su presudu, a te 2011. godine Hrvatska je bila u predvorju Evropske unije.

Atačmenti

2 novinarke u Medija centru, 16. 5. 2018.JPG / 498.45 / KB image/jpeg
Promocija STOP MOBINGU, 16. maj 2018.JPG / 370.09 / KB image/jpeg

Tagovi

Ema Sokolović, Vera Ponti, Zaštita Plus, agencija BETA, Poglavlje 19

postavite na |

Komentari (22)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bene_geserit 07:17 23.05.2018

Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

... da najsposobniji radnik može da bude na meti poslodavca samo ako je u pitanju državna firma, ne i ako je u pitanju privatna firma (pošto u slučaju privatne firme to nema nikakvog ekonomskog smisla)?
Makar ako pričamo o manjim firmama gde vlasnik ima punu kontrolu.
Iliti rešenje nije u sindikatima već u privatizaciji.

Da li bi tvoja emisija opstala 13 godina da postoji slobodno tržište u tvojoj struci? Da li bi opstala 3 godine? Da li postoji ekonomska računica RTSa da pušta tu emisiju u etar? Da li misliš da ako je emisija potrajala 13 godina treba da traje zauvek?
Da li si ti željan pažnje i šta o tome kaže kandidatura za direktora RTSa (za šta si kvalifikovan koliko i ja, ja verovatno više pošto sam u životu vodio timove od 20-30 ljudi)? Ne da je želja za pažnjom bitna za bilo šta, ali kad si već pomenuo.

Da li misliš da talasanje kakvo si ti radio neće da ima cenu vezanu za sigurnost posla?
Jebga, ako već hoćeš da praviš 1-man revoluciju, suck it up & own it.

Filip Mladenović 09:11 23.05.2018

Re: Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

Ironijom sudbine, upravo ono što je meni uradio urednički kolegijum Radio Beograda 202 pre dve godine, sada to radi menadžment Radio Beograda "Dvestadvojci": HOĆE DA JE UKINE BEZ IKAKVOG SUVISLOG I OPRAVDANOG RAZLOGA!!!

Pročitajte pažljivo saopštenje uredničkog kolegijuma "Dvestadvojke":

"Uređivački kolegijum Programa 202 oseća profesionalnu i moralnu obavezu da posle 49 godina postojanja javno iznese svoj stav o namerama menadžmenta kuće da, “ničim izazvan”, devastira radio koji je postao jedan od zaštitnih znakova Javnog medijskog servisa.
U emisiji “Talasanje” Radio Beograda 1, (7. maja 2018. godine), direktor Radio Beograda, Milan Nedić je najavio pretvaranje Programa 202 u muzički radio.

Ubrzo je na kolegijumu glavnih urednika Radio Beograda (10. maja 2018. ) potvrđeno da se aktuelnom “sistematizacijom i reorganizacijom” planira “integrisanje” odnosno prevođenje značajnog broja urednika 202-ke na Radio Beograd 1 i Beograd 2. S obzirom na to da Beograd 202 ima svega 35 stalno zaposlenih, to bi bio težak kadrovski udarac za redakciju i ugrozio održavanje postojećeg, uspešnog, programskog koncepta.

Naklonost slušalaca postojećem konceptu potvrđuju i najnoviji rezultati merenja slušanosti radijskih programa, od strane referentnih istraživačkih agencija. U poslednjih godinu i po dana 202 beleži čak najviši nivo porasta slušanosti u odnosu na sve radijske programe uključujući i komercijalne. Ova činjenica pokazuje stav auditorijuma o programskim sadržajima koji se emituju na Dvestadvojci. Već 50 godina, njoj se veruje i ona se voli.
Navedeni podaci stvaraju logičnu upitanost: zašto se urušava popularna Dvestadvojka?

202 nije ni državni, ni privatni medij, već javni servis građana, koji ga finasniraju, kojima pripada i kojima odgovara. Upravo iz tog razloga uređivački kolegijum Programa 202 oseća profesionalnu i moralnu obavezu da posle 49 godina postojanja javno iznese svoj stav o namerama menadžmenta kuće da, “ničim izazvan”, devastira radio koji je postao jedan od zaštitnih znakova Javnog medijskog servisa. Idejom o “muzičkom radiju” Program 202 bio bi ostavljen bez informativnih, kulturnih i sportskih sadržaja, lišen svake suštine i suprotno obavezama i logici javnog servisa skrajnut u komercijalno predvorje iz koga do gašenja vodi samo pola koraka na šta nas upozorava sudbina Radio Beograda 101, Radio Stereorame i Trećeg kanala, koji više ne postoje.

Ova tendencija je suprotna savremenim medijskim trendovima i politici evropskih Javnih medijskih servisa koji pojačavaju i povećavaju broj specijalizovanih radijskih programa između ostalog i zbog toga što je njihova produkcija izrazito jeftina i isključivo u funkciji zadovoljavanja potreba različitih ciljnih grupa javnosti.

U celoj “akciji” nije jasno ni kojom idejom se rukovodi menadžment kuće, šta je cilj i kakvi efekti se očekuju. Stiče se utisak da o sudbini čitavog Programa odlučuju ljudi koji ne poznaju najbolje suštinu radija, medijskog javnog servisa i njegove funkcije. Netransparentno, ignorišu tela RTS pre svih Programski savet pozvan da se bavi koncepcijom, medijskim kvalitetom i strategijom svih programa Javnog servisa.

Nestale bi sve emisije, koje su stekle kredibilitet u auditorijumu. Umesto toga, popularna Dvestadvojka bi u susret svom 50-om rođendanu, umesto potpuno autentičnog i jedinstvenog programa u Srbiji postala još jedana od stotine identičnih komercijalnih radijskih play lista.

Programskim transformisanjem Dvestadvojke u još jedan muzički program, ne samo da bi se ugasio evidentno uspešan programski koncept i programska raznolikost Radio Beograda, kao medijskoj javnog servisa, nego bi Beograd 202 postao reinterpretativni program i potencijalni poligon za eksternu, umesto sopstvenu produkciju, što je njegova osnovna zakonska obaveza.

U vreme kada kvalitetni komercijalni mediji svojim konceptima konkurišu Medijskom javnom servisu, RTS urušava sopstveni program koji je popularan i slušan, upravo zato što ispunjava zahteve svojih slušalaca.

Smatramo dakle da je čitav proces netransparentan, da je procedure zamenilo “prebijanje preko kolena”, a sve to u susret 50-togodišnjici postojanja jednog od decenijama najomiljenijih programa u Srbiji. Time se 202 urušava: organizaciono, kadrovski i suštinski. To nikome ne ide u prilog: ne samo Javnom servisu, već prvenstveno slušaocima, kojima je 202 posvećena.

Zbog toga smatramo i zalažemo se da se čitav “proces” zaustavi, preispita i uzimajući u obzir stavove Redakcije i Kolegijuma Programa 202 iznese najpre pred Programski savet i Upravni odbor Medijskoj javnog servisa Srbije.

Kolegijum Programa 202 Radio Beograda"

Naravno da se kao novinar i kao gradjanin najoštrije suprostavljam ovom nerazumnom, sramnom i anticivilizacijskom postupku menadžmenta Radio Beograda i da u potpunosti podržavam saopštenje uredništva "Dvestadvojke".

Konačan cilj ovog AV, AV tragikomičnog režima je da svi TV i radio programi budu muzički. Plus muzičke fontane.

Ropstvo uz zabavu i zaborav je poguban i mračan cilj gazda naših života, kojima su zakoni, norme, civilizovanost, tradicija, profesionalnost - kamenčići u cipeli ili čizmi, svejedno!

highshalfbooze 09:50 23.05.2018

Re: Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

202 nije ni državni, ni privatni medij, već javni servis građana, koji ga finasniraju, kojima pripada i kojima odgovara. Upravo iz tog razloga uređivački kolegijum Programa 202 oseća profesionalnu i moralnu obavezu da posle 49 godina postojanja javno iznese svoj stav o namerama menadžmenta kuće da, “ničim izazvan”, devastira radio koji je postao jedan od zaštitnih znakova Javnog medijskog servisa.

Interesantno je da se "javni servis građana" seti građana kada oni trebaju servisu a ne servis njima. Šta je javni servis radio kada su građani devastirani?
Šta je radio radio kada je menadžment kuće devastirao javni servis? Zar je radio mislio da će ga menadžment kuće zaboraviti? Zar je mislio da treba samo da budu manji od makovog zrna kako bi ih zaboravili i pustili da na miru otaljaju svoje dane do penzije?

bene_geserit 04:27 24.05.2018

Re: Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

"javni servis građana"

Šta mu to dodje tačno sa vlasničke strane, društvena firma? Ja sam mislio da su ta sranja ukinuta.
Ako je državno, treba da se privatizuje. Ako novi vlasnik ima ekonomske (ili kakve god druge) računice, već će Filipova emisija da se stvori na repertoaru očas posla.
Nešto slutim da neće, ali čuj, čuda su moguća.

Btw, jel se svi koji prave sranja od emisija koja niko neće da sluša/gleda pozivaju na "položaj kulture u Srbiji"?

narcis 09:25 23.05.2018

dvestadvojka

je jedini radio koji slušam, a slušam ga ceo dan.
ako ga ukinu odma ukidam i nalog na rts planeti,
jedino što na tom sajtu vredi je radio program uživo, zato sam i napravio nalog.
kad ukinu 202 ukidam i ja Planetu.

anamarkana 22:34 23.05.2018

Re: dvestadvojka

narcis
je jedini radio koji slušam, a slušam ga ceo dan.
ako ga ukinu odma ukidam i nalog na rts planeti,
jedino što na tom sajtu vredi je radio program uživo, zato sam i napravio nalog.
kad ukinu 202 ukidam i ja Planetu.

. . . isti moj slučaj

Filip Mladenović 09:27 23.05.2018

"Skinuli su" i Zorana Modlija!

Iz Saopštenje Zorana Modlija, kojim je započela Nova 2018. godina:

"Naravno da niko osim mene nije primetio da danas moje emisije na Beogradu 202 nije bilo. Štaviše, od ove subote ZAIR više uopšte nećete ni slušati na Programu 202. Tja, pa šta? - kažete vi, ni najmanje iznenađeni, jer ste oguglali i na mnogo veće drame naše svakodnevice kao što je proglašenje lovostaja u Surduku i otvaranje još jedne apoteke u naselju "Pilula". Ti se to nama kao žališ? Ne, taman posla. Ja se vama poveravam. Mada bi mi bilo milo, priznajem, da razrogačite oči kao Perhanovi đozluci u "Domu za vešanje" i zabrinuto pitate: Je li, tebra, a šta ti je trebalo ovo medijsko samoubistvo?

Ja bih onda ispričao priču kako Radio Beograd nisam napustio gnevan i ljut, razočaran i deprimiran, prevaren i moralno opljačkan. Napustio sam ga vedro i veselo, ostavši i dalje prijatelj i sa uzajamnim pozivima na kafu s dosadašnjim, hajde da ga tako nazovem - kolegijumom "Dvestadvojke". Sve je isto, samo mene nema. Nije ostao isti samo vazduh u "kući čiji je svaki kamen hiljadu puta vredniji od Vučića", kako nadahnuto kaže Ljubodrag Stojadinović u kolumni "Ubijanje Radio Beograda", gnevno-dirljivom tribjutu starom Radiju sa novim direktorom na koji sam vas uputio sad, nedavno, prošle nedelje prošlog meseca prošle godine na istom ovom mestu.

Taj vazduh je probudio vetrove koji su počeli da oduvavaju pojedine, najpre rečenice, pa pasuse, a onda i čitave rubrike iz brutalno osakaćenog "Zakona akcije i reakcije". Poslednja emisija u decembru završila se tako čitavih dvadeset minuta ranije..."

amika 22:25 23.05.2018

Бели медведи

Epilog: NIKO, sem sajta www.cenzolovka.rs, nije objavio NIŠTA o promociji, kao ni o knjizi i portalu „STOP MOBINGU!"

Немамо беле медведе (осим у зоо-врту) али зато имамо заштићене послодавце који уцењују државу. Треба стварати синдикате, и борити се за политичку вољу и свест да се то решава, прво као хуманитарно а затим као политичко питање.

bene_geserit 04:33 24.05.2018

Re: Бели медведи

amika
Треба стварати синдикате

Jes vala, toga nam najviše fali, sa sindikatima ćemo da krenemo u nove radne pobede.

Treba stimulisati entrepreneurship (na nivou malih i srednjih firmi pre svega) i boriti se za slobodno tržište (što podrazumeva smanjenje korupcije i administracije).
Ali jebiga, generacije beznadezno formirane u komunizmu to neće nikad da ukapiraju.

amika 21:47 24.05.2018

Re: Бели медведи

Treba stimulisati entrepreneurship (na nivou malih i srednjih firmi pre svega) i boriti se za slobodno tržište (što podrazumeva smanjenje korupcije i administracije).

У праву си, само што си промашио тему: права радника.

bene_geserit 22:49 24.05.2018

Re: Бели медведи

Ma kod Filipa je uvek ista tema, firme kojima je vlasnik država i "javni servisi gradjana" koji "maltretiraju" radnike.
On bi da ima i jare i pare. Tj. i da bude zaštićen od strane države tako što njegov rad neće da bude izložen konkurenciji na slobodnom tržištu, ali i da ima punu slobodu a ne da zavisi od trenutne vlasti.
Drugim rečima, Filip je za samoupravljanje. Da ima garantovanu platu, da ne postoji odgovornost, i da uvek može da se zakloni iza "stanje kulture u Srbiji".

To je sve lepo, ali je zaboravio da u realnosti ako radiš za firmu čiji je vlasnik država, političari na vlasti odlučuju šta se u toj firmi dešava, pa ako si uz to dovoljno neinteligentan da pišaš uz vetar, desi ti se da popiješ otkaz.

Filip Mladenović 23:02 24.05.2018

Re: Бели медведи

bene_geserit
Ma kod Filipa je uvek ista tema, firme kojima je vlasnik država i "javni servisi gradjana" koji "maltretiraju" radnike.
On bi da ima i jare i pare. Tj. i da bude zaštićen od strane države tako što njegov rad neće da bude izložen konkurenciji na slobodnom tržištu, ali i da ima punu slobodu a ne da zavisi od trenutne vlasti.
Drugim rečima, Filip je za samoupravljanje. Da ima garantovanu platu, da ne postoji odgovornost, i da uvek može da se zakloni iza "stanje kulture u Srbiji".

To je sve lepo, ali je zaboravio da u realnosti ako radiš za firmu čiji je vlasnik država, političari na vlasti odlučuju šta se u toj firmi dešava, pa ako si uz to dovoljno neinteligentan da pišaš uz vetar, desi ti se da popiješ otkaz.

Kada pročitate Zakon o javnim medijskim servisima i STATUT RTS-a, ukapiraćete što-šta, a ne da se tako neznalački i površno razmećete floskulama, etiketama i insinuacijama...

Inače, institucija Javnog medijskog servisa je rasprostranjena širom Evrope, sa ozakonjenom misijom da prosvećuje, oplemenjuje i ohrabruje, a ne da kretenizuje, primitivizuje i obeshrabruje gradjanstvo, što rade tzv. komercijalni mediji u trci za profitom.

bene_geserit 23:47 24.05.2018

Re: Бели медведи

Filip Mladenović
institucija Javnog medijskog servisa je rasprostranjena širom Evrope, sa ozakonjenom misijom da prosvećuje, oplemenjuje i ohrabruje, a ne da kretenizuje, primitivizuje i obeshrabruje gradjanstvo, što rade tzv. komercijalni mediji u trci za profitom.

Čekaj nisi ozbiljno upotrebio reč "misija" i "ohrabruje"?
Ko ocenjuje da li su pojedine emisije dovoljno prosvećujuće, oplemenjujuće i iznad svega ohrabrujuće? Jel tvoja emisija bila ohrabrujuća (stalno nešto kukaš, tako da čisto sumnjam)?
Jel uz treba i da ne budu dosadne, ili taj deo nije bitan?

Jel emisije treba da budu apolitične na "javnom servisu" ili je bavljenje politikom prosvećujuće i oplemenjujuće? Ako su emisije (makar ponekad) političke, da li su uz dlaku vladajućim partijama ili kontra od njihove politike (pošto ne sumnjam da ćeš ovde da iskusno izvališ neku frazu tipa razni ljudi, razna mišljenja, da bi ti poverovao dovoljno je da mi daš primer recimo sa nemačkog javnog servisa emisije koja se oštro protivila Merkelinoj politici da uveze milion emigranata jedne godine).
Ili na javnim servisima nema mesta za sve ono što nije u skladu sa globalističkim sranjima i što guraju msm-ovi?

Filip Mladenović 09:07 25.05.2018

Re: Бели медведи

Ako zanemarimo rasističke i vulgarne tonove Vašeg komentara, kao i providni pokušaj da skrenete pažnju sa Vaših neosnovanih insistiranja u stilu "nema besplatnog ručka", citiram član 7. Zakona o javnim medijskim servisima (boldovanja su moja):

II JAVNI INTERES KOJI OSTVARUJE JAVNI MEDIJSKI SERVIS

Član 7

Javni interes, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnog informisanja, koji javni medijski servis ostvaruje kroz svoje programske sadržaje, je:

1) istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana i omogućavanje slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca na teritoriji Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave;

2) poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga;

3) poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda čoveka;

4) poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu;

5) zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi i dr.;

6) zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajima koji obezbeđuju očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta kako srpskog naroda tako i nacionalnih manjina, vodeći računa da nacionalne manjine prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu;

7) nepristrasno obrađivanje političkih, istorijskih, privrednih, socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, naučnih, ekoloških i drugih pitanja, omogućavajući ravnopravno sučeljavanje različitih stanovišta;

8) besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju potvrđene izborne liste za republičke, pokrajinske ili lokalne izbore, u vreme predizborne kampanje;

9) afirmisanje nacionalnih kulturnih vrednosti srpskog naroda i nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji, kao i zbližavanja i prožimanja njihovih kultura;

10) razvoj medijske pismenosti stanovništva;

11) proizvodnja domaćeg dokumentarnog i igranog programa;

12) blagovremeno obaveštavanje o aktuelnim zbivanjima u svetu i o naučnim, kulturnim i ostalim civilizacijskim dostignućima;

13) unapređivanje opšteg obrazovanja, zdravstvenog obrazovanja i obrazovanja u vezi sa zaštitom životne sredine;

14) razvijanje kulture i umetničkog stvaralaštva;

15) negovanje humanih, moralnih, umetničkih i kreativnih vrednosti;

16) zadovoljavanje zabavnih, rekreativnih, sportskih i drugih potreba građana;

17) informisanje naših građana u inostranstvu, kao i pripadnika srpskog narod koji živi van teritorije Republike Srbije;

18) predstavljanje kulturnog nasleđa i umetničkog stvaralaštva u zemlji i inostranstvu;

19) informisanje inostrane javnosti o događajima i pojavama u Republici Srbiji.

c_h.arlie 13:48 25.05.2018

Re: Бели медведи

Filip Mladenović
Ako zanemarimo rasističke i vulgarne tonove Vašeg komentara, kao i providni pokušaj da skrenete pažnju sa Vaših neosnovanih insistiranja u stilu "nema besplatnog ručka", citiram član 7. Zakona o javnim medijskim servisima (boldovanja su moja):

II JAVNI INTERES KOJI OSTVARUJE JAVNI MEDIJSKI SERVIS

Član 7
...

Benetov komentar nije vulgaran, niti rasistički.
Usput ... kada čujem reči objektivno i nezavisno novinarstvo (uključujući sve medije), odmah počnem da se osvrćem tražeći pogledom toalet.
Sve te gluposti (i misije, vizije i slične frazetine) su budalaštine i traćenje vremena.
Onoga trenutka kada javna kuća (medijska) podeli svoj program na pola - pola vlasti, pola opoziciji, tada će ona ostvariti svoju misiju i viziju (i od ovoga misija i vizija dobijam grčeve u stomaku).

Filip Mladenović 16:10 25.05.2018

Re: Бели медведи

Ovo za pola-pola ste u pravu.

Medjutim, ovde se radi o nečemu što se NE MOŽE i NE SME podvesti pod surovu konkurenciju, tržišnu utakmicu, neoliberalna pravila igre...

Dakle, reč je o tzv. JAVNOM INTERESU, koji je u slučaju javnih medijskih servisa Srbije jasno definisan citiranim članom 7. zakona.

Kao i u svim drugim civilizovanim, normalnim i prosperitetnim državama Evrope.

c_h.arlie 19:14 25.05.2018

Re: Бели медведи

Filip Mladenović
Ovo za pola-pola ste u pravu.

Medjutim, ovde se radi o nečemu što se NE MOŽE i NE SME podvesti pod surovu konkurenciju, tržišnu utakmicu, neoliberalna pravila igre...

Dakle, reč je o tzv. JAVNOM INTERESU, koji je u slučaju javnih medijskih servisa Srbije jasno definisan citiranim članom 7. zakona.

Kao i u svim drugim civilizovanim, normalnim i prosperitetnim državama Evrope.

Ono što mi se čini da ne shvataš je ... razlika između deklaracije i implementacije.
Karikiram ... i na tarabi piše pi..., pa ne možeš da je...
Tako je i sa tim misijama, vizijama i proklamacijama.
Da bi javni servis bio javni, mora da bude podeljen između vlasti i opozicije ... tada će postati javni, jer će velika većina građana sluštati šta njima odgovara.
... a vremenom će, uz takvu podelu, i jedni i drugi povesti računa o tome šta balegaju.
Prosto je to kao pasulj, no, vama 'društvenjacima' proste stvari tešku ulaze u glavu.

bene_geserit 04:05 26.05.2018

Re: Бели медведи

c_h.arlie
Benetov komentar nije vulgaran, niti rasistički.

Kako nije rasistički kada sam udario na "rasu" samoupravljača, nemoj molim te.

A pazi ovu gomilu fraza u "Javni interes ..." koji je citirao.
A šta ako ništa od toga ne radi "Javni servis"? Koji je mehanizam kojim se "Javni servis" tera da to poštuje i da li radi u praksi. Ako ne radi, da li si se zapitao zbog čega ne radi?

Filip Mladenović 08:56 26.05.2018

Re: Бели медведи

U Zakonu o javnim medijskim servisima, u Zakonu o elektronskim medijima, kao i u Zakonu o javnom informisanju i medijima, jasno i glasno piše koji je to mehanizam kojim se Javni medijski servisi Srbije (RTS i RTV) teraju da poštuju navedene zakone.

Medjutim, problem je što Regulatorno telo za elektronske medije (REM) NE RADI POSAO ZA KOJI JE PO NAVEDENIM ZAKONIMA NADLEŽAN, jer su ga preuzele prorežimske osobe!!!

Inače, po zakonskoj definiciji Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima, na način primeren demokratskom društvu.

Regulator je funkcionalno i finansijski nezavisan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Regulator je odgovoran Narodnoj skupštini, a za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazovane su stručne službe Regulatora čija su osnovna pravila organizacije i način rada propisani Statutom.

Sedište REM-a je u Beogradu, na adresi Trg Nikole Pašića br. 5.

Organi Regulatora su Savet i predsednik Saveta.

not2old2rock 22:35 27.05.2018

Re: Бели медведи

Filip Mladenović
Ako zanemarimo rasističke

Da li biste bili ljubazni da citirate rasističko u napisanom, pošto je to i krivično delo, a ako ako se ispostavi da je to samo još jedno od vaših mnogobrojnih lupetanja da se pokrijete ušima i zavučete u mišju rupu ? Znate li vi, kandidatu za direktora RTS-a šta znači termin rasizam?

Filip Mladenović 08:47 28.05.2018

Re: Бели медведи

not2old2rock
Filip Mladenović
Ako zanemarimo rasističke

Da li biste bili ljubazni da citirate rasističko u napisanom, pošto je to i krivično delo, a ako ako se ispostavi da je to samo još jedno od vaših mnogobrojnih lupetanja da se pokrijete ušima i zavučete u mišju rupu ? Znate li vi, kandidatu za direktora RTS-a šta znači termin rasizam?

Formulacija "da uveze milion emigranata" je rasistička.

A što se Vašeg komentara tiče i izraza "mnogobrojnih lupetanja", evo jednog poučnog primera:

Migrant iz Malija Mamudu Gasama postao je heroj u Francuskoj nakon što se popeo na četvrti sprat zgrade kako bi spasao dete koje je visilo s balkona u Parizu.
Gasami (22) je bilo potrebno manje od minuta da se preko balkona popne na četvrti sprat zgrade i spase četvorogodišnje dete, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Snimak njegovog herojskog čina postao je toliko popularan na društvenim mrežama da je predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao Mamuda Gasamija u Jelisejsku palatu kako bi mu lično zahvalio.

Gradonačelnica Pariza Ana Hidalgo pozvala je 22-migranta kako bi mu se zahvalila na herojskom činu. Ona ga je na Tviteru nazvala "spajdermenom".

Drama se dogodila u subotu uveče u pariskom 18 arondismanu. Mamudu Gasama je rekao novinarima da je prolazio ulicom kada je video grupu ljudi okupljenu ispred jedne zgrade, a kada je podigao pogled video je dete koji visi s balkona.

not2old2rock 15:34 29.05.2018

Re: Бели медведи

Filip Mladenović

Formulacija "da uveze milion emigranata" je rasistička.

A što se Vašeg komentara tiče i izraza "mnogobrojnih lupetanja", evo jednog poučnog primera:

Migrant iz Malija Mamudu Gasama postao je heroj u Francuskoj nakon što se popeo na četvrti sprat zgrade kako bi spasao dete koje je visilo s balkona u Parizu.
Gasami (22) je bilo potrebno manje od minuta da se preko balkona popne na četvrti sprat zgrade i spase četvorogodišnje dete, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Snimak njegovog herojskog čina postao je toliko popularan na društvenim mrežama da je predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao Mamuda Gasamija u Jelisejsku palatu kako bi mu lično zahvalio.

Gradonačelnica Pariza Ana Hidalgo pozvala je 22-migranta kako bi mu se zahvalila na herojskom činu. Ona ga je na Tviteru nazvala "spajdermenom".

Drama se dogodila u subotu uveče u pariskom 18 arondismanu. Mamudu Gasama je rekao novinarima da je prolazio ulicom kada je video grupu ljudi okupljenu ispred jedne zgrade, a kada je podigao pogled video je dete koji visi s balkona.

Mladenoviću, ja ne videh da je u navedenom uopšte pomenuta bilo koja rasa, a za rasizam bi bio potreban i negativan kontest. Dakle, lupetanje.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Filip Mladenović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

"STOP MOBINGU!" - CENZURISANO!

Atačmenti

Tagovi

Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

Re: Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

Re: Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

Re: Da ti nije možda palo na pamet Filipe ...

dvestadvojka

Re: dvestadvojka

"Skinuli su" i Zorana Modlija!

Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Re: Бели медведи

Filip Mladenović

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana