Budućnost| Društvo| Moj grad

Grad da ne bude scenografija za nepismen libreto

Đorđe Bobić RSS / 17.05.2018. u 13:38

Šta je grad i čiji je grad? Sa pravom je Inicijativa za (ne)davimo Beograd postavila to pitanje svima u gradu, vlastonoscima i građanima i očekuje se odgovor koji bi bio od pomoći da se prvo razume o čemu se radi a onda i zaustavi ili bar zastane sa različitim formama gradogradnje i gradorušenja koje su što se tiče Brograda na putu da izmaknu kontroli. Ovde je mnogo toga što je u vezi sa akcijama oko razvoja grada izvrnuto naopačke i to po nekoliko puta stvarajući, posebno građanima nejasnu i maglovitu situaciju. Gradske vođe ne doprinose da se stvar razjasni, vlast i gradska i ona na višoj razini se ponaša kao isključivi vlasnik grada a građani, pomalo i svojim ponašanjem i izostankom delovanja osim nekih izuzetaka, oni su skrajnuti, izmešteni iz priče o planiranju grada a posle i same gradnje.   

Grad čine ljudi, građani i građanke sa sve njihovim podmlatkom, grad stvara njihov način života u gradu, kako komuniciraju, gde kupuju, sa kim se druže, gde rade, u koji bioskop idu ili trule kod kuće blejeći u tv ekran a ne zgrade, naselja, opera, tržni centar najveći u Evropi, metro. To je samo okvir, mesto gde građani ostvaruju svoje bitisanje u gradu, scenografija na pozornici u kojoj se život građana odvija a oni pišu i ostvaruju libreto. Bez njih i njihovog delovanja, izgovaranja a zatim i slušanja njihovih reči o gradu, grad je prazna ljuštura, uzalud načinjena scenografija. I nije važno da li je u pitanju Trg Republike ili neko drugo mesto u krugu dvojke, Beograd na vodi ili neki od slamova u okolini grada, svaki od tih krajeva gradskih ima svoj ambijent, svoj nepatvoreni i autentični identitet stvoren od građana koji tamo žive pa je pouka koja se ne sme preskočiti da svugde tamo žive ljudi i stvaraju gradski ambijent, naravno, u svakom gradskom ćošku drugačiji i poseban. To pre svega čini grad gradom i očuvanje ili unapređenje stvorene raznolikosti je uslov nad uslovima za očuvanje i napredak grada, pa i Beograda. Forma je, dakle, važna ali nije presudna, nesporno je daona može doprineti estetskoj sferi, unaprediti tehnologijom urbani milje ali ipak, u svim pomenutim gradskim zonama život građana i njegov ritam i sadržaj čini prostor gradom, centar ili slam sve jedno. Upravljači to nisu razumeli, grade, na primer Beograd na vodi, na svoju ruku i zadovoljavaju svoj interes a onda nude to građanima kao neku binu sa dekorom za odigravanje predstave ali bez libreta, glumaca i pevača i najgore od svega: i hor je zaboravljen.        

Atačmenti



Komentari (9)

angie01 angie01 13:46 17.05.2018

Nas grad!



Черевићан Черевићан 15:47 17.05.2018

nullus effectus sine causa

Forma je, dakle,

осмишљање сваког Града
временом се, ето, мења,
толерантно тад' устрајат'
спрам таквијех искушења
Đorđe Bobić Đorđe Bobić 16:12 17.05.2018

Re: nullus effectus sine causa

толерантно тад' устрајат'
спрам таквијех искушења

Bili Piton Bili Piton 19:50 17.05.2018

Grad nam je

jezivo, jezivo štrokav. Sramotno prljav. To kao da nikog ne zanima, i to kao da niko ne vidi.

Na gajbi sam kao gost kod roditelja u bloku 70 trenutno. Obožavam taj kraj ali su naslage smeća u njemu sve dublje. Deca voze trotinete i rolere eskivirajući konjsku balegu, srču i svakojaki otpad koji je, prosto, svuda, nedostaju samo spaljene automobilske olupine za potpun ugodjaj. Zelene površine se ne vide od bačenih plastičnih kesa i drugog svakojakog djubreta. Tužno je i strašno je.

Kad će da se čisti i ko će to da čisti, pošto, kažem, to izgleda da niko ne vidi i to nikoga ne zanima.

Hteo sam blog o tome ali jedan takav je bio nedavno, i autoru je na licu mesta odrubljena glava.

Vama, Djordje, veliki pozdrav.

max.cohen92 max.cohen92 07:52 18.05.2018

Reakcija

Beograd vise ne postoji.

Postoji prostor sa koga freneticno alava, kulovska, retrogradna, kamarila otpadnika iz svih stranaka, sljam svih sljamova, slina, klinickih posmatrano idiota, pod firmom jedne stranke, a u stvari organizovane interesne grupe u najboljoj osmanlijskoj tradiciji zgrce sebi u slamarice, stekove, kes, strogo. Mnogo kesa. Nezamislivo koliko. Dakle , licence to steal. I udri do besvesti. Privatizacija na delu. Prof. Stojkovic mi je pre par godina rekao u razgovoru najbolju definiciju sadasnje vlasti i nacinja njihovog bitisanja. " Dobili su vlast na decibele". Tako se i vlada. Glasno, bahato, vikom i mazanjem ociju, prikrivanjem krika naroda turbo folkom, ziveci u Pink svetu i vladajuci iz ekrana. Na decibele. Buka, nezamisliva.

Postoji uplasena, iznurena Srbija sve vise nalik na onu jadnu vojsku ubijenih u pojam, gladnih, napustenih od svih, sto prelazi preko Albanije trpeci pljacku, teror, muku na muci. Siva, odrpana, na ivici snage. Ta Srbija ne ume da izadje na kraj sa vremenom u kome je, nije umela da se za razliku od prvih medju prvima koji su je vodili u svetlijku buducnost, a za koju je opet ona, plebs, dala krv. Ta Srbija je prstravljena, frapirana sistemom i svim oko nje. Nema ideju kako da perceptuje sve oko sebe, o reakciji da ne polemisemo. Nula, zero, ziltsch.

Gosn. Bobic, manimo se trakata i skinimo rukavice, sto pre, borba nije fer, prema tome na govna govnima. Nazovimo stvari pravim imenom. Bar konstatujmo koliko je crno.
tasadebeli tasadebeli 09:17 18.05.2018

Re: Reakcija

max.cohen92

Beograd vise ne postoji.

Postoji prostor sa koga freneticno alava, kulovska, retrogradna, kamarila otpadnika iz svih stranaka, sljam svih sljamova, slina, klinickih posmatrano idiota, pod firmom jedne stranke, a u stvari organizovane interesne grupe u najboljoj osmanlijskoj tradiciji zgrce sebi u slamarice, stekove, kes, strogo.



Па то је све требало рећи гласно и јасно још пре 30-40 година када је механички прилив становништва у Београд у периоду 1981-1985 био око 100 000 људи годишње, а да се нико није запитао може ли тадашња градска инфраструктура то да издржи и како даље развијати и ширити територију града који тако нагло расте по броју становника.

Тада смо исто имали само једну партију, тачније организовану интересну групу у најбољој османлијској традицији.

Требало је још тада писати овакве текстове и кукумавчити како Београда више нема...

Сада је касно да се кука и плаче над просутим млеком.

Један поглед на Калуђерицу, може?





И један од тадашњих проминентних припадника тадашње интересне групе из оних дана, такође члан те једне једине партије коју смо и онда имали, као и његов наследник, биолошки и имовински, интимно у народу прозван Мала Муштикла:








А било их је тада таквих по свим деловима Београда... И у урбанистичким заводима и осталим званичним институцијама задуженим за развој овог града...


Ови у потоњим временима и ови данас само настављају те светле традиције својих претходника у Београду.


"Што волим када човек дође са села у град, па се обогати!!!"


Градски човек, специјално наш, обезљуђује се наглим преласком из села у град, наши градови су јучерашња села, нигде то не иде брже и шокантније него у земљи која је до пре сто година извозила само свиње и која грађанско друштво није ни имала, такорећи. Треба га зато тек оживети, оно тек настаје. Наш човек мора да прође прво фазу грађанина, човека у папучама пред телевизором, са колима због којих гладује и убија, са бесмисленим, лажним стилским намештајем, са пакетима услуга за кружна путовања, о викендима у село из кога је безглаво побегао, са децом која уче балете, и језике, и клавире... Том човеку, таквом, треба помоћи, ако га волиш. А он се може волети, ипак...




c_h.arlie c_h.arlie 12:09 18.05.2018

Re: Reakcija

max.cohen92
Beograd vise ne postoji.

Postoji prostor sa koga freneticno alava, kulovska, retrogradna, kamarila otpadnika iz svih stranaka, sljam svih sljamova, slina, klinickih posmatrano idiota, pod firmom jedne stranke, a u stvari organizovane interesne grupe u najboljoj osmanlijskoj tradiciji zgrce sebi u slamarice, stekove, kes, strogo. Mnogo kesa. Nezamislivo koliko. Dakle , licence to steal. I udri do besvesti. Privatizacija na delu. Prof. Stojkovic mi je pre par godina rekao u razgovoru najbolju definiciju sadasnje vlasti i nacinja njihovog bitisanja. " Dobili su vlast na decibele". Tako se i vlada. Glasno, bahato, vikom i mazanjem ociju, prikrivanjem krika naroda turbo folkom, ziveci u Pink svetu i vladajuci iz ekrana. Na decibele. Buka, nezamisliva.

Postoji uplasena, iznurena Srbija sve vise nalik na onu jadnu vojsku ubijenih u pojam, gladnih, napustenih od svih, sto prelazi preko Albanije trpeci pljacku, teror, muku na muci. Siva, odrpana, na ivici snage. Ta Srbija ne ume da izadje na kraj sa vremenom u kome je, nije umela da se za razliku od prvih medju prvima koji su je vodili u svetlijku buducnost, a za koju je opet ona, plebs, dala krv. Ta Srbija je prstravljena, frapirana sistemom i svim oko nje. Nema ideju kako da perceptuje sve oko sebe, o reakciji da ne polemisemo. Nula, zero, ziltsch.

Gosn. Bobic, manimo se trakata i skinimo rukavice, sto pre, borba nije fer, prema tome na govna govnima. Nazovimo stvari pravim imenom. Bar konstatujmo koliko je crno.

Mudro zboriš čoveče !

Što se tiče Beograda, to je jedna urbanistička sprdačina.
Prava stvar bi bila da se privremeno preselimo pod šatore, srušimo ovu sprdnju koju zovemo grad - i napravimo novi i još stariji.
Jedino što bi razne komunjare (i komunjarski isprdci) i dalje držali 'urbanistički' banak.
Jebote, komunjare i komunjarski urbanisti i arhitekte gradili čitav Novi Beograd na poljoprivrednom zemljištu, a Tasa kuka ad Kaluđericom.
Dakle, sve skrljati - i ajmo Jovo, nanovo.
tasadebeli tasadebeli 14:57 18.05.2018

Re: Reakcija

c_h.arlie

Jebote, komunjare i komunjarski urbanisti i arhitekte gradili čitav Novi Beograd na poljoprivrednom zemljištu, a Tasa kuka ad Kaluđericom.



Kaluđerica je simbol.

Najbolja ilustracija srpskog urbanizma u poslednjih 70 godina.
docsumann docsumann 08:34 19.05.2018

dva fuzionisana grafita na ulazu u Mirjevo


kraljevina Mirjevo, grobarska republika

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana