1. мај 1999.
У Београду је око 2:30 бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града.
Бомбардован стари мост у Трстенику. Погинула једна особа.
Бомбардовано село Јабланица, општина Призрен. Погинула 2 лица а тешке телесне повреде задобило 16 лица. Бомбардовано насеље Кула у Призрену где је погинуло 7 лица а 15 задобило тешке телесне повреде.[15]
Бомбардован аутобус Ниш експреса на релацији Ниш - Приштина, код села Лужана, погинуло 60 цивила, од тога 15 деце и једна трудница. Само четири цивила преживела у препуном аутобусу.[20]
2. мај 1999.
Јединице југословенске ПВО срушиле амерички ловац-бомбардер F-16 крај Београда. Пилот Дејвид Голдфејн спашен од стране спасилачких екипа америчке војске.[21]
У бомбардовању Сремске Митровице страдала једна жена.[22]
Бомбардован аутобус „Ђаковица превоза“ код Савине Воде, на путу Пећ - Кула - Рожаје, када је 20 грађана погинуло, док су 43 лица повређена. Поново је на удару била је Телевизија Нови Сад
Погибија пилота Миленка Павловића, који је оборен 4. маја у авиону типа Миг 29 изнад Ваљева.
НАТО је,наводно грешком,радећи по погрешним информацијама,погодио места Чајниче,Плашће и Доња Брвеница.37 особа је погинуло,а једна преживела.
Железнички мост код Ватина на прузи Београд - Букурешт срушен је 6. маја. Погођена су складишта „Југопетрола“ и „Енергогаса“. Нападнут је нишки аеродром, гађане инсталације „Југопетрола“ код Неготина
14 цивила убијено у бомбардовању касетним бомбама у Нишу.
У 23:50 бомбардована кинеска амбасада у Београду. Три лица су погинула, а 5 задобило тешке телесне повреде.[22]
На удару су биле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела „Југославија“.
На мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику.
У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост.
НАТО је,наводно грешком,ракетирао подручје код границе између Босне и Херцеговине и Црне Горе у месту Граб.На срећу,нема мртвих,али је око 30 кућа до темеља уништено.
Две улице потпуно су избрисане са мапе Медошевца код Ниша, после бомбардовања тог села 10. маја. До темеља је порушено 20 кућа, а више од 100 је онеспособљено за становање.
Приликом бомбардовања индустријске зоне Чачка бројне куће порушене су до темеља. Погинула два лица.[22]
На мети су били „Прва искра“ у Баричу и телевизијски и радио предајник на Црвеном селу код Суботице.
ИМА ЈОШ, И ПРЕ И ПОСЛЕ...
А НА ДАНАШЊИ ДАН
Потпуковник Миленко Павловић (Горње Црниљево, 5. октобар 1959 — Ваљево, 4. мај 1999) је био пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука. Погинуо је у борби са НАТО ескадрилом изнад Ваљева 4. маја 1999. током НАТО бомбардовања СРЈ.[1]
Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.
4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара. Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху. Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.[1]
Главна улица у Батајници, која води од центра села до аеродрома носи име пуковника Миленка Павловића.
У родном селу Миленка Павловића, Горњем Црниљеву, направљен је спомен комплекс који обухвата:
1. Спомен чесму са плочама пилоту Павловићу и мајору Александру Стефановићу (погинулом 1991. код Товарника) као и војницима изгинулим у ратовима за ослобођење 1912—1918. На спомен чесми се налази крило са авиона МиГ-29 пилота Павловића
2. Ловачки спомен-дом Миленко Павловић Пилот
3. Авион типа Г-4 Супер Галеб
4. Топ са Цера, могући учесник Церске битке
У оквиру комплекса се налазе и црква Обновљења храма св. Георгија-Ђурђица, са парохијским домом као и игралиште ФК Миленко Павловић - Пилот.[2]
Радио Телевизија Србије је снимила документарни филм о животу и погибији Миленка Павловића под називом „Лет у смрт“, који је премијерно емитован 24. марта 2006. године, на осмогодишњицу почетка НАТО агресије на СРЈ. Његова фотографија са пилотском кацигом, постала је крајем 2008. године, лого модне компаније Hero (Херој). [3]
Wiki